OTPAD KOJI TRENUTNO PREKRIVA NASU PLANETU JE OGROMAN, A IDE NA SVE GORE! ZA TRI DECENIJE POVECAO BI SE JOS 70%! ELEKTRONSKI OTPAD! RECIKLAZA BI BILA SPAS! KOKA KOLA TRAZI RESENJE! U SRBIJI SE SA OTPADOM BORIMO VEOMA LOSE!
Sve veći broj država smeće iz svojih zemalja želi da vrati tamo odakle je stiglo. Mnoge bogate zemlje šalju otpad spreman za reciklažu preko okeana jer je tako jeftinije, ispunjavaju svoj cilj kada je u pitanju recikliranje, a time i smanjuju količinu smeća kod kuće.
Za zemlje u razvoju to je dragocen izvor prihoda, piše BBC. Međutim, plastika i otpad koji ne mogu da budu reciklirani obično na kraju završe u nekim ilegalnim centrima za obradu otpada. Evropska unija je najvećnajveći izvoznik pastičnog otpada. Na listi pojedinačnih zemlja, prve su Sjedinjene Američke Države. Ali samo delić te plastike na kraju zapravo bude recikliran. Obično materijal koji ne može da se preradi završi tako što se ilegalno zakopa, baci na deponije ili u kanale i tako stvara rizik i za okolinu i za javno zdravlje.Ipak ovog meseca je Malezija poslala pet transportnih kontejnera plastičnog otpada u Španiju nakon što je otkriveno da je plastika zagađena. Malezija navodi da će uskoro da vrati 3.000 tona smeća u Veliku Britaniju, SAD, Japan, Kinu, Kanadu, Australiju, Holandiju, Nemačku, Saudijsku Arabiju, Singapur, Bangladeš, Norvešku i Francusku.Sve do januara 2018. godine, Kina je uvozila najviše plastičnog otpada. Međutim, zbog zabrinutosti zbog zaraze i zagađenja, saopštila je da više neće kupovati otpad od reciklirane plastike koji nije 99,5 odsto čist.
Malezija, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Tajvan, Južna Koreja, Turska, Indija i Poljska - sve su uzele deo.
Najveći je svakako pripao Maleziji. Količina otpada koju je uzela od 10 zemalja u prvih šest meseci 2018. godine skoro da je bila jednaka količini one koju je primila tokom 2016. i 2017. godine.
Problem je što ovaj otpad ponekad nije moguće reciklirati, a to stvara i dodatnu opasnost.
Poljska je u maju prošle godine objavila da je uvela stroža pravila nakon nekoliko požara koji su izbili na deponijama i povezala je porast uvoza ilegalnog smeća sa kineskom zabranom.
Tajland je privremeno zabranio uvoz plastičnog otpada i naveo da će potpunu zabranu uvesti 2021.
Malezija je ukinula dozvole za uvoz, Vijetnam više ne izdaje nive dozvole, Tajvan je saopštio da će uvoziti otpad od samo jednog izvora, a Indija je prošlog marta proširila svoju zabranu uvoza čvrstog otpada.
Ipak, još se traže lokacije gde bi plastika mogla da se pošalje, a prema nekim izveštajima zemlje koje su uspešno počele sa restrikcijama, ponovo su počele da uvoze.
U 2016. bilo je 235 miliona tona plastičnog otpada čime bi moglo da bude ispunjeno 4,8 miliona olimpijskih bazena.
Do 2030. godine ta brojka porasla bi na 417 miliona tona.
"Do 2050. godine otpad na području Južne Azije će se udvostručiti, a u podsaharskom delu Afrike utrostručiti", upozorila je autorka izveštaja i ekspert Svetske banke za ovu oblast Silpa Kaca.
Bogate zemlje proizvode trećinu otpada u svetu iako imaju samo 16 posto populacije, a četvrtina otpada na istočnu Aziju i pacifičku regiju, navodi se u izveštaju.
Svetska banka, kako prenose zapadni mediji, ukazuje da neke siromašne zemlje nemaju ni zakone o zbrinjavanju otpada, a posledica je da te, sve veće, količine otpada doprinose i globalnom zagrevanju.
U izveštaju se navodi i da bi povećanje recikliranja i smanjenje potrošnje plastike i bacanja hrane moglo pomoći smanjenju ukupne količine otpada, s obzirom da plastika čini 12 posto ukupne količine otpada u svetu. Procene su da se ukupno trećina svetskog otpada, umesto organizovanog otkupa i reciklaže, odlaže na otvorenim prostorima, bez ikakve obrade.
