NARAVNO DA SE MOJI BLOGOVI NE BAVE POLITIKOM JER KO BI RAZUMEO IGRE PRESTOLA .OVAJ CE BLOG BITI INFORMATIVAN I ZANIMLJIV. I AKO NE ZNATE REC TALIBAN ZNACI STUDENT, A TALABANI SU SVE SEM STUDENTI. VESTICE NISU ONE BAKICE NA METLI VEC SAVREMENE ZENE I TAKO DA PROMUCKAMO MIKSEROM KOJI SE ZOVE INTERNET PA DA VIDIMO STA CE DA ISPADNE.
Talibani (طالبان) su deobandijsko-paštunski pokret koji je vladao većinom Afganistana od 1996. do 2001. godine. Talibani su nastali u Pakistanu u izbjegličkim logorima u kojima su boravile afganistanske izbjeglice a presudan utjecaj na njihovo učenje imale su vjerske škole koje su bile financirane od strane naftom bogatih arapskih država.TALIBANI SU MALO STARIJA DECA ( U LOGOR ZA OBUKU IH VODE SA 10 GODINA) I MLADICI KOJI SU UCILI SAMO O MUSLIMANSKOJ VERI I UMECU RATOVANA. Kakvo obrazovanje?
Posle pada Kabula, savremene veštice su počele da se preko interneta dogovaraju o najboljem načinu borbe protiv Talibana mešavinom humanitarne pomoći i veštičijih čari.U rano popodne jednog utorka, Discord server na kome se veštice okupile da se magično bore protiv talibana preplavljen je sigilima i linkovima ka dobrotvornim organizacijama čiji je cilj pružanje pomoći Avganistancima.Ovaj digitalni skup je mali, ima manje od 50 članova, ali ozbiljno radi na pomaganju Avganistancima kroz mešavinu donacija i čini. Nakon što su talibani zauzeli Avganistan, grupa veštica odlučila je da se okupi na mreži kako bi se borila protiv njih i pomogla Avganistancima. Nekoliko moderatora Discord grupe je pristalo da govori za Motherboard pod uslovom anonimnosti jer se plaše maltretiranja i uznemiravanja.
Veštice nisu zabrinute samo zbog digitalnih napada. Zalepljeni post na kanalu na Discordu deluje kao neka vrsta opisa misije grupe. "Kao što ste svi svesni, Avganistan je u veoma strašnoj situaciji i mnogi od nas pripremaju rituale i izvode vradžbine kako bi pomogli u ublažavanju patnji koje se tamo dešavaju", navodi se u postu. „Talibani, koliko god se užasno pokazali, veoma su duhovno svesni i rutinski preduzimaju korake da odagnaju, odbace i oslabe magiju. Oni imaju svoje indikacije i rituale koji nas u najmanju ruku mogu neutralisati - a u najgorem slučaju mogu naneti štetu našem duhovnom ja.”
Njihova zabrinutost zbog mogućeg maltretiranja na Internetu je barem delimično opravdana. Grupa je prvobitno osnovana 17. avgusta na Redditu kao /r/BewitchTheTaliban subreddit. Nekoliko sati nakon što je grupa osnovana, trolovi i šitposteri su je preplavili . Objava korisnika u/dumbest_bitch postala je viralna. „Ne suočavajte se sa Allahom nasamo dok se astralno projektujete“, počeo je post. „On je tako jebeno moćan. Nisam na nivou moći da ovo radim sama. Jedva sam živu glavu izvukla iz i mnogo sam duhovno povređena, ali mislim da ću preteći. "
Ljudi na Tviteru i drugim platformama društvenih medija objavljivali su i ponovo objavljivali ovaj post kao primer naivnih veštica koji nemaju dodir sa stvarnošću. Moderatori r/BetwitchTheTaliban banovali su dumbest_bitch i poster se izvinio. „Moj post ne treba da se shvata ozbiljno. Nisam veštica. Nemam veze sa bilo čim od toga. Mislio sam da je očigledno da je to šala, ali sada shvatam da prvobitna svrha sabredita nije bila satirična ”, rekao je dumbest_bitch na Redditu. „U svakom slučaju, zaista nisam očekivao da će neki opskurni sabredit privući ovoliku pažnju, a kamoli moj post.“
Sabredit je sada prepun sličnih postova i digitalna koterija veštica se preselila na Discord server. „U suštini sam ovde bila gurnuta u ‘vođstvo’“, kaže mi Mai, moderator servera, preko Discorda. „Pridružila sam se iz kombinacije znatiželje i moralne obaveze i ponudila da napravim server na Discordu za promociju aktivnijeg razgovora. Bio je to isti dan kada su trolovi (od kojih su mnogi bili očigledni neonacisti) pronašli podreddit, a odatle su upali na server, spamovali mimove, pornografiju i psovke.
