SASVIM JE IZVESNO DA JE NASA PODSVEST PROTIV NAS! KONTROLISUCI NASU SVEST I PODSVEST SUBLIMARNIM PORUKAMA MOGU DA RADE SA NAMA STA HOCE.
Mi istovremeno živimo svoje živote na “spoljnom - fizičkom - svesnom” i na “unutrašnjem - telesnom - emotivnom” nivou uma.
Ti nivoi našeg uma su u neraskidivoj vezi i ponašaju se potpuno u skladu sa zakonima prirode. Ono što većini ljudi nikada nije objašnjeno glasi:
“Vaša spoljna-fizička realnost, uvek je rezultat rada Vašeg untrašnjeg-emotivnog nivoa’’.Ovo je deo uma koji upravlja našim čulima: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Sva naša čula su okrenuta i usmerena ka spoljnom svetu. Samim tim glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta. Prikupljajući razne informacije putem naših čula, svest ima važan zadatak učenja znanja i veština koje su vam neophodne da bi opstali u tom svetu.
S obzirom da svest nije jedini nivo uma, sve informacije koje stižu spolja automatski se porede sa onim unutrašnjim, već postojećim znanjem o njima. To poređenje funkcioniše kao filter realnosti našeg uma, tako da svaka informacija o kojoj već imamo postojeće znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa tim postojećim znanjem i iskustvom. Ovaj proces poređenja novih informacija sa našim postojećim znanjem, automatski pokreće kritičku osobinu svesti. Kritička osobina svesti predstavlja "praktičnu demonstraciju" našeg postojećeg znanja na delu. U praksi to izgleda ovako: Sve informacije koje su u harmoniji sa našim već postojećim znanjem bivaju prihvaćene, a sve one koje nisu, automatski se odbacuju, odnosno ne izazivaju nikakav efekat u nama.
Pri tome, ovo poređenje informacija između "svesti - naša čula" i "podsvesti - naše postojeće znanje" nikada se ne vrši na osnovu podele tipa "dobro-loše" ili "pozitivno-negativno", nego isključivo i uvek na osnovu "familijarnosti", odnosno snage "nama poznatog".Svaku informaciju koju možemo proveriti, proceniti i evaluirati nekim od naših čula nama deluje realno, logično i racionalno. Međutim, ni jedno od naših čula ne može da deluje unutra u našem telu. Upravo zato stalno se dešava da sve informacije koje stignu do naše svesti, a nisu došle putem naših čula, zbunjuju našu svest.
.Ovo je nivo uma sa kojeg mi upravljamo svojim telom i svojim životom. Podsvest se nikad ne bavi spoljnim svetom, nego isključivo nama i našim telom. Ona pokreće i barata informacijama koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela i dešavanja u njemu je jedino što je zanima. Te unutrašnje informacije manifestuju se u obliku telesnih senzacija koje osećamo i zato ih nazivamo osećanjima. Drugim rečima unutrašnji nivo našeg uma, naša podsvest, bavi se isključivo našim ličnim, unutrašnjim dešavanjima.Da bi ste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom. Zato što kompjuter funkcioniše po istim principima kao naš um. Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokušate nešto da radite sa njim, desi se - ništa. Razlog za to je, što u novom kompjuteru nema svih onih programa koji vama trebaju. To znači, kompjuter da bi radio mora imati instalirane određene programe. Kad ih instalirate, vaš kompjuter radi koristeći te instalirane programe.
Upravo je to način i princip po kome radi naš um. Ljudski um je u stvari najsavršeniji biološki kompjuter. Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programčića koji pokreću telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo neke nove programe i pojačavamo postojeće.
Osnovni zadatak i glavni prioritet podsvesti je naš opstanak. Podsvest obavlja svoj zadatak tako što prilagođava sve naše reakcije u skladu sa našim postojećim osećanjima, kako prijatnim tako i neprijatnim.
Osnovno pravilo naše podsveti je sledeće: Ona nas uvek održava onakvom osobom kakvom sebe doživljavamo. To kako sebe doživljavamo predstavlja demonstraciju naših osećanja “o sebi u sebi”.
