KOROV I LJUDSKA VRSTA

 KOROV NE MOZE DA SE UNISTI, A NI LJUDSKA VRSTA IZGLEDA! STA GOD SE DOGADJA NA PLANETI ZEMLJI LJUDSKA VRSTA NEKAKO USPEVA DA PREZIVI. KAO I KOROV! ZASTO JE KOROV TOLIKO JAK? STA GA CINI TAKVIM? I COVEK?  COVEK KOJI  MOZE DA SE PRILAGODI SVIM MOGUCIM I NEMOGUCIM USLOVIMA ZIVOTA.

Korov je nepoželjan jer gajenim, odnosno kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva, pa i svetlost. Ipak, neke korovske biljke mogu biti veoma dekorativne, neretko lekovite, pa čak i jestive. Bez obzira na to, čovek se trudi da ih odstrani iz agroekosistema. Eto odmah slicnosti  izmedju korova  i ljudi. I ljudi stete prirodi i priroda se bori na sve nacine.Na zalost covek ( korov) pobedjuje uglavnom

.Korovi su pretežno zeljaste biljke, u čijem rasprostranjenju i dinamičnom razvoju presudan uticaj ima antropogeni faktor. To mogu biti autohtone vrste ili sa drugih podneblja, a koje je opet čovek doneo. Njihov uspešan razvoj na obradivim površinama se objašnjava ne samo time što im čovek obezbeđuje sve uslove, mada su oni namenjeni kulturnim biljkama, već i time što su u takvim staništima oslobođene kompeticije kakvu imaju u svojim prirodnim staništima. Ove biljke su bioindikatori zemljišta koje sadrži organski otpad, ali su i akumulatori teških metala i drugih toksičnih jedinjenja koja stvara čovek. Znaci korov je jak zato sto mu covek to omogucava. A kako je i zasto onda covek tako jak?  I da korov se najbolje unistava hemijskim sredstvima. I covek takodje.

• Коров је биљка која самоникло расте где је човек не жели.
• Коров су све биљне врсте које нису циљ узгоја на некој површини.
• Коров је биљка која се сматра непожељном у одређеној ситуацији (биљка на погрешном месту).

Очигледно је да су ово поприлично антропоцентричне дефиниције и као такве могу се примењивати углавном на агроекосистеме. Aко посматрамо поље кукуруза и приметимо да ту расте рецимо маслачак, очигледно је да њему није место ту. У овом случају, маслачак угрожава усеве одузимајући им воду, светлост и хранљиве материје.
Опет, све нас упућује на то да термин коров нема никакву значајност, ни таксономску ни ботаничку. У зависности од локације где би се биљка нашла, у овом случају на којој плантажи или њиви, статус корова би се мењао.

Постоји и апсолутни парадокс где рецимо економски значајне биљке (пшеница, раж, пиринач, овас, кукуруз, јечам), када расту заједно, постају корови. Рецимо, у pлантажи пиринча не бисмо хтели да нам расте кукуруз. Паралела се јавља када се помињу коровске врсте, где се често означавају врсте које су алохтоне и инвазивне, са високим репродуктивним капацитетом, које се брзо шире и угрожавају нативне врсте.ништавајући нативне екосистеме зарад вештачких агроекосистема, човек нарушава природни баланс и ограничења која су прецизно регулисана природним законима. Зато и долази до наглог бујања неких коровских врста, које би иначе биле регулисане на различите начине, било физичким или хемијским факторима, било интеракцијама са другим биљкама и животињама. На исти начин долази и до бујања одређених животињских врста, које наилазе на лагодне услове  у униформним условима агроекосистема те се пренамножавају (истовремено уништавајући те исте усеве).

Морамо и поменути да сам процес људске борбе против ових имагинарних коровских врста носи бројне последице. Коришћењем различитих механичких, хемијских и биолошких мера, не води се само борба против коровских врстa, већ се јавља колатерална штета. То су првенствено земљишни организми, као и можда остаци претходних екосистема који трпе третмане хербицидима и машинама и бивају неповратно искорењене. Иронично је то што се бројним биогеохемијским циклусима, сви ти отпаци и штетне материје опет врате на наше тањире.

Позитивно је то што  баш ти бројни корови добијају на значају. Постоје бројне биљке, раније сматране коровима (мада технички и даље то јесу ако се нађу на погрешном месту), постају препознатљиве по неким другим особинама. Бројне биљке из фамилије Solanaceae разбијају тврдо земљиште и омогућавају коренима других биљака да продиру дубље, иако су већином пењачице/пијавице и буквално гуше засађене биљке.Такође, биљке као што су Taraxacum officinale, познатији као маслачак, Stellaria media, мишјакиња, и бројне биљке рода Urtica и Lamium (у народу познате као коприве и мртве коприве) су јестиве. Примећено је да постоје интеракције између различитих коровских биљака, те ако једна лучи хемијска једињења  може да се деси да нај тај начин онемогућава другим коровских врстама да расте.И да закључимо, реч коров је један продукт људске маште. Човек у свом себичном походу да потлачи све што може, доводи себе у слободу да означава где је чему место у природи. Са друге стране, може се колоквијално примењивати израз „коров” и „коровске врсте” на све врсте са израженим репродуктивним потенцијалом и отпорношћу на услове животне средине, које угрожавају друге. Остаје питање, како гледати онда на човека? Као коровску врсту планете Земље, која се брзо размножава, ограничава друге или као нешто друго? Само још једна тема за размишљање.

ZNACI KOROV I LJUDSKA VRSTA SU SE 'PRIMILI' NA PLANETI ZEMLJI BOLJE OD SVIH OSTALIH ZIVIH BICA. STO ZNACI DA MOGU TAKO DA SE 'PRIME' BILO GDE  U SVEMIRU.KOROV I COVEK U PAKETU. KAO NEODVOJIVA CELINA. I VRATIMO SE NA PRETHODNA DVA BLOGA KOJA CE VAM POTPUNO DOKAZATI ZASTO COVEK UVEK PREZIVLJAVA.