PROSJACI, BESKUCNICI

 UVEK SE VRACAM OVOJ TEMI POSEBNO AKO SU UMESANA I DECA! I DOK TRENUTNO U BEOGRADU KUPUJU STAN OD PREKO 9.000 EVRA KVADRAT STOTINE DECE PROSJACI A BESKUCNIKE JE NEMOGUCE PREBROJATI! DOBRO DOSLI U BEOGRAD!

 Organizatori prosjačenja dece u Srbiji u poslednjih godinu i po dana uopšte nisu procesuirani, a na centralnim ulicama svih većih gradova svakodnevno "radi" više hiljada dece.  Kancelarija Zaštitnika građana uputila preporuku da Ministarstvu za rad i socijalna pitanja da se stavi van snage uputstvo iz 2018. godine, kojim je centrima za socijalni sugerisano da deca koja rade na ulici i bave se prosjačenjem, treba da u sudskom postupku budu oduzeta od roditelja, odnosno da se upute u domove ili u hraniteljske porodice.  Prosjačenje nije samo prekršaj i često deca koja se bave prosjačenjem potiču iz ekstremno siromašnih porodica zbog čega treba svaki slučaj inindividualizovati. Svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno i videti da li je u pitanju ekstremno siromašna porodica koja nema drugi izlaz sem da se bavi prosjačenjem ili da se deca bave prosjačenjem, ili je u pitanju nešto drugo. To drugo, mogu slobodno da nazovem "organizovanim kriminalom. Ne bih ulazila  u kvalifikacije da li je u pitanju prekršaj, krivično delo trgovina ljudima ili nešto treće. Suština je u tome da su interesi deteta na prvom mestu. Napomenjem  da je povrat u prosjačenju (ponavljanje istog prekršaja od istih lica) izuzetno čest, te  smatram da bi se povrat sprečio upravo tako što bi se svaki od ovih slučajeva posmatrao pojedinačno pa bi se mogli utvrditi uzroci zašto se ta deca nalaze na ulici i zašto se bave radom na ulici. skoro sam pisala post  otome koliko se deca zloupotrebljavaju. Zato je  jako bitno razdvojiti sta je prosjacenje iz nuzde a sta kriminal. Da li treba davati novac deci prosjacima ili je to zloupotreba najmlađih. Procenjuje se da samo u Beogradu prosi oko 2.000 maloletnika. Nisu svi upleteni u kriminal, mnogi stvarno nemaju šta da jedu.

Koliko je ukupno prosjaka u Srbiji, mladih i starih, invalida i porodilja - ne zna se. Radna grupa koja je formirana za rešavanje ovog problema, a sastavljena od pripadnika MUP i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, zasad postoji samo na papiru i još nije napravila nikakvu evidenciju.

Samim tim, ne zna se ni da li ovi ljudi i deca prose za sebe ili za druge, kao ni da li su žrtve krijumčara ljudi, mafije, svojih roditelja i srodnika... Iskustva organizacija koje na terenu rade s decom ulice pokazuju da većina njih prosi da bi prehranila sebe ili porodicu jer potiču iz ekstremno siromašnog okruženja. Iskustva beogradskog prekršajnog suda pokazuju pak da među prosjacima ima i onih koji dobijaju samo mrvice kolača koji uzima neko drugi - onaj ko organizuje lance prosjačenja.

Zbunjeni građani mahom ne znaju šta da rade - da li da udele novac siromahu, gladnom i smrznutom, posebno kad je u pitanju dete, ili da ne daju ništa u nadi da će tako prekinuti zloupotrebu dece, trudnica i invalida. Ukoliko daju, kako da budu sigurni da će dete za novac kupiti hranu, a da mu skupljene pare neće uzeti neko drugi - otac ili vođa kriminalne bande? A opet, ako ne daju, kako da budu sigurni da dete neće biti uveče prebijeno jer nije donelo sumu koja se od njega očekuje? I da li je ovo problem kojim treba da se bave građani ili treba da ga reši država?

OKO 2.000 mališana prosi samo na beogradskim ulicama, pokazuju grube procene. U ostatku zemlje moglo bi ih biti bar još toliko. S približavanjem praznika, prosjaci iz cele zemlje hrle ka većim gradovima, ulaze u gradski prevoz, sede sklupčani na ulici s pruženom rukom ili šeširom, presreću užurbane građane na raskrsnicama i trotoarima... Neki od njih sa sobom vuku polugolu, ponekad i bosu decu.

U Beogradu ima mnogo i prosjaka i beskucnika. O tome sam isto pisla jer to je nasa svakodnevnica. Sad da odgovorim na pitanje zasto je to tako i ne umem i ne mogu i ne smem! 

