KAKO MOZES DA SUDIS DRUGOM...

 OBUJ MOJE CIPELE PRODJI MOJE PUTEVE PA MI ONDA SUDI. SUDITI DRUGOM JE VEOMA TESKO, A LJUDI TO VRLO OLAKO RADE. I JA TO RADIM! ZIVIMO LI MI U NECIJEM ZIVOTU DA ZNAMO ZASTO JE NEKO  NESTO URADIO POGRESNO? ILI ZNA LI NEKO NAS ZIVOT ILI SAMO ONO STO HOCEMO DA POKAZEMO DRUGIMA?

U Bibliji takodje postoje stihovi : Ko nije gresan neka prvi baci kamen! Isus ode na Maslinsku goru. A ujutro dođe opet u hram, i sav je narod dolazio k njemu, a on sede i učaše ih. Tada književnici i fariseji dovedoše jednu ženu, uhvaćenu u preljubi, pa je postaviše u sredinu i rekoše mu: "Učitelju, ova žena je uhvaćena baš kad je činila preljubu. A Mojsije nam je u zakonu naredio da takve žene kamenjem ubijamo; šta ti kažeš na to?" Ovo pak rekoše kušajući ga, da bi imali za šta da ga optuže. No Isus se saže dole i pisaše prstom po zemlji. Ali kako su ga i dalje pitali, ispravi se i reče im: "Ko je od vas bezgrešan - neka prvi baci kamen na nju". I opet se saže te pisaše po zemlji. A oni čuvši to izlažahu jedan po jedan, počevši od najstarijih do poslednjih; tako osta sam Isus i žena stojeći na sredini. Isus se tada ispravi i reče joj: "Ženo, gde su? Nijedan te ne osudi?" Ona reče: "Niko, Gospode". Na to joj Isus reče: "Ne osuđujem te ni ja; idi i od sada više ne greši". Danas to sigurno ne bi proslo bas tako jer danas ljudi ne razmisljaju, nego povrsno deluju u datoj situaciji.

  U našoj prirodi je da slušamo uglavnom samo ono što nas interesuje i na osnovu toga pravimo zaključke. To je i glavni razlog zbog kojeg gradimo negativna mišljenja o drugim osobama. Sigurni smo da znamo sve činjenice koje nam daju “objektivnu” sliku, a zapravo se tu krije još mnogo stvari koje bi mogle opravdati nečije postupke. Nikada ne budite sigurni da znate sve. Između crne i bele mnoštvo je nijansi sive.

Jedan od jednostavnih razloga zašto ne treba osuđivati jeste to što ni sami nismo savršeni, pa zašto bi neko drugi trebalo da bude. Prije nego što iskritikujete nečije ponašanje, razmislite da li je ono zaista toliko loše i sjetite se da ste i vi nekada uradili nešto čime se ne možete pohvaliti.

I ako ne odobravate nečije postupke, živite i pustite druge da žive. Svi prave greške. Iskoristite to i naučite nešto iz primjera umjesto da odmah zauzmete oštar stav.

Samo zato što vi nešto ne odobravate, ne mora da znači da niko drugi to ne treba da radi. Svaki čovjek je jedna kockica koja zajedno sa ostalim čini prelijep mozaik. Poštujte druge i njegujte razlike.

Često definišemo stvari kao dobre i loše na osnovu toga da li bismo ih mi uradili ili ne. Ne znači da je nešto loše samo zato što nam se ne sviđa. Izbjegavajte da osuđujete ljude samo zato što rade stvari koje vi ne biste radili.

Najbolji od svih razloga je taj što osuđivanje govori više o vama nego o osobi koju kritikujete. Da li zaista imate toliko vremena da ga trošite na analiziranje tuđih postupaka? Želite li da vas ljudi prepoznaju kao nekoga ko je sklon osuđivanju?

 

Uglavnom svi mi razumemo samo ono u šta verujemo, baš kao što uglavnom verujemo samo u ono što razumemo. Sve ostalo odbacujemo, stigmatizujemo, negiramo, potcenjujemo ili uopšte ne uzimamo u obzir. Postoji samo i isključivo ono što je za nas realno.

Ali šta je uopšte realno? Šta za nas znači realno? Ako malo pogledamo oko sebe, možda ćemo da (u)vidimo da ruža i ljubičica uopšte nemaju problem da žive jedna pored druge. Ruža sasvim sigurno ne upire svojim trnjem u ljubičicine latice zato što su manje od njenih ili zato što su drugačije boje. I ruža i ljubičica žive svoju realnost. Ni ruža ni ljubičica ne negiraju jedna drugu. Osa neće da skoči leptiru za vrat i da ga žaokom izbode zato što on ima božanstvena krila a ona ih, eto, nema. Ako se prebacimo u životinjski svet, moći ćemo da primetimo isto: gepard neće da pojede antilopu zato što ne izgleda kao on. Napašće je jer mu je to hrana, a ne zato što mu se ne sviđa kako ona razmišlja i živi. To je tako u životinjskom svetu.

Ali mi smo ljudi. Nismo životinje. I imamo nešto po čemu se od životinja razlikujemo. Imamo zdrav razum. Sposobni smo, ili bi bar trebalo da budemo sposobni, da shvatimo da ne možemo i ne smemo da “pojedemo” drugog samo zato što ne izgleda kao mi, što ne razmišlja kao mi, što se ne oblači kao mi, što nije istog imovinskog stanja kao mi, što vozi kola koja se njemu sviđaju, a nama ne, što voli njega ili nju.

Skloni smo da namećemo svoja mišljenja i stavove, svoj stil života, svoju “normalnost” i “ispravnost”, baš kao što smo skloni da duboko verujemo da je najbolje tako kako mi mislimo, kažemo i radimo, samo tako i baš nikako drugačije. Koliko smo tome skloni, toliko s druge strane nismo skloni da se otvorimo ka drugačijem od našeg. A bilo bi dobro i mudro da jesmo otvoreniji. Ne dozvoljavamo sebi širinu uma i što je još štetnije za nas – ne dozvoljavamo sebi širinu duha. Mislimo da smo pametniji od svih drugih, da niko ništa ne zna.

Istina je sasvim drugačija. Istina je da svako od nas najbolje zna šta je za njega najbolje. Istina je i da svako ima pravo da bude drugačiji od nas. Od tebe. Od mene. Odličan primer za to je jedno rozikasto drvo na Novom Beogradu. Roze listiće ima i raste, diše i živi okruženo s nekoliko drugih, “normalnih”, zelenih stabala. Zelenim stablima sasvim sigurno ne pada na pamet da svoje korenje ili grane puste oko drugačijeg drveta s namerom da ga udave, jer je drugačije. Da mogu da govore, sigurno ga ne bi osudili što je, eto, ono jedino roze.

NAUCILI SMO LEKCIJU1 OVAJ BLOG JE PRVENSTVENO NAMENJEN MOJOJ DECI I UNUCICI. A MOZDA I VAMA POMOGNE!

Ne radite ono što ne želite da drugi rade vama. Zamislite kako biste se vi osjećali da vas neko osuđuje. To nije nimalo prijatan osjećaj, naročito kada drugi ne znaju razlog zbog kojeg ste tako postupili.