Sublimirane poruke su informacije koje percipiramo (opažamo) ispod praga naše svesnosti, tačnije, komuniciraju sa našom podsvešću, pa ih oko i um ne mogu svesno registrovati tj. zapažati. Najčešće su umetnute u neki objekat ( reklame, zvukovi snimljeni ispod praga čujnosti, filmovi, slike i dizajn, plakati, pozadine na veb stranicama itd.)
Ova pojava se dešava zato što sve veštine koje smo jednom naučili i usvojili kao svoju automatsku reakciju prestaju da budu predmet interesovanja naše svesti.
U našoj podsvesti stoje sačuvane naše “automatske reakcije” na skoro sve buduće životne situacije. Ove naše “automatske reakcije” su posledica sličnih situacija koje su nam se već desile u zivotu. Sačuvane su da služe kao model ponašanja za osnovni zadatak naše podsvesti, a to je kao što smo već rekli naš opstanak, odnosno preživljavanje.Da ponovim, mi nikad ništa ne zaboravljamo, mi samo ne znamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima. Naše ponašanje svakodnevnim životnim situacijama za koje mislimo da je spontano, odnosno da je automatsko u stvari to nije. Nekada davno, postojao je trenutak u vašem životu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali šta da uradite. Na osnovu onoga što su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska), vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju ponašanje u toj situaciji. Ponavljanjem istog pojačali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoje naizgled spontano reagovanje na takvu situaciju, odnosno u svoju naviku.
Sledeći pasus je detaljno objašnjenje procesa formiranja ličnosti. Dobro ga proučite i zapamtite, jer to je objašnjenje kako ste postali to što ste danas.
Svesni nivo našeg uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što su osećanja informacija koja do svesti ne dolazi putem naših pet čula. Osećanja dolaze iznutra, a ne spolja i to totalno zbunjuje našu svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo automatski odnosno podsvesno.
Svaka informacija, misao ili ideja izaziva našu telesnu reakciju - osećanja!Svesni razlozi i
Svesni napor ne utiče na podsvest.
Što će reći, što se više svesno trudite, sve manje utičete na svoju podsvest. Procesor koji povezuje rad naše svesti i podsvesti je mozak.
Znači, naš mozak ne odlučuje ko smo, šta smo i kakvi smo, mozak je samo procesor. Um je taj koji bira i odlučuje. Pri tome, naše postojeće znanje definiše trenutne mogućnosti našeg uma. Vreme je za novo znanje!
Logična objašnjenja su neizmerno slabi u odnosu na našu imaginaciju. Osećanja i mentalne slike (sećanja) isključivo su vlasništvo naše podsvesti. Te slike i prateća osećanja u svakom trenutku pobeđuju sve ono o čemu logično razmišljamo. Racionalno razmišljanje, biva nadjačano našom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podržana snažnim osećanjima kao što su strah, bes, mržnja, tuga nikada ne može biti promenjena svesnim, racionalnim, logičkim razmišljanjem.
Svesni napor ne utiče na podsvest.
Podsvesni um je meta bombardovanja sublimiranim porukama koje nam dolaze sa svih strana i kojima se nastoji manipulisati našim ponašanjem kroz ljudske „nagone“, poput onog za preživljavanjem (glad, žeđ, opasnosti svih vrsta, seks, društvena prihvaćenost, bezbednost, teritorijalnost…).
Sublimirano znači „ispod praga“, jer nam se poruke prenose na nivou koji svesni um ne registruje, ali podsvesni to svakako čini. Podsvest vidi sve, dok svest percipira tek delić onoga što prođe kroz naše oči, pa čak i mnogo toga menja. Sublimirano oglašavanje je raskrinkano pedesetih godina prošlog veka, kada je otkriveno da su neke od televizijskih i bioskopskih reklama na delić sekunde prikazivale slike koje svesni um nije mogao da percipira, a podsticale su želju za određenim proizvodom. Našla se tu sublimirana poruka „žedan sam“ dok su išle reklame za napitke.Znanje o sublimiranom programiranju vuče korene još iz drevnih vremena, od mudraca poput Platona i Aristotela koji su spominjali taj fenomen. Objavljeno je i preko 500 naučnih radova koji potvrđuju delotvornost sublimiranih poruka. Producenti filmova poput „Egzorciste“ i „Teksaškog masakra motornom testerom“ javno su priznali da su njihovi filmovi sadržavali nasilne i zastrašujuće subliminale. Upotreba sublimiranih poruka u nekim zemljama je protivzakonita, a američka Uprava za alkohol, duvan i vatreno oružje kaže da je subliminalima svojstvena varljivost, jer ih potrošač ne zapaža na normalnom nivou svesti i zato mu se ne daje sloboda izbora da poruku prihvati ili odbaci.Da li je i naslovna strana Facebooka u stvari samo dobro sublimirana poruka?
