ZASTO SE NE JAVLJAS NA TELEFON?

 DA  LI NAM JE UCINJENA USLUGA DA MOZEMO SA SVAKIM U SVAKOM MOMENTU DA BUDEMO U KONTAKTU? DA LI JE DOBRO STO SMO DOSTUPNI 24/7? ZAR NIJE NARUSENA NASA PRIVATNOST, NAS MIR, OSECAJ SLOBODE? SIGURNO DA JESTE, ALI RETKO KO OD NAS ISKLJUCUJE MOBILNI TELEFON. VISE IDEMO NA FAZON NECU DA SE JAVIM, AKO NE ZELIMO DA PRICAMO SA NEKIM ILI AKO UOPSTE NE ZELIMO KONTAKT SA LJUDIMA. SAD TO MOZE DA STVORI PROBLEM NAMA MAJKAMA JER ODMAH POMISLIMO STRASNE STVARI KAD NAM SE DETE NE JAVI,ALI HAJDE MALO DA ISTRAZUJEMO PRICU O TELEFONU.

Telefonski pozivi, baš kao i bilo koja druga vrsta socijalne interakcije, neke ljude čine neverovatno anksioznim.

Postoje samo dve vrste ljudi na ovom svetu: oni kojima je okej da pričaju telefonom, jer, štagod, i ljudi kojima fizički pozli od same pomisli na ovaj koncept.

“U pitanju je stvar preferencije”, kaže Gabriel Raimondi, predsednik Saveza psihologa italijanskog regiona Emilija-Romanja, dodavši da postoji generacijska podela u načinu komuniciranja telefonom. “Ljudi više nisu navikli na to. Mladi su pozive zamenili objavama na društvenim mrežama, porukama i glasovnim porukama.”

Raimondi kaže da je strah od pričanja telefonom povezan sa drugim vrstama socijalne anksioznosti, i da je izazvan poteškoćama u očekivanju ritma ili koncepata date konverzacije.

“I vreme odgovora razlikuje se u odnosu na dopisivanje”, kaže on. “Nije nužno sporije, ali je više povezano sa očekivanjima druge osobe. Fidbek se dešava odmah, tako da uvek postoji rizik od pogrešne interpretacije i učitavanja naših grešaka kao potvrde naših strahova.”

Kada se zateknemo u ovakvoj situaciji, možda ne uspemo da izrazimo misli baš kao što bismo želeli. Dopisivanjem se možda gube neki ključni elementi verbalne komunikacije, kao što su ton glasa, naglašavanje ili pauze, ali ono daje vremena da se obrade informacije i skroji zadovoljavajući odgovor.

To što neko ne voli da priča telefonom nije problem samo po sebi, ali može postati problem, ukoliko niste u stanju da se u ključnim trenucima javite na telefon, bilo da zbog toga ispašta posao ili društveni život. Rad od kuće tokom pandemije stavio je mnoge ljude pred izazov sve češćih video i glasovnih poziva. “Činjenica da nas mogu kontaktirati u različitim periodima dana, često i nakon radnog vremena - uzevši u obzir činjenicu da se mnogima radno vreme produžilo, što kao posledicu ima uzurpaciju svačijeg ličnog prostora - jedna je od velikih problema koji dovode do psiholoških problema i utiču na današnje tržište rada”, rekao je Raimondi.

Upravo iz ovog razloga važno je uspostaviti pravila tamo gde je to moguće. Bilo da želiš da ugasiš zvuk i u potpunosti ignorišeš pozive u toku večeri, ili da se osećaš kao da iz nekog razloga moraš biti dostupan 24/7, ključna stvar je stvoriti prostor u kome se osećate kao da imate potpunu autonomiju kada se radi o korišćenju svog telefona. Odredite jedan deo dana kada ćete se truditi da ni ne gledate notifikacije na telefonu.

