Međutim, svaki dan treba da bude posvećen deci i njihovoj dobrobiti.
Svako dete zaslužuje jednaku šansu jer dete zaista treba da bude i
ostane dete.
Međunarodna organizacija rada upozorava da bi ekonomske posledice korona virusa mogle da primoraju decu da ujoš većem broju postanu radna snaga, često se upuštajući u opasne aktivnosti i pod nezdravim radnim uslovima.
Ali zabrane i zakoni o dečjem radu takođe bi mogli da budu ugroženi - je li došlo vreme da se preispitaju postojeća pravila?
Ekonomske posledice pandemije Kovida-19 vrlo će verovatno povećati broj dece koja se iskorišćava za rad, upozorava Međunarodna organizacija rada (ILO). Lesnike za Nutelu beru deca! Deciji influeseri zatrpali Jutjub! Devojcice nose kanistere vode na Haitiju , deca vojnici .U izveštaju objavljenom povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada, 12. juna, ova agencija Ujedinjenih nacija kaže da bi finansijske poteškoće mogle da podriju zakone usvojene kako bi se zaštitila deca od rada koji ih lišava „njihovog detinjstva, njihovog potencijala i njihovog dostojanstva, a koji je štetan i po njihov fizički i mentalni razvoj."„Zabrinuti smo da će zemlje popustiti zakone i ukloniti zaštitu koja sprečava decu da rade", rekao je za BBC Bendžamin Smit, ekspert ILO-a za dečji rad.„Naš stav je da je svaki odlazak u tom pravcu neprihvatljiv. Kriza nije izgovor da se ponište rezultati koje smo postigli do sada." ILO definiše dečji rad kao kršenje osnovnih ljudskih prava i strahuje da bi, kako se korona virus bude širio, on mogao da se nađe u porastu - budući da deca ne idu u školu a mnoge porodice zapadaju sve dublje u siromaštvo.Oko polovine njih učestvuje u onome što se kvalifikuje kao opasan rad - upuštanje u opasne aktivnosti ili pod nezdravim okolnostima.Ovaj trend je najučestaliji u Africi, gde je svako peto dete pripadnik radne snage, prema procenama iz 2016. godine.Dečji rad, za koji ILO kaže da se sastoji uglavnom od neplaćenog rada u okviru porodične jedinice, pokriva niz konvencija UN-a koje je usvojilo više od 180 zemalja.Globalna posvećenost iskorenjivanju ove pojave do 2025. godine takođe je deo Ciljeva održivog razvoja UN-a, a brojke dosledno opadaju, prema tvrdnjama različitih organizacija koje nadgledaju dečji rad širom sveta.
Ali Smit se plaši da će pandemija izvršiti pritisak na porodice direktno ili indirektno pogođene bolešću.
Postoji i bojazan da će ekonomske nedaće koje je izazvala pandemija pojačati pozive da se preispita zabrana dečjeg rada ili da će to navesti zemlje da popuste svoje zakone.
„Rizikujemo da izgubimo čitavu generaciju ukoliko to ne uradimo kako treba", kaže stručnjak.
Između 2000. i 2016. godine, dečji rad je opao širom sveta za 38 odsto. To znači da širom sveta postoji 94 miliona dece manje koja rade.
A opet su neke zemlje otišle u suprotnom smeru.
Bolivija je 2014. godine smanjila minimalnu starosnu granicu za legalno zaposlenje, sa 14 na 10 godina pod određenim uslovima i uz nadzor vlade - što je bio potez koji je izazvao kontroverzu i dobio kritike mnogih organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Druge zemlje to možda nisu legalizovale, ali svejedno imaju veliki broj dečjih radnika.
Neki eksperti su doveli u pitanje i efikasnost univerzalne zabrane dečjeg rada. Grupa međunarodnih akademika je 2016. godine rekla da je zabrana „štetna i nepotrebna".
Njihov glavni argument? Da rad ne mora nužno da se doživi kao nešto loše po decu.
Zagovornici promene zakona često navode kao primer slučaj američkog senatora Toma Harkina: on je 1993. godine predložio zakon koji bi zabranio uvoz svakog proizvoda napravljenog uz pomoć dečjih radnika.
Harkin, demokrata iz savezne države Ajova, naročito se namerio na odeću pravljenu u Bangladešu, posle televizijske reportaže koja je optužila giganta Volmart da se oslanja na dobavljače koji koriste ilegalni dečji rad u inostranstvu. Zakon nikad nije usvojen, uprkos brojnim pokušajima tokom čitave decenije. Ali samo je prvobitan predlog bio dovoljan da preplaši vlasnike fabrika u Bangladešu i da oni gotovo momentalno raspuste čitavu dečju radnu snagu.
To se u ono vreme svelo na najmanje 50.000 dece, prema Džo Bojden, profesorki Međunarodnog razvoja na Univerzitetu u Oksfordu.
