OVO JE TAJ HOROR MESEC KAD SE SLAVE VESTICE I OSTALI DEMONI I ZLO! ALI SVE TO NIJE NISTA U POREDJENJU SA PRAVIM HOROROM - UBIJANJE MAJKI OD STRANE SINOVA! I NEMA OBJASNJENJA!
Radila sam sa koleginicom koju je sin tukao i vredjao isto kao i suprug. Umesto da zastiti majku stao je na stranu oca alkoholicara. Uzas. Osecam se strasno jer i ja trpim nasilje vec toliko godina od supruga alkoholicara. A imam dva sina!
Da li neko moze da opise kroz kakve sve probleme, kroz kakva odricanja prolazi majka da bi rodila sina?
Nema veće sreće nego kad žena sazna da je trudna. Ta sreća se samo pojačava, ako je moguće, kada se dete rodi. Nema većeg blagoslova za bebu nego kada je željena i iščekivana s nestrpljenjem.
Svaki pokret bebe se beleži u mentalnoj mapi uma majke. Ako ga nema dugo da se "oglasi", majka ga nežnim pokretima ruke budi ili zabrinuta trči kod lekara. Pazi šta jede, jede raznovrsno, pije dovoljno vode, odriče se kafe, jer ima viši cilj. Planira šta sve treba da kupi za bebu i odavno merka jednu "zeku" koju je videla u izlogu. Iako zna da je maler da se bebi kupuje pre nego što se rodi, ne može da odoli... Ako mora da leži celu trudnoću u bolnici, na održavanju, preležaće i neće ni razmišljati o tome da li će joj teško pasti.Ješće bljutavu hranu, ako ima pritisak i biće joj najukusnija. Kada je sestra u bolnici pita da li hoće da bude majka ili manekenka, reći će k'o iz topa "Majka" i navaliće da pije vodu da bi mleko nadošlo. Manuće se priča da se voda ne pije je će stomak da ostane.A onda dođe na svet dečak. Privija ga na grudi da oseti dobrodošlicu na ovaj svet, koliko ga je dugo želela i čekala. Želi sve sama da radi, čak i kad joj duša spava, da ga presvuče desetak puta dnevno, da ga šeta po parku, uspava držeći ga u naručju i ljuljuškajući, jer gleda ga svakodnevno i vidi da se menja iz dana u dan. Raste, a ona ne želi ništa da propusti. Kad protrči, pušta ga po stazama, ne želi da ga sputava, a ona leti za njim, ne verujući da dete može da bude tako brzo.Nerviraju je svi ostali koji ne reaguju u sekundi, da ga zaštite, pomognu mu... I stalno ga ljubi, grli, miriše mu kosicu, jer veruje da će to sve od njega da napravi boljeg čoveka, govori mu svaki dan da ga voli do neba i sunca i nazad, jer njoj to nikad nisu govorili. Uvek okružen igračkama, uči ga da deli s drugom decom, da đubre baca u kantu, da ne dira devojčice, da kaže hvala i izvini.Noćima ne spava dok temperatura skače. Prespava joj noć u rukama, a ujutru je ona kao isceđena krpa. Nema veze, samo da je njemu dobro. I ona je tada dobro. Strepi iza vrata intenzivne nege posle operacije, mali je, treba mu mama, ona najbolje zna kako da ga uspava i umiri, šta da kaže i zapeva. Razaznala bi njegov plač među stotinama drugih. I kad sedne, sedi kao na iglama... Noću se budi samo da se uveri da li diše. Pokrije ga i sto puta zahvali Bogu što ga ima.
Učila je s njim da povuče tu kosu liniju kad je učio prva slova. Nije odustajala, trudila se da ga zabavi, nasmeje, uveravala da će sve savladati uspešno. Tačno se seća kada je prvi put plakao jer se udario i prvih suza kad je osetio nepravdu. Trudila se da ga pusti da istraži svet sam, ali je ona uvek bila tu, da objasni, pomogne ili samo da posmatra.Sta se desilo s tim i takvim sinom, koga je majka rodila, gajila, trudila se da bude najbolji što može, pa je postao ubica? Ubica majke. Zašto su stradale Tatjana u Kaluđerici, Desa u Bogatiću i mnoge druge majke pre njih? I to od ruke sina. Sinova u čiji ste život utkali i svoj. U Bogatiću su u poslednjih šest godina tri majke stradale od ruku sinova, a jedna baka se još bori za život. Tukli su ih motkama, ubadali noževima, rezali, pesničili do smrti... Nezvanično, mediji pominju i psihička oboljenja i slučajeve nervnog rastrojstva. Jer, kako inače drugačije objasniti toliku mržnju i bes prema onima koje su ih rodile?! Nekad je dovoljan doduše i koji promil alkohola više, "samo" svađa i potom zločin u afektu.Sad ima tu dva objasnjenja. Oba su mi potpuno besmislena. Frojd kaze da je u pozadini incestualno osecanje prema majci. Drugi naucnici tvrde da je stvar u kontroli. Jer sinovi ne mogu da podnesu da ih majka kontrolise. Majka moze nekada da predje granice zeleci da zastiti svoga sina. To shvatam i razumem.
