METEOROPATE

METEOROPATE! MUCE VAS KLIMATSKE PROMENE OVIH DANA. PROMENLJIVO I CUDLJIVO VREME? PA SAD, MOZDA I NISTE METOROPATA ALI KLIMATSKE PROMENE SVAKAKO UTICU NA SVE NAS.

Najgore od svega sto oako "tesko" i promenljivo vreme izvlaci sve nase lose strane na povrsinu. Postajemo prave svadjalice, sibicnjaci i mracnjaci. Globalno zagrevanje planete koje uzrokuje klimatske promene već ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, a situacija u budućnosti će se samo pogoršavati, upozorava zajednička studija nekoliko univerziteta u Evropi.Izvesno je povećanje zaraznih bolesti preko komaraca i pogoršanje različitih mentalnih poremećaja kao što su posttraumatski stres, anksiozni poremećaj, depresija i zloupotreba supstanci.

Najpogođenija grupa su stariji ljudi, hronični bolesnici, deca i migranti dok će stanovnici velikih gradova biti izloženiji višem nivou termalnog stresa od onih u predgrađima. S geografske strane, Sredozemlje i region Arktika smatraju se najranjivijim na klimatske promene. Brzina kojom se klima menja već je na svetskom nivou izazvala ozbiljne zdravstvene posledice po populaciju planete u poslednjih nekoliko decenija, upozoravaju stručnjaci dodajući da se rizik po zdravlje povećava iz godine u godinu.Ono što mi možemo da uradimo jeste da smanjimo emisije izduvnih gasova, samim tim i veliki broj prevremenih smti izazvanih uticajem ozonske rupe u Evropi, ali i posledice iznenadnih vremenskih katastrofa - suša i poplava. Na primer, već je u oblasti Sredozemlja smanjena proizvodnja hrane u razmeri od 5 do 25 odsto zbog povećanih temperatura.

Bez obzira na to gde živimo, vreme svakodnevno utiče na nas. Međutim, efekti klimatskih promena prevazilaze fizičko okruženje. Naime, naučnici su utvrdili da postoji povezanost između problema sa mentalnim zdravljem ljudi i povećanja temperature na mesečnom nivou.

Evo rezultati nekih ispitivanja. Korišćen je odgovor ljudi na prilično jednostavno pitanje – “Kakav je bio status vašeg mentalnog zdravlja tokom proteklog perioda?”Ispitanici su prijavljivali sve što spada u nivo stresa, ankisoznosti, depresije, emocionalnih problema i slično. Radi se o stanjima koja su manje ekstremna nego hospitalizacija ili suicid, ali značajnija od dnevnih emocionalnih agitacija, kažu iz tima.Istraživači su zatim povezali izveštaje o mentalnom zdravlju sa meteorološkim podacima iz grada u kojima je živeo svaki ispitanik. “Imali smo ovu deceniju vrednu informaciju o tome kako su uslovi životne sredine povezani sa načinom na koji su ljudi prijavljivali svoje stanje mentalnog zdravlja”, rekao je Obradovič.Njegov tim obrađivao je podatke na tri načina.Prvo, posmatrali su temperature i padavine tokom perioda od 30 dana i uporedili ih sa mentalnim zdravljem. “Izlaganje toplijim temperaturama i višim padavinama dovelo je do povećanja verovatnoće da će ljudi u tom periodu da prijave neki problem sa mentalnim zdravljem”, rekao je Obradović.Zatim, njegov tim je analizirao izveštaje o dugoročnom zagrevanju i mentalnom zdravlju u pojedinačnim gradovima. Ovde su otkrili da je petogodišnje zagrevanje za samo jedan stepen Celzijusov povezano sa dva procentna poena povećanog prijavljivanja problema sa mentalnim zdravljem.Na kraju, tim je pregledao izveštaje o mentalnom zdravlju ljudi pogođenih uraganom Katrina i upoređivao ih sa izveštajima ljudi u mestima slične veličine koja nisu bila pogođena uraganom. Katrina je bila povezana sa porastom broja mentalnih zdravstvenih problema za 4 procentna poena. Takođe, studija je istakla da su najosetljiviji na klimatske promene ljudi sa nižim prihodima, žene i oni sa već postojećim problemima mentalnog zdravlja. Da li je siromastvo toliko utkano u sva ispitivanja. Koja god se studija radi polazi se od sirotinje. Mozda zato sto su oni i ovako pod stresom pa ih i spoljni faktori zacas mogu izbaciti iz ravnoteze. Zene takodje zbog konstantog stresa i umora  i vecih kolicina emocija od muskaraca isto su podloznije spoljnom faktoru kao sto su klimatske promene.

Kada se pomenu klimatske promene, prvo što nam padne na pamet jeste topljenje glečera, nestanak ledenih polova i vremenske nepogode. Međutim, treba znati da je možda glavna pretnja od klimatskih promena njen uticaj na zdravlje ljudi. Klima oduvek utiče na zdravlje, iako tu činjenicu mnogi zanemaruju. Prema novom istraživanju, klimatske promene u vidu češćih i intenzivnijih toplotnih talasa (dana) uvećavaju rizik od bolesti izazvanih visokim temperaturama i preteranom izlaganju sunčevoj svetlosti. Klimatske promene pogoršavaju stanje kod osoba sa srčanim i plućnim tegobama poput astme i emfizema. Takođe, velik je uticaj klime na širenje infekcija od insekata poput Limne bolesti i Zika virusa. Međutim, najopasnijim rizikom od klimatskih promena smatra se trovanje hranom jer je proizvodnja i distribucija hrane podložnija kontaminaciji bakterijama. Najugroženija populacija od klimatskih promena jesu deca i starije osobe, jer je imunitet organizma kod njih najslabiji.Naučnici smatraju da će efekat staklene bašte usled sagorevanja fosilnih goriva u budućnosti dovesti do sve veće ugroženosti opšteg zdravlja. Posledice klimatskih promena već su očigledne i danas, jer od početka merenja temperature do danas 10 najtoplijih dana zabeleženo je 2000. godine.Osim toplote i suše, jake kiše i poplave izazvane velikim padavinama utiču na propadanje poljoprivrednih proizvoda i neredovno snabdevanje hranom kao i na zagađenje pijaće vode, čime se stvaraju realni uslovi za mnoge bolesti, infekcije i zaraze.Na kraju se navodi da klimatske promene nisu samo uslov za vidljive fizičke promene na čoveku. Ne treba zaboraviti i mentalne i emocionalne probleme kod ljudi čiji su domovi ili usevi uništeni usled navedenih nepogoda.

