BLOKCEJN I KRIPTOGRAFIJA!KRIPTO VALUTA!CEMU SLUZI MAJNOVANJE? OPET O HAKOVANJU! JER AKO NE BUDE NOVCA I NE BUDE POTREBE ZA NJIM KRIMINAL MORA NACI NOVI 'SVETI GRAL"! ZASTO SE LIK IZ CRTACA ZOVE BAS NODY??? LJUDI TAMAN NABAVILI "LJUTE MASINE" ZA MANJNOVANJE A RUDE NESTAJE. ISKOPANO VEC 80%! MOZDA JE BILA FORA DA SE LJUDIMA NEKAKO PRODAJU BOLJI KOMPJUTERI RADI TESTIRANJA? ILI SU VANZEMALJCI RESILI DA NAS PRIKLJUCE NA "NEBESKI KOMPJUTER" ! STO VISE UMREZENIH JAKIH MASINA NJIMA VISE I BRZE ZEMALJSKIH PODATAKA?! SAMO ZAMISLITE TU ENERGIJU!
Iako Bitkoin može da se smatra zaslužnim za uvođenje blokčejnova — neke vrste distribuiranog digitalnog knjigovodstva — u javni diskurs, on nije praotac ključnih svojstava ove opskurne tehnologije.Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti.
Štaviše, najstariji blokčejn na svetu stariji je i od Bitkoina za čitavih 13 godina i krio se godinama svima pred nosom, štampan svake nedelje u rubrici s oglasima jednog od najtiražnijeg dnevnog lista na svetu: Njujork Tajmsa. U svojoj srži, blokčejn je samo baza podataka koju održava mreža korisnika i koja je osigurana uz pomoć kriptografije. Kad se nova informacija doda u bazu podataka ona se parceliše u “blokove”, koji se mogu smatrati držačima tih podataka. Svako malo nastane novi blok i uveže se u “lanac” prethodno nastalih blokova. Svaki blok ima jedinstveni ID koji se zove heš i koji nastane pokretanjem ID-a prethodnog bloka i pohranjivanjem podataka u aktuelni blok preko kriptografskog algoritma. To obezbeđuje integritet svih podataka pohranjenih u blokčejn, zato što bi promena podataka u bilo kom bloku proizvela potpuno drugačiji heš. Danas se “blokčejn” smatra skraćenicom za tehnologiju koja se krije iza većine kriptovaluta i digitalnih sistema tokena, kao što su Bitkoin ili Etereum. Iako blokčejnovi mogu da se koriste kao nepromenljiva evidencija finansijskih transakcija, to je daleko od njihove jedine svrhe. Štaviše, u blokčejn može da se doda bilo koji tip informacija, a u prošlosti se u distribuirane knjigovodstvene knjige pohranjivalo sve, od sorti vutre i virtuelnih mačića do sušija i retkih umetničkih dela .Blokčejnove su, ako ih smatramo hronološkim lancem hešovanih podataka, prvi izmislili kriptografi Stjuart Haber i Skot Stroneta 1991. godine i njihova zamišljena namena bila je mnogo manje ambiciozna. Oni su zamišljali ovu tehnologiju kao način da se udari vremenski žig na digitalne dokumente kako bi se verifikovala njihova autentičnost. Kao što su detaljno izložili u studiji objavljenoj u Časopisu za kriptologiju, sposobnost da se potvrdi kad je neki dokument nastao ili poslednji put izmenjen ključna je za rešavanje pitanja kao što su prava na intelektualnu svojinu. .
Kriptografija ili šifrovanje je nauka koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. Kada se lične, finansijske, vojne ili informacije državne bezbednosti prenose sa mesta na mesto, one postaju ranjive na prisluškivačke taktike. Ovakvi problemi se mogu izbeći kriptovanjem (šifrovanjem) informacija koje ih čini nedostupnim neželjenoj strani.
