PUSTINJSKA RUZA I FLASIRANA VODA

 PUSTINJA - OGROMNO MISTERIOZNO PROSTRANSTVO. FLASIRANA VODA -MISTERIOZNA VODA  U PET AMBALAZI. VODA CE BITI SKUPLJA NEGO NAFTA I NECE JE BITI NI U DRUGIM KRAJEVIMA SVETA ILI  U PREVODU SVET CE POSTATI PUSTINJA.

Pustinje su misteriozni predeli koji zauzimaju skoro jednu trećinu površine Zemlje, a ipak, većina turista ih zaobilazi u širokom luku zbog surovih uslova. Pustinjske oblasti su rasprostranjene širom naše planete i, za razliku od uvreženog mišljenja, nisu uslovljene veoma toplom klimom. Svim pustinjama na svetu je zajednička veoma mala količina padavina na godišnjem nivou. Ukoliko neka oblast godišnje primi manje od 25 centimetara kiše, možemo je smatrati pustinjom, piše World Atlas.

Kada pomislimo na pustinju, najčešće vidimo vrelinu i pesak i skoro potpuno odsustvo života, jer veoma mali broj vrsta može da preživi u tako surovim uslovima. Ipak, činjenica je da skoro jedna milijarda ljudi živi u oblastima koje se klasifikuju kao pustinje.

Antarktik je takođe pustinja, iako je zaleđen i temperature su mnogo drugačije nego u Sahari. Na Antarktiku ne pada kiša, što je odlučujući faktor koji skoro ceo kontinent određuje kao pustinju.Pored male količine padavina na godišnjem nivou, sve pustinje odlikuje izuzetno niska vlažnost vazduha. U pustinjama nema dvoljno vode na tlu koja bi isparavala i stvarala oblake, koji bi kasnije vodu vratili kroz kišu. U tropskim pustinjama temperatura vazduha tik iznad tla je toliko visoka da dovodi do refleksije svetlosti na sloju vrelog vazduha. Ovaj pustinjski fenomen naziva se fatamorgana. Razlike između dnevnih i noćnih temperatura su ekstremne u većini pustinja. U pustinji Čivava, na primer, najviše dnevne temperature dostižu 37°C, ali se noću spuštaju na 0°C.

Razog za brzo i značajno opadanje temperature leži u nepostojanju oblaka iznad pustinje, koji bi sprečili hlađenje tla nakon zalaska sunca. Vlažnost vazduha tokom noći uglavnom ostaje ista, što znači da ne postoji ništa što bi sprečilo topao vazduh da "pobegne" u atmosferu. 

Jedino mesto u pustinji na kome se često može naći voda naziva se basen. Basen je duboka i velika rupa na površini tla u kojoj se može zadržati kišnica, a ponekad može nastati i privremeno jezero ukoliko dođe do oluje ili poplave.

Zbog nedostatka drveća, a često i bilo kakve vrste vegetacije, vetrovi snažno duvaju u pustinjama jer nema šta da ih zaustavi. Vetrovi koji dostižu brzinu od 100 km/h stvaraju dine nanoseći pesak. Površina peščanih pustinja se konstantno menja, a vetrovi pomeraju dine čak i nekoliko metara godišnje.

Peščane oluje u Sahari podižu čestice peska veoma visoko u atmosferu. Pesak iz Sahare, nošen vetrovima, putuje preko Atlantskog okeana i zaslužan je za idilične narandžasto-žućkaste zalaske sunca na Floridi.Jedan geološki fenomen je svojom čudnovatošću uspeo da nadmaši sve prirodne lepote Mauricijusa. U netaknutoj zelenoj oazi nalazi se ušuškana mala pustinja čiji se pesak preliva u neverovatnim bojama.

Pustinjska ruža predstavlja kristaliziran rascvjetali oblik od pijeska, soli, kvarca, gipsa i barita, nalik ruži, taložen milenijima u jamama i pećinama duboko ispod nivoa mora i velikog slanog jezera, danas potpuno isušenog.

