BEZVREME USLED BESKONACNOSTI VREMENA! PA TO BI BILO IDEALNO! UKINUTI SAT KOJI POKAZUJE VREME! JER VREME SE PREVISE UBRZALO I UNOSI NAM UZASAN STRES! KAKO SMO UOPSTE MOGLI DA IZRACUNAMO VREME. ZNAM, ZNAM, SUNCE, MESEC ALI TO JE SA NASE TACKE GLEDISTA ,A STA JE ZAISTA ZNA SAMO SVEMIR KOJI JE ISTO BESKONACAN!
Ostrvo Somarei, koje se nalazi severno od Norveške, razmatra ima li uopšte još potrebu za satovima. S obzirom na to da se nalazi u Polarnom krugu, ostrvo dobija mnogo ponoćnog sunca, te se stoga mnogima koncept dana i noći čini samo kao konstrukt.
Trenutno, u letnjim mesecima kada na ostrvu sunce ne zalazi gotovo 70 dana, Somarei pokreće kampanju da službeno bude prepoznat kao prva bezvremenska zona na zemlji, rekao je Kjell Ove Hveding iz inicijative.
Napolju je svakako uvek dan i nije potrebno znati koliko je tačno sati.
Ako živite severno od Norveške, nema smisla pričati o večeri, ili bilo kojem drugom vremenu. Uče nas da uveče idemo kući i gledamo televiziju u 21 sat. O tome uopšte ne razmišljamo. No, zašto bi večerali u 5, a ne u 10? Zašto ne bismo igrali fudbal u ponoć? - smatra Hveding.
Somarei ("Letnje ostrvo") nalazi se u blizini grada Tromsoa na krajnjem severu Norveške. Za oko 350 stanovnika ostrva, Sunce ne zalazi od 18. maja do 26. jula, rekao je Hveding.
Deca se stoga napolju igraju usred noći, a vlasnici kuća mogu da boje zidove noću. "Zbog ponoćnog sunca satovi su za naš suvišni", dodaje.
Hveding priznaje kako je ovo luda ideja, no lokalni stanovnici ozbiljno su ga shvatili.
Sve više i više raspravljamo o tome kako nam satovi oduzimaju puno više vremena nego što nam ga daju - rekao je.
Kao što parovi zaključavaju brave na ograde mostova i bacaju ključ, stanovnici Somareia sada žele da okače svoje satove na most.
Međutim, ideja je sve bliže ostvarenju. Potpisana je peticija, a pre nekoliko dana Hveding ju je predstavio članu parlamenta. No, hoće li vlada u Oslu pristati? Vreme će pokazati.
Naravno da nama ostalim smrtnicima nije dostupno ponocno sunce i mi smo oduvek u konceptu 24 sata , ali zaista zamislite kako bi bilo divno da nemoramo da stalno gledamo u sat. A da ne pricam o glupoj prici sa zimskim i letnjim racunanjem vremena.
Za svoje vreme Vavilonci su bili dobri astronomi. Na osnovu posmatranja kretanja Sunca, i na osnovu posmatranja pojava u prirodi oni su zakljucili da se nakon 360 dana zatvara jedan prirodni ciklus nakon cega pocinje novi. Taj vremenski period od 360 dana zovemo godina (nesto kasnije ce se ovaj racun popraviti na 365 dana). U jednoj godini Mesec kroz svoje faze prodje 12 puta, jer jedan prolaz kroz faze traje oko 30 dana. A taj broj 12 je zbilja zgodan jer se lepo, bez ostatka, deli sa 1, 2, 3, 4 i 6. Znaci godina od 360 dana lepo se deli sa 12 na 30 dana koliko traje jedan prolaz Meseca kroz sve svoje faze. Vavilonci su, kao i drugi stari narodi, za racunanje vremena koristili lunarni kalendar pa im je ovo bilo vazno.
Posto su godinu podelili na 12 delova Vavilonci su onda i dan (tj. obdanica, od izlaska do zalaska sunca) podelili isto na 12 delova. Po analogiji i noc je takodje podeljena na 12 delova sto znaci da se jedan dan sastoji od 24 dela (obdanica + noc), a svaki deo zovemo sat (ili cas). Pa i ova podela je zgodna. Prividno Sunce obidje Zemlju za jedan dan tj. nacini jedan krug oko Zemlje. Jedan dan traje 24 casa sto znaci da Sunce za jedan sat prevali put od 15 stepeni (360:24).
Zapravo i podela kruga na 360 delova potice od Vavilonaca.