Šifra i digitalni potpis su kriptografske tehnike koje se koriste da bi se implementirali bezbednosni servisi. Osnovni element koji se koristi naziva se šifarski sistem ili algoritam šifrovanja. Svaki šifarski sistem obuhvata par transformacija podataka, koje se nazivaju šifrovanje i dešifrovanje. Šifrovanje je procedura koja transformiše originalnu informaciju u šifrovane podatke (šifrat). Obrnut proces, dešifrovanje, rekonstruiše otvoreni tekst na osnovu šifrata. Različite tehnike kriptoanalize ili hakovanje sifara nazivaju se napadi. E tu sad mogu da kazem sta su hakeri uslovno nazvano nove generacije uspeli da urade. Znamo da svet vodi grupica ljudi preko svojih korporacija i razlicitih centara moci. Razmislite sta bi se desilo ako bi se upotrebio novi sveti gral pomocu koga bi u toku noci nestali svi podaci sa svih baza najvece korporacije? Sta bi bilo strasnije? Sto vise ne moze da se prodaje, kupuje? Ili sto bi bio presecen sav lanac placanja, dugovanja ( kartice, cekovi, krediti)? Korporacije odavno ne vode knjigovodstvo "na papiru". A zatim ,oslanjaju se jedna na drugu te bi naravno najveca korporacija povela u propast sa sobom i manje. Necu da vam kazem ,znate vi koja je to korporacija koja u svojim rukama ima 70% svetske potrosnje. Jedan klik i .....
Ethereum pored toga omogućava i izvršavanje programskog koda bilo koje decentralizovane aplikacije.
Inovacija koja to omogućava je Ethereum Virtuelna Mašina (Ethereum Virtual Machine — EVM) koja predstavlja Tjuring kompletan softver koji radi na Ethereum mreži.
Ethereum je trenutno baziran na metodu Dokaza o radu (PoW) kao i Bitcoin, mada se najavljuje promena metoda u Dokaz o ulogu (PoS).Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma. Neki od ljudi u ovom svetu su dobrovoljno odlučili da učestvuju, i kompletan blockchain fajl stoji kod njih na kompjuteru. Oni se zovu nodovi.
Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (Zero Downti).Kada je pametan ugovor postavljen na blockchainu, svaki učesnik samim svojim učešćem u mreži pristaje na uslove koji su njime definisani. Uslovi više nisu pravno obavezujući, već su obavezujući algoritmom. Najjednostavnije rečeno, jednom “potpisan” ugovor od više strana će neupitno i automatski biti izvršen.Mada, ko jos moze da se zastiti od hakera?Kao što se suosnivač Etereuma Vitalik Buterin našalio na Tviteru, kad bi neko poželeo da ugrozi Suretyjev blokčejn, dovoljno bi bilo da “napravi lažne novine sa drugim lancem hešova i samo ih objavi u većem tiražu.” Imajući u vidu da Njujork Tajms ima prosečan dnevni tiraž od oko 570.000 primeraka, bila bi to verovatno operacija veka.Ali 14 godina pre nego što je izmišljen Bitkoin, Haber i Storneta su izmislili sopstvenu službu za udaranje vremenskih žigova po imenu Surety da bi svoju zamisao sproveli u delo.
Sada smo dosli i do majnovanja.
Ima istu funkciju kao Bitcoin, ali se koristi i za izvršavanje transakcija u okviru ovog blockchain sistema tj. za plaćanje provizije i za servise na Ethereumu. To znači da se Ether koristi i za sve decentralizovane aplikacije koje rade na platformi i provizije u okviru njih.
Do kreiranja Ethereuma bilo je potrebno značajno znanje matematike, kriptografije, programiranja i velika količina resursa kako bi neko napravio blockchain sistem.
Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma.
Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (Zero Downti.
Svako od nas verovatno ima “onog drugara koji je kupio kompjutere da majnuje bitkoine”. Sada ćete konačno razumeti o čemu se tu radi. Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije. Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”.
Stara i nova transakcija sada zajedno formiraju jednu strukturu, kriptografski kod, i tom kodu fali još samo jedan delić da bi bio validan. Taj delić je jedan broj (zove se “nonce”, ako nekog zanima). Tek kada se nađe taj broj, nova transakcija može da se odobri i “sklopi” u lanac.
Ne postoji način da se ovaj broj izračuna. Jedini način da se nađe ovaj broj jeste da kompjuter redom nagađa, generiše slučajne brojeve i da proba da li “pasuju”.
