ULICNI ZABAVLJACI

ULICNI ZABAVLJACI NAJCESCE SE BAVE MUZIKOM ( PEVAJU, SVIRAJU, IGRAJU), MEDJUTIM TU SPADAJU I RAZNE DRUGE VESTINE ( MADJIONICARI, AKROBATE I SLICNO) ILI NEKA VRSTA POZORISTA SA LUTKAMA. ZABAVLJACI MOGU BITI TALENTOVANI UMETNICI, ALI I ONI KOJI SU SHVATILI DA SE MOZE ZARADITI I BEZ MNOGO TRUDA- TEK IZNAD OBICNIH  PROSJAKA.

Najpoznatiji ulični svirači i zabavljači na svetu, koji su kasnije postali superstars bili su Edith Piaf, Joan Baez, Eric Clapton, Bob Dylan, Rod Stewart, Dolly Parton, B.B King, Tracy Chapman...a svi znamo i priču o grupi sa Monmartra- Zaz. Ruku na srce, Beograd nije prestonica muzičke industrije i ako se ne zapeva Ceca ili Saban  na nekoj kič bini ili u zadimljenoj kafani, slava, verovatno, izostaje na domaćem muzičkom nebu. Isto tako, previše ima onih jako netalentovanih koji su negde sasvim slučajno pronašli gitaru i videli je kao sredstvo za zaradu, ali čak i najgori svirači, moramo priznati, izmame osmeh na lica. Budite pažljivi, stanite i odslušajte ih, a ako mislite da su zaslužili, spustite u tu kutiju na podu nešto sitno. Ulična muzika nam je potrebnija više nego što mislimo.

Evo reči jednog uličnog svirača:
„ Ponekad nas gađaju đubretom, nekad nam uzmu celu kutiju ili šešir sa novcem, nekad nam bace ostatak ručka na pod, ali najčešće dobijamo aplauze, osmehe. Kad nasmejemo nekog namrgođenog prolaznika, koji izgleda kao da su mu sve lađe potonule, znamo da smo uspeli. Zapamtite, ulični svirači nisu samo prosjaci i skitnice. Oni su u većini slučajeva veoma talentovani muzičari. Ponašajte se, zato, prema talentu - s poštovanjem (ovo važi i za gradske vlasti, koje bi već jednom trebalo da shvate da su im vrhunski ulični zabavljači, zapravo, veoma potrebni). Aplauz i dubok naklon nekad znače mnogo više od novca. U svetu ulicni zbavljaci poseduju regularnu licincu. Kod nas imaju je zabavljaci u Knez Mihajlovoj.

Koliko znace ulicni zabavljaci nekom gradu mi u Beogradu nismo svesni i zato imamo los odnos prema njima  umesto da ih cuvamo i negujemo. Kao Kaleta "Gospodara vremena"  , neumornog frulasa (Stole Piksi) kome vremenske prilike i neprilike nikad nisu smetale, male vilioniste ( Pilerovi), momka koji je sa 4 lutke ( klavijaturista, violinista,   saksofonista i harmonikas) izvodio muzicka cuda, klovna  madjionicara,pantomimicari  i mnogo vrlo, vrlo zanimljivih likova sretala sam godinama u Knezu.

Ne racunam tu ni Rome  sa Pleh muzikom ,a trebala bi jer oni sviraju zaista gde god ih neko pozove, te se ne mogu vezati bas za ulicu. Ali da, i oni najcesce sviraju na ulici i privlace paznju.

Nekad sam i na pocetku Kalemegdana vidjala  ulicne zabavljace koje su posle zamenili ulicni prodavci. Kakava vremena takva i ponuda. Nazalost kultura kod nas nije bas na nekoj ceni.Druge svetske prestonice neguju svoje ulicne zabavljace koji kao sto znate predstavljaju "bukvalno" dusu grada, ali ne i kod nas. Steta, velika steta. Mada kad smo uspeli da ubijemo "dusu" Skadarlije koja se pobratimila sa Pariskim Monmatrom, o cemu vise da pricamo.

Mnogo mi je zao sto Beograd sve vise gubi svoju dusu. "Ubijaju" se i mesta i ljudi i kultura.

OVO SU VRLO TESKA VREMENA. TOLIKO JE MALO RADOSTI A TOLIKO MNOGO TUGE, BOLA ,STRAHA. PA KAD VIDITE NEKOG ULICNOG ZABAVLJACA ,PA MAKAR  I NETALENTOVANOG UDELITE MU OSMEH I NEKI DINAR JER VREDAN JE TOGA SVAKAKO,A VAMA CE ULEPSATI DAN NA MNOGO NACINA!