ZLATO, ZLATNI STANDARD

ZLATO,  ZLATNI STANDARD, BITKOIN, ELEKTRONSKI NOVAC, RAZLOZI ZA POSEDOVANJE ZLATA. I ZASTO JE NIKSON 1971-VE UKINUO ZLATNI STANDARD ,A TRAMP GA VRATIO OVIH DANA? OGROMNA TEMA, ALI POKUSACU DA IZVUCEM SUSTINU!

Ako biste zeleli razloge zasto je bolje posedovati zlato nego novac evo ih: Zlato je najbolji cuvar vrednosti, ne gubi vrednost usled inflacije, kroz istoriju zlato se uvek smatralo novcem, ali samo posedovanje fizickog zlata daje sigurnost,zlato nije obnovljiv i neograničen resurs i njegova količina u prirodi je jako mala. U slučaju da se ne desi neka velika tehnološka revolucija u proizvodnji i pronalažnju ove rude, novo proizvedenog zlata će biti sve manje u budućnosti. Smatra se da je ukupna količina proizvedenog zlata u istoriji manja od 200.000 tona, u slucajevima krize bilo koje vrste ( rat, prirodna katastrofa, pandemija virusa) dobro je imati zlato.

Robni novac nije pogodan za pohranu i prijenos, pa je u upotrebu postupno ušao prvo papirni, a od nedavno i elektronički novac. Zlatni standard postoji kad monetarne vlasti posjeduju dovoljno zlatnih rezervi za promijeniti u zlato sav novac koji je izdan u opticaj po obećanom tečaju.Zlatni standard ograničava moć vlada za inflacijom cijena kroz prekomjerno izdavanje papirnate valute. Nakon Drugog svjetskog rata, dogovorima postignutim na Konferenciji u Bretton Woods-u 1944. godine, stupio je na snagu zadnji Zlatni standard po kojem su mnoge zemlje vezale tečaj svojih valuta za Američki dolar. Sjedinjene Američke Države su tada obećale fiksnu cijenu zlata od 35 dolara po unci. Posljedično, sve valute vezane za tečaj dolara su time dobile fiksnu vrijednost u zlatnom smislu. Za vrijeme predsjednika Charles de Gaullea, Francuska je do 70-ih godina 20. stoljeća smanjila rezerve dolara kupujući za njih zlato od vlade SAD-a, smanjujući time američki ekonomski utjecaj u svijetu. To je skupa s financijskom stiskom izazvanom Vijetnamskim ratom natjeralo predsjednika Richarda Nixona 1971. godine ukinuti Zlatni standard, odnosno direktnu konvertibilnost dolara u zlato. Time su moderne svjetske valute izgubile materijalnu podlogu, a središnje banke od kojih su mnoge u privatnom vlasništvu, dobile teorijsku mogućnost izdavanja novca u neograničenim količinama.

Sad iako zlatni standard evidentno ima svojih dobrih strana novo vreme se isprecilo i postavilo pred nas probleme njegovog  ponovnog uvodjenja.

Vrednost zlata nije fiksna već oscilira odnosno u modernom svetu berzanske trgovine menja se u svakom trenutku. Zato je nemoguće očekivati stabilnost cena koja je neophodna za stabilnost ekonomije uopšte. Zakonit i kontrolisan fiat monetarni sistem, zapravo je bolji način da se održi inflacija na željenom nivou od zlatnog standarda, ako se sprovodi u skladu sa potrebama određenog tržišta i ekonomije. Debata o odnosu zlatnog standarda i inflacije je priča bez kraja, sa mnogo teorija o uzročno posledičnim vezama između njih. Zlatni standard karakteriše deflatornost, koja može da destabilizuje ekonomiju. Naime, često količina novca u opticaju ne može ispratiti ekonomski rast usled uslovljavanja emitovanja novca, prethodnim posedovanjem te količine zlata. Tokom važenja zlatne podloge u USA, nekoliko puta se desilo da ekonomija bude pogođena deflacijom. Zlatni standard prouzrokovao je veliki broj finansijskih kriza, krahova banaka i tržišta, pa je manjim delom uticao i na nastanak same velike depresije. Između 1879 i 1933, USA je imala nekoliko finansijskih kriza: 1884, 1890, 1893, 1907, 1930, 1931, 1932, and 1933. Samo tokom 1933, oko 4.000 banka je obustavilo rad. Mnoge od ovih kriza prouzrokovala je nemogućnost adekvatnog i pravovremenog emitovanja novca na tržište, a sve zbog ograničenja usled zlatnog standarda. Zlatni standard bi značajno smanjio polje delovanja i broj instrumenata centralne banke koji se koriste radi sprečavanja tržišnih potresa i makroekonomske nestabilnosti. Povratak na zlatni standard bi pogodio svet u ekološkom ali i kulturnom smislu. Naime, aktivirali bi se novi rudnici zlata, postojeći proširivali, a radilo bi se na pronalaženju novih tehnologija za iskopavanje ovog metala na danas nedostupnim lokacijama. Rudnici zlata imaju štetne uticaje na okolinu, a naročito na vodene tokove. Povratkom na zlatni standard, čovečanstvo bi izgubilo dosta vremena, novca i resursa zbog iskopavanja nove količine rude koje je jako skupo i dugotrajno.Zlatni standard zapravo ne isključuje pojavu inflacije u potpunosti. Naime, u slučaju povećanog obima snabdevanja i eventualnih novih nalazišta inflatorni scenario nije nemoguć. U suprotnom, mnogo veće šanse su da se usled povećane potrebe za zlaton tj novcem desi – deflacija.Pitanje je da li će stopa povećanja snabdevanja novom količinom zlata moći da isprati stupu rasta međunarodne trgovine i razmene novca, koja se godišnje ovećava za nekoliko procenata.Sam čin povratka na zlatni standard bio bi jako komplikovan. Emitovana količina novca, a naročito US dolara, nekoliko desetina puta prevazilazi količinu zlata koje USA ima u Fort Knox-u. Po nekim računicama, ukoliko su zlatne rezerve USA 260.000.000 unci, a količina dolara u opticaju 2.6 triliona, cena unce bi morala da bude skuplja od 10.000 dolara, da bi pokrila vrednost emitovanih dolara. Upravo cena od 10.000 USD po unci se pominje kao realna, od strane zagovornika povratka zlata na tron umesto dolara.Vezivanje valuta za zlato ili za neku koju drugu valutu, predstavlja ništa drugo do pokušaj upravljanja tržištem i ograničavanja istog, što je svakako pogrešno i neodrživo. Postoji dosta primera u istoriji koji nam govore da su svi slični pokušaji neslavno završavali, od Latinske monetarne unije pa do doskorašnjeg vezivanja švajcarskog franka za evro. Ali, i ovo sto svaka drzava  ( i duboka drzava) mogu da stampaju novac  u neogranicenim kolicinama svakako dobra nije donelo. Veliki se problem nasao  pred svetskim ekonomijama.