Potrebno je probati mnogo brojeva pre nego što se nađe pravi. Kad kažem mnogo, kako vam zvuči 700,000,000,000,000 pokušaja? Dakle, jedini način da se ovaj broj nađe je da istovremeno na ovome rade hiljade kompjutera širom sveta – dok neko ne pogodi.
U proseku je potrebno oko deset minuta. Toliko se danas čeka na vašu bitcoin transakciju, samo zbog ovoga.
Prvi majner na svetu koji pogodi ovaj broj momentalno šalje svim drugim majnerima poruku: “Našao sam broj, on glasi tako i tako”. Tog trenutka, svi ostali majneri prestaju traganje, jer mogu pomoću tog broja da dodaju novu transakciju u svoju kopiju blockchaina. Na ovaj način, registar je uvek sinhronizovan i isti kod svih.
Prvi majner na svetu koji uspe da validira transakciju biva nagrađen – u kripto novcu. Dobija bitcoine. Ovo je dakle nešto kao lutrija. Zato ljudi kupuju skupe kompjutere – povećavaju sebi šansu da prvi na svetu validiraju transakciju, i zarade tako više novca. Što više kompjutera imate, veća je šansa, a samim tim i zarada.Naravno, ovi moćni kompjuteri troše ogromnu količinu struje, pa majner na tu svoju zaradu mora da plati solidan račun za struju. Trenutno, svi majneri bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.Sam sistem bitcoina je od prvog dana projektovan tako da se novi bitcoini stvaraju isključivo na ovaj način – majnovanjem. Svi bitcoini u opticaju su zapravo nastali ovako.
Kreator Bitcoina, Japanac Satoshi Nakamoto, je postavio sva pravila algoritma i započeo sistem u januaru 2009. Tada je napravio prvi blok u lancu. Sve nakon toga je bilo majnovano. U početku je majnovao samo on, tako da Satoshi danas ima oko 5 milijardi dolara u bitcoinima. Inače, niko ne zna ko je Satoshi, on nikada nije otkrio svoj identitet. Ali to je nebitno – sam sistem je projektovan tako da Satoshi nije “vlasnik” valute i ne može nikako danas da utiče na bilo šta.
Sada vam je jasno zašto se to zove “rudarenje” – majneri zapravo kopaju i tragaju za “zlatom”.
Prvo, Satoshi je isprojektovao sistem tako da je ova nagrada za majnere uvek poznata unapred, i ona se prepolovljava na svake 4 godine. Kasnije ću vam reći kolika je ta nagrada, jer će vas sada to zbuniti.
Drugo, u startu je ograničio algoritam tako da ukupan broj bitcoina koji mogu da se stvore bude 21 milion. Do danas je generisano oko 80% od ove projektovane sume bitcoina, oko 17 miliona. Što je više bitkoina, nagrada je sve manja i manja, pa se tako dodatno sprečava inflacija. Kada majneri budu stvorili 21 milion bitcoina, ova nagrada će biti nula, i majneri će zarađivati samo od transakcija.
I treća, najbitnija stvar koja sprečava inflaciju, je sama popularnost bitcoina. Njegova vrednost raste, jer za 20 bitkoina pre 5 godina niste mogli da kupite ni Koka-Kolu, a danas možete stan u Beogradu.Stotine hiljada ljudi širom sveta su “majneri”, i oni će zauvek imati koristi od toga što rade. Zauzvrat, ceo bitcoin sistem dobija beskonačnu sigurnost, jer je njihov ogroman broj garancija da će informacije zauvek biti zaštićene. To je moć decentralizacije.Dakle, nemoguće je izmeniti informaciju u blockchainu, ikada.
Trenutna nagrada iznosi 12.5 bitkoina. To je 70.000 evra po današnjem kursu.
Znači, ako baš vaš kompjuter “zabode” rešenje, tog trenutka ste zaradili 70.000 evra. Oni će uredno biti prebačeni na vaš bitcoin novčanik. Svaki majner ima onu “adresu”, kao i ljudi koji vrše transakcije.
Šansa da pogodim blok je više od jedan u milion! Kaže da će mi trebati 30 godina, u proseku. Za to vreme moram da plaćam i ogroman račun za struju.
Kako se onda ovo ikome isplati da radi????
Fora je u tome što već odavno niko normalan ne majnuje bitcoine samostalno. Suludo je očekivati da će nešto da se desi, kao što vidite.
