PUTOVANJE KROZ VREME - KADA BI UOPSTE I BILO MOGUCE ( ILI VEC JESTE?) BILO BI KARTA U JEDNOM PRAVCU! PUTOVANJE U BUDUCNOST JE IZVESNIJE NEGO PUTOVANJE U PROSLOST. ALI ZAMISLITE SAMO KAKO BI BILO KAD BI PUTUJUCI KROZ VREME USPELI DA ISPRAVITE SVOJE ILI CAK TUDJE GRESKE! APSOLUTNO FANTASTICNO, ZAR NE?
Kvantni fizičar, Brajan Koks, rekao je da je putovanje kroz vreme moguće ali samo u jednom pravcu.
– Glavno pitanje je, možete li napraviti mašinu za putovanje kroz vreme? Odgovor je da, ali možete otići samo u budućnost. Koks još objašnjava i da je putovanje kroz vreme u osnovi moguće zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta.
Ali možda najvažniji komentari što se tiče putovanja kroz vreme dolaze od svetski poznatog astrofizičara Stivena Hokinga koji objašnjava izvodljivost putovanja kroz vreme,da kroz vreme može da se putuje na tri načina: vremenskim svemirskim tunelom (tzv. crvotočinom), kruženjem oko tela velikom silom gravitacije ili putovanjem kroz svemir velikom brzinom. Još je Ajnštajn teorijski definisao vremenske crvotočine, prolaze u vremenu kroz koje je moguće putovanje. To je podsvemirski tunel koji spaja dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu. S obzirom na to da je ovaj hodnik kraći od normalnog rastojanja dve tačke u prostoru, putovanje je takođe kraće, u nekim slučajevima skoro trenutno. Iako su crvotočine poznate samo iz filmova naučne fantastike, one i sad postoje, ali su toliko male da ih je nemoguće koristiti – smatra Hoking.
Kao drugi oblik putovanja kroz vreme on navodi kruženje oko svemirskih tela velikom gravitacijom. Kako vreme brže prolazi u svemiru nego na Zemlji koja ga gravitacijom usporava, kruženjem oko crne rupe u svemiru moguće je otploviti u budućnost. Prema fizičaru, kada bi letelica kružila oko središnje crne rupe Mlečne staze, u kojoj se u samo jednoj tački nalazi koncentrisana masa četiri miliona naših sunca, vreme bi u letelici prolazilo dvostruko sporije nego na Zemlji. Najveće šanse prolasku u budućnost daje putovanje velikim brzinama. S povećanjem brzine, vreme se za putnike usporava, a pri brzinama bliskim brzinama svetlosti gotovo i potpuno staje. Kada bismo sagradili svemirski brod dovoljno brz da dosegne 99,99 odsto brzine svetlosti, vreme bi za putnike gotovo stalo. Dok na brodu prođe jedan dan, na površini Zemlje protekla bi godina. Nakon desetodnevnog putovanja velikim brzinama, putnici bi na Zemlji zatekli vršnjake, ali deset godina starije – kaže Hoking.
– Trebalo bi šest godina samo da se dostignu ove brzine. Posle prve dve godine dostigli bi polumračnu brzinu i bili daleko izvan solarnog sistema. Posle druge dve godine trebalo bi putovati na 90 procenata svetlosne brzine. Nakon još dve godine punog potiska, brod bi dostigao punu brzinu, 98 procenata brzine svetlosti i svakog dana na brodu prošla bi jedna godina na zemlji. U takvim brzinama putovanje do ruba galaksije bi trajalo samo 80 godina za one na brodu.Ako bi konstruisali beskonačno dug, masivni cilindar i zavrteli ga na njegovoj osi blizu brzine svetlosti, to bi povuklo prostor i vreme i obmotalo ih oko sebe, pa bi određeni putevi oko tog obrćućeg cilindra završili u svojoj sopstvenoj prošlosti .Ako napravite crvotočinu (prečicu između dve udaljene lokacije u vremenu i prostoru) i pošaljete jedan njen kraj da teče brzinom blizu brzine svetlosti i vratite ga nazad, uobičajeni efekti širenja vremena stavili bi jedan njen kraj u budućnost drugog, pa bi mogli proći pravo kroz grlo crvotočine i završiti u prošlosti... Opšta teorija relativnosti u principu dozvoljava putovanje u prošlost, ali deluje da ga svaki put isključuje. Izgleda da se nešto čudno dešava, da postoje neka osnovna pravila koja isključuju vremensko putovanje. Ali sve ovo je vrlo logicno zato sto postoje paralelni svetovi pa je pomalo besmisleno putovanje kroz vreme ,ako ste vec u mogucnosti da u isto vreme zivite i u proslosti i u sadasnjosti i u buducnosti.a putovanje kroz vreme je zapravo put bez povratka.