Jedna od najtipičnijih sličnosti između zlata i bitcoina je limitirana količina koja ograničava njihovu dostupnost. Dok tzv. fiat novac može da se štampa u beskonačnost, zlato i bitcoin imaju određena ograničenja na iznos koji može biti plasiran u svetsku ekonomiju. Za bitcoin postoji ograničenje od 21 milion izdatih jedinica, izrečeno u matematičkom algoritmu i taj broj ne može biti povećan. Što se tiče zlata, godišnja ponuda novog zlata ograničena je na 2.500 tona bez izgleda da se ta količina poveća u dogledno vreme s obzirom na sve slabije snabdevanje i sve veće troškove vađenja zlata sa teško dostupnih lokacija, čak i uz savremenu tehniku za preradu rude zlata.lato i bitcoin nemaju “vlasnika” ili centralni entitet koji bi ih kontrolisao u potpunosti. U slučaju zlata, ono je deo planete zemlje dok je bitcoin open source softver koji se nalzi na mreži koju koriste svi korisnici. Usled decentralizovanog sistema kontrole svaki pokušaj napada ili manipulacije na zlato ili bitcoin je kontraproduktivno i velika verovatnoća je da će dovesti do povećanja njegove vrednosti.Najveća kritika zlata, ali i bitcoina je da su deflatorne prirode, a upravo zbog ograničenog snabdevanja odnosno emisije. Iako je inflacija odnosno deflacija u početku po definiciji bila vezana za novac, a samim tim se stvarno i ne primenjuje na bitcoin ili zlato, prema modernijim definicijama, deflacija se meri u odnosu na nivo cena. Takođe prema nekim ekonomistima zlato i nije novac, već roba, i ako je kao takvu posmatramo, onda se ne može govoriti o deflaciji u klasičnom smislu.Više puta kroz istorju se dešavalo da novac izgubi svoju vrednost usled prevelike državne potrošnje, loše monetarne politike ili hiperinflacije, a koji događaji su stavljali tačku na mnoge valute, kao i na države odnosno carstva tokom istorije.Zlato može samo teoretski izgubiti vrednost usled iznenadne i ogromne ponude na tržištu, kao što bi bio asteroid ili neka nova revolucionarna metoda vađenja ruda koja u ovom trenutku ne postoji. Slično tome, bitcoin može samo izgubiti vrednost ako se utvdi neka greška u kodu ili pretrpi neki težak napad. Ovi slučajuevi su jako malo verovatni odnosno counterparty rizik je sveden na minimum jer bitcoin ne korntoliše mala grupa ili pojedinci. Činjenica da su zlato i bitcoin uglavnom sugurni od spoljnih uticaja i faktora veliki je plus oba novčana oblika.

I jos samo da kazem da obozavam neke nove tehnologije ( sa akcentom na neke) medju kojima je svakako internet. Medjutim online prodaja i kupovina  i elektronski nacin placanja bilo cega ne uliva mi bas poverenje. Tu sam skroz zastarela.

I NA KRAJU EVO JE TA SUSTINA. KOJA GOD CIVILIZACIJA DA JE POSTOJALA PRE NAS KORISTILA JE ZLATO KAO NOVAC  NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. DOK SE NE SMISLI NESTO STO CE IMATI VREDNOST KAO ZLATO - AKO SE TO IKAD DESI TREBA GA SE CVRSTO DRZATI. MOZDA  TAJ MODEL ZLATNOG STANDARDA MOZDA OGRANICAVA STAMPANJE NOVCA I TO UTICE NA TRZISTE ALI OVAKVO STAMPANJE NOVCA DAJE MOGUCNOST ZA MNOGO PREVARA I KRIMINALNIH RADNJI.  KAKO CE SE SVE NA KRAJU RESITI VIDECEMO ALI ONO STO NAM TRAMP OBECAVA ZAISTA LICI NA NEKI MNOGO BOLJI ZIVOT! NE ZNAM DA LI TREBA VEROVATI BILO KOME????