RADOST EVROPE - 50-TI PUT! PRAVA DETETA! DECIJI OMBUDSMAN! DETE JE COVEK U ODELU DETETA GOVORIO JE DUSKO RADOVIC!
Slogan 50. “Radosti Evrope” - “Put u središte sreće”, osmišljen je kao modifikacija naslova avanturističke knjige Žila Verna, budući da 2019. godina predstavlja osvrt na prethodnih 50 godina, kada je čuvena Donka Špiček, uz podršku svojih saradnika, osmislila Međunarodni susret dece Evrope, danas najveću i najstariju međunarodnu manifestaciju dečjeg stvaralaštva, i započela putovanje u samo „središte sreće“, igre i prijateljstva. Ovom manifestacijom se promoviše razvoj kulturnih različitosti, usvajanje pravih vrednosti i afirmaciju zajedništva i tolerancije kod dece i mladih. Steta sto postoji samo jedna ovakva manifestacija i sto ona nije globalna kad se vec sve globalizuje. Ali,srecna sam sto makar ovo postoji jer secam se da smo u nasoj skoli docekivali decu iz Evrope i vodili ih kod sebe na spavanje idruzenje. Tada kad se engleski ucio tek od V razreda ( a moja skola Maksim Gorki imala je samo ruski jezik sporazumevanje je bilo jako tesko,ali ne i nemoguce). Tolika je moc deteta - da premosti sve barijere pa i jezicke.
Najvažnije poštovanje svih atributa detinjstva: slobode rasta, slobode pameti, slobode igre, slobode otkrivanja…Dušan Radović se borio za veliko i, po njegovom mišljenju, sveto đačko pravo na neznanje. Pravo na ono obično, a pre svega na ono veličanstveno neznanje, dovedeno do anegdota u dijalogu profesora i đaka (đačka je reč poslednja!), koje će se pamtiti celog života i po kojem je, od kolevke pa do groba, najlepše đačko doba. Naravno, tu je najviše pravo na istorijsko neznanje, sa primerima:
“Šta odgovori đak koji ne zna odgovor na pitanje: – Zašto je Karađorđe podigao Prvi srspki ustanak?
Prvo, sigurno da je imao razloga.
Drugo, da nije imao razloga, on to ne bi radio.
Treće, niko ništa ne radi bez razloga, a najmanje bi to učinio Karađorđe.”
Radović je tako dobro znao da niko ne može biti tako duhovit kao đak koji ne zna.“Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti odrastao i razumeti decu”.
Toliko sam govorila o skolovanju, o nekim cudnim stvarima kojima opterecuju predskolce ( o rodnom opredeljenju) pa sam pisala o filozofiranju da se mama itata zovu roditelj 1 i roditelj 2 ,a sada novi zakon razmatra obavezan vrtic od 3 godine. Dosad je bilo obavezno samo predskolsko, a kad su moja deca rasla samo skola je bila obavezna, a dete je do 7 godina moglo biti DETE! I to moje dete koje u svojoj porodici uci sve ono sto je vazno - prave porodicne vrednosti. Urusavanjem porodice i njenim istrebljivanjem na sve nacine doslo se i do toga da dete treba "isterati" iz sigurnog porodicnog okruzenja vec u 3 godine. Sledece je da vam uzmu dete kad krenete iz porodilista u svoj porodicni dom! Sta ce dete ispunjeno strahovima nauciti u tom vrticu i kojim ce se vrednostima okrenuti ne zelim ni da mislim a kamoli da pisem. Znate vi o cemu ja govorim? !
Ko ce i kako stititi decija prava ( ombudsman?) ne znam, ali znam da su deca najugrozenija bica na planeti. I da su im sva prava koja treba da ima dete ukradena. Pedofilija, zlostavljanje, rijaliti sou programi koji se vrte 24/7 na TV-u, crne hronike sa svih medija i preko milion informacija u jednom danu ( vecinom nebitnih), zagadjena planeta, propalo drustvo i pad moralnih i drugih vrednosti. U takvom okruzenju rastu danas nasa deca. Pa ga ti poduci dal da bude cvrcak ili mrav ( vidi blog od juce).
Konvencija o pravima deteta:
Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
pravo na život, opstanak i razvoj - koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalno mogućoj meri
nediskriminacija - svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja
najbolji interes deteta - u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet
uvažavanje mišljenja deteta - pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se to njegovo mišljenje uzme u obzir.Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti.
Neka prava su važnija od drugih
NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.
Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon
NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRBIJE, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav.
Deca imaju pravo da rade šta hoće
NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu.
Mala deca ne mogu da donose odluke
NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.
Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka
NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.
Više prava za decu - manje prava za odrasle
NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.
Dajemo deci prava, a šta je sa njihovom odgovornošću?
NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.
Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da ce se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta.
PRAVO DETETA NA LJUBAV - NAJVAZNIJA STAVKA. MAME I TATE VOLITE SVOJU DECU NAJVISE STO MOZETE I POKAZUJTE IM TO SVAKOGA TRENA U DANU. NE BRINITE NE MOZETE GA RAZMAZITI ZATO STO JEDINO VI MOZETE DA MU ULIJETE SIGURNOST U SEBE. BAVITE SE SVOJOM DECOM IAKO STE UMORNI, NERVOZNI, LJUTI.... NE DOPUSTITE DA BILO KO SEM VAS FORMIRA VASE DETE. TO JE VASE PRAVO!