„Ali ljudi bi hteli da se vrate! I tu nastaje problem. Savremena nauka tvrdi da je povratak u prošlost nemoguć. Narušavanje hronologije, odnosno istorije kakvu mi poznajemo, moglo bi da dovede do fatalnih promena u tom istorijskom toku, odnosno do vremenskih paradoksa“.
Najpoznatiji je „paradoks dede“, odnosno misaoni eksperiment kojim se dokazuje da je zapravo nemoguće putovati kroz vreme. Ovaj paradoks polazi od teze da je moguće da čovek odluči i uspe da putuje kroz vreme, to jest da pronađe i ubije svoga dedu pre nego što je upoznao njegovu baku. To bi značilo da jedan od njegovih roditelja nikad nije ni mogao biti začet.
Sa druge strane, ako putnik nije putovao kroz vreme radi ubistva, njegov deda je još živ, što znači da će se on ipak roditi, zatim putovati kroz vreme i ubiti dedu. Ovakvim razmišljanjem se dovedi u pitanje mogućnost putovanja kroz vreme. Osim toga, ako prisustvujete u prošlosti, znači da ste tamo već bili, da jeste i da ćete biti deo same te prošlosti koja vas je tu i dovela.
Većina naučnika je uverena da u prirodi postoji mehanizam „hronološke samoodbrane“ svemira od paradoksa. Tako da, ako se neko uputi u prošlost sa zlom namerom da ubije nekog starca, toj osobi će planove i nameru nešto svakako pokvariti.
Znači, zaključak je sledeći: putovanje u prošlost je teoretski moguće, ali tehnološki gledano, ono je milijardu puta teže nego let u budućnost.
Ako u svemirskim merilima naša civilizacija poživi još neko vreme, mi možemo postići brzinu svetlosti. Štaviše, već danas otprilike razumemo kako bi se to moglo izvesti. Ako postoji makar jedan realni način da se prevaziđu razorni efekti brzine svetlosti, onda će sledeće generacije neke naprednije civilizacije svakako realizovati ovu zamisao.
Bez obzira na to što u ovom trenutku leteće mašine za putovanje kroz vreme ne postoje, čak se i ne prave, postoje sa druge strane crteži odnosno skice vremeplova koji bi mogao da povede putnike u budućnost. Važno je to što su sve te postojeće varijante fizički i tehnološki jasne savremenim inženjerima. Drugim rečima, kada nauka još malo bude napredovala, biće moguće napraviti ove mašine.
Ili kako bi rekako Leonardo da Vinci koji je bio ili putnik kroz vreme kao i Tesla ili imao komunikaciju sa vanzemaljcima: Postoje ljudi koji vide, postoje ljudi koji vide tek kad im se objasni i postoje ljudi koji ne vide nikad. Sto znaci da ako ne mozete da otvorite um ne mozete ni da vidite!
I poslastica za kraj moze da bude i pitalica: Kad bi nekako mogli da putujete kroz vreme gde bi pre u proslost da ispravljate greske ili u buducnost, da vidite sta vas ceka?
