Na jednom
forumu je pisalo da vreme ne prolazi brže nego ranije, već “sada ima
milion novih načina za gubljenje tog vremena, a jedan od njih je
očigledno internet”. Neki naučnici tvrde da se vreme ubrzalo za sekund. Sto i nije neko realno ubrzanje pa ipak...
Doba žurbe, otuđenosti, hronične nestašice vremena za sebe i druge - slika je koja možda najbolje odslikava trenutak u kom živimo. Dok uzdišemo da više ne možemo tako, jer smo se umorili od svakodnevne trke, dan se završava, a kao da je tek počeo. Postalo je već simptomatično to što stalno negde jurimo, a čini se da nikako ne stižemo na cilj. Starije generacije kažu da tako ranije nije bilo, a srednje da pamte i mirnije dane.
Naizgled
naivno pitanje - da li se to vreme ubrzalo - možda i nije toliko
naivno, ako ga više nemamo onoliko koliko nam je potrebno. Ni
kvantitativno ni kvalitativno. Za sebe, za drage ljude. Za hobi, za ono
“danas ću dva sata da uživam, ne radeći ništa”. Koliko je to smislena
priča, kako možemo da “kupimo” vreme, pokušamo da ga “stignemo” ili, još
bolje, “zaustavimo”.
- Za percepciju određenih sadržaja, čovek ima razvijena čula - boje percipiramo očima, muziku čujemo ušima, nos koristimo kada biramo parfem... Ipak, kada se radi o vremenu, tu ne postoji jedno konkretno čulo za opažanje njegovog protoka. Ako malo bolje razmislimo, shvatamo da percepcija vremena zapravo zavisi od onoga što se tokom tog perioda dešava. I dok vam dva sata ispijanja kafe sa prijateljima proleti kao dlanom o dlan, samo dva minuta čekanja u redu u pošti izgleda kao čitava večnost. Upravo su događaji ti koji čine da imamo utisak protoka vremena. U skladu sa tim, nisam sigurna da se radi o ubrzanju vremena, više mi se čini da je reč o tome da se sada nekako mnogo više “zadataka” stavlja ispred nas na dnevnom nivou, što čini da se osećamo kao da vreme brže prolazi i da ga nemamo dovoljno.
Neki naučnici tvrde da se vreme, ipak, ubrzalo za sekund, što ljudi realno ne osete, ali to često koriste kao izgovor? Na jednom forumu je, s druge strane, pisalo da vreme ne prolazi brže nego ranije, “već sada ima milion novih načina za gubljenje tog vremena, a jedan od njih je očigledno internet”. Slažete li se sa tim? - Pored toga što imamo mnogo više zadataka, ima i mnogo više i “distraktora”, ili načina za gubljenje vremena. U tom smislu, pred savremenog čoveka se stavlja izazov ne samo dobre organizacije vremena, već i posvećenosti zadatku na kom trenutno radi. Kod ljudi kojima je lakše skrenuti pažnju često se javlja osećaj bržeg prolaženja vremena, upravo zbog toga što ne postižu sve što su planirali, jer previše vremena izgube na “distraktore”, a internet je svakako jedan od njih. Ono što se danas neretko dešava jeste da ljudi samo uđu na profile na društvenim mrežama gde ih razne objave “odvuku” i učine da se zadrže mnogo duže nego što su planirali. Nakon toga, za planirane aktivnosti ostaje daleko manje trenutaka, pa ljudi tako imaju utisak da vreme “leti”.Jedan od razloga zašto se ljudi često žale na nedostatak vremena jeste upravo njegova loša organizacija. Ako samo malo razmislite, sigurna sam da možete da se setite neke osobe koja ima jako mnogo obaveza, a koja i dalje sve stiže. S druge strane, postoje oni ljudi koji objektivno imaju mnogo manje onoga što moraju da urade, ali koji se stalno žale na izostanak vremena i ne mogu da postignu sve što žele. Dobra organizacija je jedan od načina kako možemo da izbegnemo osećaj da nam ne ostaje vremena ni za šta, a dobra stvar je to što se radi o veštini koja se uči. Dakle, ko god želi da unapredi svoje veštine organizovanja i planiranja, ima priliku za to. Sa boljom organizacijom vremena bićete zadovoljniji, a samim tim nećete imati utisak da vreme upravlja vama, već vi njim.Ova rečenica se najčešće koristi u kontekstu “žala” za nekim, po našem mišljenju, boljim vremenom ili pak želje da se ostane u aktuelnom momentu, koje percipiramo kao prijatno. Razmišljajući o proteklom dobu, sa vremenske distance, ponekad nam deluje kao da je ono bilo mnogo bolje nego ovo sada, ili nego što nam se tada činilo da jeste. Događaji koji su usledili posle toga smeštaju ga na određeno mesto. Dakle, nije samo percepcija trajanja vremena povezana sa događajima, već i doživljavanje njegovog kvaliteta i želja da u njemu ostanemo. Ili, s druge strane, da što pre prođe.To možemo da postignemo na razne načine - organizovanjem događaja koji nas podsećaju na željeni period, prizivanjem slika, sećanja, emocija koje su se tada javljale, razgovorom o tome, mirisima, muzikom, fotografijama... Iako ne postoji čulo za opažanje vremena, upravo aktiviranje različitih čula nam može pomoći da se prisetimo momenata u koje želimo da se vratimo.