Umesto toga, vi se sa ovim svojim kompjuterom uključite u grupu kompjutera koji rade zajedno – takozvani pool za majnovanje.
Da, ovo sve vise lici na loto i bingo.
Nakon uspeha bitcoina, ljudi su počeli da razmišljaju za šta sve može da se upotrebi blockchain tehnologija. Brzo su shvatili da je ovo mnogo šire od novca.
Bilo koje vlasništvo, vlasništvo stana, kuće, zemlje, auta, informacije o poreklu nekretnina, automobila, medicinski podaci… Sve je ovo idealno za blockchain i neke države već rade na tome da ga integrišu.
Bilo koje oblasti u kojima je visok rizik od prevara, malverzacija, mita i korupcije.
Korupcija, kao što znamo, često služi da se neke informacije zataškaju – da se promene, zaborave, stave pod tepih, obrišu zauvek. Ako društvo pređe na blockchain, smatra se da će to drastično smanjiti korupciju u državama u kojima je ona danas izražena. Bilo koje poreklo novca, stana, automobila, postaće informacija koja ne može da se zataška, nikada. Koliko god para i moći da ima neko, ne može da izmeni matematički nepromenljive unose u blockchain, ikada.
IZ SVEGA OVOGA LAKO SE MOZE ZAKLJUCTI DA NOVAC ZAISTA NECE BITI POTREBAN. RADICEMO PO SISTEMU CIP U GLAVU I NA RUKU , PRIKACENI NA KOMPJUTER. U REDU - KIBORZI! MENE BRINE SAMO BRZINA KOJOM SE TEHNOLOGIJA "PRIMA" ZADNJIH 40-TAK GODINA. NEKADA JE NEKOM IZUMU TREBALO I HILJADU GODINA, A SADA NE VISE OD GODINU DVE. ZASTRASUJUCE!
MENI KAO NEKADASNJEM KNJIGOVODJI KOJI JE VODIO KNJIGOVODSTVO U 10 RAZLICITIH DNEVNIKA, KNJIGA, BILANSA, SVEZAKA DELUJE KAO MAGIJA OVO UPISIVANJE TRANSAKCIJE JEDNIM KLIKOM!
ALI, KAO STO REKOH VISE PUTA PAPIR JE NEPROCENJIV, A HAKERI SU I VISE OD MAGIJE I CAROBNJASTVA. PA ZATO....
Iako Bitkoin može da se smatra zaslužnim za uvođenje blokčejnova — neke vrste distribuiranog digitalnog knjigovodstva — u javni diskurs, on nije praotac ključnih svojstava ove opskurne tehnologije.Blockchain je tehnologija pomoću koje radi Bitcoin i sve druge kriptovalute. Najpribližnije rečeno, to je jedna finansijska knjiga u kojoj je beskonačno pouzdano zabeleženo ko ima koliko novca i ko je kome dao koliko novca u prošlosti.
Štaviše, najstariji blokčejn na svetu stariji je i od Bitkoina za čitavih 13 godina i krio se godinama svima pred nosom, štampan svake nedelje u rubrici s oglasima jednog od najtiražnijeg dnevnog lista na svetu: Njujork Tajmsa. U svojoj srži, blokčejn je samo baza podataka koju održava mreža korisnika i koja je osigurana uz pomoć kriptografije. Kad se nova informacija doda u bazu podataka ona se parceliše u “blokove”, koji se mogu smatrati držačima tih podataka. Svako malo nastane novi blok i uveže se u “lanac” prethodno nastalih blokova. Svaki blok ima jedinstveni ID koji se zove heš i koji nastane pokretanjem ID-a prethodnog bloka i pohranjivanjem podataka u aktuelni blok preko kriptografskog algoritma. To obezbeđuje integritet svih podataka pohranjenih u blokčejn, zato što bi promena podataka u bilo kom bloku proizvela potpuno drugačiji heš. Danas se “blokčejn” smatra skraćenicom za tehnologiju koja se krije iza većine kriptovaluta i digitalnih sistema tokena, kao što su Bitkoin ili Etereum. Iako blokčejnovi mogu da se koriste kao nepromenljiva evidencija finansijskih transakcija, to je daleko od njihove jedine svrhe. Štaviše, u blokčejn može da se doda bilo koji tip informacija, a u prošlosti se u distribuirane knjigovodstvene knjige pohranjivalo sve, od sorti vutre i virtuelnih mačića do sušija i retkih umetničkih dela .Blokčejnove su, ako ih smatramo hronološkim lancem hešovanih podataka, prvi izmislili kriptografi Stjuart Haber i Skot Stroneta 1991. godine i njihova zamišljena namena bila je mnogo manje ambiciozna. Oni su zamišljali ovu tehnologiju kao način da se udari vremenski žig na digitalne dokumente kako bi se verifikovala njihova autentičnost. Kao što su detaljno izložili u studiji objavljenoj u Časopisu za kriptologiju, sposobnost da se potvrdi kad je neki dokument nastao ili poslednji put izmenjen ključna je za rešavanje pitanja kao što su prava na intelektualnu svojinu. .