„Rezon iza predloga zakona senatora Harkina bio je da kad se zabrani dečji rad, deca će se tada vratiti u škole. Ali studija koja je sprovedena na delu dece nije pronašla nijedno dete koje je bilo u prilici da pohađa školu", rekla je Bojden za BBC u intervjuu 2018. godine. „Mnoga od njih završila su na mnogo opasnijim alternativnim zanimanjima, kao što je prostitucija i krunjenje cigala. A ta alternativna zanimanja zapravo su bila mnogo opasnija od rada u tekstilnoj industriji."
Bojden,
koja je sprovela studije na hiljadama dece u Etiopiji, Indiji, Peruu i
Vijetnamu, smatra da pravne norme ne odražavaju svakodnevnu realnost
dece. Ona
objašnjava da mnoga deca kombinuju rad sa obrazovanjem, koristeći novac
zarađen na poslu da plate školske knjige i uniforme, kao i da pomognu
kod troškova u njihovim domaćinstvima.Bojden je takođe čula od neke dece koju je proučavala da su ona voljna da rade.Ono
što viđam među decom u siromašnim zemljama koja rade veoma je postepen
ulazak u rad. Ona već poseduju mnoge neophodne veštine", rekla je ona.Ona već znaju da rukuju novcem. Ona već znaju da prodaju stvari."Kad
je u pitanju preispitivanje zabrane dečjeg rada, neki glasovi -
uključujući samu decu radnike - tvrde da su strogi zakoni prepreka
njihovim pravima i zastupaju promenu pravila. Ali bez obzira sto je bolje da rade u tekstilnoj industriji nego da rade kriminalne i opasne posleve ne treba ukljucivati decu u rad tako rano i uzimati im detinjstvo. Bendžamin Smit iz ILO-a, međutim, kritikuje bilo kakav predlog da se popusti regulativa o dečjem radu.Iako
on priznaje da je praktično nemoguće sprečiti svako dete na svetu da
radi i da bi posao mogao da bude slamka spasa za neku decu u
siromašnijim zemljama, ovaj ekspert čvrsto stoji iza toga da aktuelni
zakoni na smeju da se menjaju.„Mi znamo da postoje deca koja
moraju da rade i koja nam govore da im je to potrebno da bi doneli hranu
na trpezu. Mi to ne osporavamo."Ali nema nikakvog smisla zbog toga smanjiti zaštitu sve dece na svetu", kaže Smit.„Dečji rad produbljuje siromaštvo kod dece i oduzima im detinjstvo."
Način na koji tretiramo našu decu odraz je naših društava i vrednosti. Svetski dan borbe protiv dečijeg rada nam daje priliku da se osvrnemo na definisane cilјeve i da se obavežemo na akciju.Obzirom da su nam drustva takva kakva su ( znate moje misljenje o ovoj temi iz mojih blogova) reci cu samo jos ovo. DECU NE SMEMO ZLOUPOTREBLJAVATI. MENI JE TO ISTO KAO KAD VRSIMO NASILJE NAD NJIMA NA OVAJ ILI ONAJ NACIN.
Deca ne mogu sama da se brane. Kradu ih kad su jos bebe ili mala deca, teraju ih cim mogu da obavljaju najnemoralnije stvari, oduzimaju im detinjstvo i to ne samo zbog vec i onako teske situacije u svetu. Unistili smo im prirodu, promenili sve ono sto je bilo dobro, smaramo ih "Igrama prestola" i guramo u i kriminal.
MOLIM VAS LJUDI! ZASTITIMO DECU! DOZOVIMO SE PAMETI! PA CEMU ONDA SVET UOPSTE? KAD PRESTANE DA POSTOJI DETINJSTVO STA PREOSTAJE? DA LI SU SVE ZARADE OVOG SVETA VAZNIJE OD NEVINOSTI DETETA? KAD DETETU ODUZMES DETINJSTVO PRETVARAS GA OD MALENA U NESTO LAZNO I POTENCIJALNO LOSE. STAVLJAS GA U KALUPE ZA KOJE NIJE SPREMNO - MADA NI ZREO COVEK NIJE SPREMAN ZA OVO VREME U KOME ZIVIMO. I CELOKUPNOJ LJUDSKOJ VRSTI BI BILO BOLJE DA ODRZI SVOJU DETINJU STRANU DOKLE GOD MOZE. A MI UMESTO DA UCINIMO SVE DA NAM DECA STO DUZE BUDU DECA ( I TO DA IM BUDE KAO NAMA NEKAD) MI ZARAD PROFITA UNISTAVAMO JEDINO ISTINSKO DOBRO NA SVETU!
ONO STO MI CINIMO SVOJOJ DECI JE POTPUNO NEOPROSTIVO. UNISTAVAMO ONE KOJE MORAMO DA STITIMO JER OD NAS ZAVISE! MONSTROUZNO!
Нема коментара :
Постави коментар