I TAKO. JA VERUJEM U TO PUTOVANJE KROZ VREME MADA JESTE PARODOKSALNO ZIVETI U ISTO VREME I PROSLOST I SADASNJOST! ILI JE POTPUNO KUL?! NE ZNAM, A VOLELA BIH!
Kvantni fizičar, Brajan Koks, rekao je da je putovanje kroz vreme moguće ali samo u jednom pravcu.
– Glavno pitanje je, možete li napraviti mašinu za putovanje kroz vreme? Odgovor je da, ali možete otići samo u budućnost. Koks još objašnjava i da je putovanje kroz vreme u osnovi moguće zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta.
Ali možda najvažniji komentari što se tiče putovanja kroz vreme dolaze od svetski poznatog astrofizičara Stivena Hokinga koji objašnjava izvodljivost putovanja kroz vreme,da kroz vreme može da se putuje na tri načina: vremenskim svemirskim tunelom (tzv. crvotočinom), kruženjem oko tela velikom silom gravitacije ili putovanjem kroz svemir velikom brzinom. Još je Ajnštajn teorijski definisao vremenske crvotočine, prolaze u vremenu kroz koje je moguće putovanje. To je podsvemirski tunel koji spaja dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu. S obzirom na to da je ovaj hodnik kraći od normalnog rastojanja dve tačke u prostoru, putovanje je takođe kraće, u nekim slučajevima skoro trenutno. Iako su crvotočine poznate samo iz filmova naučne fantastike, one i sad postoje, ali su toliko male da ih je nemoguće koristiti – smatra Hoking.
Kao drugi oblik putovanja kroz vreme on navodi kruženje oko svemirskih tela velikom gravitacijom. Kako vreme brže prolazi u svemiru nego na Zemlji koja ga gravitacijom usporava, kruženjem oko crne rupe u svemiru moguće je otploviti u budućnost. Prema fizičaru, kada bi letelica kružila oko središnje crne rupe Mlečne staze, u kojoj se u samo jednoj tački nalazi koncentrisana masa četiri miliona naših sunca, vreme bi u letelici prolazilo dvostruko sporije nego na Zemlji. Najveće šanse prolasku u budućnost daje putovanje velikim brzinama. S povećanjem brzine, vreme se za putnike usporava, a pri brzinama bliskim brzinama svetlosti gotovo i potpuno staje. Kada bismo sagradili svemirski brod dovoljno brz da dosegne 99,99 odsto brzine svetlosti, vreme bi za putnike gotovo stalo. Dok na brodu prođe jedan dan, na površini Zemlje protekla bi godina. Nakon desetodnevnog putovanja velikim brzinama, putnici bi na Zemlji zatekli vršnjake, ali deset godina starije – kaže Hoking.
– Trebalo bi šest godina samo da se dostignu ove brzine. Posle prve dve godine dostigli bi polumračnu brzinu i bili daleko izvan solarnog sistema. Posle druge dve godine trebalo bi putovati na 90 procenata svetlosne brzine. Nakon još dve godine punog potiska, brod bi dostigao punu brzinu, 98 procenata brzine svetlosti i svakog dana na brodu prošla bi jedna godina na zemlji. U takvim brzinama putovanje do ruba galaksije bi trajalo samo 80 godina za one na brodu.Ako bi konstruisali beskonačno dug, masivni cilindar i zavrteli ga na njegovoj osi blizu brzine svetlosti, to bi povuklo prostor i vreme i obmotalo ih oko sebe, pa bi određeni putevi oko tog obrćućeg cilindra završili u svojoj sopstvenoj prošlosti .Ako napravite crvotočinu (prečicu između dve udaljene lokacije u vremenu i prostoru) i pošaljete jedan njen kraj da teče brzinom blizu brzine svetlosti i vratite ga nazad, uobičajeni efekti širenja vremena stavili bi jedan njen kraj u budućnost drugog, pa bi mogli proći pravo kroz grlo crvotočine i završiti u prošlosti... Opšta teorija relativnosti u principu dozvoljava putovanje u prošlost, ali deluje da ga svaki put isključuje. Izgleda da se nešto čudno dešava, da postoje neka osnovna pravila koja isključuju vremensko putovanje. Ali sve ovo je vrlo logicno zato sto postoje paralelni svetovi pa je pomalo besmisleno putovanje kroz vreme ,ako ste vec u mogucnosti da u isto vreme zivite i u proslosti i u sadasnjosti i u buducnosti.a putovanje kroz vreme je zapravo put bez povratka.