Kriptografija ili šifrovanje je nauka koja se bavi metodima očuvanja tajnosti informacija. Kada se lične, finansijske, vojne ili informacije državne bezbednosti prenose sa mesta na mesto, one postaju ranjive na prisluškivačke taktike. Ovakvi problemi se mogu izbeći kriptovanjem (šifrovanjem) informacija koje ih čini nedostupnim neželjenoj strani.
Šifra i digitalni potpis su kriptografske tehnike koje se koriste da bi se implementirali bezbednosni servisi. Osnovni element koji se koristi naziva se šifarski sistem ili algoritam šifrovanja. Svaki šifarski sistem obuhvata par transformacija podataka, koje se nazivaju šifrovanje i dešifrovanje. Šifrovanje je procedura koja transformiše originalnu informaciju u šifrovane podatke (šifrat). Obrnut proces, dešifrovanje, rekonstruiše otvoreni tekst na osnovu šifrata. Različite tehnike kriptoanalize ili hakovanje sifara nazivaju se napadi. E tu sad mogu da kazem sta su hakeri uslovno nazvano nove generacije uspeli da urade. Znamo da svet vodi grupica ljudi preko svojih korporacija i razlicitih centara moci. Razmislite sta bi se desilo ako bi se upotrebio novi sveti gral pomocu koga bi u toku noci nestali svi podaci sa svih baza najvece korporacije? Sta bi bilo strasnije? Sto vise ne moze da se prodaje, kupuje? Ili sto bi bio presecen sav lanac placanja, dugovanja ( kartice, cekovi, krediti)? Korporacije odavno ne vode knjigovodstvo "na papiru". A zatim ,oslanjaju se jedna na drugu te bi naravno najveca korporacija povela u propast sa sobom i manje. Necu da vam kazem ,znate vi koja je to korporacija koja u svojim rukama ima 70% svetske potrosnje. Jedan klik i .....
Ethereum pored toga omogućava i izvršavanje programskog koda bilo koje decentralizovane aplikacije.
Inovacija koja to omogućava je Ethereum Virtuelna Mašina (Ethereum Virtual Machine — EVM) koja predstavlja Tjuring kompletan softver koji radi na Ethereum mreži.
Ethereum je trenutno baziran na metodu Dokaza o radu (PoW) kao i Bitcoin, mada se najavljuje promena metoda u Dokaz o ulogu (PoS).Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma. Neki od ljudi u ovom svetu su dobrovoljno odlučili da učestvuju, i kompletan blockchain fajl stoji kod njih na kompjuteru. Oni se zovu nodovi.
Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (Zero Downti).Kada je pametan ugovor postavljen na blockchainu, svaki učesnik samim svojim učešćem u mreži pristaje na uslove koji su njime definisani. Uslovi više nisu pravno obavezujući, već su obavezujući algoritmom. Najjednostavnije rečeno, jednom “potpisan” ugovor od više strana će neupitno i automatski biti izvršen.Mada, ko jos moze da se zastiti od hakera?Kao što se suosnivač Etereuma Vitalik Buterin našalio na Tviteru, kad bi neko poželeo da ugrozi Suretyjev blokčejn, dovoljno bi bilo da “napravi lažne novine sa drugim lancem hešova i samo ih objavi u većem tiražu.” Imajući u vidu da Njujork Tajms ima prosečan dnevni tiraž od oko 570.000 primeraka, bila bi to verovatno operacija veka.Ali 14 godina pre nego što je izmišljen Bitkoin, Haber i Storneta su izmislili sopstvenu službu za udaranje vremenskih žigova po imenu Surety da bi svoju zamisao sproveli u delo.