Činjenica je da podjednako brzo sa količinom novoproizvedenoh gedžeta raste i količina e otpada. Statistika pokazuje da je na globalnom nivou, samo u 2017. godini, generisano preko 44 miliona tona e otpada, dok je pravilno reciklirano samo 20% od ukupne količine. Ovo znači da je oko 80% ukupno proizvedenog e otpada najverovatnije završilo na deponijama ili je neadekvatno i nepravilno reciklirano.Kina je ubedljivo najveći proizvodjač e otpada. Na godišnjem nivou, generiše se 7.2 miliona tona e otpada, dok se po glavi stanovnika proizvede 5.2 kg e otpada.Sjedinjenim Američkim Državama sleduje srebrna medalja u disciplini proizvodnje e otpada budući da Amerikanci udruženim snagama proizvedu 6.3 miliona tona na godišnjem nivou. Ipak, kada bi se Kina i SAD takmičile u disciplini proizvodnje otpada po glavi stanovnika, SAD bi bila ubedljivi pobednik.Na trećem mestu nalazi se Japan sa svojih 2.1 miliona tona e otpada, ali i sa 16.9 kg proizvedenog e otpada po glavi stanovnika.
U centru Tihog okeana, težine više od 87.000 tona, je amorfni vrtlog od smeća poznat kao Great Pacific Garbage Patch (Velika pacifički tepih smeća). Prvi put otkriven sredinom 1990-ih, proširuje se svake godine, sakupljajući nove komade i čestice. To je samo jedan upečatljiv primer kako svet doživljava direktnu pretnju od viška potrošačkog otpada, pokazujući hitnu potrebu za održivim rešenjima.
Traženje tih rešenja je u fokusu inicijative Svet bez otpada kompanije Coca-Cola, koja uključuje ambiciozni cilj sakupljanja i recikliranja svake boce ili konzerve koju proda širom sveta od 2030. godine. Od lansiranja u januaru 2018, inicijativa je preduzela i sprovela nove kampanje recikliranja, kao i obnovljene postojeće, od Estonije do Australije, Kenije do Sjedinjenih Država, poštujući vrednosti zatvorene cirkularne ekonomije: sistem u kojem je sva plastična ambalaža koju kompanija proizvodi dizajnirana tako da se reciklira, čuva u privredi i ponovo koristi u pakovanju hrane i pica.Lekcije iz ovih programa mogu da budu primenjene širom sveta. Konačno, napredak kompanijeCoca-Cola dokazuje da su održive, kružne inicijative za reciklažu moguće - i vredne - za svaku zemlju i svaku ekonomiju.
Sve veći broj država smeće iz svojih zemalja želi da vrati tamo odakle je stiglo. Mnoge bogate zemlje šalju otpad spreman za reciklažu preko okeana jer je tako jeftinije, ispunjavaju svoj cilj kada je u pitanju recikliranje, a time i smanjuju količinu smeća kod kuće.
Za zemlje u razvoju to je dragocen izvor prihoda, piše BBC. Međutim, plastika i otpad koji ne mogu da budu reciklirani obično na kraju završe u nekim ilegalnim centrima za obradu otpada. Evropska unija je najvećnajveći izvoznik pastičnog otpada. Na listi pojedinačnih zemlja, prve su Sjedinjene Američke Države. Ali samo delić te plastike na kraju zapravo bude recikliran. Obično materijal koji ne može da se preradi završi tako što se ilegalno zakopa, baci na deponije ili u kanale i tako stvara rizik i za okolinu i za javno zdravlje.Ipak ovog meseca je Malezija poslala pet transportnih kontejnera plastičnog otpada u Španiju nakon što je otkriveno da je plastika zagađena. Malezija navodi da će uskoro da vrati 3.000 tona smeća u Veliku Britaniju, SAD, Japan, Kinu, Kanadu, Australiju, Holandiju, Nemačku, Saudijsku Arabiju, Singapur, Bangladeš, Norvešku i Francusku.Sve do januara 2018. godine, Kina je uvozila najviše plastičnog otpada. Međutim, zbog zabrinutosti zbog zaraze i zagađenja, saopštila je da više neće kupovati otpad od reciklirane plastike koji nije 99,5 odsto čist.
Malezija, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Tajvan, Južna Koreja, Turska, Indija i Poljska - sve su uzele deo.
Najveći je svakako pripao Maleziji. Količina otpada koju je uzela od 10 zemalja u prvih šest meseci 2018. godine skoro da je bila jednaka količini one koju je primila tokom 2016. i 2017. godine.
Problem je što ovaj otpad ponekad nije moguće reciklirati, a to stvara i dodatnu opasnost.
Poljska je u maju prošle godine objavila da je uvela stroža pravila nakon nekoliko požara koji su izbili na deponijama i povezala je porast uvoza ilegalnog smeća sa kineskom zabranom.
Tajland je privremeno zabranio uvoz plastičnog otpada i naveo da će potpunu zabranu uvesti 2021.
Malezija je ukinula dozvole za uvoz, Vijetnam više ne izdaje nive dozvole, Tajvan je saopštio da će uvoziti otpad od samo jednog izvora, a Indija je prošlog marta proširila svoju zabranu uvoza čvrstog otpada.
Ipak, još se traže lokacije gde bi plastika mogla da se pošalje, a prema nekim izveštajima zemlje koje su uspešno počele sa restrikcijama, ponovo su počele da uvoze.