Kako kaže Mai, kreatorka sabredita se povukla, a veštice su napustile sabredit. „Ovo mesto je otprilike postalo jedini deo interneta gde deluje da možemo bezbedno razgovarati o ovom pitanju i našim ciljevima, jer je daleko privatnije."
„Ne brinemo se uopšte oko njih“, kaže moderatorka po imenu beansoup o trolovima. „Ako ne možete da se nosite sa gomilom gubitnika što žive u podrumu kod roditelja, mislim da niste sposobni da se borite protiv autoritarne ekstremističke grupe.
Beansoup je 55-godišnja žena koja živi u Velikoj Britaniji koja je naučila da vežba magiju od tetke i majke. Želi da se bore protiv talibana i veruje da je magija način na koji mogu da naprave razliku. „Kao žena od 55 godina, mislim da nisam ono što traže kada su u pitanju ljudi na terenu“, kaže.
Jedna uobičajena tema među trolovima i protivnicima jeste da veštice žele da se bore protiv Allaha, što su svi moderatori sa kojima sam razgovarao odbacili. "Nema borbe protiv bilo kojih ličnosti iz bilo koje abrahamske religije", kaže beansoup. „Suprotno uvreženom mišljenju, ne želimo Allaha da stavimo u Faradejev kavez. Poštujem sva božanstva."
Kao i drugi Discord serveri, postoji prostor za predstavljanje kovena, kanal za najave i još jedan koji objašnjava uloge moderatora. Pravi posao se obavlja putem kanala za “proklinjanja i zaštite”, gde se koterija okuplja kako bi razmenili ideje o tome kako da pomoću čari prokunu vođstvo talibana i zaštite ugrožene ljude u Avganistanu.
Veštice nisu imale baš dobar tretman kroz istoriju: procenjuje se da je između 40,000 i 50,000 ljudi pogubljeno zbog “veštičarenja” u Evropi i američkim kolonijama između 15. i 18. veka.
Bilo kako bilo, više ne ubijamo veštice - ili makar ne u većini država – i čini se da je ovih dana širom sveta sve više ljudi koji sebe zovu vešticama. Hešteg #witchesofinstagram ima 5.4 miliona postova, a gugl pretraga “witchcraft course” daje 35 miliona rezultata. Jasno je da je nekada tajna umetnost veštičarenja danas postala komercijalna. I dostupna onlajn.
Svaka veštica ima sopstvenu specijalnost, a ja sebe u šali zovem “kompjuterska veštica” zato što sam stalno za kompjuterom, pišem kurseve i materijale za radionice. Ja sam, u suštini, kao učiteljica. Pored toga, počinjem dan ritualom koji posvećujem svojim precima.
Stavim mali deo svog obroka pored oltara, zajedno sa upaljenim svećama i mirišljavim štapićem. Ovog jutra to su bili kornfleks i kafa. Kada ručam, dodam i malo hleba. Kada si veštica, preci su ti jako važni. Moraš im pokazivati poštovanje, kako bi ti pomogli da stigneš do svojih ciljeva.Veštičarenje je način života: kombinacija bivanja u kontaktu sa prirodom - obeležavanje promene godišnjih doba i pronalaženje sopstvene primalne snage. Moderne veštice ne nose crne plaštove i ne lete na metlama, ali su povezane sa sopstvenom spiritualnošću. U mom slučaju, na mojim kursevima i radionicama učim druge veštice šta su osnove veštičarenja. Uvek radim na nekoj od mojih knjiga o veštičarenju i svake godine objavljujem veštičji kalendar.Da, ali i svake godine organizujem veštičji festival i imam dozvolu da budem “matičarka” na veštičjim brakovima. Osim toga, prodajem i osnovne potrepštine za veštice. Sve to mi donosi zaradu od nešto preko tri hiljade evra mesečno.