A onda su poceli da se koriste satovi. Bili oni suncani ili digatalni "zarobili" su vreme u okvir. Ljudi su uvek tu da sve pokvare, ali ida sve potcine sebi i svojim potrebama. A onda priroda uzvrati udarac. Kao i vreme koje nas danas "ubija".
4500 p.n.e.
Najstariji pronađeni solarni sat u vidu lenjira-glavaša koristio se u Egiptu, pre oko 4500 godina.
4000 p.n.e.
Najstariji do danas sačuvani gnomoni, granitni bacači senki u sunčevim satovima, nalaze se u Londonu i u Central parku u Njujorku. Pre četiri milenijuma pokazivali su vreme ispred hrama u egipatskom gradu Heliopolisu.
800. godina
U srednjem veku dužina sati i dana nije bila apsolutna. Od svitanja do zalaska sunca uvek je proticalo dvanaest sati bez obzira na doba godine.
997. godina
Prvi mehanički sat je u X veku napravio opat Gerbert (947–1003). U nemačkoj hronici iz 997. godine, biskup Titmar kaže da je "Gerbert u Magdeburgu gradio satove i to veoma dobro jer je različitim spravama posmatrao zvezde, prema kojima se upravljaju pomorci na svojim putovanjima".
1301. godina
Današnja vremenska skala postala je opšteprihvaćena u XIV veku. Merenje vremena prestalo da bude zavisno od sunčeve senke, a u širu upotrebu uvedeni su mehanički časovnici.
1336. godina
Najstariji satni mehanizam prilagođen ekvinocijalnom sistemu sagrađen je u Milanu 1336. godine. Pogon mehanizma obezbeđivali su tegovi. Ovakvi satovi obično su imali jednu kazaljku, a u blizini je po pravilu postavljan još jedan sunčev sat da bi se po njemu, ako zatreba, doterivalo vreme na mehaničkom časovniku.
1364. godina
Đovani de Dondi je u XIV veku izgradio prvi astronomski sat. Astronomarijum je sadržao večiti kalendar i prikazivao kretanje Sunca, Meseca i planeta.
1550. godina Prvi proizvođač džepnih satova bio je nirnberški bravar Peter Henlajn (1480–1542), ali danas nijedan od njegovih satova nije sačuvan. Najstariji sačuvani džepni časovnici potiču iz 1550. i poznati su kao "nirnberška jaja".
1656. godina
Prvi časovnik sa klatnom, koji je u XVII veku izmislio holandski fizičar Kristijan Hajgens, danas se čuva u Muzeju istorije nauke u holandskom gradu Lajdenu.
1775. godina
Godine 1775. u Ženevi je podignuta prva fabrika satova pod nazivom "Vašeron i Konstantin", koja postoji i danas.
1890. godina
Prvi satovi koji se nose na zglobu pravljeni su krajem XIX veka. To su bile narukvice za dame koje su usput pokazivale i tačno vreme.
1949. godina Najprecizniji časovnici su atomski, zbog čega se koriste za kalibraciju drugih pokazivača vremena. Prvi atomski časovnik konstruisan je 1949. godine u Nacionalnom birou za standarde SAD, ali on je bio mnogo manje precizan od postojećih kvarcnih časovnika.
Dalje znate i sami. Znaci imamo hiljadugodisnje racunanje vremena koje smo mi zarobili, a bogami i ono nas naspram ideje da se vreme ukine!
Mozda vam zvuci besmisleno jer kako cete onda znati kada na posao i kad cete se naci sa nekim, ali pomislte i na slobodu koju dobijate.
Radite onda kad ste najsposobniji i tako vam je ucinak najveci, a vidjate se s ljudima onda kada je to najbolje za vas. Deca bi vam bila zahvalna jer bi mogla da se igraju onda kada osecaju potrebu za to. Bilo bi toliko manje stresa ali i depresije. Zar ne shvatate da smo bas zbog gledanja u sat non stop postali psihicki nestabilni jer smo svesni da u24 sata ne mozemo da spakujemo sve nase obaveze.
SVE VAM OVO ZVUCI APSURDNO ZNAM. ALI DOCI CE MOMENAT KAD CE COVEK 'PUCI' USLED SVE VECEG UBRZANJA VREMENA. DA BI TO IZBEGLI TREBALI BI VEC SAD ( AKO I SAD NIJE KASNO) DA MALO 'ISPEGLAMO ' RACUNANJE VREMENA DO ONOG MOMENTA KADA NAM SATOVI VISE NECE BITI POTREBNI.