Ipak, ubiti majku zbog preuzimanja kontrole je stvarno besmisleno. Film "Davitelj protiv davitelja" opisuje majku koja kontrolise sina medjutim ,prosto ne mogu da poverujem da smo mi majke toliko posesivne i kontrolisuce. Pa opet, ne verujem da je bilo koja majka zasluzila smrt od ruke svoga sina!
Sad opet ni sinovima nije lako ako se majka mesa u njihov zivot bukvalno za sve. Ali ljudi shvatate li uopste sta je MAJKA! Slazem se majke mogu biti mnogo posesivne iz prevelike ljubavi i brige za sina. I to opterecuje. Razumem. Ali ne razumem i nemam objasnjenje zasto sin ubija majku.Bolest je mozda opravdanje. Ali bolest na relaciji sin majka i majka sin je dvosmerna. Mozda majka ima bolest. I onda treba lecenje za nju. A ne ubistvo. Kakvi smrtni grehovi. Za ubistvo majke nema kazna. Bio bolestan ili ne sin mora da zna da je ta zena majka ucinila za njega sto niko nikada nije i nece.
UZASNA TEMA RAZUME. HOROR! NAJGORI! STRAH I BES I NERAZUMEVANJE! DA LI JE MOGUCE DA SIN POSLE SVEGA STO MAJKA UCINI ZA NJEGA ODLUCI DA JE UBIJE. I DA LI MAJKA MOZE DA BUDE KRIVA AKO ZELI SVE NAJBOLJE ZA SVOG SINA POSLE OGROMNOG TRUDA KOJI JE ULOZILA?
MAJKE NAPRAVITE GRANICU. TAKO VAM BOGA. PREDJETE LI JE SIN MOZDA NECE MOZI DA SE KONTROLISE DA BI USPOSTAVIO KONTROLU NAD SVOJIM ZIVOTOM!
Radila sam sa koleginicom koju je sin tukao i vredjao isto kao i suprug. Umesto da zastiti majku stao je na stranu oca alkoholicara. Uzas. Osecam se strasno jer i ja trpim nasilje vec toliko godina od supruga alkoholicara. A imam dva sina!
Da li neko moze da opise kroz kakve sve probleme, kroz kakva odricanja prolazi majka da bi rodila sina?
Nema veće sreće nego kad žena sazna da je trudna. Ta sreća se samo pojačava, ako je moguće, kada se dete rodi. Nema većeg blagoslova za bebu nego kada je željena i iščekivana s nestrpljenjem.
Svaki pokret bebe se beleži u mentalnoj mapi uma majke. Ako ga nema dugo da se "oglasi", majka ga nežnim pokretima ruke budi ili zabrinuta trči kod lekara. Pazi šta jede, jede raznovrsno, pije dovoljno vode, odriče se kafe, jer ima viši cilj. Planira šta sve treba da kupi za bebu i odavno merka jednu "zeku" koju je videla u izlogu. Iako zna da je maler da se bebi kupuje pre nego što se rodi, ne može da odoli... Ako mora da leži celu trudnoću u bolnici, na održavanju, preležaće i neće ni razmišljati o tome da li će joj teško pasti.Ješće bljutavu hranu, ako ima pritisak i biće joj najukusnija. Kada je sestra u bolnici pita da li hoće da bude majka ili manekenka, reći će k'o iz topa "Majka" i navaliće da pije vodu da bi mleko nadošlo. Manuće se priča da se voda ne pije je će stomak da ostane.A onda dođe na svet dečak. Privija ga na grudi da oseti dobrodošlicu na ovaj svet, koliko ga je dugo želela i čekala. Želi sve sama da radi, čak i kad joj duša spava, da ga presvuče desetak puta dnevno, da ga šeta po parku, uspava držeći ga u naručju i ljuljuškajući, jer gleda ga svakodnevno i vidi da se menja iz dana u dan. Raste, a ona ne želi ništa da propusti. Kad protrči, pušta ga po stazama, ne želi da ga sputava, a ona leti za njim, ne verujući da dete može da bude tako brzo.Nerviraju je svi ostali koji ne reaguju u sekundi, da ga zaštite, pomognu mu... I stalno ga ljubi, grli, miriše mu kosicu, jer veruje da će to sve od njega da napravi boljeg čoveka, govori mu svaki dan da ga voli do neba i sunca i nazad, jer njoj to nikad nisu govorili. Uvek okružen igračkama, uči ga da deli s drugom decom, da đubre baca u kantu, da ne dira devojčice, da kaže hvala i izvini.Noćima ne spava dok temperatura skače. Prespava joj noć u rukama, a ujutru je ona kao isceđena krpa. Nema veze, samo da je njemu dobro. I ona je tada dobro. Strepi iza vrata intenzivne nege posle operacije, mali je, treba mu mama, ona najbolje zna kako da ga uspava i umiri, šta da kaže i zapeva. Razaznala bi njegov plač među stotinama drugih. I kad sedne, sedi kao na iglama... Noću se budi samo da se uveri da li diše. Pokrije ga i sto puta zahvali Bogu što ga ima.
