MOZDA I NEMAJU DIREKTNE VEZE GRADJEVINE I VREME ( MISLIM NA VEKOVE), GRADJEVINE I KLIMATSKE PROMENE, VREME I KLIMATSKE PROMENE....A MOZDA IMAJU, KAO STO JA UVEK TVRDI DA JE U SVETU OKO NAS SVE POVEZANO.
Most u Visegradu izgradjen u XVI veku ( 1571-1577 godine) jedno je od mnogo cuda sirom sveta. Mostovi i gradjevine koje su pravljene od pocetka sveta ostale su su i danas. Ono sto gradimo zadnjih godina vrlo brzo se srusi. Moze li se uporediti nekadasnja tehnologija i sadasnja? Svakako ne. Kao ni znanje. Danas valjda ljudi vise znaju. Paradoks ipak postoji zar ne?
Ja mislim da ne postoji mogućnost da se to sruši. Ipak je ova ćuprija izdržala pet stotina godina. Izdržala je dva bombardovanja, izdržala je i one velike poplave kad je prelazila voda.
"Na tom mjestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapjenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki i skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona. “ napisao je Andrić prvom poglavlju romana “Na Drini ćuprija”. I dobi Nobelovu nagradu. Da li zbog izuzetne price o 400 godina ropstva ili bas zbog izgradnje i zbivanja na ovom mostu ko zna?
Jer ako hocete da malo proniknete u sustinu ove teme i procitate nesto o njoj ,odmah ce vam biti jasno da graditi kamene gradjevine ( od piramida na ovamo) nije nimalo bilo lako. Kako je to kamenje donoseno i redjano u velelepne gradjevine i mostove nikada mi nece biti jasno. Jos manje su mi jasne ogromne kamene lopte savrsenog oblika. Kako god je doslo do stvaranja tih kamenih umetnickih dela ,ustvari je velika sreca za sve prosle, sadasnje i buduce civilizacije. Te kamene gradjevine su na neki nacin simbol vecnosti ( bezvremenskog prostora), saznanje da sve postoji uvek. I naravno gledajuci piramide ili Cupriju na Drini jasno vam je da smo mi samo "posetioci" ove planete.
Danasnje gradjevine usprkos najvise mogucoj razvijenoj tehnologiji niti su izdrzljive, niti su simbol vecnosti, niti su ni mrvicu vise od trenutnog smestaja ljudi. Neke su i potpuno beskorisne.
Recimo:
Centralana autobuska stanica u Tel Avivu ( Izrael)
Betonski „bunker“ koji se prostire na devet spratova i 230.000 kvadrata zapravo je šoping centar koji nikada nije zaživeo. Danas se stecište narko dilera i prodavačica ljubavi. Projekat je uradio Ram Karmi koji je 1993. godine dobio izraelsku nagradu arhitekture.
Palata parlamenta u Bukurestu ( Rumunija)
Sa svojih 365.000 kvadrata, Palata parlamenta u Bukureštu treći je najveći objekat na svetu! Godišnji račun za struju i grejanje iznosi čak 6 miliona dolara, a taj podatak deluje još neverovatnije obzirom da je 70% zgrade prazno. U gradnji parlamenta po nalogu diktatora Nikolaje Čaušeskua bilo je uključeno 700 arhitekata, 20.000 radnika u tri smene, 5.000 vojnog osoblja i oko 1,5 miliona radnika u fabrikama koji su to radili „dobrovoljno“.
Olimpijski stadion Montreal (Kanada)
Ovo je jedan od najvećih finansijskih promašaja u istoriji arhitekture. Izgradnja ovog stadiona koštala je 1,6 milijardi dolara a i dan danas nije skroz završen. Dugovi za izgradnju Olimpijskog stadiona iz 1976. odplaćeni su tek 2006. godine.
Grad kulture Galicije Santjago de Kompostela ( Spanija)
Grad kulture Galicije delimično je otvoren 2011, ali je izgradnja dve poslednje zgrade po projektu Petera Eisenmana obustavljena dve godine kasnije zbog ogromnih troškova i veoma slabe posete. Ovaj projekat ostaće kao, ne baš tako lepa, uspomena na krizu koja je pokosila ekonomiju Španije.
Tržni centar New South China – Donguan, Kina
I nakon 11 godina od otvaranja, ovaj tržni centar ne uspeva da privuče niti prodavce niti kupce. Čak 2.350 lokala zvrje prazni, a kao razlog se navodi slaba kupovna moć žitelja Donguan u kojem žive uglavnom slabo plaćeni migrantski radnici.