Pustinjska ruža naziva se još i ruža pijeska, ruža stijena, ruža selenita ili ruža od gipsa.Pustinjske ruže mogu nastati u velikom broju pustinja, a mogu se formirati i kad voda ispari u sušnim pjeskovitim uvjetima, uglavnom nakon kratkih i rijetkih kiša. Tijekom svog rasta, zrna pijeska ostanu zarobljena u gipsu dajući ružama boju pijeska pustinje u kojoj je ruža narasla. Kristali tvore kružni niz ravnih ploča dajući stijeni oblik sličan cvatu ruže. Mogu se pojaviti kao pojedinačni cvjetovi nalik na ružu ili kao grozdovi cvjetovaa.Najveća izmjerena Pustinjska ruža imala je promjer 43 cm, a bila je teška 57 kg.Za mene je velika povezanost izmedju pustinje, ruze i vode. Ruza koja je najlepsi cvet na svetu i brani se trnjem postoji i u pustinji gde nicega nema jer nema vode. Simbolika ocigledna. Ako svet nacinimo pustinjom vise necemp biti ljudska vrsta.

Sad samo nesro o vodi.
straživači su zaključili da bi to imalo otprilike 1.400 puta veći uticaj na ekosisteme i 3.500 puta veće troškove u odnosu na grad u kojem bi se koristila isključivo voda iz česme.

"Veći uticaj flaširane vode na okoliš pripisuje se visokoj stopi materijala tj. ambalaže i energije potrebne za proizvodnju flaširane vode u odnosu na vodu iz slavine", pišu istraživači u studiji.

Te brojke se baziraju na procjeni životnog ciklusa koju obično koriste naučnici, a koja odmjerava opterećenje proizvoda na okoliš tokom cijelog njegova životnog ciklusa (LCA) - vađenje sirovina, proizvodnju, transport, distribuciju, upotrebu i odlaganje.avisi gde živite i kakva je u vašem mestu voda iz vodovoda. Ukoliko je voda iz vodovoda u potpunosti ispravna i stručan tim ljudi vodi računa o njoj, vi možete potpuno bezbedno da koristite vodu iz česme, da ne pričamo da ako se opredelite za flaširanu vodu, vi možda kupite samo onu vodu koju direktno popijete tako iz čaše.alitet flaširane vode zavisi i od njene ambalaže pa tako bi najbolje bilo da se ta voda nakon otvaranja flašice i popije.Pravljenje flaširane vode takođe je obiman i resursno težak proces. Kao i drugi izvori plastike, materijal u flaširanoj vodi se proizvodi od nuspojava sirove nafte. Za razliku od drugih plastičnih materijala koji se ponovo koriste tokom svog života, plastične bočice se obično koriste jednom, a zatim se odlažu. Zanimljivo je i da više vode ide u stvaranje bočice nego dela koji čini njen sadržaj. Nedavna studija iz Međunarodne asocijacije za flaširanu vodu je utvrdila da preduzeća severnoameričkih kompanija koriste 1,39 litara vode kako bi napravile jedan litar flaširanih stvari. I baš zbog ovoga treba da razmislite dva puta sledeći put kada krenete da kupite flaširanu vodu.

Zapravo, nedavni izveštaj je pokazao da većina flaširane vode zapravo potiče iz slavine, ali se može dalje testirati i obrađivati.

Kada je reč o testiranju, to se češće čini sa cisternom vode nego sa flaširanom vodom, a odgovornost za ta istraživanja je na Agenciji za zaštitu potrošača.  63 odsto Amerikanaca zabrinuto zbog zagađenja vode, pa se odlučuje da kupuje flaširanu. Ljudi širom sveta kupe milion plastičnih flaša za jedan minut; koliko zavrsi u rekama i jezerima svi to znamo.Razgradnju jedne plastične flaše je potrebno oko 450 godina. Svake godine se baci 20 milijardi plastičnih boca.

SAD AKO VAM JE PUSTINJA IPAK EGZOTICNA DESTINACIJA ZA ODMOR I AKO VOLITE PUSTINJSKE A NE PRAVE RUZE, ONDA PRICA O VODI, NAROCITO FLASIRANOJ VODI VAS SE NE TICE. MOJA ZELJA JE DA PUSTINJA OSTANE I DALJE PUSTINJA, A DA NASE LIVADE , SUME, REKE,JEZERA, PRAVE RUZE  POSTOJE I DALJE .SACUVAJMO NASU PLANETU CUVAJUCI VODU ZA PICE KOJU NAM JE PRIRODA DALA IZDASNO, A MI JE POTROSILI I ZAMENILI PLASTICNIM BOCAMA.