U 2016. bilo je 235 miliona tona plastičnog otpada čime bi moglo da bude ispunjeno 4,8 miliona olimpijskih bazena.
Do 2030. godine ta brojka porasla bi na 417 miliona tona.
"Do 2050. godine otpad na području Južne Azije će se udvostručiti, a u podsaharskom delu Afrike utrostručiti", upozorila je autorka izveštaja i ekspert Svetske banke za ovu oblast Silpa Kaca.
Bogate zemlje proizvode trećinu otpada u svetu iako imaju samo 16 posto populacije, a četvrtina otpada na istočnu Aziju i pacifičku regiju, navodi se u izveštaju.
Svetska banka, kako prenose zapadni mediji, ukazuje da neke siromašne zemlje nemaju ni zakone o zbrinjavanju otpada, a posledica je da te, sve veće, količine otpada doprinose i globalnom zagrevanju.
U izveštaju se navodi i da bi povećanje recikliranja i smanjenje potrošnje plastike i bacanja hrane moglo pomoći smanjenju ukupne količine otpada, s obzirom da plastika čini 12 posto ukupne količine otpada u svetu. Procene su da se ukupno trećina svetskog otpada, umesto organizovanog otkupa i reciklaže, odlaže na otvorenim prostorima, bez ikakve obrade.
Činjenica je da podjednako brzo sa količinom novoproizvedenoh gedžeta raste i količina e otpada. Statistika pokazuje da je na globalnom nivou, samo u 2017. godini, generisano preko 44 miliona tona e otpada, dok je pravilno reciklirano samo 20% od ukupne količine. Ovo znači da je oko 80% ukupno proizvedenog e otpada najverovatnije završilo na deponijama ili je neadekvatno i nepravilno reciklirano.Kina je ubedljivo najveći proizvodjač e otpada. Na godišnjem nivou, generiše se 7.2 miliona tona e otpada, dok se po glavi stanovnika proizvede 5.2 kg e otpada.Sjedinjenim Američkim Državama sleduje srebrna medalja u disciplini proizvodnje e otpada budući da Amerikanci udruženim snagama proizvedu 6.3 miliona tona na godišnjem nivou. Ipak, kada bi se Kina i SAD takmičile u disciplini proizvodnje otpada po glavi stanovnika, SAD bi bila ubedljivi pobednik.Na trećem mestu nalazi se Japan sa svojih 2.1 miliona tona e otpada, ali i sa 16.9 kg proizvedenog e otpada po glavi stanovnika.
U centru Tihog okeana, težine više od 87.000 tona, je amorfni vrtlog od smeća poznat kao Great Pacific Garbage Patch (Velika pacifički tepih smeća). Prvi put otkriven sredinom 1990-ih, proširuje se svake godine, sakupljajući nove komade i čestice. To je samo jedan upečatljiv primer kako svet doživljava direktnu pretnju od viška potrošačkog otpada, pokazujući hitnu potrebu za održivim rešenjima.
Traženje tih rešenja je u fokusu inicijative Svet bez otpada kompanije Coca-Cola, koja uključuje ambiciozni cilj sakupljanja i recikliranja svake boce ili konzerve koju proda širom sveta od 2030. godine. Od lansiranja u januaru 2018, inicijativa je preduzela i sprovela nove kampanje recikliranja, kao i obnovljene postojeće, od Estonije do Australije, Kenije do Sjedinjenih Država, poštujući vrednosti zatvorene cirkularne ekonomije: sistem u kojem je sva plastična ambalaža koju kompanija proizvodi dizajnirana tako da se reciklira, čuva u privredi i ponovo koristi u pakovanju hrane i pica.Lekcije iz ovih programa mogu da budu primenjene širom sveta. Konačno, napredak kompanije
Dok se u Evropskoj Uniji reciklira oko 60
odsto otpada, u Srbiji čak 95 procenata komunalnog otpada završava na
deponijama ili u prirodi. Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom
kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja. Recikleri
predlažu uvođenje depozitnog sistema, odnosno kaucije za staklene i
plastične boce i limenke.Mesečno se iz Beograda na deponiju Vinča donese oko 50.000 tona
komunalnog otpada, a odatle takozvani neformalni sakupljači odvajaju sve
što može da se reciklira.
Recikliranje jeste veoma vazno medjutim, za nasu sredinu ( i mnoge druge) treba jos mnogo raditi na podizanju svesti. Nikada ne mogu da poverujem sta se sve moze naci u kontejneru i oko njega u mojoj ulici. Da ne idem dalje.
A planeta trpi. Ne znam kako i dalje priroda funkcionise obzirom da je otpad sve vise gusi.
I onda zaista zakljucujem da ljude ne mora da ubije rat, depopulacija, bolesti, dovoljne su klimatske promene i nacini na koji se priroda (planeta) bori protiv nas! tako i treba da bude.
DUGACAK TEKST. IZVINITE. I OPET NEDOVOLJNO RECI KAKO PODICI SVEST LJUDI DA NE BACAJU OTPAD OKO SEBE?!
Нема коментара :
Постави коментар