SVA NASA CULA ,NAS CEO ORGANIZAM FUNKCIONISACE BOLJE, A NASA INTUICIJA CE NAS VODITI KROZ VREME SA LAKOCOM.
On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju 4500 p.n.e.Najstariji pronađeni solarni sat u vidu lenjira-glavaša koristio se u Egiptu, pre oko 4500 godina
On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
Ostrvo Somarei, koje se nalazi severno od Norveške, razmatra ima li uopšte još potrebu za satovima. S obzirom na to da se nalazi u Polarnom krugu, ostrvo dobija mnogo ponoćnog sunca, te se stoga mnogima koncept dana i noći čini samo kao konstrukt.
Trenutno, u letnjim mesecima kada na ostrvu sunce ne zalazi gotovo 70 dana, Somarei pokreće kampanju da službeno bude prepoznat kao prva bezvremenska zona na zemlji, rekao je Kjell Ove Hveding iz inicijative.
Napolju je svakako uvek dan i nije potrebno znati koliko je tačno sati.
Ako živite severno od Norveške, nema smisla pričati o večeri, ili bilo kojem drugom vremenu. Uče nas da uveče idemo kući i gledamo televiziju u 21 sat. O tome uopšte ne razmišljamo. No, zašto bi večerali u 5, a ne u 10? Zašto ne bismo igrali fudbal u ponoć? - smatra Hveding.
Somarei ("Letnje ostrvo") nalazi se u blizini grada Tromsoa na krajnjem severu Norveške. Za oko 350 stanovnika ostrva, Sunce ne zalazi od 18. maja do 26. jula, rekao je Hveding.
Deca se stoga napolju igraju usred noći, a vlasnici kuća mogu da boje zidove noću. "Zbog ponoćnog sunca satovi su za naš suvišni", dodaje.
Hveding priznaje kako je ovo luda ideja, no lokalni stanovnici ozbiljno su ga shvatili.
Sve više i više raspravljamo o tome kako nam satovi oduzimaju puno više vremena nego što nam ga daju - rekao je.
Kao što parovi zaključavaju brave na ograde mostova i bacaju ključ, stanovnici Somareia sada žele da okače svoje satove na most.
Međutim, ideja je sve bliže ostvarenju. Potpisana je peticija, a pre nekoliko dana Hveding ju je predstavio članu parlamenta. No, hoće li vlada u Oslu pristati? Vreme će pokazati.
Naravno da nama ostalim smrtnicima nije dostupno ponocno sunce i mi smo oduvek u konceptu 24 sata , ali zaista zamislite kako bi bilo divno da nemoramo da stalno gledamo u sat. A da ne pricam o glupoj prici sa zimskim i letnjim racunanjem vremena.
Za svoje vreme Vavilonci su bili dobri astronomi. Na osnovu posmatranja kretanja Sunca, i na osnovu posmatranja pojava u prirodi oni su zakljucili da se nakon 360 dana zatvara jedan prirodni ciklus nakon cega pocinje novi. Taj vremenski period od 360 dana zovemo godina (nesto kasnije ce se ovaj racun popraviti na 365 dana). U jednoj godini Mesec kroz svoje faze prodje 12 puta, jer jedan prolaz kroz faze traje oko 30 dana. A taj broj 12 je zbilja zgodan jer se lepo, bez ostatka, deli sa 1, 2, 3, 4 i 6. Znaci godina od 360 dana lepo se deli sa 12 na 30 dana koliko traje jedan prolaz Meseca kroz sve svoje faze. Vavilonci su, kao i drugi stari narodi, za racunanje vremena koristili lunarni kalendar pa im je ovo bilo vazno.
Posto su godinu podelili na 12 delova Vavilonci su onda i dan (tj. obdanica, od izlaska do zalaska sunca) podelili isto na 12 delova. Po analogiji i noc je takodje podeljena na 12 delova sto znaci da se jedan dan sastoji od 24 dela (obdanica + noc), a svaki deo zovemo sat (ili cas). Pa i ova podela je zgodna. Prividno Sunce obidje Zemlju za jedan dan tj. nacini jedan krug oko Zemlje. Jedan dan traje 24 casa sto znaci da Sunce za jedan sat prevali put od 15 stepeni (360:24).
Zapravo i podela kruga na 360 delova potice od Vavilonaca.
A onda su poceli da se koriste satovi. Bili oni suncani ili digatalni "zarobili" su vreme u okvir. Ljudi su uvek tu da sve pokvare, ali ida sve potcine sebi i svojim potrebama. A onda priroda uzvrati udarac. Kao i vreme koje nas danas "ubija".