Više od tri milijarde ljudi živeće u mestima u kojima je temperatura „blizu nepodnošljive" do 2070. godine, navodi se u novom istraživanju .Ako se ne smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, veliki broj ljudi će živeti u mestima u kojima je prosečna temperatura iznad 29 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna godišnja temperatura u Srbiji je oko 14 stepeni na Celzijusovoj skali.Veruje se da je to više od klimatske „granice" u kojoj su ljudi živeli tokom poslednjih 6.000 godina.Prema studiji, ljudska populacija živi u uskim klimatskim pojasevima, a većina naseljava područja u kojima je prosečna temperatura od 11 do 15 stepeni Celzijusa.Manji broj ljudi živi u sredinama sa prosečnom temperaturom od 20 do 25 stepeni.Međutim, ako bi globalno zagrevanje dovelo do porasta temperature za tri stepena, ogroman broj ljudi će živeti u mestima koja su iznad „klimatske granice".Predviđa se da će napogođenija biti područja poput severne Australije, Indije, Afrike, Južne Amerike i delova Bliskog Istoka.Studija izaziva zabrinutost - kako će se siromašnije zemlje i područja zaštititi od vrućine.Za mene, studija nije o bogatima koji mogu samo da uđu u klimatizovanu gradu i izoluju se od bilo čega. Moramo da brinemo o onima koji nemaju uslova da se izoluju od vremenskih uslova i klime oko njih", rekao je Lenton.On dodaje da je glavna poruka istraživačkog tima da bi „ograničavanje klimatskih promena bilo od velike koristi jer bi se smanjio broj ljudi koji će živeti iznad granice klimatski podnošljivih uslova".„To je otprilike milijarda ljudi, za svaki stepen zagrevanja izvan sadašnjeg. Tako da bismo sa svakim stepenom mogli da smanjimo brojne promene u načinu života ljudi."Klimatske promene ubijaju, ali to i dalje ne prikazujemo u izveštajima o smrti“, kaže lekarka Arnagreta Hanter sa australijskog nacionalnog univerziteta.U novoobjavljenoj prepisci, Hanter i četiri druga stručnjaka za javno zdravstvo procenjuju da su podaci o smrtnosti u Australiji značajno zanemarili smrtne slučajeve povezane sa toplotom. Redak je slučaj da se klimatske promene stave kao spoljni faktor uzroka smrti. Između 2006. i 2017., analizom je utvrđeno da je manje od 0,1 procenta od 1,7 miliona smrti pripisano direktno ili indirektno prekomernoj prirodnoj toploti.„ukoliko imate napad astme tokom izlaganja velikoj količni dima, izveštaj o smrti bi morao da poseduje i tu informaciju“.Autori to upoređuju sa udarom groma, koji bi mogao da prouzrokuje pad grane na čoveka, koja bi ga ubila. Stvar je u tome da rezultirajući izveštaj smrti uopšte se ne poziva na grom, već samo na granu.Ovo je od ključnog značaja. Nije samo Australija u problemu, već i ostale države širom sveta. Velika Britanija je takođe mapirala probleme koji ukazuju na povećanje mortalileta usled ogromnih temperatura. Ipak, neke zemlje će morati da učine i više od toga, budući da preko dve milijarde ljudi živi na veoma ranjivim predelima koji su na udaru toplotnih talasa.Klimatske promene su jedina najveća zdravstvena pretnja sa kojom se globalno suočavamo čak i nakon što se oporavimo od virusa korona. Pomno pratimo smrtnost od korona virusa, ali potrebni su nam i zdravstveni radnici i sistemi koji će potvrditi i odnos između našeg zdravlja i životne sredine“, zaključila je Hanter.

NADVILO SE MNOGO PRETNJI NAD NAMA! STO PANDEMIJE VIRUSA, ZAGADJENJE ZIVOTNE SREDINE, PROMENE KLIME I SVASTA JOS! I UMIRE SE! MNOGO SE UMIRE!

RECIPROCITET JE VRLO CUDAN JER MNOGO SE DECE I RADJA. TAKO DA NA NASOJ PLANETI IMA PREKO 7,5 MILIJARDI LJUDI. PLANETI JE TESKO SA TOLIKO BICA KOJE JE ZAGADJAUJU PA UDARA PRIRODNIM KATASTROFAMA I KLIMATSKIM PROMENAMA. KO CE U TOJ BORBI POBEDITI JAKO JE NEIZVESNO,A OPET SVAKI POJEDINAC MOZE MNOGO DA UCINI ZA SPAS PLANETE I LJUDSKE VRSTE! PROBLEM JE STO I PORED SVE EDUKACIJE, PORED SVEG INFORMISANJA LJUDI IGNORISU OVAJ PROBLEM,A ZNAJU DA SE ZALE NA GLAVOBOLJU I DA GOVORE KAKAV TEZAK DAN, KAKVO JE OVO VREME......