OTPAD

OTPAD  KOJI TRENUTNO PREKRIVA NASU PLANETU  JE OGROMAN, A IDE NA SVE GORE! ZA TRI DECENIJE POVECAO BI SE  JOS 70%! ELEKTRONSKI OTPAD! RECIKLAZA BI BILA SPAS! KOKA KOLA TRAZI RESENJE!  U SRBIJI SE SA OTPADOM BORIMO VEOMA LOSE!
Sve veći broj država smeće iz svojih zemalja želi da vrati tamo odakle je stiglo. Mnoge bogate zemlje šalju otpad spreman za reciklažu preko okeana jer je tako jeftinije, ispunjavaju svoj cilj kada je u pitanju recikliranje, a time i smanjuju količinu smeća kod kuće.

Za zemlje u razvoju to je dragocen izvor prihoda, piše BBC. Međutim, plastika i otpad koji ne mogu da budu reciklirani obično na kraju završe u nekim ilegalnim centrima za obradu otpada. Evropska unija je najvećnajveći izvoznik pastičnog otpada. Na listi pojedinačnih zemlja, prve su Sjedinjene Američke Države. Ali samo delić te plastike na kraju zapravo bude recikliran. Obično materijal koji ne može da se preradi završi tako što se ilegalno zakopa, baci na deponije ili u kanale i tako stvara rizik i za okolinu i za javno zdravlje.Ipak ovog meseca je Malezija poslala pet transportnih kontejnera plastičnog otpada u Španiju nakon što je otkriveno da je plastika zagađena. Malezija navodi da će uskoro da vrati 3.000 tona smeća u Veliku Britaniju, SAD, Japan, Kinu, Kanadu, Australiju, Holandiju, Nemačku, Saudijsku Arabiju, Singapur, Bangladeš, Norvešku i Francusku.Sve do januara 2018. godine, Kina je uvozila najviše plastičnog otpada. Međutim, zbog zabrinutosti zbog zaraze i zagađenja, saopštila je da više neće kupovati otpad od reciklirane plastike koji nije 99,5 odsto čist.
Malezija, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Tajvan, Južna Koreja, Turska, Indija i Poljska - sve su uzele deo.
Najveći je svakako pripao Maleziji. Količina otpada koju je uzela od 10 zemalja u prvih šest meseci 2018. godine skoro da je bila jednaka količini one koju je primila tokom 2016. i 2017. godine.
Problem je što ovaj otpad ponekad nije moguće reciklirati, a to stvara i dodatnu opasnost.
Poljska je u maju prošle godine objavila da je uvela stroža pravila nakon nekoliko požara koji su izbili na deponijama i povezala je porast uvoza ilegalnog smeća sa kineskom zabranom.
Tajland je privremeno zabranio uvoz plastičnog otpada i naveo da će potpunu zabranu uvesti 2021.
Malezija je ukinula dozvole za uvoz, Vijetnam više ne izdaje nive dozvole, Tajvan je saopštio da će uvoziti otpad od samo jednog izvora, a Indija je prošlog marta proširila svoju zabranu uvoza čvrstog otpada.
Ipak, još se traže lokacije gde bi plastika mogla da se pošalje, a prema nekim izveštajima zemlje koje su uspešno počele sa restrikcijama, ponovo su počele da uvoze.
U 2016. bilo je 235 miliona tona plastičnog otpada čime bi moglo da bude ispunjeno 4,8 miliona olimpijskih bazena.
Do 2030. godine ta brojka porasla bi na 417 miliona tona.
"Do 2050. godine otpad na području Južne Azije će se udvostručiti, a u podsaharskom delu Afrike utrostručiti", upozorila je autorka izveštaja i ekspert Svetske banke za ovu oblast Silpa Kaca.
Bogate zemlje proizvode trećinu otpada u svetu iako imaju samo 16 posto populacije, a četvrtina otpada na istočnu Aziju i pacifičku regiju, navodi se u izveštaju.
Svetska banka, kako prenose zapadni mediji, ukazuje da neke siromašne zemlje nemaju ni zakone o zbrinjavanju otpada, a posledica je da te, sve veće, količine otpada doprinose i globalnom zagrevanju.
U izveštaju se navodi i da bi povećanje recikliranja i smanjenje potrošnje plastike i bacanja hrane moglo pomoći smanjenju ukupne količine otpada, s obzirom da plastika čini 12 posto ukupne količine otpada u svetu. Procene su da se ukupno trećina svetskog otpada, umesto organizovanog otkupa i reciklaže, odlaže na otvorenim prostorima, bez ikakve obrade.
Činjenica je da podjednako brzo sa količinom novoproizvedenoh gedžeta raste i količina e otpada. Statistika pokazuje da je na globalnom nivou, samo u 2017. godini, generisano preko 44 miliona tona e otpada, dok je pravilno reciklirano samo 20% od ukupne količine. Ovo znači da je oko 80% ukupno proizvedenog e otpada najverovatnije završilo na deponijama ili je neadekvatno i nepravilno reciklirano.Kina je ubedljivo najveći proizvodjač e otpada. Na godišnjem nivou, generiše se 7.2 miliona tona e otpada, dok se po glavi stanovnika proizvede 5.2 kg e otpada.Sjedinjenim Američkim Državama sleduje srebrna medalja u disciplini proizvodnje e otpada budući da Amerikanci udruženim snagama proizvedu 6.3 miliona tona na godišnjem nivou. Ipak, kada bi se Kina i SAD takmičile u disciplini proizvodnje otpada po glavi stanovnika, SAD bi bila ubedljivi pobednik.Na trećem mestu nalazi se Japan sa svojih 2.1 miliona tona e otpada, ali i sa 16.9 kg proizvedenog e otpada po glavi stanovnika.
U centru Tihog okeana, težine više od 87.000 tona, je amorfni vrtlog od smeća poznat kao Great Pacific Garbage Patch (Velika pacifički tepih smeća). Prvi put otkriven sredinom 1990-ih, proširuje se svake godine, sakupljajući nove komade i čestice. To je samo jedan upečatljiv primer kako svet doživljava direktnu pretnju od viška potrošačkog otpada, pokazujući hitnu potrebu za održivim rešenjima.
Traženje tih rešenja je u fokusu inicijative Svet bez otpada kompanije Coca-Cola, koja uključuje ambiciozni cilj sakupljanja i recikliranja svake boce ili konzerve koju proda širom sveta od 2030. godine. Od lansiranja u januaru 2018, inicijativa je preduzela i sprovela nove kampanje recikliranja, kao i obnovljene postojeće, od Estonije do Australije, Kenije do Sjedinjenih Država, poštujući vrednosti zatvorene cirkularne ekonomije: sistem u kojem je sva plastična ambalaža koju kompanija proizvodi dizajnirana tako da se reciklira, čuva u privredi i ponovo koristi u pakovanju hrane i pica.Lekcije iz ovih programa mogu da budu primenjene širom sveta. Konačno, napredak kompanije Coca-Cola dokazuje da su održive, kružne inicijative za reciklažu moguće - i vredne - za svaku zemlju i svaku ekonomiju.

