SOS OD VISNJE I STARE CIPKE

IMALA SAM SRECU DA U ZIVOTU POZNAJEM DVE MADJARICE KOJE DUGO ZIVE OVDE , A I NEKOLIKO  BACVANKI . ZASTO JE TO BITNO PROBACU DA VAM OBJASNIM U OVOM BLOGU.

Sos od višanja je nešto što, čini mi se, ili volite ili ne volite. Neko jednostavno ne voli slatko uz pečeno meso. Meni – ništa bolje nego ovaj sos preko fino pečenog vrata ili sličnog komada mesa.Priprema sosa je  ista kao i kod vecine sosova samo sto se visnje sveze ili smrznute prvo kuvaju posebno sa secerom. Tako skuvane i sa tom vodom dodaju se u przeno brasno ( original recept je da se brasno proprzi na masti). Ostalo je klasika mesate i regulisete gustinu dodavanjem vode ako je potrebno.Madjarska kuhinja je veoma ukusna i gurmanska ( madjarski gulas recimo) ,a u Vojvodini su je podigli i na visi nivo prilagodivsi je malo nasim krajevima. A da ne pricamo o tome da backi rucak obican ima red svoj logican.

A taj red pocinje od domace kokosije (zute i masne ) supe sa doamcim rezencima, sa mesom ,sosom od visnjama i recimo snenoklama ( sto bi Balasevic rekao i rezanci s makom obavezno). Tradicija nedeljnog rucka zaustavila se u vojvodjanskim selima, a kod mene je ostala u komsiluku. Prve komsije dok nije pocela nenormalna urbanizacija ( okruzili su me soliteri) bili su mi bracni par Mile i Erza.Ono sto sam mogla da vidim na filmovima ili da cujem od starijih ljudi u liku Madjarice tik do moje kuce ozivelo je u potpunosti. Vezeni ustirkani carsavi na krevetima, dunje na ormanu, slatko u spaizu. Pokusala sam da "ukradem" par njenih kulinarskih carolija, ali to prosto iz moje nemadjarske ruke nije moglo dobro da ispadne. Sto dovodi do zakljucka da je Madjaricama kuvanje "u krvi".

Nesto razmisljam u ovim bas bas teskim vremenima covek nema " za sta da se uhvati". Za veru, tradiciju, tehnologiju.. Previse izbora ,a ni jedan mi se ne cini pravim. Preziveti ovo vreme je jako tesko, pa ga na svaki nacin treba olaksati. I onda ako nismo neki vernici , ako nam tehnologija jos nije uzela sve segmente zivota jedino sto moze jos da nas usreci je tradicija. Zato meni nije jasno kako smo tako lako odustali od nje. Naravno da razumem da se sve menja, nacin zivota ,razmisljanja. Danas se zivi potpuno drugacije nego ikada. Ali nismo srecni zbog tog ubrzanja vremena i zbog gubitka svih onih malih stvari koje su potrebne za istinsku srecu.

Nedelja danas i nedelja nekad. Razlika kao nebo i zemlja. Ostale dane i da ne poredim. Zaustavila bih se bas na nedelji koju je i Bog proglasio za odmor. Mada danas nedeljom mnogo njih radi i moja cerka naravno. Ali hajde da uporedimo nedelju ljudi koji ne rade. Kafica prva jutarnja. Brzinska, nervozna jer ndeljom treba uraditi sve ono sto ne stizemo preko nedelje. Nekadasnje ispijanje kafe je bio ritual. Izmedju vesa, spremanja kuce, i nekog brzinskog rucka, nabavka u marketu koja traje beskonacno. Nekada su domacice imale mnogo toga u kuci i rucak se spremao polako bez zurbe. Uzasna razlika jer nedeljni rucak danas nije nikad za celu porodicu vec samo za neke clanove koji su uspeli da izbore slobodan dan, hrana kao i uvek a ne svecana nedeljna ( nekad cak i narucena jer ko jos ima vremena da sprema hranu) i stres sto dan prekratko traje. Nekada nedeljni svecani rucak trajao je dugo i hrana se polako konzumirala sa puno uzivanja sto je doprinosilo  osecaju srece i ispunjenosti.

Takodje pisala sam vec o tome kako su se nekada cenili rucni radovi bilo koje vrste, pletenje, heklanje,vez. Kako sam i sama obozavala pletenje tvrdim da nijedna joga ne moze toliko da te opusti i usreci. Pritom, ostaje odevni predmet ili fantastican milje ili izvezeni casrsavi i odeca. Moc cipke i danas postoji, ali kupuje se gotova fabricki napravljena bez imalo duse sto nikako ne moze da usreci.

Direktna povezanost izmedju moje bake koja je iz Arilja i moje komsinice Erze Madjarice ne postoji, pa ipak obe su me oblikovale i doprinele mojoj zaljubljenosti u tradiciju. I mojoj uverenosti da jedino tradicija moze da usreci istinski.

Zato iako nemamo vremena danas jer nas tehnologija ubrzava ponekad treba pogledati recepte nasih baka, pokusati da ispletes dzemper ili makar sal i kapu,  izvezes makar neku aplikaciju na haljini i das joj licni pecat. Oseticete se bolje, srecnije, ispunjenije verujte mi.

Čipka je toliko popularna da čak ima i svoj dan - 6. februar. Hajde da bolje pogledamo i upoznamo taj seksi, ali i elegantni modni detalj...

Čipka je nastala u doba renesanse, na prostoru Mediterana i zapadnih delova Evrope, mada je nešto poput ovog delikatnog modnog detalja nađeno i u staroegipatskim grobnicama.

To je ručni rad koji nastaje prepletanjem tekstilnih niti na specifičan način, iglom ili čunićima, reč je o luksuznom ukrasu na muškoj i žesnkoj garderobi, predmetima za kuću, a u modernom dobu i na donjem vešu.

U početku je čipka bila rezervisana isključivo za više staleže društva, statusni simbol. Pravila se isključivo ručno, od svile, lana, zlatnih i srebrnih niti, ali je u novije vreme, zahvaljujući mašinskoj proizvodnji i jeftinijim materijalima, postala dostupna svima.

Motivi i boje mogu biti različiti jer je čipka, zapravo, materijal koji dozvoljava da onaj ko je pravi iskaže svoju maštovitost i kreativnost.

Međutim, postoje "dezeni", šare, koji su karakteristični za određene krajeve Evrope, stilove i umetnike čipke. Najviše se cene majstori čipke iz Venecije i Milana, ali iz Belgije, pojedinih delova Hrvatske i Slovenije.

Prozirna, elegantna, otmena... nije rezervisana samo za žensku garderobu. Može se nači i kao detalj na muškim košuljama, na primer, ali je "jači pol" ipak više voli na devojkama i ženama.

Čipka je tako postala sinonim za seksi donji veš, spaviće i čarape. Nekoliko različitih anketa je pokazalo da sama pomisao na čipku kod muškaraca, ali i žena, u 89 odsto slučajeva, dovodi do seksualnih asocijacija. A gde su erotika i ljubav tu je sreca. zato je i cipka direktno povezana sa tim.

TAKO DA KULINARSTVO, TRADICIJA, CIPKA PREDSTAVLJAJU ONU KARIKU KOJA NEDOSTAJE U  NASEM SADASNJEM ZIVOTU. SVA TA TRADICIJA NASA ILI NASIH KOMSIJA CAK I NEKIH NEPOZNATIH SVETOVA DOVODI DO OSECAJA SRECE. KAO I CIPKA... PA UCINITE NESTO POVODOM TOGA. ULAGANJEM MALO TRUDA DOBIJATE MNOGO SRECE!