UGRADNJA CIPOVA U MOZAK

AKO ZNAMO DA COVEK KORISTI SAMO 10% MOZGA  I DA MU JE TO DOVOLJNO DA OBAVLJA SVE STO JE POTREBNO, UGRADNJOM CIPOVA U MOZAK COVEK BI DOBIO VISE SPOSOBNOSTI I VESTINA, STO DA NE I ZNANJA! JEDINO ME MUCI  DALI SE I ONDA COVEK OSTATI COVEK ILI CE POSTATI ROBOT, KIBORG ILI STA VEC? NEURALINK ILONA MASKA VEC SAM POMINJALA, ALI NIJE ON JEDINI SA "IDEJAMA" IZ 'FUTURAME"!

Stranica Neuralink-a na LinkedIn-u šerovala je svoj prvi apdejt nakon četiri meseca, objavivši skrinšot tvita Ilona Maska gde se najavljije otvaranje novih pozicija unutar ove kompanije. “Kako Ilon navodi, tražimo inženjere koji su rešili ozbiljne probleme na telefonima i gedžetima,“ stoji u saopštenju. "Svet je već puno učinio kako bi optimizovao telekomunikacione signale. Sada je vreme da se isto učini i sa moždanim signalima.”

Ova kompanija iz San Franciska tvrdi da razvija interfejs koji bi trebalo da omogući povezivanje ljudskog mozga sa raznim vidovima ultra visoke tehnologije, što zapravo znači da žele da ugrađuju malene čipove u ljudske mozgove. Mask je bio koosnivač Neuralinka 2016, ali nije objavljivao ništa novo vezano za ovu misiju ili njen progres još od prošlog jula, kada je postovao promotivni video sa saundtrekom dua ODESZA gde Mask ukratko objašnjava koncept posedovanja ultra tankih “niti“ implantiranih u mozak kako bi se “postigla jedna vrsta simbioze sa veštačkom inteligencijom.”

Ranije ovog meseca, Mask je postovao Dogecoin mimove u kojima postoje naznake da će nove informacije o napretku Neuralinka biti objavljene 28. avgusta. Takođe je i odgovorio na pitanje da li će nakon ugradnje biti moguće “slušati muziku direktno iz čipa?” Mask je na to odgovorio samo jednu reč, “Da“ ali je to onda izazvalo nove spekulacije o tome da li je tako nešto uopšte moguće, bilo sa Neuralinkom ili bilo čim drugim

Ideja o prenosu zvuka direktno u naše glave bez slušalica ili zvučnika nije nova; Betoven je povezao jedan kraj štapa sa zvučnom tablom unutar svog klavira, dok je drugi držao zubima kako bi “čuo“ vibracije. Postoje pomagala za osobe oštećenog sluha koje se postavljaju na kost, i prenose vibracije na sličan način, ali to ne uključuje nikakvo ugrađivanje bilo čega direktno u mozak, a to verovatno nije nešto što je Mask mislio kada je otkucao to “Da” na Tviteru.

Cela ta priča sa čipom koji nam pušta muziku u glavi je samo poslednja u nizu devijacija originalnog koncepta Neuralinka. Prema rečima pisca Scientific American Gerija Stiksa, kada je ova kompanija osnovana, ideja je bilo da se stvori tehnologija koja bi pomogla kvadriplegičarima, osobama sa amputiranim udovima ili onima koji su preživeli oštećenja mozga da koriste svoje misli kako bi koristili svoje telefone ili kompjutere.

Ipak, Mask je sanjao još veće snove, najavivši da bi Neuralink mogao postati meštavina veštačke inteligencije i naših mozgova, koja bi nosiocu, poput nečega što bi se moglo desiti u Marvelovim filmovima, omogućila da ima “nadljudsku inteligenciju.” (Stiks je to nazvao “hajpom, pre nego realnim planom za razvoj nove tehnologije.“ Noam Čomski je takođe podsetio da “nema šanse” da se napravi tehnologija koja bi interpretirala naše misli.)

ško je čak i spekulisati o tome šta će Mask saopštiti u tom apdejtu krajem avgusta. Prošle godine, Neuralink je objavio da su njegovi istraživači uspešno ugradili implant u mozak pacova i najavio testiranje na ljudima koje bi moglo da se desi već ove godine - iako je njihov suosnivač i predsednik Maks Hodak takođe potvrdio da proces implantacije trenutno uključuje bušenje četiri rupe u lobanji.

Sa jedne strane, to se možda i isplati, ukoliko uzmemo u obzir da bismo tada mogli da samo pomislimo na pesmu i da je onda direktno čujemo u glavi. A ponovo, sa druge strane, sigurno je rizično. “Vi ljudi stvarno želite da nosite moždane implante koje je stvorio milijarder, tehnološki magnat,“ napisao je jedan od glasnika razuma u tvitu. "Zar tako ne počinje svaki distopijski futuristički film?”

Možda. A možda je to put do sveta u kome ne postoji briga da ćeš izgubiti bežičnu slušalicu.

