OD MAGARECE KLUPE DO PSIHIJATRIJE! JOS JEDAN DOKAZ KOLIKO SMO "UZNAPREDOVALI " KAO DRUSTVO, MA KAO CIVILIZACIJA UOPSTE! DOSLO JE VREME KADA NE MOZES SA SIGURNOSCU DA TVRDIS KO JE ZRTVA,A KO NASILNIK! PA IPAK, POSLATI DETE NA PSIHIJATRIJU ZATO STO JE NEMIRNO JE VAN PAMETI!
Roditelji učenika škole "Jelena Ćetković" ukazuju na problem njihove dece, s tim da ovaj slučaj nije usamljen i preti da postane ozbiljan problem u odnosu prosvetnih radnika i učenika osnovnih škola. Problem je još veći kada se zna da su u pitanju deca nižih razreda, koja tek ulaze u pubertet a doživljavaju traume koje će nositi celog života i direktno će se odraziti na njihovu budućnost.
Naime, prema tvrdnjama roditelja, u školi vlada totalno rasulo jer nastavnici ne umeju, neće ili ne žele da se bave decom, pa one koji prave nestašluke, uobičajene za ovaj uzrast, ne samo da etiketiraju kao dežurne krivce, već ih šalju na razgovore u Palmotićevu, iako u ovoj, kao i u svakoj drugoj školi, postoji psiholog.
Nastavnici se bave isključivo odličnim đacima, dok ostale etiketiraju kao dežurne krivce, daju im jedinice i upisuju ih bar jednom dnevno. Moja deca idu u dve različite škole i verujte mi da proživljavam pakao u OŠ "Jeleni Ćetković". Pre svega, ne znam čemu služe pedagog i psiholog škole kada decu šalju u Palmotićevu na razgovor. Ona kaže da njeno dete nije jedini primer, kao i da ima roditelja koji ne žele da poslušaju nastavni kadar i razredne, jer neće da im dete ima dosije u psihijatriskoj ustanovi. Sve to stvara traume i njenom detetu, ali je ona odlučila da posluša školu i uradi sve što se od nje traži, iako to nije dalo rezultate.To ovako izgleda: Dete je napravilo problem: pričao na času, odgovorio nastavniku, bacao papiriće, svađao se sa vršnjacima, desila se tuča. Nastavnik obavi razgovor, šalje u PP službu, psiholga, pedagoga, pa i kod direktora, pa onda roditelje obavešatvaju i traže od njih da donesu dokument o stanju deteta. Taj izveštaj od psihijatra obično nema veze sa pravim stanjem jer da bi se dete analiziralo trebalo bi da se mesecima posmatra - tvrdi ona.
Ja sam svoje dete povela, iako su se u Palmotićevoj čudili što sam uopšte došla i što su ga uopšte poslali kod njih. Imam i izveštaj koji ovo potvrđuje. I ne samo to, nastavni kadar se ne pridržava instrukcija koje su dobili od psihijatra čije mišljenje su i tražili. Moje dete važi za problematično, i kada uđete u elektronski dnevnik nijedna pohvala nije upisana. Od roditelja zahtevaju da rešavaju probleme koje nastavnici imaju u školi sa decom, svoje greške u komunikaciji sa đacima ne vide, niti žele da ih prihvate. Ministarstvo prosvete ima svoju pricu.
"Ustanove obrazovanja i vaspitanja su u obavezi da uključuju spoljašnju zaštitnu mrežu (centar za socijalni rad, zdravstvene službe, policija) u zavisnosti od procene potrebe za podrškom u konkretnim situacijama. Uključivanje spoljašnje zaštitne mreže može da bude inicirano na osnovu zaključka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja,zlostavljanja i zanemarivanja.
Iniciranje uključivanja različitih specijalista i zdravstvenih službi može da bude i na osnovu procene tima za pružanje dodatne obrazovne podrške ili na osnovu stručne procene zaposlenih u školi ( odeljenskog starešine i stručnih saradnika). Stručni saradnici u školi obavljaju savetodavni rad sa učenicima, nastavnicima i roditeljima i podrška koju u okviru svojih poslova i zadataka mogu da pruže ne obuhvata podršku koju pružaju specijalisti zaposleni u zdravstvenom i drugim sistemima.