4500 p.n.e.
Najstariji pronađeni solarni sat u vidu lenjira-glavaša koristio se u Egiptu, pre oko 4500 godina.
4000 p.n.e.
Najstariji do danas sačuvani gnomoni, granitni bacači senki u sunčevim satovima, nalaze se u Londonu i u Central parku u Njujorku. Pre četiri milenijuma pokazivali su vreme ispred hrama u egipatskom gradu Heliopolisu.
800. godina
U srednjem veku dužina sati i dana nije bila apsolutna. Od svitanja do zalaska sunca uvek je proticalo dvanaest sati bez obzira na doba godine.
997. godina
Prvi mehanički sat je u X veku napravio opat Gerbert (947–1003). U nemačkoj hronici iz 997. godine, biskup Titmar kaže da je "Gerbert u Magdeburgu gradio satove i to veoma dobro jer je različitim spravama posmatrao zvezde, prema kojima se upravljaju pomorci na svojim putovanjima".
1301. godina
Današnja vremenska skala postala je opšteprihvaćena u XIV veku. Merenje vremena prestalo da bude zavisno od sunčeve senke, a u širu upotrebu uvedeni su mehanički časovnici.
1336. godina
Najstariji satni mehanizam prilagođen ekvinocijalnom sistemu sagrađen je u Milanu 1336. godine. Pogon mehanizma obezbeđivali su tegovi. Ovakvi satovi obično su imali jednu kazaljku, a u blizini je po pravilu postavljan još jedan sunčev sat da bi se po njemu, ako zatreba, doterivalo vreme na mehaničkom časovniku.
1364. godina
Đovani de Dondi je u XIV veku izgradio prvi astronomski sat. Astronomarijum je sadržao večiti kalendar i prikazivao kretanje Sunca, Meseca i planeta.
1550. godina Prvi proizvođač džepnih satova bio je nirnberški bravar Peter Henlajn (1480–1542), ali danas nijedan od njegovih satova nije sačuvan. Najstariji sačuvani džepni časovnici potiču iz 1550. i poznati su kao "nirnberška jaja".
1656. godina
Prvi časovnik sa klatnom, koji je u XVII veku izmislio holandski fizičar Kristijan Hajgens, danas se čuva u Muzeju istorije nauke u holandskom gradu Lajdenu.
1775. godina
1890. godina
Prvi satovi koji se nose na zglobu pravljeni su krajem XIX veka. To su bile narukvice za dame koje su usput pokazivale i tačno vreme.
1949. godina Najprecizniji časovnici su atomski, zbog čega se koriste za kalibraciju drugih pokazivača vremena. Prvi atomski časovnik konstruisan je 1949. godine u Nacionalnom birou za standarde SAD, ali on je bio mnogo manje precizan od postojećih kvarcnih časovnika.
Dalje znate i sami. Znaci imamo hiljadugodisnje racunanje vremena koje smo mi zarobili, a bogami i ono nas naspram ideje da se vreme ukine!
Mozda vam zvuci besmisleno jer kako cete onda znati kada na posao i kad cete se naci sa nekim, ali pomislte i na slobodu koju dobijate.
Radite onda kad ste najsposobniji i tako vam je ucinak najveci, a vidjate se s ljudima onda kada je to najbolje za vas. Deca bi vam bila zahvalna jer bi mogla da se igraju onda kada osecaju potrebu za to. Bilo bi toliko manje stresa ali i depresije. Zar ne shvatate da smo bas zbog gledanja u sat non stop postali psihicki nestabilni jer smo svesni da u24 sata ne mozemo da spakujemo sve nase obaveze.
SVE VAM OVO ZVUCI APSURDNO ZNAM. ALI DOCI CE MOMENAT KAD CE COVEK 'PUCI' USLED SVE VECEG UBRZANJA VREMENA. DA BI TO IZBEGLI TREBALI BI VEC SAD ( AKO I SAD NIJE KASNO) DA MALO 'ISPEGLAMO ' RACUNANJE VREMENA DO ONOG MOMENTA KADA NAM SATOVI VISE NECE BITI POTREBNI.
SVA NASA CULA ,NAS CEO ORGANIZAM FUNKCIONISACE BOLJE, A NASA INTUICIJA CE NAS VODITI KROZ VREME SA LAKOCOM.
Ljudi su merili vreme i pre pojave prvog časovnika.
