KLIMATSKE PROMENE

KLIMATSKE PROMENE PO KO ZNA KOJI PUT. I UVEK ONO MOJE DA LI SU BAS KLIMATSKE PROMENE ILI JE VREME NA ZEMLJI UVEK TAKO FUNKCIONISALO,A NE SAMO SADA  KADA SU LJUDI 'KRIVCI' ZA  SVE CUDNIJE VREME. NASLA SAM TRI PRICE KOJE SU U 'ZIZI' INTERESOVANJA  TRENUTNO.

Sve liči na početak vica: Šta je to što može da okupi 14.000 naučnika iz 34 zemlje? Odgovor - klimatske promene.

Naučnici su u novom izveštaju upozorili na dramatično stanje naše planete.

"Približavamo se ili smo već prešli tačku povezanu sa kritičnim delovima Zemljinog sistema, uključujući zapadni Antarktik i ledenu koru Grenlanda, sve toplije vode oko koralnih grebena i Amazonske prašume", naveli su naučnici u studiji.

"Imajući u vidu ovaj alarmantni razvoj situacije, potrebne su nam kratke, česte i lako dostupne informacije o klimatskoj situaciji", naveli su oni.

Godine 2019. 11.258 naučnika objavilo je izveštaj u žurnalu BioScience u kojem su upozorili na sumorne klimatske promene. Gotovo dve godine kasnije, situacija se nije mnogo promenila, podseća Sajens Alert.

"Naročito zabrinjava porast broja elementarnih nepogoda povezanih sa klimatskim promenama, uključujući mega požare u Australiji 2019-20, kao i činjenica da su tri glavna gasa staklenih bašta - ugljen dioksid, metan i nitro-oksid oborili rekordnu koncentraciju u atmosferi 2020. i potom i 2021. godine. I to uprkos promenama koje je izazvala pandemija kovida 19", rekao je ekolog sa Univerziteta u Sidneju Tomas Njusom.

Novi izveštaj, koji je takođe objavljen u BioSciencu potpisalo je još 2800 novih naučnika koji su naveli da je 1990 jurisdikcija zvanično proglasilo ili prepoznalo kriznu situaciju sa klimatskim promenama i radi na promeni politike kako bi se koliko-toliko ublažila šteta koju pravimo planeti.

Istraživači predlažu "trostrani" pristup - podizanje cena ugljenika, globalno zamračivanje i eventualnu zabranu fosilnog goriva, kao i razvoj klimatskih rezervata kako bi se zaštitio i ponovo uspostavio biodiverzitet i smanjile emisije ugljendioksida (na primer u amazonskoj prašumi).

Klimatski naučnici od 1960ih pokušavaju da ukažu na opasosti klimatskih promena a još od 1980ih nude različita rešenja. No, uprkos tome što je poznato da fosilna goriva uništavaju klimu Zemlje, emisija štetnih gasova staklene bašte svake godine je sve veća što je dovelo do globalnog zagrevanja. Naučnici sada upozoravaju da Zemlja nema više vremena.

Uprkos tome što je većina od 31 "vitalnog znaka" planete - poput promena u okeanima, topljenja leda i promene broja domaćih životinja - dostigla užasne rekorde, postoje i neki znaci nade.  Recimo preusmeravanje na solarnu energiju.

Društvene mreže preplavili su snimci poplava koje su paralizovale ekonomiju grada u kome živo 24 miliona ljudi. Lagos, koji se nalazi na obali Atlantika mogao bi da postane grad u kome ne može da se živi krajem veka, sa porastom nivoa vode zbog klimatskih promena, pokazuju naučne projekcije.

Problem je u "neadekvatnom i loše održavanom sistemu kišne kanalizacije i nekontrolisanom urbanom razvoju", navodi se u studiji Instituta za razvojne studije.

Hidrološka agencija Nigerije HIHSA upozorila je da bi u septembru moglo da dođe do još katastrofalnih poplava, jer je reč o vrhuncu kišne sezone.

Lagos je večim delom izgrađen na kopnu i nizu okolnih ostrva. Zbog erozije obale, grad je podložan poplavama koje su pak posledica globalnog zagrevanja ali i dugotrajnih ljudskih aktivnosti.

Ranija studija navela je da bi niskopozicionirani obalsti gradovi mogli da nestanu do 2100. godine zbog porasti nivoa mora. Procenjuje se da će do kraja ovog veka svetski nivo mora porasti više od dva metra, što je Lagos ostaviti na svega dva metra iznad nivoa vode.

U studiji iz 2012. britanski Univerzitet Plimut naveo je da bi porast nivoa mora od jednog do tri metra imao "katastrofalne posledide po ljudske aktivnosti" na obalama Nigerije.Ako dodje do globalnog topljenja glecera mnoge zemlje na obalama okeana bice ugrozene, a najveci problem svakako cine bas megapolisi.

Poslednja decenija iznedrila je mnogo opsežnih naučnih studija, uključujući nedavnu studiju potopljenog pejzaža koju su uradili univerziteti iz Bredforda i Genta i koja je pružila nove informacije o razlogu nestanka kontinenta.

Studija je, rekla je Gardijanu dr Sasja van der Vart-Beršog, asistent kustosa muzeja, rezultat rada "građana naučnika" koji su pronašli i neke od najinteresantnijih artefakata.