Kandidat za švedskog vojnog pilota mora da gleda u sliku koja se menja svakih 0,004 sekundi. Mada teško može išta da primeti, on odmah mora interpretirati značenje slike. To što je kandidat video od velike je važnosti da li će postati pilot. Ukoliko njegova podsvest nije sposobna da sliku registruje i prenese njen smisao, onda nije podoban za letelje. Šveđani smatraju da će tako sačuvati mnogo života i opreme, pa takvo ispitivanje podsvesti u Švedskoj polako postaje rutinski deo kandidacijskom postupka.
Postoji bioskopska sala u Sautemptonu u Engleskoj, gde se prikazuju filmovi koje obična publika ne može da vidi. Posmatrači su bolesnici od agorafobije, straha od otvorenog prostora, i takvo gledanje je deo njihovog lečenja. Pojedini studenti matematike u Izraelu su pokazali mnogo bolje rezultate na testovima pošto su im, tajno, pokazane velikom brzinom poruke dizajnirane tako da se osete lepo i sigurno. Na Univerzitetskoj bolnici u Njujorku je na isti način efikasno vršeno mršavljenje kod žena.Inicijator takve reklame bio je Džejms Vikari, stručnjak za prodaju coca-cole. Samo ta reklama sa Kim Novak donela je povećanje prodaje za čak 58%. Ipak, vrlo brzo digla se velika prašina – čak je jedan kongresmen zahtevao saveznu istragu. Raznorazna ženska udruženja žestoko su osudila takav postupak plašeći se za mlađi naraštaj. Svi su se bojali da bi političri mogli da utiču na birače. Istražujući takvu bojazan, list ‘Saturday review’ je u uvodniku pisao da sublimirana tehnika može biti ‘umešana u sam centar kontrole nuklearnog oružja u svrhu testiranja, ali i da izazove nekontrolisanu upotrebu istog oružja’.
Mnogi psiholozi, u ime etike, napali su istraživanje o posvesnoj percepciji i tražili uvođenje moratorijuma na dalje naučno proučavanje. Njihova kampanja je uspela pa su fondovi za dalja istraživanja presušili. Međutim, odmah posle toga, malo po malo, raste interesovanje za sublimiranu percepciju i njenu praktičnu primenu.
Istraživanja psihologa i neurologa su osnažila ‘teoriju pažnje’ – modele preko kojih mozak prihvata količinu upotrebljivih informacija kao i one informacije koje se, nepotrebne ili tuđe, stalno ubacuju u slobodan prostor.
Skoro svaka propagandna poruka ima pažljivo isplanirani cilj. Izuzetno je teško povući liniju između prikrivenih poruka u reklamama i sublimiranih poruka, jer su oba tipa vešto prikrivena i izmiču svesti. U stvari, bili mi svesni toga ili ne, poruke nam svakodnevno utiču na ponašanje i raspoloženje. One se ponavljaju sve dok suština tih poruka neosetno ne sklizne u svesni deo našeg mozga. Kad se to desi, pitanje da li se može uticati na ljude, izgleda sasvim deplasirano. Očigledno, to nam se sve vreme događa.U istraživanju opisanom u Subliminal conditioning of atitudes (Subliminalno oblikovanje stavova), psiholozi Krosnick, Jussim i Lyn su 1992. opisali istraživanje u kojem su ispitanicima prezentirani dijapozitivi devetoro nepoznatih ljudi. Od ispitanika se tražilo da procjene koliko su im simpatični ljudi na slikama, no, prije svake slike prikazali su im ili emocionalno pozitivnu ili emocionalno negativnu scenu, ali tako kratko da to oni nisu mogli svjesno opaziti. Emocionalno pozitivne slike prikazivale su mačiće ili zaljubljeni par, a emocionalno negativne leševe ili vukodlake. Iako, dakle, nisu mogli svjesno opaziti ove slike, ispitanici su pozitivnije procjenjivali ljude uz čije slike su bile vezane emotivno ugodne scene. Ljudi na slikama izgledali su simpatičniji ako su slijedili iza subliminalno prezentiranih, a svjesno neopaženih mačića, nego ako su slijedili iza subliminalno prezentiranih, a svjesno neopaženih leševa.