Sada smo dosli i do majnovanja.
Ima istu funkciju kao Bitcoin, ali se koristi i za izvršavanje transakcija u okviru ovog blockchain sistema tj. za plaćanje provizije i za servise na Ethereumu. To znači da se Ether koristi i za sve decentralizovane aplikacije koje rade na platformi i provizije u okviru njih.
Do kreiranja Ethereuma bilo je potrebno značajno znanje matematike, kriptografije, programiranja i velika količina resursa kako bi neko napravio blockchain sistem.
Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma.
Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (Zero Downti.
Svako od nas verovatno ima “onog drugara koji je kupio kompjutere da majnuje bitkoine”. Sada ćete konačno razumeti o čemu se tu radi. Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije. Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”.
Stara i nova transakcija sada zajedno formiraju jednu strukturu, kriptografski kod, i tom kodu fali još samo jedan delić da bi bio validan. Taj delić je jedan broj (zove se “nonce”, ako nekog zanima). Tek kada se nađe taj broj, nova transakcija može da se odobri i “sklopi” u lanac.
Ne postoji način da se ovaj broj izračuna. Jedini način da se nađe ovaj broj jeste da kompjuter redom nagađa, generiše slučajne brojeve i da proba da li “pasuju”.
Potrebno je probati mnogo brojeva pre nego što se nađe pravi. Kad kažem mnogo, kako vam zvuči 700,000,000,000,000 pokušaja? Dakle, jedini način da se ovaj broj nađe je da istovremeno na ovome rade hiljade kompjutera širom sveta – dok neko ne pogodi.
U proseku je potrebno oko deset minuta. Toliko se danas čeka na vašu bitcoin transakciju, samo zbog ovoga.
Prvi majner na svetu koji pogodi ovaj broj momentalno šalje svim drugim majnerima poruku: “Našao sam broj, on glasi tako i tako”. Tog trenutka, svi ostali majneri prestaju traganje, jer mogu pomoću tog broja da dodaju novu transakciju u svoju kopiju blockchaina. Na ovaj način, registar je uvek sinhronizovan i isti kod svih.
Prvi majner na svetu koji uspe da validira transakciju biva nagrađen – u kripto novcu. Dobija bitcoine. Ovo je dakle nešto kao lutrija. Zato ljudi kupuju skupe kompjutere – povećavaju sebi šansu da prvi na svetu validiraju transakciju, i zarade tako više novca. Što više kompjutera imate, veća je šansa, a samim tim i zarada.Naravno, ovi moćni kompjuteri troše ogromnu količinu struje, pa majner na tu svoju zaradu mora da plati solidan račun za struju. Trenutno, svi majneri bitcoina na svetu troše struju kao dve Srbije.Sam sistem bitcoina je od prvog dana projektovan tako da se novi bitcoini stvaraju isključivo na ovaj način – majnovanjem. Svi bitcoini u opticaju su zapravo nastali ovako.
Kreator Bitcoina, Japanac Satoshi Nakamoto, je postavio sva pravila algoritma i započeo sistem u januaru 2009. Tada je napravio prvi blok u lancu. Sve nakon toga je bilo majnovano. U početku je majnovao samo on, tako da Satoshi danas ima oko 5 milijardi dolara u bitcoinima. Inače, niko ne zna ko je Satoshi, on nikada nije otkrio svoj identitet. Ali to je nebitno – sam sistem je projektovan tako da Satoshi nije “vlasnik” valute i ne može nikako danas da utiče na bilo šta.
Sada vam je jasno zašto se to zove “rudarenje” – majneri zapravo kopaju i tragaju za “zlatom”.
Prvo, Satoshi je isprojektovao sistem tako da je ova nagrada za majnere uvek poznata unapred, i ona se prepolovljava na svake 4 godine. Kasnije ću vam reći kolika je ta nagrada, jer će vas sada to zbuniti.