Konačni cilj internet giganta je da u ljudske glave ubaci mikročipove koji će nas direktno povezivati sa internetom.„Gugl“ hoće da nam uđe u glavu, ali bukvalno!Sve što internet gigant radi u poslednje vrijeme vodi ka jednom cilju - stvaranju mikročipa koji će biti ugrađen u ljudsku glavu.

Kompanija, koja koristi podatke iz pretrage pojedinaca da bi reklamirala proizvode koji ih interesuju, sada razvija prototip specijalnih naočara preko kojih će komunikacija sa internetom biti olakšana i ubrzana, a radi se i na softveru koji će na osnovu istorije pretrage bukvalno do detalja predviđati sve potrebe korisnika.

Konačna ambicija „Gugla“, i to se ne krije, jeste da se pomoću istorije pretrage i psihološkog profila „čitaju misli“ korisnika i da se zatim podaci koje „Gugl“ odabere šalju direktno u čip povezan s mozgom čovjeka.

Prvi čipovi biće namijenjeni nepokretnim ljudima, kako bi im se olakšalo upravljanje invalidskim kolicima - rekao je za Indipendent Ben Gomet, „Guglov“ potpredsjednik Odjeljenja pretrage.

On tvrdi da je „Gugl“ angažovan na ovoj tehnologiji kako bi ljudima bilo bolje, ali brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava već su se pobunile, tvrdeći da „Gugl“ sarađuje s vladom SAD, kako bi joj omogućio uvid u navike, podatke i namjere svakog od nas.

Na dodatku za mozak Teodor Berger sa Univerziteta Južne Kalifornije radi više od deset godina, a on bi funkcionisao kao veštački hipokampus.Američki naučnik radi na protetičkom čipu za mozak uz koji bi mogli da povećamo 'našu memoriju' i kao u filmovima imamo mogućnost da se sećamo gotovo svega.Često smo kroz godine videli kako nauka uspeva da ostvari ono što je ranije bilo u području naučne fantastike. Tako smo u seriji "Black Mirror" videli da ljudi uz maleni uređaj ugrađen iza uha mogu ponovo da proživljavaju svaki trenutak svojih života, kao da gledaju film koji se prikazuje na televizoru.Međutim, Teodor Berger sa Univerziteta Južne Kalifornije radi na tome da upravo takav implant, koji bi bio 'produžetak za naša sećanja', pretvori u stvarnost, a već ga testira i na ljudima.

Na dodatku za mozak radi više od deset godina, a on bi funkcionisao kao veštački hipokampus, područje koje je inače u mozgu zaduženo za sećanja i snalaženje u prostoru. Njegov je plan da kratkoročno pamćenje pretvorimo u dugoročno i čak ga potencijalno sačuvamo kao što to radi hipokampus.

Temeljni izazov za ovakva povezivanja između mozga i protetičkih implanata je u tome što mozak ljudi ima milijarde neurona i milijarde veza između njih. Tačnije, kod pacova se radi o 200 miliona neurona, a kod ljudi oko 86 milijardi. Pronaći tehnologiju koja će ući u tu gomilu i moći se povezati na dovoljno visokom nivou je prilično velik izazov, upozorio je Dastin Tajler, profesor mašinstva sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv, piše Wired.

Naime, ni veštačka bubna opna ne može potpuno savršeno oponašati zvuk, a mozak je sasvim druga priča.

Berger je ipak optimističan i za IEEE Spectrum kaže kako tehnologiju testiraju kod ljudi i imaju dobre početne rezultate. Radi se o pacijentima s epilepsijom koji već imaju elektrode kojima se stimuliše mozak. U njegovoj viziji, na tržištu bi se našao uređaj temeljen na njegovom istraživanju koji bi mogao pomoći ljudima s raznim problemima s pamćenjem. Čip  na hipokampusu mogao bi da stimuliše neurone odgovorne za pretvaranje kratkoročnog u dugoročno pamćenje, što bi moglo pomoći pacijentima s Alchajmerom, ali i drugim vrstama demencije te kod ljudi s raznim traumama mozga.

I SADA NE ZNAM DA SE ODLUCIM. DA LI JE DOBRO DA SE CEPRKA PO LJUDSKOM MOZGU IZ BILO KOG RAZLOGA? DA NE POMINJEM KOLICINU ZLOUPOTREBE TIH CIPOVA UGRADJENIH U LJUDE! A OPET AKO CE IMATI BAR MALO KORISTI OD NJIH - ZASTO DA NE! SVE NA OVOM SVETU IPAK TAKO FUNKCIONISE. NESTO JE DOBRO A NESTO LOSE ZA LJUDSKI ROD! CIPOVANJE MOZGA JE MOZDA ISUVISE REVOLUCIONARNO ZA NAS TRENUTNO, DRUGA VRSTA CIPOVANJA KOJA SAM OPISIVALA U BLOGOVIMA DOGADJAJU SE I SA I BEZ NASE VOLJE I NISU TOLIKO OPASNA - BAR TAKO MISLIM. VEOMA SAM SKEPTICNA KAD JE MOZAK U PITANJU. I VEROVATNO CE TO LJUDI RADITI SVESNO??? PA DOBRO. DA VIDIMO I TO!