Većina do danas provedenih istraživanja ukazuje na to da ljudi zaista, na određeni način, opažaju subliminalne podražaje koji onda mogu imati utjecaja na njihovo daljnje ponašanje. No, većina istraživača ljudske psihe je ipak sklono razmišljanju da se ljude na nesvjesnoj razini ne može samo tako nagovoriti na ponašanje kakvo svjesno ne bi poduzimali. Koliko je utjecaj subliminalnih poruka zapravo bitan i presudan za neko ponašanje, još uvijek nije dovoljno istraženo.
Bilo da se sublimarne poruke koriste za prodavanje proivoda ili za predizbornu kampanju totalno je nemoralno jer oduzima ljudima pravo na izbor.
U BORBI SVESTI I PODSVESTI PODSVEST IMA NADMOC A SUBLIMIRANE PORUKE SU NAJNIZA I NAJMONSTROUZNIJA KONTOLA UMA!
Naš um je nešto što ne može
da se opipa, ne može da se vidi, ne može da se omiriše, ali nešto što
definitivno postoji.
Prvenstveno zato što mi u stvari nikad i ne razmišljamo o tome kako naš život funkcioniše. Mi istovremeno živimo svoje živote na “spoljnom - fizičkom - svesnom” i na “unutrašnjem - telesnom - emotivnom” nivou uma.
Ti nivoi našeg uma su u neraskidivoj vezi i ponašaju se potpuno u skladu sa zakonima prirode. Ono što većini ljudi nikada nije objašnjeno glasi:
“Vaša spoljna-fizička realnost, uvek je rezultat rada Vašeg untrašnjeg-emotivnog nivoa’’.Ovo je deo uma koji upravlja našim čulima: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Sva naša čula su okrenuta i usmerena ka spoljnom svetu. Samim tim glavni zadatak svesti je skupljanje informacija iz spoljnog sveta. Prikupljajući razne informacije putem naših čula, svest ima važan zadatak učenja znanja i veština koje su vam neophodne da bi opstali u tom svetu.
S obzirom da svest nije jedini nivo uma, sve informacije koje stižu spolja automatski se porede sa onim unutrašnjim, već postojećim znanjem o njima. To poređenje funkcioniše kao filter realnosti našeg uma, tako da svaka informacija o kojoj već imamo postojeće znanje i iskustvo, biva tretirana u skladu sa tim postojećim znanjem i iskustvom. Ovaj proces poređenja novih informacija sa našim postojećim znanjem, automatski pokreće kritičku osobinu svesti. Kritička osobina svesti predstavlja "praktičnu demonstraciju" našeg postojećeg znanja na delu. U praksi to izgleda ovako: Sve informacije koje su u harmoniji sa našim već postojećim znanjem bivaju prihvaćene, a sve one koje nisu, automatski se odbacuju, odnosno ne izazivaju nikakav efekat u nama.
Pri tome, ovo poređenje informacija između "svesti - naša čula" i "podsvesti - naše postojeće znanje" nikada se ne vrši na osnovu podele tipa "dobro-loše" ili "pozitivno-negativno", nego isključivo i uvek na osnovu "familijarnosti", odnosno snage "nama poznatog".Svaku informaciju koju možemo proveriti, proceniti i evaluirati nekim od naših čula nama deluje realno, logično i racionalno. Međutim, ni jedno od naših čula ne može da deluje unutra u našem telu. Upravo zato stalno se dešava da sve informacije koje stignu do naše svesti, a nisu došle putem naših čula, zbunjuju našu svest.