I sad se pitate kako gubljenje vremena, ubrzanje vremena ima s tim sto smo sve gluplji? Pa pozvacu u pomoc moje Simpsonove.
Ako ste na internetu, videli ste tekstove, YouTube videe, klikbejt liste i objave na društvenim mrežama kako ponavljaju jedan isti refren: Simpsonovi su ovo predvideli. Izbor Donalda Trumpa, KOVID-19 pandemiju, 11. septembar, stršljene-ubice, čak i eksploziju u Bejrutu. Sve to služi kao građa za teorije kojima nas zasipaju najgrđe i najposećenije fabrike onlajn “sadržaja”.
Posle 30 godina i gotovo 700 epizoda, Simpsonovi su postali neisrcpan izvor proročanstava. Naravno, to je sranje. Kad god su Simpsonovi pogodili šta će biti u budućnosti, to je bilo samo zato što su oštra satira američkog života koja je zamišljala najgori mogući ishod radi komičnog efekta. Simpsonovi očigledno nemaju niti su imali magičnu sposobnost da predvide budućnost. Stvar je u tome što epizoda ima toliko da ljudi na internetu mogu da iskopaju i spoje deliće tako da ispričaju bilo koju priču. Ako su slučajno nešto i predskazali, to je zato što je naša stvarnost sada dovoljno glupa da podseća na crtanu satiru američkog života. Ne bih se u potpunosti slozila sa ovim. Simposovi nisu samo predvideli mnogfo toga oni su i "putnici kroz vreme" sto objasnjava mnogo toga. Cak i to zasto smo toliko oglupeli???
Kao i svaka dobra satira, Simpsonovi su nam pokazivali ogledalo. Publika je skandalizovana kada je serija premijerno prikazana 1989. godine i pošto je uvidela da je zezanje na njen račun. Ali se ipak smejala i nastavila da se smeje. Trideset godina kasnije, malo se toga promenilo i mnoge od tih ranih epizoda Simpsonovih i dalje pogađaju gde treba.Prva kategorija, koja se javlja izuzetno retko, to su legitimne stvari koje smo predvideli", kaže za Motherboard preko Zooma. „Druga kategorija su stvari koje su se prosto desile u istoriji, a kojih ljudi nisu svesni, jer se istorija ponavlja. Nisu to predviđanja ni na koji način. Treća su prosto potpuno sranje, uglavnom kad neko umontira dve ili više scena iz starih, uglavnom različitih epizoda“.
Tendencija da se Simpsonovi tumače kao nekakvo proročanstvo dolazi u talasima. Prvi talas je bio posle 11. septembra kada su fanovi počeli da uakzuju na navodne tajne poruke koje su kodirane u prvoj epizodi devete sezone, “Grad Njujork protiv Homera Simpsona”. U njoj je brzi vizuelni geg, gde Lisa pokazuje magazin sa 9 dolara za kartu u Njujorku. Ispis $9 u kadru stoji tačno pored kula bliznakinja na horizontu.
Ali tekstovi o tome šta su sve Simpsonovi predvideli su počeli baš masovno da se pojavljuju pošto je Donald Tramp izabran za Predsednika Sjedinjenih Država. U epizodi iz 2000, “Bart u Budućnost”, Lisa je Predsednik i pominje budžetski deficit koji je nasledila od predsednika Trampa!
“‘Uvek predviđaj najgore i proglasiće te za proroka”, kaže Oukli, citirajući svog uzora među komičarima, muzičkog satiričara i matematičkog genija Toma Lerera. “Tada je to bilo smešno jer su ljudi bili u fazonu ‘O, to je apsurdno’. Scenarista epizode, Den Grinej, je govorio da je odabrao Trampa jer je on delovao kao logičan korak pre nešto što dotaknemo dno ”.
I eto nas sad, dotakli smo dno.