“Važno je opravdati sopstveni izbor da se ne javiš na telefon”, kaže Raimondi. “Takođe, treba da procenite koliko je taj poziv važan. Ne morate se javljati na baš svaki poziv.”

Baš kao i u školi, kada ste imali tremu pre testa ili prezentacije, priprema će pomoći da se osećate manje nelagodno dok očekujete poziv.

“Lično, pokušavam da osmislim i pripremim zahteve koje ću izneti tokom poziva, pogotovo kada se radi o poslu. Pomaže mi i da budem svestan svojih fizioloških reakcija”, kaže Raimondi. “Znam da, kada telefon zazvoni, moje srce kreće da udara brže, na primer. Predviđanje sopstvenih telesnih reakcija je važan deo u njihovoj kontroli, što vam omogućava da one na vas utiču manje.”

Ipak, ukoliko vam ni kada se pripremite i vežbate nije lakše da nekoliko puta dnevno pričate telefonom, niste jedini. “Iako ponavljanje radnji iznova i iznova može desenzitizirati neke ljude, nije kod svih slučaj takav”, kaže Raimondi. “Zapravo, kod nekih ljudi repeticija situaciju može dodatno pogoršati.”

Ukoliko idete na terapiju, trebalo bi da sa svojim terapeutom popričate o ovoj anksioznosti. Ukoliko ne idete kod terapeuta, a od telefonskih poziva vam zaista ne bude dobro, možda bi trebalo da porazmislite o otpočinjanju neke vrste terapije. Verovatno nikada nećete voleti da razgovarate telefonom, ali ćete makar moći da radite na tome i da počnete da ih posmatrate kao alatku pomoću koje ćete doći do onoga što vam je potrebno, bez da previše brinete o njihovom socijalnom aspektu.

“[Ovo će vam omogućiti da] odaberete one stimuluse na koje želite da obratite pažnju, zato što su vam zanimljivi. To je zdravo”, kaže Raimondi. “Kada izbgubimo ovu sposobnost, osećamo se primorano da odgovorimo na sve, a onda postajemo anksiozni.”

Jednostavno kao i za sve na svetu i za nacin komuniciranja mobilnim telefonom postoje izbori. I da, zaista je do nas da li ce nam telefon biti dobra veza sa svetom ili ce as naterati da budemo anksiozni. 

Otkako su svi prešli na neograničene minute razgovora – izgubila se svaka pristojnost telefoniranja. Ljudi zovu kad god im se nadigne, šta god da im treba i mene to izluđuje. Zato se ne javljam skoro nikada.Ali ja prosto ne mogu da se javljam na telefon. Već godinama moj telefon stoji na silentu, iz mejla sam skinula broj telefona – i ne zato što glumim neku nedostupnost, nego mi svaki poziv koji ne očekujem izaziva anksioznost.

Ne javljam se skoro nikome. Porodici, prijateljima a pogotovo se ne javljam kada me zovu sa nepoznatih brojeva telefona. Razumem da većini vas to možda deluje glupo, milenijalski i bezobrazno, ali evo par razloga zašto je za mene ovo jedino rešenje.

Zato je za mene svaki nenajavljen i neočekivan poziv šok. Napad. Neko sada zalazi u moje privatno vreme i prostor i očekuje nešto od mene. A prethodno se nije najavio. Šta ta osoba želi od mene? Zašto me zove?