Godišnja doba
Oko 3000.godine pre nove ere, vreme se računalo na osnovu godišnjih doba.Vodeni satovi
Naime, prvi uređaj za praćenje kratkih vremenskih perioda bili su vodeni satovi. Vreme se merilo pomoću prikupljenih kapljica vode u posudi.Sunčani satovi
Oko 1500. godine pre nove ere u starom Egiptu su korišćeni sunčani satovi, koji su vreme merili prema okretanju Sunčeve senke.Mehanički časovnici
Složeniji časovnici su koristili mehanizme za upravljanje pritiskom vode, odnosno energijom kapljica koje padaju i njihovim oslobađanjem u istim i tačnim razmacima.Prvi sat sa klatnom
Godine 1656. godine, naučnik Kristijan Hajgens iz Holandije, primetio je da se klatno određene dužine pričvršćeno u jednoj tački oko koje može da se okreće uvek klati tako da je vreme između dva najviša položaja isto, bez obzira na ugao između njih.On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
Ljudi su merili vreme i pre pojave prvog časovnika.
Godišnja doba
Oko 3000.godine pre nove ere, vreme se računalo na osnovu godišnjih doba.Vodeni satovi
Naime, prvi uređaj za praćenje kratkih vremenskih perioda bili su vodeni satovi. Vreme se merilo pomoću prikupljenih kapljica vode u posudi.Sunčani satovi
Oko 1500. godine pre nove ere u starom Egiptu su korišćeni sunčani satovi, koji su vreme merili prema okretanju Sunčeve senke.Mehanički časovnici
Složeniji časovnici su koristili mehanizme za upravljanje pritiskom vode, odnosno energijom kapljica koje padaju i njihovim oslobađanjem u istim i tačnim razmacima.Prvi sat sa klatnom
Godine 1656. godine, naučnik Kristijan Hajgens iz Holandije, primetio je da se klatno određene dužine pričvršćeno u jednoj tački oko koje može da se okreće uvek klati tako da je vreme između dva najviša položaja isto, bez obzira na ugao između njih.On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju 4500 p.n.e.Najstariji pronađeni solarni sat u vidu lenjira-glavaša koristio se u Egiptu, pre oko 4500 godina
Ljudi su merili vreme i pre pojave prvog časovnika.
Godišnja doba
Oko 3000.godine pre nove ere, vreme se računalo na osnovu godišnjih doba.Vodeni satovi
Naime, prvi uređaj za praćenje kratkih vremenskih perioda bili su vodeni satovi. Vreme se merilo pomoću prikupljenih kapljica vode u posudi.Sunčani satovi
Oko 1500. godine pre nove ere u starom Egiptu su korišćeni sunčani satovi, koji su vreme merili prema okretanju Sunčeve senke.Mehanički časovnici
Složeniji časovnici su koristili mehanizme za upravljanje pritiskom vode, odnosno energijom kapljica koje padaju i njihovim oslobađanjem u istim i tačnim razmacima.Prvi sat sa klatnom
Godine 1656. godine, naučnik Kristijan Hajgens iz Holandije, primetio je da se klatno određene dužine pričvršćeno u jednoj tački oko koje može da se okreće uvek klati tako da je vreme između dva najviša položaja isto, bez obzira na ugao između njih.On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
Ljudi su merili vreme i pre pojave prvog časovnika.
Godišnja doba
Oko 3000.godine pre nove ere, vreme se računalo na osnovu godišnjih doba.Vodeni satovi
Naime, prvi uređaj za praćenje kratkih vremenskih perioda bili su vodeni satovi. Vreme se merilo pomoću prikupljenih kapljica vode u posudi.Sunčani satovi
Oko 1500. godine pre nove ere u starom Egiptu su korišćeni sunčani satovi, koji su vreme merili prema okretanju Sunčeve senke.Mehanički časovnici
Složeniji časovnici su koristili mehanizme za upravljanje pritiskom vode, odnosno energijom kapljica koje padaju i njihovim oslobađanjem u istim i tačnim razmacima.Prvi sat sa klatnom
Godine 1656. godine, naučnik Kristijan Hajgens iz Holandije, primetio je da se klatno određene dužine pričvršćeno u jednoj tački oko koje može da se okreće uvek klati tako da je vreme između dva najviša položaja isto, bez obzira na ugao između njih.On je stvorio tačan časovnik kada je uz pomoć mehanizma sa tegovima poboljšao kretanje klatna, odnosno učino da se ono neprekidno klati.
Pročitajte više: http://srednjeskole.edukacija.rs/zanimljivosti/racunanje-vremena-kroz-istoriju
Нема коментара :
Постави коментар