I sada ko je kriv. Da li prosvetni radnici koji su zbog svog loseg materijalnog stanja ( a ne retko i mentalnog ili fizickog loseg stanja) nezainteresovani za svoj posao - sto nikako ne bi smeli jer radi se o deci. Ili deca koja su takodje u losem materijalnom, mentalnom i fizickom stanju? Ili drustvo koje je je i jedne i druge dovelo u to stanje?
Deca su se promenila evidentno. Dostupne su im tolike informacije i tehnologija koja je vrlo napredna pa je odrasli ne retko ne mogu ispratiti. Razlika je izmedju deteta koje kod kuce ima samo TV (nekad kad sam ja bila dete), koje ima skoro sve isto kao njegovi drugari u skoli i deteta koje ima tek ponesto u odnosu na dete koje ima sve.Deca su surova i vec od malih nogu forsiraju pricu o brendovima,trendovima i moci. Ono sto vide deca usvajaju kao svoj model ponasanja. I vide sve sem pravih vrednosti jer ih vise nema. Danas kad bi stavili takvo dete u "magarecu klupu" ono bi izvadilo mobilni i bilo srecno sto moze da "na miru" igra igricu ili koristi drustvene mreze. Dete koje bi nekad otislo u "magarecu klupu" osecalo bi dugo stid.
I da. Danas svaki covek sa zapada ima svog "psihica". Posle posla ode da se relaksira na kaucu svog doktora. Ali kod nas ici u psihijartrijsku ustanovu jos je veoma tabu tema. Etiketiranje ljudi koji idu kod psihijatra po pomoc je vrlo veliko. A zamislite dete koje u osnovnoj skoli ide kod psihijatra?
Mada opet mozda tako treba ako hocemo da udjemo u globalizaciju i postanemo "savremeno " zapadnjacko drustvo? Nauciti dete od malena na psihice jer kad nestane toliko zanimanja, eto jednog neophodnog i vrlo profitabilnog.
Da samo jos kazem da se i deca lose ponasaju prema nastavnicima jer ih raspala porodica i drustvo bez ikakvih vrednosti, kriterijuma i morala nije mogla nauciti da postuju autoritete.
UZASNA SITUACIJA U SVAKOM SLUCAJU. DETE, NASTAVNICI I DRUSTVO ! NIKO KRIV, NIKO PRAV! SVAKA DALJA DISKUSIJA JE BESPOTREBNA!
Roditelji učenika škole "Jelena Ćetković" ukazuju na problem njihove dece, s tim da ovaj slučaj nije usamljen i preti da postane ozbiljan problem u odnosu prosvetnih radnika i učenika osnovnih škola. Problem je još veći kada se zna da su u pitanju deca nižih razreda, koja tek ulaze u pubertet a doživljavaju traume koje će nositi celog života i direktno će se odraziti na njihovu budućnost.
Naime, prema tvrdnjama roditelja, u školi vlada totalno rasulo jer nastavnici ne umeju, neće ili ne žele da se bave decom, pa one koji prave nestašluke, uobičajene za ovaj uzrast, ne samo da etiketiraju kao dežurne krivce, već ih šalju na razgovore u Palmotićevu, iako u ovoj, kao i u svakoj drugoj školi, postoji psiholog.
Nastavnici se bave isključivo odličnim đacima, dok ostale etiketiraju kao dežurne krivce, daju im jedinice i upisuju ih bar jednom dnevno. Moja deca idu u dve različite škole i verujte mi da proživljavam pakao u OŠ "Jeleni Ćetković". Pre svega, ne znam čemu služe pedagog i psiholog škole kada decu šalju u Palmotićevu na razgovor. Ona kaže da njeno dete nije jedini primer, kao i da ima roditelja koji ne žele da poslušaju nastavni kadar i razredne, jer neće da im dete ima dosije u psihijatriskoj ustanovi. Sve to stvara traume i njenom detetu, ali je ona odlučila da posluša školu i uradi sve što se od nje traži, iako to nije dalo rezultate.To ovako izgleda: Dete je napravilo problem: pričao na času, odgovorio nastavniku, bacao papiriće, svađao se sa vršnjacima, desila se tuča. Nastavnik obavi razgovor, šalje u PP službu, psiholga, pedagoga, pa i kod direktora, pa onda roditelje obavešatvaju i traže od njih da donesu dokument o stanju deteta. Taj izveštaj od psihijatra obično nema veze sa pravim stanjem jer da bi se dete analiziralo trebalo bi da se mesecima posmatra - tvrdi ona.
