POTRAGA ZA BLAGOM

 POTRAGA ZA BLAGOM ISTA JE NA STETOVITIM I NASIM SRPSKIM PLANINAMA. OVA PRVA JE STAVLJANA NA FILMSKO PLATNO MNOGO PUTA. OVI NASI TRAGACI ZA BLAGOM NEMANJICA I SVIH MOGUCIH OSVAJACA KOJI SU PROLAZILI KROZ NASE KRAJEVE JOS NIJE STIGLA DO PRIKAZA NA FILMU STO NIKAKO NE ZNACI DA JE MANJE ZANIMLJIVA ,CAK I OPASNA.

Oko 350.000 lovaca na blago iz svih krajeva sveta pretražuje delove Stenovitih planina, od severnog dela države Nju Meksiko do Montane, u potrazi za zakopanim blagom. Kako glasi priča – da biste našli blago, potrebno je da dešifrujete devet zagonetki iz poeme koju je napisao bogati kolekcionar i preduzetnik Forest Fen, koji tvrdi da je, pre više godina, sakrio blago u planinama. Priča o blagu proširila se nakon što je Fen napisao knjigu “Uzbuđenje potrage”, u kojoj je opisao svoj život i – blago koje je sakrio. Dok mnogi veruju da blago zaista postoji, neki misle da je sve to – prevara. To je Amerika od samih pocetaka naseljavanja. Secate se price o ljudima koji su ispirali zlato iz reka ili trazili "zlatne zice" po planinama. Potraga za blagom raspiruje mastu, pa je upotrebljena u mnogo filmova. U decijim filmovima masta se bas razbuktavala, a u crtacima smo naucili da "krstic" oznacava mesto na kome treba kopati - jer blago je zakopano naravno. U kovcegu je zlato i  dragulji  i ljudi veruju u to. Ima cak i ljudi koji ne veruju ali su se ipak prikljucuju potrazi. Neverovatan fenomen. 

 

Grupa žestokih momaka i kontroverznih biznismena, predvođena bratom generala policije Radovana Stojičića Badže, duže od godinu dana bušila je stene u potrazi za blagom Nemanjića, a novine su uredno o tome izveštavale javnost

Bilo je na ovim prostorima i strogo tajnih i bolje ili lošije prikrivenih potraga za blagom, a samo se o jednoj - onoj iz devedesetih godina prošlog veka u Miljkovcu - u novinama pisalo dok je još trajala!

Politika je zaozbiljno objavila rukom nacrtanu mapu kojom se rukovode tragači - skicu dve prostorije iza tajnih kamenih vrata, pune srebra i zlata. A Večernje novosti su klicale: „Uskoro ćemo da vidimo kako se prašina taložena vekovima skida sa krune Nemanjića“, uz napomenu da je blaga toliko da će znatno popraviti devizne rezerve zemlje!

Do dana današnjeg, međutim, ostalo je nerazjašnjeno da li je zaista bila reč o državnom projektu krpljenja rupa u budžetu ili o paradržavnoj akciji sa predumišljajem da se napune privatni džepovi. Neki učesnici ove „najveće potrage za blagom na Balkanu“ više nisu živi, drugi su na robiji, treći nisu raspoloženi da pričaju, a vlasnik imanja na kojem se kopalo i svedok - a možda i učesnik svih zbivanja - Jovo Branković i posle toliko godina neodređen je. Čas „milicija je pomogala“, čas „milicija nije pomagala“... Ali, krenimo redom.

Miljkovac je selo u niškoj opštini Crveni krst... od tristotinak duša. Na visu iznad sela nalaze se ruševine utvrđenja iz vizantijskog doba (peti i šesti vek) koje narod naziva Gradište, a među tim ruševinama je jama ozidanog ulaza i svodova. Ko je prvi pomislio da se tu nalazi neko blago, nije poznato, ali svakako je bilo davno. Uostalom, teško da u istočnim i južnim krajevima Srbije ima pećine ili veće rupe za koju narod nije tvrdio da u njoj hajduci, Turci, vile... nisu sakrili zlato. Elem, priča o „miljkovačkom zlatu“ ukorenila se u narodu, pa je tako došla i do vlasti. Šezdesetih godina prošlog veka, priča Jovo Branković, ovde je i JNA kopala „iz čista mira“ - ali uz zidove nekakve stare kule na susednom brdu. O pojedincima i manjim grupama koji su se svih ovih godina peli do Gradišta da i ne govorimo. Onda je došlo leto 1993.

Jovo je tada, kao i pre i posle, radio kao zidar širom zemlje. Tad se desio u Beogradu kad su mu javili da na Gradištu - koje se nalazi na zemlji što ju je još njegov otac kupio za napasanje ovaca - neki ljudi kopaju nešto.

Vozom u Niš, pa autobusom u selo, kući, gde mu je žena sve potanko opisala, pa uz brdo pešice...

- Dobar dan, ljudi, imate li vi dozvolu da kopate na mom imanju? - kaže da ih je pitao. I još kaže: tu grupa njih, a pored rupe milicajac u uniformi, čuva ih.

Tražilo se viskom i rašljama, pa detektorom, i kopalo, ozbiljno, mašinama i dinamitom, gotovo godinu dana. Probijane su monolitne stene, „živi kamen“, sve u nadi da je iza njih prolaz. Jovo kaže da je tragače u napredovanju podzemnim hodnicima sputavao strah od zamki - podova koji propadaju, svodova što se obrušavaju i kopalja koja iskaču iz zidova - koje su vlasnici blaga postavili...