Dok se u Evropskoj Uniji reciklira oko 60 odsto otpada, u Srbiji čak 95 procenata komunalnog otpada završava na deponijama ili u prirodi. Recikleri ambalažnog otpada rade sa polovinom kapaciteta i uvoze ambalažni otpad iz susednih zemalja. Recikleri predlažu uvođenje depozitnog sistema, odnosno kaucije za staklene i plastične boce i limenke.Mesečno se iz Beograda na deponiju Vinča donese oko 50.000 tona komunalnog otpada, a odatle takozvani neformalni sakupljači odvajaju sve što može da se reciklira.

Recikliranje jeste veoma vazno medjutim,  za nasu sredinu ( i mnoge druge) treba jos mnogo raditi na podizanju svesti. Nikada ne mogu da poverujem sta se sve moze naci u kontejneru i oko njega u mojoj ulici. Da ne idem dalje. 

A planeta trpi. Ne znam kako i dalje priroda funkcionise  obzirom da je otpad sve vise gusi.

 I onda zaista zakljucujem da ljude ne mora da ubije rat, depopulacija, bolesti, dovoljne su klimatske promene i nacini na koji se priroda (planeta) bori protiv nas! tako i treba da bude. 

DUGACAK TEKST. IZVINITE. I OPET NEDOVOLJNO RECI KAKO PODICI SVEST LJUDI DA NE BACAJU OTPAD OKO SEBE?!