.Ovo je nivo uma sa kojeg mi upravljamo svojim telom i svojim životom. Podsvest se nikad ne bavi spoljnim svetom, nego isključivo nama i našim telom. Ona pokreće i barata informacijama koje stižu iznutra, odnosno iz našeg tela i dešavanja u njemu je jedino što je zanima. Te unutrašnje informacije manifestuju se u obliku telesnih senzacija koje osećamo i zato ih nazivamo osećanjima. Drugim rečima unutrašnji nivo našeg uma, naša podsvest, bavi se isključivo našim ličnim, unutrašnjim dešavanjima.Da bi ste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcioniše, najjednostavnije je da ga uporedimo sa kompjuterom. Zato što kompjuter funkcioniše po istim principima kao naš um. Vi znate da kad kupite novi kompjuter i pokušate nešto da radite sa njim, desi se - ništa. Razlog za to je, što u novom kompjuteru nema svih onih programa koji vama trebaju. To znači, kompjuter da bi radio mora imati instalirane određene programe. Kad ih instalirate, vaš kompjuter radi koristeći te instalirane programe.
Upravo je to način i princip po kome radi naš um. Ljudski um je u stvari najsavršeniji biološki kompjuter. Kad smo se rodili, naši kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programčića koji pokreću telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo neke nove programe i pojačavamo postojeće.
Osnovni zadatak i glavni prioritet podsvesti je naš opstanak. Podsvest obavlja svoj zadatak tako što prilagođava sve naše reakcije u skladu sa našim postojećim osećanjima, kako prijatnim tako i neprijatnim.
Osnovno pravilo naše podsveti je sledeće: Ona nas uvek održava onakvom osobom kakvom sebe doživljavamo. To kako sebe doživljavamo predstavlja demonstraciju naših osećanja “o sebi u sebi”.
Sublimirane poruke su informacije koje percipiramo (opažamo) ispod praga naše svesnosti, tačnije, komuniciraju sa našom podsvešću, pa ih oko i um ne mogu svesno registrovati tj. zapažati. Najčešće su umetnute u neki objekat ( reklame, zvukovi snimljeni ispod praga čujnosti, filmovi, slike i dizajn, plakati, pozadine na veb stranicama itd.)
Ova pojava se dešava zato što sve veštine koje smo jednom naučili i usvojili kao svoju automatsku reakciju prestaju da budu predmet interesovanja naše svesti.
U našoj podsvesti stoje sačuvane naše “automatske reakcije” na skoro sve buduće životne situacije. Ove naše “automatske reakcije” su posledica sličnih situacija koje su nam se već desile u zivotu. Sačuvane su da služe kao model ponašanja za osnovni zadatak naše podsvesti, a to je kao što smo već rekli naš opstanak, odnosno preživljavanje.Da ponovim, mi nikad ništa ne zaboravljamo, mi samo ne znamo kako da svesno pristupimo tim sećanjima. Naše ponašanje svakodnevnim životnim situacijama za koje mislimo da je spontano, odnosno da je automatsko u stvari to nije. Nekada davno, postojao je trenutak u vašem životu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali šta da uradite. Na osnovu onoga što su vam tad pokazali ili rekli (snaga prvog utiska), vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju ponašanje u toj situaciji. Ponavljanjem istog pojačali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoje naizgled spontano reagovanje na takvu situaciju, odnosno u svoju naviku.
Sledeći pasus je detaljno objašnjenje procesa formiranja ličnosti. Dobro ga proučite i zapamtite, jer to je objašnjenje kako ste postali to što ste danas.
Svesni nivo našeg uma ne zna kako da barata osećanjima, zato što su osećanja informacija koja do svesti ne dolazi putem naših pet čula. Osećanja dolaze iznutra, a ne spolja i to totalno zbunjuje našu svest. Svaki put kad nam se u nekoj situaciji pokrenu osećanja, naš svesni um se pomera u stranu i mi u takvoj situaciji reagujemo automatski odnosno podsvesno.