Ja sam svoje dete povela, iako su se u Palmotićevoj čudili što sam uopšte došla i što su ga uopšte poslali kod njih. Imam i izveštaj koji ovo potvrđuje. I ne samo to, nastavni kadar se ne pridržava instrukcija koje su dobili od psihijatra čije mišljenje su i tražili. Moje dete važi za problematično, i kada uđete u elektronski dnevnik nijedna pohvala nije upisana. Od roditelja zahtevaju da rešavaju probleme koje nastavnici imaju u školi sa decom, svoje greške u komunikaciji sa đacima ne vide, niti žele da ih prihvate. Ministarstvo prosvete ima svoju pricu.
"Ustanove obrazovanja i vaspitanja su u obavezi da uključuju spoljašnju zaštitnu mrežu (centar za socijalni rad, zdravstvene službe, policija) u zavisnosti od procene potrebe za podrškom u konkretnim situacijama. Uključivanje spoljašnje zaštitne mreže može da bude inicirano na osnovu zaključka Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja,zlostavljanja i zanemarivanja.
Iniciranje uključivanja različitih specijalista i zdravstvenih službi može da bude i na osnovu procene tima za pružanje dodatne obrazovne podrške ili na osnovu stručne procene zaposlenih u školi ( odeljenskog starešine i stručnih saradnika). Stručni saradnici u školi obavljaju savetodavni rad sa učenicima, nastavnicima i roditeljima i podrška koju u okviru svojih poslova i zadataka mogu da pruže ne obuhvata podršku koju pružaju specijalisti zaposleni u zdravstvenom i drugim sistemima.
I sada ko je kriv. Da li prosvetni radnici koji su zbog svog loseg materijalnog stanja ( a ne retko i mentalnog ili fizickog loseg stanja) nezainteresovani za svoj posao - sto nikako ne bi smeli jer radi se o deci. Ili deca koja su takodje u losem materijalnom, mentalnom i fizickom stanju? Ili drustvo koje je je i jedne i druge dovelo u to stanje?
Deca su se promenila evidentno. Dostupne su im tolike informacije i tehnologija koja je vrlo napredna pa je odrasli ne retko ne mogu ispratiti. Razlika je izmedju deteta koje kod kuce ima samo TV (nekad kad sam ja bila dete), koje ima skoro sve isto kao njegovi drugari u skoli i deteta koje ima tek ponesto u odnosu na dete koje ima sve.Deca su surova i vec od malih nogu forsiraju pricu o brendovima,trendovima i moci. Ono sto vide deca usvajaju kao svoj model ponasanja. I vide sve sem pravih vrednosti jer ih vise nema. Danas kad bi stavili takvo dete u "magarecu klupu" ono bi izvadilo mobilni i bilo srecno sto moze da "na miru" igra igricu ili koristi drustvene mreze. Dete koje bi nekad otislo u "magarecu klupu" osecalo bi dugo stid.
I da. Danas svaki covek sa zapada ima svog "psihica". Posle posla ode da se relaksira na kaucu svog doktora. Ali kod nas ici u psihijartrijsku ustanovu jos je veoma tabu tema. Etiketiranje ljudi koji idu kod psihijatra po pomoc je vrlo veliko. A zamislite dete koje u osnovnoj skoli ide kod psihijatra?
Mada opet mozda tako treba ako hocemo da udjemo u globalizaciju i postanemo "savremeno " zapadnjacko drustvo? Nauciti dete od malena na psihice jer kad nestane toliko zanimanja, eto jednog neophodnog i vrlo profitabilnog.
Da samo jos kazem da se i deca lose ponasaju prema nastavnicima jer ih raspala porodica i drustvo bez ikakvih vrednosti, kriterijuma i morala nije mogla nauciti da postuju autoritete.
UZASNA SITUACIJA U SVAKOM SLUCAJU. DETE, NASTAVNICI I DRUSTVO ! NIKO KRIV, NIKO PRAV! SVAKA DALJA DISKUSIJA JE BESPOTREBNA!
Нема коментара :
Постави коментар