Učila je s njim da povuče tu kosu liniju kad je učio prva slova. Nije odustajala, trudila se da ga zabavi, nasmeje, uveravala da će sve savladati uspešno. Tačno se seća kada je prvi put plakao jer se udario i prvih suza kad je osetio nepravdu. Trudila se da ga pusti da istraži svet sam, ali je ona uvek bila tu, da objasni, pomogne ili samo da posmatra.Sta se desilo s tim i takvim sinom, koga je majka rodila, gajila, trudila se da bude najbolji što može, pa je postao ubica? Ubica majke. Zašto su stradale Tatjana u Kaluđerici, Desa u Bogatiću i mnoge druge majke pre njih? I to od ruke sina. Sinova u čiji ste život utkali i svoj. U Bogatiću su u poslednjih šest godina tri majke stradale od ruku sinova, a jedna baka se još bori za život. Tukli su ih motkama, ubadali noževima, rezali, pesničili do smrti... Nezvanično, mediji pominju i psihička oboljenja i slučajeve nervnog rastrojstva. Jer, kako inače drugačije objasniti toliku mržnju i bes prema onima koje su ih rodile?! Nekad je dovoljan doduše i koji promil alkohola više, "samo" svađa i potom zločin u afektu.Sad ima tu dva objasnjenja. Oba su mi potpuno besmislena. Frojd kaze da je u pozadini incestualno osecanje prema majci. Drugi naucnici tvrde da je stvar u kontroli. Jer sinovi ne mogu da podnesu da ih majka kontrolise. Majka moze nekada da predje granice zeleci da zastiti svoga sina. To shvatam i razumem.
Ipak, ubiti majku zbog preuzimanja kontrole je stvarno besmisleno. Film "Davitelj protiv davitelja" opisuje majku koja kontrolise sina medjutim ,prosto ne mogu da poverujem da smo mi majke toliko posesivne i kontrolisuce. Pa opet, ne verujem da je bilo koja majka zasluzila smrt od ruke svoga sina!
Sad opet ni sinovima nije lako ako se majka mesa u njihov zivot bukvalno za sve. Ali ljudi shvatate li uopste sta je MAJKA! Slazem se majke mogu biti mnogo posesivne iz prevelike ljubavi i brige za sina. I to opterecuje. Razumem. Ali ne razumem i nemam objasnjenje zasto sin ubija majku.Bolest je mozda opravdanje. Ali bolest na relaciji sin majka i majka sin je dvosmerna. Mozda majka ima bolest. I onda treba lecenje za nju. A ne ubistvo. Kakvi smrtni grehovi. Za ubistvo majke nema kazna. Bio bolestan ili ne sin mora da zna da je ta zena majka ucinila za njega sto niko nikada nije i nece.
UZASNA TEMA RAZUME. HOROR! NAJGORI! STRAH I BES I NERAZUMEVANJE! DA LI JE MOGUCE DA SIN POSLE SVEGA STO MAJKA UCINI ZA NJEGA ODLUCI DA JE UBIJE. I DA LI MAJKA MOZE DA BUDE KRIVA AKO ZELI SVE NAJBOLJE ZA SVOG SINA POSLE OGROMNOG TRUDA KOJI JE ULOZILA?
MAJKE NAPRAVITE GRANICU. TAKO VAM BOGA. PREDJETE LI JE SIN MOZDA NECE MOZI DA SE KONTROLISE DA BI USPOSTAVIO KONTROLU NAD SVOJIM ZIVOTOM!
Нема коментара :
Постави коментар