Moj urednik i lektor je moj dečko. Plaćam ga petsto evra mesečno. Takođe plaćam i mnoge domene, kako bi potencijalne mušterije mogle lako da me nađu kada pretražuju, na primer, “witchcraft course” na Guglu. Plaćam i šiping, softver i prostor koji su mi potrebni za radionice.
Šta ljudi mogu naučiti na tvojim radionicama?
Kako da naprave ritualne sveće, kako da očiste negativnu energiju iz
prostorije ili kako da iskoriste tarot karte da pomognu sebi kada
odlučuju o nečemu važnom u životu. To su praktične stvari. Za 600 evra
dobiješ da prisustvuješ radionici koja traje deset večernjih termina.
Onlajn kurs košta 23 evra i za taj novac dobiješ 20 stranica informacija
koje sam ja lično napisala.
Konkurencija u ovom polju je sve veća, ali sam ja jedna od najvidljivijih veštica na društvenim mrežama. To je zahtevalo mnogo uloženog vremena, ali se isplatilo. Najaktivnija sam na Fejsbuku i Instagramu.
A da li ikada skočiš na metlu i provozaš se, čisto iz zabave?
Ta slika veštice na metli osmišljena je od strane umetnika Pitera Brojgela[u 16. veku. On je bio prvi koji je veštice prikazao kao žene koje lete na metlama, mešaju kotlove i imaju crne mačke.
Iako je izmišljena od strane već uveliko pokojnog srednjovekovnog slikara, ova slika i dalje je veoma popularna - čak i među vešticama. Lično ne sedim na metli, ali upravo zbog toga što je ova slika tako popularna, popularni su i moji kursevi o biljkama. Većina veštica sanja o životu u kolibi u šumi, ako niste znali.
„Pod vlašću talibana u Avganistanu, biti žena ili devojčica je jednako smrti.
„Da li ste nekad videli smrt? One dišu, ali su mrtve. Nemaju prava ni na šta“, kaže Hatidže za BBC na srpskom.
ednog dana, kada sam imala oko sedam godina, nestalo je vode, pa sam pokrivena otišla do česme, koja je od naše mahale (naselja) udaljena 15-20 minuta.
Ljudi, njih oko 70-80, čekali su u redu da uzmu vodu sa jedine česme. Stala sam i ja u red.
Odjednom je došao kamion talibana, ti zastrašujući i divlji ljudi.
Svi su imali velika oružja i bez treptaja oka pucali su na sve.
Zašto su pucali i ubili sve te ljude – nisam razumela.
Kasnije sam saznala da je u toj grupi bilo onih čija su politička uverenja bila suprotna njihovim, te da su ih zato ubili, ali u tom trenutku su svi ti ljudi umrli na moje oči.
Krvi je bilo na sve strane.
Evo i sad dok pričam o tome tresem se, plašim se i sada kao tada.
Ljudi su umrli, svi.
Za nekima su ostala deca, dozivala su roditelje.
Ja sam, dečije nesvesna, gazeći preko tih leševa došla do česme i uzela vodu.
Tako sva u krvi, vratila sam se kući, bila sam mala i niska, pa metak nije stigao do mene.
Tog dana nisam stradala, ali sam umirala svakog sledećeg.
Nikad mi nije ta slika isparila iz glave.
Hatidže i njena braća i sestre su detinjstvo proveli „veoma strašno, u tami“.
Sada shvata da nije ni znala šta je detinjstvo, niti je mogla to da zna.
„Samo sam u ogledalu, gledajući se, pričala sebi, eto to ti je detinjstvo.
„Nismo znali šta su igračke, a kamoli detinjstvo“, govori ona.
Nije znala ni šta su obrazovanje, vrtić ili osnovna škola.
„Hvala bogu da je moj otac obrazovan čovek, pa nas je u kući učio da pišemo i čitamo.
„I to je bilo zabranjeno, ali ipak nas je učio“, dodaje.
„Nismo imali para za hleb, ali je otac krišom donosio kući papir i olovke.