Slogan 50. “Radosti Evrope” - “Put u središte sreće”, osmišljen je kao modifikacija naslova avanturističke knjige Žila Verna, budući da 2019. godina predstavlja osvrt na prethodnih 50 godina, kada je čuvena Donka Špiček, uz podršku svojih saradnika, osmislila Međunarodni susret dece Evrope, danas najveću i najstariju međunarodnu manifestaciju dečjeg stvaralaštva, i započela putovanje u samo „središte sreće“, igre i prijateljstva. Ovom manifestacijom se promoviše razvoj kulturnih različitosti, usvajanje pravih vrednosti i afirmaciju zajedništva i tolerancije kod dece i mladih. Steta sto postoji samo jedna ovakva manifestacija i sto ona nije globalna kad se vec sve globalizuje. Ali,srecna sam sto makar ovo postoji jer secam se da smo u nasoj skoli docekivali decu iz Evrope i vodili ih kod sebe na spavanje idruzenje. Tada kad se engleski ucio tek od V razreda ( a moja skola Maksim Gorki imala je samo ruski jezik sporazumevanje je bilo jako tesko,ali ne i nemoguce). Tolika je moc deteta - da premosti sve barijere pa i jezicke.
Najvažnije poštovanje svih atributa detinjstva: slobode rasta, slobode pameti, slobode igre, slobode otkrivanja…Dušan Radović se borio za veliko i, po njegovom mišljenju, sveto đačko pravo na neznanje. Pravo na ono obično, a pre svega na ono veličanstveno neznanje, dovedeno do anegdota u dijalogu profesora i đaka (đačka je reč poslednja!), koje će se pamtiti celog života i po kojem je, od kolevke pa do groba, najlepše đačko doba. Naravno, tu je najviše pravo na istorijsko neznanje, sa primerima:
“Šta odgovori đak koji ne zna odgovor na pitanje: – Zašto je Karađorđe podigao Prvi srspki ustanak?
Prvo, sigurno da je imao razloga.
Drugo, da nije imao razloga, on to ne bi radio.
Treće, niko ništa ne radi bez razloga, a najmanje bi to učinio Karađorđe.”
Radović je tako dobro znao da niko ne može biti tako duhovit kao đak koji ne zna.“Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti odrastao i razumeti decu”.
Toliko sam govorila o skolovanju, o nekim cudnim stvarima kojima opterecuju predskolce ( o rodnom opredeljenju) pa sam pisala o filozofiranju da se mama itata zovu roditelj 1 i roditelj 2 ,a sada novi zakon razmatra obavezan vrtic od 3 godine. Dosad je bilo obavezno samo predskolsko, a kad su moja deca rasla samo skola je bila obavezna, a dete je do 7 godina moglo biti DETE! I to moje dete koje u svojoj porodici uci sve ono sto je vazno - prave porodicne vrednosti. Urusavanjem porodice i njenim istrebljivanjem na sve nacine doslo se i do toga da dete treba "isterati" iz sigurnog porodicnog okruzenja vec u 3 godine. Sledece je da vam uzmu dete kad krenete iz porodilista u svoj porodicni dom! Sta ce dete ispunjeno strahovima nauciti u tom vrticu i kojim ce se vrednostima okrenuti ne zelim ni da mislim a kamoli da pisem. Znate vi o cemu ja govorim? !
Ko ce i kako stititi decija prava ( ombudsman?) ne znam, ali znam da su deca najugrozenija bica na planeti. I da su im sva prava koja treba da ima dete ukradena. Pedofilija, zlostavljanje, rijaliti sou programi koji se vrte 24/7 na TV-u, crne hronike sa svih medija i preko milion informacija u jednom danu ( vecinom nebitnih), zagadjena planeta, propalo drustvo i pad moralnih i drugih vrednosti. U takvom okruzenju rastu danas nasa deca. Pa ga ti poduci dal da bude cvrcak ili mrav ( vidi blog od juce).
Konvencija o pravima deteta:
Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
pravo na život, opstanak i razvoj - koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalno mogućoj meri
nediskriminacija - svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja
najbolji interes deteta - u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet
uvažavanje mišljenja deteta - pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se to njegovo mišljenje uzme u obzir.Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti.
Neka prava su važnija od drugih
NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.
Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon
NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRBIJE, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav.
Deca imaju pravo da rade šta hoće
NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu.
Mala deca ne mogu da donose odluke
NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.
Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka
NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.
Više prava za decu - manje prava za odrasle
NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.
Dajemo deci prava, a šta je sa njihovom odgovornošću?
NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.
Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da ce se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta.
PRAVO DETETA NA LJUBAV - NAJVAZNIJA STAVKA. MAME I TATE VOLITE SVOJU DECU NAJVISE STO MOZETE I POKAZUJTE IM TO SVAKOGA TRENA U DANU. NE BRINITE NE MOZETE GA RAZMAZITI ZATO STO JEDINO VI MOZETE DA MU ULIJETE SIGURNOST U SEBE. BAVITE SE SVOJOM DECOM IAKO STE UMORNI, NERVOZNI, LJUTI.... NE DOPUSTITE DA BILO KO SEM VAS FORMIRA VASE DETE. TO JE VASE PRAVO!
Нема коментара :
Постави коментар