PAMETNA ODECA

KAD SMO KOD INTELIGENCIJE I PAMETI EVO JOS NECEGA ZA STA NIKAD NE BI UPOTREBILI TAJ IZRAZ. JUCE BILJKE DANAS ODECA. Naucnici predvidjaju da ce do 2025-te godine tehnologija toliko napredovati da cemo svako jutro stampati na 3D stampacu svoju "pametnu odecu" koju cemo uvece reciklirati. To mi se svidja jer stedi vreme i novac jer nema pranja,peglanja,kupovine novih stvari, a i podstice kreativnost.Onda na tu odecu stavimo  elektricni generator velicine atoma kojim mozemo da napajamo svoje mobilne telefone i cipove.A kad smo kod cipova  moramo da shvatimo da cemo hteli to ili ne svi biti cipovani kao i nase okruzenje.Senzori ce biti svuda i prikupljace informacije u jedinstveni kompjuter mada pojma nemam zasto to nekome treba ili kome to treba?Uvek ukazujem na to da se prvo pojavi knjiga,film ili igracka,a onda se pojavi u realnom zivotu. To povezanost je vise nego slucajna. I dokazuje jos jednu moju teoriju da ljudi koji "unapred" pisu o nekoj tehnologiji ustvari samo pre nas znaju za nju, mada nisam sigurna na koji nacin saznaju. Jer  bi malo nelogican sled dogadjaja bio da bude prvo film,a onda da naucnici na osnovu njega naprave nesto zato sto bi onda taj koji je to izmislio za potrebe filma bio pronalazac - realno.Tako se u filmi Ljudi u crnom koristi svetlo da bi se "izbrisalo pamcenje", a naucnici tek sada pisu o distopiji - tretmanu svetlom koje brise pamcenje..Zatim ljudske misli i namera mogu uticati na fizicku stvarnost kao molekularna struktura vode.Lepo izbrisemo iz secanja  sve lose dogadjaje,strahove  i  upisemo samo lepa secanja i pozitivno razmisljanje.Nije lose kad bi to zaista moglo da se ostvari. Jer naucnici vec duze vremena pokusavaju da kontrolisu um. Ali ako i ne moze bas na nacin kako sam opisala pomocu cipova ce nas svakako kontrolisati.
Buducnost. Sve se vise plasim da ce sve oko nas biti pametnije u odnosu na nase trenutne sposobnosti. Dzon Lin Vang koji je radio na onom gore pomenutom generatoru kaze da ce uskoro biti moguce stvaranje nano sistema debljine jedan atom koji ce se sami napajati skupljanjem mehanicke energije iz okruzenja. To neminovno vodi i do spajanja ljudi i masina.Tako da nam i ona "pametna odeca" vrlo brzo nece ni biti potrebna. Kontrola uma ljudi-masina bice vise nego laka. Hologrami i virtualna stvarnost zamenice ljude i na radnim mestima, a bogami i u bracnim krevetima. Za seks bice dovoljan HOLODEK AKO STE GLEDALI ZzVEZDANE STAZE TO VAM JE ONA MASINA KOJA VAM OBEZBEDJUJE ORGAZAM. I tako biljke senzori, cipovi u nama i oko nas,tehnologija zamenila potrebe ljudi za jelom ,seksom i snom nekim nezamislivim nacinima za zadovoljavanje istih. Ne svidja mi se, ali da li to mogu da promenim? Sta je tu je.Neki nepoznat novi nacin zivota koji na zalost prebrzo stize.
Proslost. Verovali smo da smo najmocniji na planeti. Nista u nasem okruzenju nije bilo pametnije od nas. Ziveli smo u dobrim odnosima sa prirodom, a sve svoje potrebe smo zadovoljavali iskljucivo svojim trudom,radom,razmisljanjem,telom.I bilo nam je super. A onda smo krenuli nezadrzivo da otkrivamo nove-stare-nove tehnologije i da sebi oduzimamo jednu po jednu moc. Sto mentalnu sto fizicku i od gospodara smo postali robovi.
KAO ZENA PROTESTVUJEM PROTIV PROIZVODNJE I RECIKLIRANJA 'PAMETNE ODECE' JER STA CE MI ODECA I OBUCA AKO NE MOGU KAD MI DODJU PRIJATELJICE DA VADIM STVARI IZ ORMANA I DA IH CELO POPODNE PROBAMO UZ CASKANJE I NEVEROVATNO UZIVANJE. ILI DA IDEMO U SOPING I SATIMA BIRAMO KOMADE ODECE I OBUCE....