Talibani su otišli kada je imala deset godina i tad je prvi put kročila u školu.
„Tada smo videli šta je život, obrazovali se i počeli da živimo.
„Sad, 20 godina, nakon tih crnih dana, opet se sve vraća na staro i to je pretužno“, kaže ona.
Talibani su na vlast došli ubrzo pošto se Hatidže rodila 1992, i vodili Avganistan sve do ofanzive zapadnih sila 2001, posle napada na Ameriku 11. septembra.
Hatidže strahuje da će žene ponovo biti potčinjene i „plaćati za sve“.
„U ovoj situaciji se možda i neće mnogo promeniti život muškaraca, i u ovom trenutku imate nebrojeno mnogo muškaraca u Avganistanu, koje ova situacija raduje i kojima ide u korist.
„Sada ti muškarci mogu da ožene ženu koju požele, i sa tim prljavim mislima i četiri žene mogu da žene“, upozorava.
Međutim, za žene nema više ljudskih i ženskih prava, niti zakona koji bi stali u njihovu odbranu, strahuje Hatidže.
„Sve je trenutno u crnilu“.
Najviše se plaši za sestru koja je udovica, i ima ćerku od 10 godina.
„Biti žena je teško u celom svetu, ali u Avganistanu je to sad nemoguće.
„Mnogo sam zabrinuta za žene, devojčice koje će, umesto da uče i budu obrazovane, sad postati supruge talibana“, kaže Hatidže.
„One ne smeju same nigde da izađu. Tamo više nema života za tebe bez muškarca“.
Talibanski pokret ili studenti počeli su da jačaju ranih 1990-ih.
Obećali su da će se boriti protiv korupcije i poboljšati bezbednost Avganistanaca, suočenih sa posledicama dugogodišnjeg destruktivnog građanskog rata.
Kao i danas, talibani, sunitski muslimani, i tad su se zalagali za uvođenje Šarije – strogog islamskog zakona.
Kad su došli na vlast sredinom 1990-ih uveli su stroge islamske kazne – poput kamenovanja i bičevanja ili javnih pogubljenja osuđenih ubica i preljubnika.
Kazna za krađu bila je odsecanje udova.
Od muškaraca se zahtevalo da puštaju bradu, a žene su morale da nose burku, veo koji pokriva lice i telo.
Talibani su zabranili televiziju, muziku i bioskop i nisu odobravali školovanje devojčica starijih od deset godina.
Žene će sada, strahuje Hatidže, gledati „svet samo kroz maleni pravougaonik“.
„Znate li šta je burka? Burka je kao neka vreća, koja ima mali prorez za gledanje kroz nju i namenjena je ženama.
„Ne znam da li ste probali, ili da li je neko tu probao, ali ja jesam“.
Nosila ju je kao desetogodišnja devojčica i kaže da je „veoma bolno“.
„Majka mi je sa 10 godina uzela burku, da bih izlazila napolje. I ja sam hodajući padala, jer nisam videla put.
„Bila sam dete, malo dete od 10 godina“, kaže.
Žali i prijatelje koji su razvedeni.
„Imali su slobodan život, ali ga više neće imati. Ko zna šta će im raditi i kakva će im biti budućnost.
„Talibani ih mogu i kamenovati, to im nije strano. Sigurno ste videli ili čuli takve stvari“, dodaje.
Kaže da misli na sve koje zna, kako će i šta će raditi.
„Kidam se zbog njih, srce mi gori, psihički nisam dobro.
„To traje otkad su talibani krenuli da preuzimaju zemlju, imam košmare kad god zaspim, budim se, ne mogu da zaspim, mnogo sam loše, svi smo loše.“
Gledala je smrti u oči
Jednog dana su rekli da u naše naselje dolazi racija.
Bila sam baš mala, oko pet godina, nisam ni znala šta znači racija.
Došli su i u našu kuću, u kojoj smo bili otac, majka, starija sestra, dva starija brata i dve mlađe sestre – one su spavale, a nas velike su probudili.
Sećam se detalja – oružje upereno u nas.
I taman kad su krenuli da nas ubijaju, nešto se desilo, ne znam šta, neki poziv, i samo su otišli.
Uzeli su sve što smo imali, ono malo para i zlata što su roditelji sačuvali.