Svaka informacija, misao ili ideja izaziva našu telesnu reakciju - osećanja!Svesni razlozi i
Svesni napor ne utiče na podsvest.
Što će reći, što se više svesno trudite, sve manje utičete na svoju podsvest. Procesor koji povezuje rad naše svesti i podsvesti je mozak.
Znači, naš mozak ne odlučuje ko smo, šta smo i kakvi smo, mozak je samo procesor. Um je taj koji bira i odlučuje. Pri tome, naše postojeće znanje definiše trenutne mogućnosti našeg uma. Vreme je za novo znanje!
Logična objašnjenja su neizmerno slabi u odnosu na našu imaginaciju. Osećanja i mentalne slike (sećanja) isključivo su vlasništvo naše podsvesti. Te slike i prateća osećanja u svakom trenutku pobeđuju sve ono o čemu logično razmišljamo. Racionalno razmišljanje, biva nadjačano našom imaginacijom brzo i lako. Bilo koja ideja podržana snažnim osećanjima kao što su strah, bes, mržnja, tuga nikada ne može biti promenjena svesnim, racionalnim, logičkim razmišljanjem.
Svesni napor ne utiče na podsvest.
Podsvesni um je meta bombardovanja sublimiranim porukama koje nam dolaze sa svih strana i kojima se nastoji manipulisati našim ponašanjem kroz ljudske „nagone“, poput onog za preživljavanjem (glad, žeđ, opasnosti svih vrsta, seks, društvena prihvaćenost, bezbednost, teritorijalnost…).
Sublimirano znači „ispod praga“, jer nam se poruke prenose na nivou koji svesni um ne registruje, ali podsvesni to svakako čini. Podsvest vidi sve, dok svest percipira tek delić onoga što prođe kroz naše oči, pa čak i mnogo toga menja. Sublimirano oglašavanje je raskrinkano pedesetih godina prošlog veka, kada je otkriveno da su neke od televizijskih i bioskopskih reklama na delić sekunde prikazivale slike koje svesni um nije mogao da percipira, a podsticale su želju za određenim proizvodom. Našla se tu sublimirana poruka „žedan sam“ dok su išle reklame za napitke.Znanje o sublimiranom programiranju vuče korene još iz drevnih vremena, od mudraca poput Platona i Aristotela koji su spominjali taj fenomen. Objavljeno je i preko 500 naučnih radova koji potvrđuju delotvornost sublimiranih poruka. Producenti filmova poput „Egzorciste“ i „Teksaškog masakra motornom testerom“ javno su priznali da su njihovi filmovi sadržavali nasilne i zastrašujuće subliminale. Upotreba sublimiranih poruka u nekim zemljama je protivzakonita, a američka Uprava za alkohol, duvan i vatreno oružje kaže da je subliminalima svojstvena varljivost, jer ih potrošač ne zapaža na normalnom nivou svesti i zato mu se ne daje sloboda izbora da poruku prihvati ili odbaci.Da li je i naslovna strana Facebooka u stvari samo dobro sublimirana poruka?
Kandidat za švedskog vojnog pilota mora da gleda u sliku koja se menja svakih 0,004 sekundi. Mada teško može išta da primeti, on odmah mora interpretirati značenje slike. To što je kandidat video od velike je važnosti da li će postati pilot. Ukoliko njegova podsvest nije sposobna da sliku registruje i prenese njen smisao, onda nije podoban za letelje. Šveđani smatraju da će tako sačuvati mnogo života i opreme, pa takvo ispitivanje podsvesti u Švedskoj polako postaje rutinski deo kandidacijskom postupka.
