UNA PALOMA BLANKA

 BELA GOLUBICA JE SIMBOL MIRA. I TO JE U REDU, ALI MENE VISE ZANIMA PRICA O GOLUBOVIMA PISMONOSAMA.

 Zbog monogamnog partnerskog odnosa određeni su za simbole čiste ljubavi. U mitološkim i religijskim tumačenjima golubovi su povezivani sa skladom, blagostanjem, plodnošću, dugovečnošću, oproštajem i božjom milošću. Simbol mira golub je postao 1949. godine kada ga je sa grančicom u kljunu nacrtao Pablo Pikaso koji, iako je prevashodno video njegovu predatorsku stranu, za ćerku odabrao Paloma ime koje na španskom jeziku znači golubica.

Kao znak bezazlenosti, mirnoće, smirenosti i elegancije, simbol goluba postao je novozavetni simbol mira. Lik goluba dolazi od stvaranja do nas kao svedok nečeg novog, čistijeg i savršenijeg. Crkva je za molitvu, a golub za nebo.

   "LJubavna prica " Nikola Tesla i bela golubica

„Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama“, rekao je, „Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, osećao sam to; došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo nije bilo važno. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj. A onda, jedne noći dok sam u mraku ležao na krevetu i kao i obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopšti nešto važno pa sam ustao i prišao joj. Gledao sam je i znao da želi da mi kaže – da će umreti. A onda, kada sam to shvatio, video  sam svetlost kako izbija iz njenih očiju – snažan snop svetlosti.“Tesla je zastao, i zatim, kao da je očekivao pitanje, nastavio. „Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, blještava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okončano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konačno, ko zna… 

 

Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove? Pismonoše su koristili još u Persiji, gde je prvobitno i razvijana veština treniranja ptica. Golubovi su bili posebno pogodni za slanje poruka i sitnih, laganih stvarčica, jer su umeli da se vrate kući i sa udaljene, nepoznate lokacije.

Nakon Persijanaca golubove su koristili i Rimljani – Julije Cezar preko njih je obaveštavao o svojim pobedama, a Grci su u različite gradove slali ptice sa porukama u kojima je stajalo ime novih pobednika na Olimpijskim igrama.

Mada "simbol mira", u XIX veku u velikom broju država golub je korišćen u vojne svrhe. Problem je nastao kada su druge vojske počele da na njih šalju svoje – sove. Početkom XX veka čak je patentirano vazdušno fotografisanje uz upotrebu golubova umesto, na primer, današnjih dronova.

Kako je upotreba telegrafa postajala popularnija tako su poštanske službe, veliki korisnici "golubijih usluga" polako povlačile ptice iz upotrebe. No, i danas neki smatraju da su golubovi suviše brzi i pouzdani da bi prestali da ih koristimo. Brojni američki mediji su pre nekoliko godina zabeležili kao atrakciju da jedan snalažljivi vlasnik turističkog centra Rocky Mountain Adventures u blizini Denvera još koristi ptice u zaista inventivne svrhe. Kad njegovi klijenti, turisti, odu u divljinu gde fotografišu prirodu i sve što im duša želi, po završetku izvade memorijsku karticu iz aparata i spakuju je u malu vrećicu nalik ruksaku. Vreća se okači na leđa goluba kog turisti tokom šetnje sve vreme nose sa sobom, a zatim puste pticu da slobodno odleti. Dok se vrate do turističkog centra, već ih čekaju razvijene fotografije i njihova memorijska kartica. Postavlja se ipak pitanje kako  golub zna da se vrati kuci?

Izgleda da se najviše oslanjaju na osmatranje terena i na Zemljino magnetno polje. Naučnici, naime, objašnjavaju da je upotreba Zemljinog magnetnog polja za navigaciju ptica potvrđena eksperimentom sa veštačkim magnetnim poljem i praćenjem moždane aktivnosti golubova. I mada znaju da postoji jasna veza zahvaljujući kojoj pismonoše imaju nekakav “unutrašnji navigacioni uređaj” naučnici još ne mogu precizno da objasne gde je taj “unutrašnji magnet” kojim golubovi detektuju magnetno polje.

 Golubovi pismonoše su varijacije domesticiranih golubova pećinara koji su se tisućama godina koristili sa brzo i sigurno prenošenje poruka. Kako je jedna od obilježavajućih osobina golubova vraćanje svom gnijezdu odnosno zbog monogamnosti svom partneru, nije bilo jako teško selektirati ptice koje su se mogle koristiti za prijenos poruka.

Za prijenos poruka, golubovi prvo moraju imati dom na mjestu kuda, planirano, vijest treba stići. S tog mjesta, golubovi se pomoću drugih prometnih sredstava moraju dovesti do mjesta s kojeg se namjerava slati poruka, gdje do trenutka slanja poruke ostaju zatvoreni. Kad treba poslati vijest, na nogu goluba pričvrsti se maleni predmet, najčešće presavijeni papir, pa ga se pušta da slobodno odlete. Nakon toga golub se pokušava vratiti natrag na mjesto gdje su mu gnijezdo i partner. Tamo se dočekuje goluba, i time je poruka prenesena.

Pravo, nedvosmisleno dokazano objašnjenje kako golubu uspijeva pronaći put do kuće, do danas ne postoji. Neki znanstvenici pretpostavljaju, da se ta sposobnost goluba sastoji od kombinacije sposobnosti orijentiranja prema položaju sunca i zvijezda, osjećanjem magnetnog polja zemlje i optičkim orijentiranjem.Golubovi mogu da se vrate i sa udaljenosti do 1.ooo kilometara!

Zove se Armando i potice iz Belgije i najskuplji je golub na svetu , prodat je na online aukciji za 1,25 miliona evra . Belgijski golub pismonosa, je visestruki sampion na trkama golubova pismonosa. Armando, ciji je vlaznik poznati odgajivac Zell Fershout, oborio je sve rekorde jer je postao najskuplji golub na svetu.

SVAKAKO STE I VI POVEZALI LJUBAV, MIR I PORUKE! GOLUB SE VRACA SVOJOJ JEDINOJ PARTNERKI U ZIVOTU! TO JE LJUBAV.  MIR MOZES DA SPOZNAS SAMO UZ PRAVU LJUBAV. A PORUKE KOJE PRENOSE BOZANSKE PTICE GOLUBOVI SU SIGURNO PORUKE MIRA I LJUBAVI!