„Ali ljudi bi hteli da se vrate! I tu nastaje problem. Savremena nauka tvrdi da je povratak u prošlost nemoguć. Narušavanje hronologije, odnosno istorije kakvu mi poznajemo, moglo bi da dovede do fatalnih promena u tom istorijskom toku, odnosno do vremenskih paradoksa“.
Najpoznatiji je „paradoks dede“, odnosno misaoni eksperiment kojim se dokazuje da je zapravo nemoguće putovati kroz vreme. Ovaj paradoks polazi od teze da je moguće da čovek odluči i uspe da putuje kroz vreme, to jest da pronađe i ubije svoga dedu pre nego što je upoznao njegovu baku. To bi značilo da jedan od njegovih roditelja nikad nije ni mogao biti začet.
Sa druge strane, ako putnik nije putovao kroz vreme radi ubistva, njegov deda je još živ, što znači da će se on ipak roditi, zatim putovati kroz vreme i ubiti dedu. Ovakvim razmišljanjem se dovedi u pitanje mogućnost putovanja kroz vreme. Osim toga, ako prisustvujete u prošlosti, znači da ste tamo već bili, da jeste i da ćete biti deo same te prošlosti koja vas je tu i dovela.
Većina naučnika je uverena da u prirodi postoji mehanizam „hronološke samoodbrane“ svemira od paradoksa. Tako da, ako se neko uputi u prošlost sa zlom namerom da ubije nekog starca, toj osobi će planove i nameru nešto svakako pokvariti.
Znači, zaključak je sledeći: putovanje u prošlost je teoretski moguće, ali tehnološki gledano, ono je milijardu puta teže nego let u budućnost.
Ako u svemirskim merilima naša civilizacija poživi još neko vreme, mi možemo postići brzinu svetlosti. Štaviše, već danas otprilike razumemo kako bi se to moglo izvesti. Ako postoji makar jedan realni način da se prevaziđu razorni efekti brzine svetlosti, onda će sledeće generacije neke naprednije civilizacije svakako realizovati ovu zamisao.
Bez obzira na to što u ovom trenutku leteće mašine za putovanje kroz vreme ne postoje, čak se i ne prave, postoje sa druge strane crteži odnosno skice vremeplova koji bi mogao da povede putnike u budućnost. Važno je to što su sve te postojeće varijante fizički i tehnološki jasne savremenim inženjerima. Drugim rečima, kada nauka još malo bude napredovala, biće moguće napraviti ove mašine.
Ili kako bi rekako Leonardo da Vinci koji je bio ili putnik kroz vreme kao i Tesla ili imao komunikaciju sa vanzemaljcima: Postoje ljudi koji vide, postoje ljudi koji vide tek kad im se objasni i postoje ljudi koji ne vide nikad. Sto znaci da ako ne mozete da otvorite um ne mozete ni da vidite!
I poslastica za kraj moze da bude i pitalica: Kad bi nekako mogli da putujete kroz vreme gde bi pre u proslost da ispravljate greske ili u buducnost, da vidite sta vas ceka?
I TAKO. JA VERUJEM U TO PUTOVANJE KROZ VREME MADA JESTE PARODOKSALNO ZIVETI U ISTO VREME I PROSLOST I SADASNJOST! ILI JE POTPUNO KUL?! NE ZNAM, A VOLELA BIH!
Нема коментара :
Постави коментар