Vratite fiksne telefone (sa identifikacijom) molim vas
Dok su postojali fiksni telefoni, postojala su i neka pravila ponašanja. “Ne zove se u vreme ručka” ili “nemoj sada da zoveš, kasno je”. Jer je tvoj poziv uznemiravao celu kuću. I to je bilo no-no. Međutim, sada ljudi misle da imaju pravo da te cimnu kad god im nešto treba. U 8 ujutru ili u 11 uveče, svejedno je. Jer te zove na mobilni. Važi.Razumem da vam je lakše da nekad “samo okrenete” ali meni nije. Pošaljite poruku, makar ona bila i glasovna. I to je okej. Ja ću je pustiti kada budem u prilici a vi ne morate da kucate. A ako vam je problem da kucate – instalirajte Google Text to Speech i diktirajte u telefon poruku.Posebno volim one koji pošalju mejl i onda zovu posle minut, da “prođemo sve usmeno”. Kada neko zove nekoliko puta za redom da bi se ispostavilo da samo zahteva instant odgovor – to smatram posebnom vrstom zlostavljanja. Svejedno je da li se radi o partneru, šefu, klijentu ili prijatelju.U vreme kada su ljudi sve više otuđeni, lepo je naći one koji uopšte žele da razgovaraju i da vas saslušaju. Ipak, ni danas, kao ni nekad, nimalo ne prija kad vas ljudi zapitkuju o detaljima koji ih se jednostavno ne tiču i ponašaju se kao da ste dužni da im podnosite izveštaj.
Recimo, zvali su vas telefonom, i nisu uspeli da vas dobiju (nije bitno da li su vas zvali na fiksni ili mobilni telefon). Kasnije, kada uspeju da vas dobiju, ili vi pozovete za njih, pitaju vas šta ste radili kad im se niste javili na telefon. Neodređen odgovor s vaše strane (recimo: "Nisam mogla da se javim") njih ne zadovoljava. Praktično zahtevaju od vas da im kažete zbog čega niste mogle istog momenta da odgovorite na njihov poziv.
Takvo ponašanje ume prilično da nervira. Vaša je stvar zašto se niste javile. Možda ste se bavile nečim drugim što niste htele da prekidate javljanjem na telefon, možda ste bile u situaciji kada je nepristojno odgovoriti na poziv, možda ste bile u toaletu, a niste od onih kojima je normalno da telefonom pričaju s nekim dok su na WC šolji… Koji god da je razlog u pitanju, to je vaša stvar i niste dužne da objašnjavate.
Otkad postoje telefoni bilo je i onih koji postavljaju ovakvu vrstu pitanja. Ta pojava je postala još češća otkako postoje mobilni telefoni, jer neki ljudi kao da podrazumevaju da ste im, jednom kad nabavite mobilni, dostupni 24 časa dnevno, i kao da su uvređeni ako im smesta ne odgovorite na poziv – šta vam je to važnije od njih? I umeju prilično da insistiraju na takvom stavu; neki su zaista ubeđeni da svako ko ima mobilni telefon mora da se na njega javi svaki put kad ovaj zazvoni, kao da ste mobilni nabavili zato da svako bilo kad može da vas pozove, a ne zato da možete da budete u kontaktu i onda kad ste u pokretu – ako vam u tom trenutku odgovara da budete u kontaktu.
Šta učiniti kad dobijete takva pitanja? Ne nervirati se. Jedna mogućnost je da odgovorite da niste mogle da se javite i da odbijete da objašnjavate dalje ako ne želite da ulazite u detalje (zaista niste dužne da o svakom detalju svog života pričate onima kojima ne želite da saopštavate svaku sitnicu). Druga mogućnost je da pokušate s nekim vickastim odgovorom (kidnapovali su vas vanzemaljci i vršili medicinske probe na vama, učestvovale ste u gradnji vremeplova koji bi vam onda pomogao da odgovorite na sve propuštene pozive…). Nakon nekoliko ovakvih odgovora, oni koji zapitkuju trebalo bi da shvate da na takva pitanja neće dobiti odgovor – a moguće je da ćete ih nasmejati dovoljno da vam to ne zamere, i da će se problem rešiti bez ikakvog daljeg nerviranja.

NADAM SE DA SAM VAM 'OTVORILA OCI' MADA SVE OVO I VI SAMI ZNATE. PA IPAK ETO PRICE O MOBILNOM TELEFONU I JAVLJANJU NA ISTI. PA SAMI ODLUCITE. IZBOR POSTOJI. JAVLJATI SE UVEK ILI NE?