Plaže koje su napravili ljudi od materijala izvučenog sa morskog dna, kako bi se sačuvala obala od posledica klimatske krize, pokazale su se kao riznica ostataka sveta koji su milionima godina naseljavali moderni ljudi, neandertalci pa čak i stariji hominidi poznati pod imenom Homo antecesor.

"Imamo divnu zajednicu arheologa-amatera koji svakodnevno šetaju ovim plažama i tragaju za fosilima i artefaktima i mi sarađujemo sa njima i analiziramo ih i proučavamo", rekla je Van der Vart-Veršof.

"Svi mogu da učestvuju i svi mogu da nađu mašicu sekire. Gotovo celokupan materijal koji smo koristili pronašli su amaterski arheolozi", dodala je ona.

Jedno od tih otkriča je 50.000 godina star kremen sa drškom od breze. Otkrio ga je 2016. Vili van Vingerden, medicinski brat. Naoštrena kamena alatka je pokazala da su neandertalci, koje su nekada smatrali prostim i sirovim, bili u stanju da izvedu neke precizne, pa čak i višestruke zadatke poput, kao što je prikazano na izložbi, brijanja glave ovom alatkom.

Među drugim eksponatima, koji mogu da se pogledaju na virtuelnoj izložbi, su i delovi ljudske lobanje sa zarezima od noža za koje se veruje da su rezultat ritualne sahrane, ali i ostaci čeljusti hijene pronađeni u Roterdamu.

Otvorena prostranstva Dogerlenda bila su idealna za ispašu krda životinja i život različitih vrsta, od jelena preko planinskih lavova, sabljozubih mačaka, hijena, vukova.

Dogerlend je ime dobio po obali Doger, komadu zemlje duž Severnog mora koji je pak nazvan po 17-vekovnih ribarskim čamcima koji su tuda plovili. Ime mu je dala arheolog sa Univerziteta Ekseter, Brajoni Kols i veruje se da je nestao pre oko 8.200 godina posle ogromnog cunamija.

Nivo mora tokom poslednjeg ledenog doba bio je mnogo niži nego danas a katastrofalni talas izazvala je podvodna lavina duž obale Norveške.

"Postojao je period kada je Dogerlend bio suv i neverovatno bogat, bilo je to divno mesto za lovce sakupljače", rekla je Van der Vart-Veršog.

"To nije bila ivica Zemlje ili kopneni most ka Britaniji. To je bilo srce Evrope. I to nam je lekcija. Priča o Dogerlendu pokazuje koliko klimatske promene mogu da budu destruktivne. Klimatske promene koje danas doživljavamo su posledica čovečijeg rata ali su posledice isto tako poražavajuće kao i promene koje su se dogodile pre toliko godina", dodala je ona .Dogerland je Evropska Atlantida.

Protesti u Iranu, izazvani nestašicom pitke vode, potvrdili su strahove naučnika koji su još 2015. upozorili kako bi taj problem mogao da izazove egzodus miliona Iranaca.

Situaciju je najlakše opisati primerom jezera Urmije. Jedno od najvećih slanih jezera na svetu, danas je simbol ekološke katastrofe. Nekada se prostiralo na više od 3.100 kvadratnih kilometara, da bi se do 2015.smanjilo na deseti deo te površine.

Presušuje i reka Karun, žila kucavica regije Kuzestan. U julu su u toj oblasti, gde se proizvode i velike količine nafte, stanovnici izašli na ulice zbog nestašice vode, a prostovali su i zbog isključenja struje, izazvanim prestankom rada hidroelektrana. Nestanak struje posledica je i velike potrošnje, tj. opterećenja elektroenergetskog sistema.

Irance muče i izuzetno visoke temperature, zagađenje i poplave.

"Najveći su problem globalne klimatske promene. No, deo problema je i u lošem upravljanju resursima, lošim politikama očuvanja prirodne sredine, nedostatku planiranja i nepripremljenosti za ovakve situacije".

Šef Iranske kancelarije za zaštitu okoline, Masoumeh Ebtekar pozivao je zato na poljoprivrednu revoluciju.

Iran se isključivo oslanja na hranu koju proizvode domaći poljoprivrednici, što znači povećanu potrošnju podzemnih voda, koji se brže potroše, nego što se obnove.

VRLO POUCNE PRICE. IMAJU NA MNOGO NACINA I VEZU SA PRETHODNOM TRILOGIJOM ILI KAKO SMO UNISTILI PRIRODU UMESTO DA ZIVIMO U SKLADU SA NJOM KAO STO SU ZNALI INDIJANCI I CIGANI. PA SAD DA LI JE U PITANJU ZAISTA NASE SEBICNO PONASANJE (MISLIM NA LJUDSKU VRSTU) I ZBOG TOGA KLIMA TRPI VELIKE PROMENE ILI ZAISTA KLIMA FUNKCIONISE U CIKLUSIMA PO NEKOM DRUGOM RACUNANJU VREMENA KOJE MI NE ZNAMO TESKO JE UTVRDITI. STA GOD JE U PITANJU SMATRAM DA NE MOZEMO NISTA UCINITI. A AKO SMO MI KRIVI OPET NISTA NE VREDI DA SADA CINIMO JER JE KASNO  DA SE BILO STA ISPRAVI. VREME CE TECI IBICE KAKO CE BITI. A KO PREZIVI PRICACE!