Ali u ovo doba korone beskucnicima je teze nego inace.

Dok su mere za sprečavanje korona virusa omele živote milijarde ljudi, ljudi koji su spavali na ulicama su posebno ugroženi u vreme kada se zbog ograničenja i nedostatka opreme zatvaraju ustanove za zbrinjavanje i pomoć beskućnicima koji nemaju gde da se izoluju, pišu svetski mediji.

Beskućnici u većim evropskim gradovima sve više gladuju zbog pandemije korona virusa i trpe posledice restriktivnih mera dok su suočeni s kaznama iako nemaju gde da odu, ističe Gardijan (The Guardian) i ukazuje na upozorenje socijalnih radnika na sve veću krizu među beskućnicima koji su izloženi dodatnoj opasnosti pošto među njima već preovlađuju respiratorne bolesti.

Manjak zaštitnih maski, rukavica i dezinfekcionih gelova za ruke za socijalne radnike širom kontinenta, kako navodi list, doveo je do zatvaranja dnevnih centara, kao i mesta na kojima su beskućnici mogli da dobiju hranu.

Pandemija je pogodila Evropu u vreme kada rekordan broj ljudi živi bez kuće – procenjuje se da 700.000 ljudi svaku noć u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji provede na ulici ili u skloništima, što je za 70 odsto više nego pre deset godina.

Napori da se ograniči širenje bolesti među ljudima bez kuća idu od uputstava da skloništa u Amsterdamu budu zatvorena tokom dana, što tera ljude na otvoreno, do, kako socijalni radnici kažu, "apsurdne" politike sakupljanja ljudi u sportske sale da spreče da se okupljaju napolju. Gardijan ističe da su humanitarne organizacije u Italiji pozvale policiju da ne kažnjava beskućnike što su napolju: "Ne mogu ostati kod kuće, jer nemaju kuću".

Zamenica direktora Evropske federacije nacionalnih asocijacija za rad s beskućnicima rekla je da su poslednjih dana primećene pozitivne mere u Londonu, Parizu, Pragu, Barseloni i drugim gradovima rezervisanjem hotela, odmarališta i stanova preko Erbiendbija (Airbnb) za beskućnike. Ona, međutim, upozorava da je veliki problem odvojiti zdrave od zaraženih koji ne pokazuju simptome. Socijali radnici u Belgiji su se, na primer, oslanjali na naznake kašlja.

Dobrotvorne organizacije u Velikoj Britaniji upozoravaju da su beskućnici "uplašeni, gladni i očajni" dok nastavljaju da žive na ulici tokom pandemije uprkos nalogu vlade lokalnim vlastima da do prošlog vikenda ljude s ulica smeste u hotele ili neki drugi smeštaj, ističe Indipendent (The Independent).

Da bi mogli da izađu na ulicu i mole za novac građane švedskog grada Eskilstuna, prosjaci će pre toga morati da izvade dozvolu za prosjačenje koja će ih koštati malo manje od 23 evra i trajaće tri meseca. Pa sta reci?

OVAJ GLOBALNI PROBLEM KOJI TRAJE VEC VEKOVIMA NEMOGUCE JE RESITI. JER ZAISTA JE NEMOGUCE RAZDVOJITI PRAVE PROSJAKE OD LAZNIH, LJUDE STO JE JOS GORE DECU KOJI ZAISTA NEMAJU STA DA JEDU ILI ONE KOJI SE TAKO BOGATE. ZNATE LI DA IMA BOGATIH LJUDI KOJI IZ ZABAVE PROSJACE. BESKUCNICI I PROSJACI SU NAJNEZASTICENIJA VRSTA LJUDI, KORISTE IH ZA RAZNO RAZNA ISPITIVANJA JER NEMA KO DA IH ZASTITI. NEPREDVIDJENA SMRT BESKUCNIKA BEZ PORODICE LAKSE JE OPRAVDATI NEGO NEKOG KO IMA PORODICU. 

PO MENI NE POSTOJI VECI KRIMINAL KAD ZA BOGACENJE KORISTE DECU PROSJAKE.

RESENJE NE POSTOJI JER REALNO GLAD VREBA U OVA TESKA VREMENA. TAKODJE JEZIVO JE DA NEKO PRISILJAVA NEKOG DA PROSJACI ( NAROCITO DECU). TAKO DA NE ZNAM KAKO DA ZAVRSIM OVAJ POST SEM SA MOLITVOM:

BOZE POMOZI SVIM PROSJACIMA I BESKUCNICIMA KOJI SU TO POSTALI ZBOG SIROMASTVA! I PODRZI ONU JADNU DECICU KOJA TO RADE PO NALOGU BEZDUSNIH LJUDI!