SEKUNDARNE SIROVINE

SEKUNDARNE SIROVINE I RECIKLAZA.OTPAD. SVAKI COVEK DNEVNO PROIZVEDE OKO KILOGRAM OTPADA. SEDAM MILIJARDI LJUDI ZNACI OKO SEDAM MILIJARDI KILOGRAMA DNEVNO.Gde se odlaze toliki otpad? Da li ljudi u zemljama kao nasa imaju svest o reciklazi?I zaista smatram da ako otpad ne koristimo na bolji nacin nego sto ga razbacujemo po planeti ,onda nije cudo sto nam je na planeti tako, kako je -zagadjeno do guse.Kod nas se vrlo malo reciklira, a Romi skupljanjem sekundarnih sirovana makar malo doprinose ciscenju otpada. Sada nasi Romi nisu kreativni pa kartonske kutije i staro gvozdje prodaju fabrikama za male pare.Ipak oni imaju nesto koristi,fabrike imaju nesto koristi, a kontejneri su bar malo prazniji. U Indoneziji skupljanje sekundarnih sirovina zene su podigle na visi nivo. Okean izbacuje dnevno ogromne kolicine otpada. Medjutim njih zanima samo jedna vrsta - japanke. Skupljaju japanke kojih ima toliko da napune dzakove. Onda puste svojoj kreativnosti na volju i prave najrazlicitije ukrase vezano za kulturu svoga naroda.I to prodaju turistima. I zive lepo od toga. Jer.... Indijski okean,a i Pacifik( Indonezija je izmedju oba) pocinju da pokazuju znake gubljenja bitke sa zagadjenjem.Narocito Indijski. Velika zagadjenja, a i veliki porast ribolova koji se meri stotinama tona ribe i koji se sprovodio na ogromnim brodovima i to sa mrezama koje su bile teske po nekoliko tona doveo je do sve manjeg ribljeg fonda. Tako da muskarci koji su se vekovima bavili ribolovom sede nemocni, a zene od sekundarnih sirovina koji taj zagadjeni okean izbaci stvaraju mogucnost za zivot i sto rece jedna zena da od toga cak uspeva i da skoluje decu.Nasi Romi mogu da skoloju decu jer im nas sistem to omogucava, ali treba se zapitati da li svi mozemo da ucinimo da ne bacamo toliko djubreta, da regularno recikliramo bar ono sto nam se nudi(papir,plastika,  limenke  ).I DA ZAVIRIMO MALO NA INTERNET. KOLIKO KREATIVNIH LJUDI NUDI IDEJE DA SE OD ONOG ZA BACANJE,NAPRAVI ONO ZA KORISCENJE.
.Buducnost. Pa ne znam zasto,ali nekako mislim da ce recikliranje postati uobicajeno kao i danas sto je bacanje djubreta.
. Imacemo omogucenu reciklazu svih otpadaka na neki vrlo jednostavan nacin .Tako da za nama prosto nece ostajati djubre.Planeta ce odahnuti. A kreativci i skupljaci sekundarnih sirovina ostace bez  posla. Ne moze uvek sve da bude super. Ipak radujem se zbog planete.
Proslost. Nekada se zaista nije toliko pricalo o reciklazi. Ali nekad nismo ni bili potrosacko drustvo.Manje se kupovalo, manje otpadaka.A i nekako smo svi imali usadjenu kulturu bacanja otpadaka na mesta predvidjena za to. Pa ipak i mi smo znali da od starih stvari za oblacenje pravimo "nove" dodavajuci neke ukrase, pa makar to bila i dugmad.
MOZDA BI OPET TREBALI DA SVI U SEBI  PRONADJEMO  ONU KULTURU BACANJA OTPADAKA I TAKO UCINIMO ZIVOT LEPSIM I ZDRAVIJIM. I onda vest sa Mundijala da Japanski navijaci ne odu sa tribina dok ih potpuno ne ociste. Neverovatno zaista!!!!!