- Mi tražimo blago Nemanjića, radimo za spas Srbije. Kad ga nađemo, bićeš pravedno obeštećen - rekao mu je jedan. Jova je potom otišao u Niš, u SUP. Tu su mu rekli isto: „Blago Nemanjića... Spas države... Pravedna nadoknada kad nađu blago...“, kao i da sve dozvole imaju, ali mu niko nikakav papir nije pokazao.

Jova je savio šipke i nije više tražio dozvole. Obilazio ih je, ili im prodavao rakiju u svojoj kući, klimao glavom kad su mu govorili: „Blizu smo! Samo što ga nismo izvadili!“, i gledao šta se dešava.

Zapamtio je nekog dugokosog Italijana, vidovnjaka Salvatorea, što je nosio visak i usmeravao kopače. Taj je posle ubijen u zatvoru ili poginuo u saobraćajnoj nesreći, nismo dobro shvatili iz zamršene Jovine priče. Na Gradištu je bio i domaći vidovnjak sa rašljama, Jova ga je viđao u reklami za časopis Treće oko pre TV dnevnika, a pojavom i autoritetom izdvajao se brat zamenika ministra policije Radovana Stojičića Badže, Siniša. Jovo ga smatra glavnim u grupi... Defilovali su čvrsti momci i kontroverzni biznismeni iz Pomoravlja, a jednom je, priseća se, dolazio i Arkan.

Priča nije nova, stara je više vekova, u njoj Srbi po ko zna koji put kreću u potragu za izgubljenim blagom. Ovih dana u našoj javnosti opet je vaskrsla “pouzdana” priča kako se u pećini Ostrici, dvadesetak kilometara od Čačka, krije blago cara Dušana Silnog sve sa njegovom krunom. Prema legendi, prolazeći kroz ove krajeve, Đurađ Branković je u Ostrici, pećini koja je navodno bila tajna riznica srpskih vladara, pohranio blago Nemanjića. Blago je i dalje tu!

 Najpoznatije tajne riznice jesu: Gargova vodenica, manastir sv. Jovan Prust, Jelenova pećina, Smokova rupa, Šarčev dol, Suva planina, pećina Zvečara, pećina Zmijovnica, pećina Kapavica, Peštera, Karlov kamen, Kurjačka pećina.

U tajnim spisima stoje podaci da samo u niškom i pirotskom okrugu postoji više od 70 tajnih lokacija skrivenog tovara zlata. A na teritoriji cele Srbije oko 889 mesta na kojima se nalazi ni manje  ni više nego 12.000 tovara zlata.

Krupajsko vrelo kriju legendu obavijenu velom vlaške magije, koja kaže da je u Homoljskim planinama postoji skriveno blago. Čak se i veruje da ga je sama planina progutala i da se sad nalazi na dnu zlatne pećine. Pećinu navodno čuva Tartor, vodeni duh, nazvan još i Staracem ili Albatrnom, zbog kog meštani ne smeju da ulaze u vodu tokom svojih neumornih potraga za zakopanim blagom. Veruje se da je antička tvrđava, prebogata zlatom i drugim dragocenostima, skrivena negde u blizini sela Rgotina u Srbiji. Da li ju je pre pola veka pronašao timočki Romeo, od kada je prava opsesija lovaca na blago sa svih strana. Još od preistorije Timočke krajine i sve njene prirodne blagodeti mamile su razne plemena i narode, a iza njih su ostajala mnoga naselja i građevine. 

Za omiljenim mestima na teritoriji Srbije koja sluze za  "prekopavanje"  i potragu za blagom ne treba tragati. Ona su na svakom koraku. Bila to Kursumlija, Novi Sad ili cak Beograd, ili najvece zabiti na obroncima planina, bile to pecine manje ili vise ispitane svejedno. Mesta je mnogo a i lovaca na blago.

Zaboravila sam da spomenem da deca ne  moraju vise da citaju ili gledaju filmove i crtace jer to sada i nije tako zanimljivo novim generacija. Danas deca imaju veliki broj igrica na kompjuterima i mobilnim telefonima koje od njih prave lovce na blago. Sad koliko je to dobro. Mozda smo ipak trebali da se zaustavimo na  decijoj masti?

Ali sta reci za odrasle ljude koji ostavljaju posao i porodicu  i krecu u lov na blago? Tu vec nije u pitanju masta. To je visi nivo i od kockara koji ocekuju dobitak bez truda, to je opsesija koja moze da bude i vrlo opasna. Mnogo lovaca na blago izgubi zivot u toj potrazi. A ako nije tako drastican ishod i navedeni gubitak posla i porodice je veliki gubitak zar ne? I da li je ta potraga vredna toga?

 U Srbiji po zakonu ono sto se iskopa a spada u domen "blaga" pripada drzavi. A drzava daje neku nadoknadu. Sad veliko je pitanje koliko su lovci spremni da daju drzavi to sto nadju?

PRICA O ZAKOPANOM BLAGU I O POTRAZI ZA NJIM I ODRASLIMA BUDI MASTU I VISE NEGO DECI. KOD DECE TAJ E POTRAGA KORISNA AKO SE NALAZI U ODREDJENIM GRANICMA JER POSPESUJE KREATIVNOST ,ALI KOD ODRASLIH KOJI TREBA DA BUDU RAZUMNIJI GRANICE NE POSTOJE. JEDNA LEGENDA, JEDAN KRSTIC I VEC SE UZIMA LOPATA I MAPA I KRECE SE U LOV!!!

NEVEROVATNO!