Prema Krisu Tarneru, novinaru i autoru knjige Planeta Simpson, akademskoj studiji koja uranja duboko u satiru Simpsonovih i njihov uticaj na pop kulturu, jedan od razloga zašto su Simpsonovi postali izvor proročanstava je taj što je serija toliko popularna i što je ima toliko. Isto je i sa Nostradamusom
koji ne napisao knjigu poezije pod nazivom Les Propheties u kojoj je nejasno predvideo blisku budućnost i komentarisao tada aktuelno dešavanja. Toliko toga ima i toliko je sve to nejasno da je Nostradamusovo ime postalo sinonim za proročanstvo. Svakih desetak godina novi ljudi pronalaze nove načine da objasne kako je njegovo delo predvidelo njihovu sadašnjost.
"Imate seriju koja je bila takva institucija u zapadnoj kulturi poslednjih 30 godina da sada poprima aspekte biblijskih parabola ili priča", kaže Tarner. „To su te priče kojima se ljudi iznova i iznova i iznova vraćaju radi novih interpretacija i novih značenja. U doba gifova i mimova, odatle se mogu iskopati brda stvari.
“Sa
skoro 700 epizoda, na raspolaganju beskonačno mnogo materijala“, kaže
Oukli. "Verovatno ne postoji ništa što ne biste mogli reći da su Simpsonovi predvieeli". Upotreba Simpsonovih
za proricanje je, pored svega, zabavno. Pomaže ljudima da shvate ovaj
haotični svet. Funkcionise na isti način kao što to čini dobra teorija
zavere - probirajući iz zapetljanog nereda modernog života i dovodeći
stvari u red. Ni Qanon nije mnogo drugačiji. Ljudi koji prate Q-a
“istražuju” i sortiraju kroz kulturni otpad, fotografije, vesti i
polu-upamćene anegdote da bi izgradili narativ koji im pomaže da shvate
svet. To je možda smešno, ali je i vala uznemirujuće videti da ljudi
mogu tako da povežu različite stvari da bi ispričali bilo koju priču. Simpsonovi su samo vidljivija i dobroćudnija varijanta. Ups, a ja bezrezervno verujem Simpsonovima.
Prema Tarneru, Simpsonovi su oduvek imali dva života u pop kulturi. Prvi je "ta neverovatno duboka satira koja proziva američku kulturu zbog njenih ekscesa", kaže. „Ali uvek je postojao i jedan površan sloj“. Simpsonovi su postigli ogroman uspeh kada su počeli sa emitovanjem 1989. To je uvek bila inteligentna serija, ali tada je privlačila pažnju jer je takođe bila i sirova.
Sad to možda deluje presmešno ali desetogodišnjak koji kaže direktoru škole da mu “pojede šorc” je nekim gledaocima delovalo lascivno i odvratno. U jednom intervjuu
prva dama Barbara Buš je rekla da su Simpsonovi nešto najgluplje što je ikada videla. “Ako niste baš bili zaljubljenik u seriju tokom prvih četiri, pet godina, onda ste verovatno i vi tako mislili”, kaže Tarner. “To je ona serija gde likovi psuju i onaj klinac pravi haos”. Tarner kaže da je ideja da Simpsonovi mogu bilo šta da predvide potekla iz tog površinskog shvatanja.
Obožavao sam da gledam Simpsonove kao klinac, i obožavam da ih gledam ponovo kao mator. Ono što mi ostavlja najjači utisak nisu tvrda predviđanja, nego način na koji ta mračna satirizacija američke kulture i dalje stoji. Toliko mnogo problema na koje ukazuje, a koji su i danas aktuelni.
DA REZIMIRAMO! VREME SE UBRZALO KOLIKO GOD TO NIKO NECE DA SHVATI OZBILJNO ILI NE DAJ BOZE PRIZNA. O SERIJI KOJA JESTE PROROCKA MISLIMO DA JE SAMO SLIKA AMERIKE? KOLIKO SMO GLUPI! UMESTO DA SVE TE PRICE KOJE SU U 700 EPIZODA SPAKOVALI JAKO PAMETNI LJUDI SHVATIMO OZBILJNO MI SE NASMEJEMO I VRATIMO NASEM ZIVOTU KOJI JE IDENTICAN HOMEROVOM! A NJEGOV KOEFICIJENT INTELIGENCIJE JE 58! SHVATATE LI UOPSTE O CEMU PRICAM? NARAVNO DA NE JER DANAS STE IZGUBILI TOLIKO VREMENA DA NEMATE PAR MINUTA ZA OVAJ TEKST! STETA!
Нема коментара :
Постави коментар