Aerodrom Sijudad Real Spanija
Aerodrom u Sijudad Realu je pravi primer belog slona. Njegova izgradnja koštala je preko milijadu dolara a zatvoren je samo tri godine nakon otvaranja. Poslednji let ostvaren je 2011. godine, a dve godine nakon toga mogli smo videti ovaj aerodrom u jednoj epizodi Top Geara.
Grad Naypyidaw, Mjanmar
Naypyidaw je postao glavni grad Mjanmara umesto Jangona nakon misteriozne odluke. Navodno je upozorenje jednog astrologa prouzrokovalo preseljenje glavnog grada. Ovaj grad duhova prostire se na šest puta većoj površini od Njujorka, a karakterišu ga prazne saobraćajnice od 20 traka kao i još prazniji tržni centri.
Hotel Ryugyong u Pjongjangu, Severna Koreja
Ako bi se pravio poster o belim slonovima arhitekture, hotel u Pjongjangu bi verovatno najbolje poslužio za ilustraciju. Futuristički objekat na 105 spratova, čija je izgradnja koštala oko 750 miliona dolara, zvrji potpuno prazan jer nema ko da u njemu odsedne.
Grad nauke i kulture u Valensiji (Spanija)
Poznati objekat još poznatijeg arhitekte Santjaga Kalatrave ušao je u anale ne samo što se krov srušio samo osam godina nakon izgradnje već i što je koštao četiri više puta nego što je to predviđeno. Obilazak Grada nauke i kulture najvažnija je tačka turističke ture Valensije nazvane Rasipnička tura.
Centar popularne muzike Sefild Engleska
Nakon konkursa koji je organizovala RIBA, biro Nigel Coates Architects odabran je da isprojektuje ovaj centar čija je izgradnja koštala 15 miliona funti. Zbog veoma slabe posete, samo godinu dana nakon otvaranja centar je zatvoren i prodat univerzitetu Hallam.
Primetili ste da su od 10 tri gradjevine iz Spanije . zemlje koja je dala cuvenog arhitektu Gaudu ,cije gradjevine sirom sveta mame uzdahe???
"Zub vremena" nije mogao nista cudesnim kamenim gradjevinama. Novo vreme obesmislilo je arhitekturu te su danasnje gradjevine skupe, nefunkcionalne i skoro beskorisne. Novim gradjevinama nije ni potreban " zub vremena" da bi kroz vrlo mali vremenski period izgledale istroseno!
Na njih uglavnom sada uticu klimatske promene. Sad opet kako te klimatske promene ne uticu na gradjevine stare i milenijumima? Kakav je to kamen koga nista nije moglo da promeni? Cak ni sada?
Danasnji gradjevinski materijal nije kvalitetan definitivno ,a obzirom da Kinezi stampaju na #D stampacu mnoge svoje gradjevine sta i ocekivati?
NE VERUJEM DA DANAS NE POSTOJE KVALITETNE ARHITEKTE, KVALITETNI MAJISTORI I KVALITETAN MATERIJAL ZA GRADNJU! SIGURNO DA POSTOJI, ALI NOVO VRME KOJE ZAHTEVA BRZ RAD I USTEDU U MATERIJALU, PROSTORU, VREMENU NIJE NI CUDO STO NAM GRADOVI IZGLEDAJU SVE BEZLICNIJE.
'ZUB VREMENA' JE POSEBNA KATEGORIJA ISTORIJE I NAMECE PITANJA NA KOJA NEMAM ODGOVOR. NAJVAZNIJE PITANJE O KOME CESTO MISLIM JE ZASTO DANAS NE PRAVE KAMENE GRADJEVINE KOJE CE ODOLEVATI I VREMENU I VREMENU.
KLIMATSKE PROMENE SA CESTIM OBILNIM PADAVINAMA I UDARIMA GROMA KOJE SE DESAVAJU ZADNJIH GODINA VRLO NEPOVOLJNO UTICU NA SVE I NA LJUDE I NA GRADJEVINE. TAKO DA NE OSTAVLJAJU ZA SOBOM NIJEDNU GRADJEVINU ZA ISTORIJU,PA MAKAR I OSTECENU "ZUBOM VREMENA".
U MOJOJ MALENOJ ULICI KOJA JE SASTAVLJENA OD 10-TAK DOMACINSTAVA POSTOJALE SU KUCE STARE I PO 100 GODINA. UMESTO NJIH SEPURE SE 'UZASI' NOVE ARHITEKTURE OD 5 I VISE SPRATOVA!
Нема коментара :
Постави коментар