Vezali su ocu ruke i pred sam pucanj su nam se smejali u lice, ali su posle jednog poziva samo otišli i mi smo preživeli.
Ali sam doživela taj trenutak i taj strah od smrti. Osetila sam smrt i videla šta je i koliko je zastrašujuće.
Oni su divljaci koji ne prezaju ni od čega. Ne znam ni u koji religiju veruju.
Kažu da veruju u islam, ali u islamu nema tako nečeg.
Čim su preuzeli vlast, talibani su proglasili opštu amnestiju za sve državne zvaničnike i pozvali ih da se vrate na posao.
Upućen je i poziv ženama da im se pridruže u novoj vladi.
„Oni šalju poruke u svetske medije da žene nisu u obavezi da nose burku, da je dovoljan muslimanski hidžab kako bi izašle na ulicu, ali je situacija unutar zemlje potpuno drugačija“, tvrdi na osnovu vesti koje dobija od prijatelja.
„Pokušavaju sebe da predstave na lep način, ali to nije realno stanje“, kaže ona.
Uverena je da će žene biti primoravane „na mnoge stvari“, ne samo na burku – posebno udovice, poput njene sestre.
„Ne znam šta će im sve doći glave, ali najgore je to što udovice nemaju prava na život.
„Mora da ima nekog muškarca pored sebe, možda je na silu udaju za talibana. Možda joj na silu udaju i ćerku od 10 godina. To je vrlo bolno“, dodaje.ada su talibani ušli u grad u kojem živi njena porodica, Hatidže je sestra u suzama zvala i molila da je spasi.
„Rekla je da ne želi da živi takav život, ali je bilo mnogo kasno, ništa ne mogu da uradim za nju.
„Očekujemo zastrašujuće stvari, kakav će biti kraj niko ne zna“, kaže Hatidže.
To što je ona na bezbednom u Turskoj, ne znači joj mnogo kad su joj u Avganistanu ostali bližnji.
„Svi moji su tamo, moj narod je tamo, svi.
„Mnogo se plašim, od tog divljaštva u kojem se nalaze, gde su ljudska prava, ne znam“.
„Kažu – talibani su se promenili. Kako su se to promenili? Dvadeset godina ratuju u planinama, gde su mogli da se promene?
„Da su se promenili bar bi im se spoljašnji izgled malo izmenio. Ali su i dalje divljaci, strašni ljudi“, tvrdi Hatidze.
Pre sedam godina doselila se u Tursku na master i doktorske studije u Istanbulu.
Nameravala je da se, po završetku školovanja, vrati u domovinu, ali se dolaskom talibana na vlast sve promenilo.
„Ja sam u Turskoj, ali cela moja porodica, prijatelji, poznanici i svi moji ljudi su u Avganistanu i žive u crnilu u zemlji u kojoj nema nikakve budućnosti.
„Nisu bezbedni i to nas sve mnogo brine. Niko ne može da izađe iz kuće, svi su obavijeni strahom, jer ih čeka crna budućnost puna neizvesnosti“, kaže ona.
Članovi njene porodice, kaže, i ranije su razmišljali da napuste zemlju, ali to ni za koga nije laka odluka.
A sad je već i kasno.
Poslednji put porodicu je videla kad je 2020. godine išla u Avganistan da radi istraživanja za fakultet.
„Tad sam ih poslednji put videla. Dobro je da sam išla“, kaže.
Uverena je da više neće videti domovinu, što je čini posebno tužnom.
„Sve je nekako čudno i dosad smo održavali kontakte, ali koliko ćemo u budućnosti biti u mogućnosti da komuniciramo, nisam sigurna“, navodi.
Avganistan – rajska bašta
Moja zemlja je kao rajska bašta.
Zbog loše pozicije u kojoj se nalazi, u centru središnje Azije, i što je protočna tačka za sve okolne zemlje, mi gorimo i plaćamo cenu geografske pozicije.
Nas je uništilo i podzemno bogatstvo jer svi žele parče tog bogatstva.
Iako su dosta toga uzeli, ima mnogo stvari koje još nisu osvojili u mojoj zemlji.
Sve to, ali i činjenica da je to zemlja koja datira iz daleke prošlosti, mogu biti razlog zbog kojeg se sve ovo dešava.