Drugo, u startu je ograničio algoritam tako da ukupan broj bitcoina koji mogu da se stvore bude 21 milion. Do danas je generisano oko 80% od ove projektovane sume bitcoina, oko 17 miliona. Što je više bitkoina, nagrada je sve manja i manja, pa se tako dodatno sprečava inflacija. Kada majneri budu stvorili 21 milion bitcoina, ova nagrada će biti nula, i majneri će zarađivati samo od transakcija.
I treća, najbitnija stvar koja sprečava inflaciju, je sama popularnost bitcoina. Njegova vrednost raste, jer za 20 bitkoina pre 5 godina niste mogli da kupite ni Koka-Kolu, a danas možete stan u Beogradu.Stotine hiljada ljudi širom sveta su “majneri”, i oni će zauvek imati koristi od toga što rade. Zauzvrat, ceo bitcoin sistem dobija beskonačnu sigurnost, jer je njihov ogroman broj garancija da će informacije zauvek biti zaštićene. To je moć decentralizacije.Dakle, nemoguće je izmeniti informaciju u blockchainu, ikada.
Trenutna nagrada iznosi 12.5 bitkoina. To je 70.000 evra po današnjem kursu.
Znači, ako baš vaš kompjuter “zabode” rešenje, tog trenutka ste zaradili 70.000 evra. Oni će uredno biti prebačeni na vaš bitcoin novčanik. Svaki majner ima onu “adresu”, kao i ljudi koji vrše transakcije.
Šansa da pogodim blok je više od jedan u milion! Kaže da će mi trebati 30 godina, u proseku. Za to vreme moram da plaćam i ogroman račun za struju.
Kako se onda ovo ikome isplati da radi????
Fora je u tome što već odavno niko normalan ne majnuje bitcoine samostalno. Suludo je očekivati da će nešto da se desi, kao što vidite.
Umesto toga, vi se sa ovim svojim kompjuterom uključite u grupu kompjutera koji rade zajedno – takozvani pool za majnovanje.
Da, ovo sve vise lici na loto i bingo.
Nakon uspeha bitcoina, ljudi su počeli da razmišljaju za šta sve može da se upotrebi blockchain tehnologija. Brzo su shvatili da je ovo mnogo šire od novca.
Bilo koje vlasništvo, vlasništvo stana, kuće, zemlje, auta, informacije o poreklu nekretnina, automobila, medicinski podaci… Sve je ovo idealno za blockchain i neke države već rade na tome da ga integrišu.
Bilo koje oblasti u kojima je visok rizik od prevara, malverzacija, mita i korupcije.
Korupcija, kao što znamo, često služi da se neke informacije zataškaju – da se promene, zaborave, stave pod tepih, obrišu zauvek. Ako društvo pređe na blockchain, smatra se da će to drastično smanjiti korupciju u državama u kojima je ona danas izražena. Bilo koje poreklo novca, stana, automobila, postaće informacija koja ne može da se zataška, nikada. Koliko god para i moći da ima neko, ne može da izmeni matematički nepromenljive unose u blockchain, ikada.
IZ SVEGA OVOGA LAKO SE MOZE ZAKLJUCTI DA NOVAC ZAISTA NECE BITI POTREBAN. RADICEMO PO SISTEMU CIP U GLAVU I NA RUKU , PRIKACENI NA KOMPJUTER. U REDU - KIBORZI! MENE BRINE SAMO BRZINA KOJOM SE TEHNOLOGIJA "PRIMA" ZADNJIH 40-TAK GODINA. NEKADA JE NEKOM IZUMU TREBALO I HILJADU GODINA, A SADA NE VISE OD GODINU DVE. ZASTRASUJUCE!
MENI KAO NEKADASNJEM KNJIGOVODJI KOJI JE VODIO KNJIGOVODSTVO U 10 RAZLICITIH DNEVNIKA, KNJIGA, BILANSA, SVEZAKA DELUJE KAO MAGIJA OVO UPISIVANJE TRANSAKCIJE JEDNIM KLIKOM!
ALI, KAO STO REKOH VISE PUTA PAPIR JE NEPROCENJIV, A HAKERI SU I VISE OD MAGIJE I CAROBNJASTVA. PA ZATO....
Нема коментара :
Постави коментар