Postoji bioskopska sala u Sautemptonu u Engleskoj, gde se prikazuju filmovi koje obična publika ne može da vidi. Posmatrači su bolesnici od agorafobije, straha od otvorenog prostora, i takvo gledanje je deo njihovog lečenja. Pojedini studenti matematike u Izraelu su pokazali mnogo bolje rezultate na testovima pošto su im, tajno, pokazane velikom brzinom poruke dizajnirane tako da se osete lepo i sigurno. Na Univerzitetskoj bolnici u Njujorku je na isti način efikasno vršeno mršavljenje kod žena.Inicijator takve reklame bio je Džejms Vikari, stručnjak za prodaju coca-cole. Samo ta reklama sa Kim Novak donela je povećanje prodaje za čak 58%. Ipak, vrlo brzo digla se velika prašina – čak je jedan kongresmen zahtevao saveznu istragu. Raznorazna ženska udruženja žestoko su osudila takav postupak plašeći se za mlađi naraštaj. Svi su se bojali da bi političri mogli da utiču na birače. Istražujući takvu bojazan, list ‘Saturday review’ je u uvodniku pisao da sublimirana tehnika može biti ‘umešana u sam centar kontrole nuklearnog oružja u svrhu testiranja, ali i da izazove nekontrolisanu upotrebu istog oružja’.
Mnogi psiholozi, u ime etike, napali su istraživanje o posvesnoj percepciji i tražili uvođenje moratorijuma na dalje naučno proučavanje. Njihova kampanja je uspela pa su fondovi za dalja istraživanja presušili. Međutim, odmah posle toga, malo po malo, raste interesovanje za sublimiranu percepciju i njenu praktičnu primenu.
Istraživanja psihologa i neurologa su osnažila ‘teoriju pažnje’ – modele preko kojih mozak prihvata količinu upotrebljivih informacija kao i one informacije koje se, nepotrebne ili tuđe, stalno ubacuju u slobodan prostor.
Skoro svaka propagandna poruka ima pažljivo isplanirani cilj. Izuzetno je teško povući liniju između prikrivenih poruka u reklamama i sublimiranih poruka, jer su oba tipa vešto prikrivena i izmiču svesti. U stvari, bili mi svesni toga ili ne, poruke nam svakodnevno utiču na ponašanje i raspoloženje. One se ponavljaju sve dok suština tih poruka neosetno ne sklizne u svesni deo našeg mozga. Kad se to desi, pitanje da li se može uticati na ljude, izgleda sasvim deplasirano. Očigledno, to nam se sve vreme događa.U istraživanju opisanom u Subliminal conditioning of atitudes (Subliminalno oblikovanje stavova), psiholozi Krosnick, Jussim i Lyn su 1992. opisali istraživanje u kojem su ispitanicima prezentirani dijapozitivi devetoro nepoznatih ljudi. Od ispitanika se tražilo da procjene koliko su im simpatični ljudi na slikama, no, prije svake slike prikazali su im ili emocionalno pozitivnu ili emocionalno negativnu scenu, ali tako kratko da to oni nisu mogli svjesno opaziti. Emocionalno pozitivne slike prikazivale su mačiće ili zaljubljeni par, a emocionalno negativne leševe ili vukodlake. Iako, dakle, nisu mogli svjesno opaziti ove slike, ispitanici su pozitivnije procjenjivali ljude uz čije slike su bile vezane emotivno ugodne scene. Ljudi na slikama izgledali su simpatičniji ako su slijedili iza subliminalno prezentiranih, a svjesno neopaženih mačića, nego ako su slijedili iza subliminalno prezentiranih, a svjesno neopaženih leševa.
Većina do danas provedenih istraživanja ukazuje na to da ljudi zaista, na određeni način, opažaju subliminalne podražaje koji onda mogu imati utjecaja na njihovo daljnje ponašanje. No, većina istraživača ljudske psihe je ipak sklono razmišljanju da se ljude na nesvjesnoj razini ne može samo tako nagovoriti na ponašanje kakvo svjesno ne bi poduzimali. Koliko je utjecaj subliminalnih poruka zapravo bitan i presudan za neko ponašanje, još uvijek nije dovoljno istraženo.
Bilo da se sublimarne poruke koriste za prodavanje proivoda ili za predizbornu kampanju totalno je nemoralno jer oduzima ljudima pravo na izbor.
U BORBI SVESTI I PODSVESTI PODSVEST IMA NADMOC A SUBLIMIRANE PORUKE SU NAJNIZA I NAJMONSTROUZNIJA KONTOLA UMA!
Нема коментара :
Постави коментар