Moja zemlja je mnogo lepa, u zelenilu.
Pre 20 godina smo se borili i podneli ljudske žrtve kako bismo se spojili sa slobodom. Sada taj dvadesetogodišnji trud i izgrađen kapital je uništen.
Za nedelju dana su prodali zemlju, napustili je i pobegli.
I opet sve pada na narod, žene i devojčice. To mnogo boli.
Avganistan nije uvek bio pod kontrolom ekstremista ili radikalnih islamista.
Tokom 1950-ih godina, kada je premijer Avganistana bio general Muhamed Daud, uvedene su društvene reforme.
Jedna od najupečatljivijih bila je ukidanje purde – običaja da se žena skriva od očiju javnosti.
Daud je podneo ostavku 1963.
Talibani nikada zapravo nisu otišli.
Tokom protekle dve decenije su bili u defanzivi, ali to stanje nije potrajalo.
Na kraju 2014, najkrvavije godine u Avganistanu od 2001, međunarodne snage – oklevajući da ostanu u Avganistanu na neodređeno vreme – završile su borbenu misiju, prepuštajući avganistanskoj vojsci da se bori protiv talibana.
Ali to je dalo zamah talibanima dok su zauzimali sve više teritorija.
BBC je 2018. godine procenio da su talibani bili otvoreno aktivni na 70 odsto teritorije Avganistana.
Avganistan ima ogromne rezerve nafte, gasa, bakra, kobalta, zlata i litijuma.
Pored toga, raspolaže značajnim mineralnim resursima.
Godine 2010. avganistansko ministarstvo rudarstva procenilo je vrednost tih rezervi na skoro bilijardu dolara.
Talibani zarađuju delimično njihovom eksploatacijom, ali i kontrolišu tržište opijuma – od koje se pravi heroin.
Na arapskom Hatidže (Khadija) znači – osoba koja je prevremeno rođena, rano probuđena, ona koja sve pre drugih vidi, koja je bistrog uma. Tako se zvala i prva žena proroka Muhameda.
„Mnogo volim svoje ime.
„Otac mi ga je dao upravo zbog tog značenja i uvek ga s ponosom nosim“, kaže ona.
- Hatidže – ključna žena za rođenje islama.
Hatidže moli svet da ne okreće glavu od Avganistana i da ne ćute, posebno oni koji se bore za prava žena.
„Svet je mali, sad se preko društvenih mreža sve može videti, kako mogu da ćute?
„Očekivala sam da će ceo svet ustati na noge, posebno žene, ali nikog nije briga“, govori rezignirano.
„Gde su Ujedinjene nacije, prava žena, ljudska prava, kako sve može ovako da se ostavi i zaboravi.“
I dalje veruje da zajedničkom akcijom može nešto da se promeni i da se pomogne devojčicama i ženama u Avganistanu.
„Svi kad bi se digli na noge nešto bi moglo da se uradi, da pokrenu nešto, zato molim sve da ne ćute“, zaključuje Hatidže.
Kritikuje i medije i međunarodnu zajednicu što ne rade ništa da bi se sprečilo da se jezive scene ponove.
„Mnogo je lako pričati iz sigurne zemlje i udobne fotelje, ali je mnogo teško to preživeti.
„Samo oni koji žive tamo i koji su preživeli strahote znaju kako je“, kaže Hatidže.
PREDUGACAK TEKST ZNAM. ALI IMAJTE STRPLJENJA DA PROCITATE. I NISAM VESTICA, ALI BIH ZAISTA PROKLELA SVE LJUDE KOJI MUCE ZENE. NAJBOLJE JE SVOJ NAROD OPISAO HALED HOSEINI U KNJIGAMA '1000 CUDESNIH SUNACA' I 'LOVAC NA ZMAJEVE". I DA MI EVROPLJANI I TI AMERIKANCI NE ZNAMO NISTA O TIM LJUDIMA. I STAVLJAMO SE NA JEDNU STRANU U SUKOBU. ALI RAZMISLITE ZA SVADJU JE UVEK POTREBNO DVOJE I ISTINA IMA VISE LICA I TAKO DALJE....
Нема коментара :
Постави коментар