ANTIVITAMINI KAO ANTIBIOTICI

 SVE JE MOGUCE. ZABORAVITE NA VITAMINE, UZIMAJTE ANTIVITAMINE. ZABORAVITE I NA ANTIBIOTIKE I UZIMAJTE ANTIVITAMINE.

Naučnici već dugo upozoravaju da se čovečanstvo bliži kraju ere antibiotika jer ih uzimamo u tolikoj meri da je većina bakterija sada na njih rezistentna. Zbog toga, naučnici panično tragaju za novim rešenjem pre nego što dođe do potpune katastrofe, a trenutno su usredsređeni na antivitamine, za koje se nadaju da će moći da zamene antibiotike u lečenju bakterijskih infekcija. Sgurno nikada niste čuli za antivitamine, ali oni su poznati nauci još od 1930. godine, ali pod drugačijim imenom.

Ser Edvard Melanbi prvi je u istoriji koji je identifikovao antivitamine, ali pod drugačijim imenom. On ih je nazvao "toksamini", a rade upravo ono kako im ime i zvuči - sprečavaju vitamine da obavljaju svoj posao.

U radu se navodi da se antivitamin B1 stvara prirodnim putem, a stvara ga bakterija dok pokušava da pobije svoju konkurenciju među bakterijama. Kritični atom koji stvara antivetamin B1 stvara se na naizgled nevažnom mestu, što dodatno zbunjuje naučnike, koji sada pokušavaju da otkriju kako to jedan jedini atom može da radi tako efikasno, pa sada proučavaju interakciju između vitamina i antivitamina B1 na nivou atoma.

- Samo jedan atom viška u antivitaminu ponaša se kao zrno peska u kompleksnom sistemu zupčanika, a kao što znamo, u takvim sistemima i jedno zrnce peska može da dovede do potpunog kolapsa - kaže Kai Titman. Ono što je značajno u celom otkriću je činjenica da, iako antivitamin B1 sprečava vitamin B1 da funkcioniše u bakteriji, ne meša se u posao tog vitamina u ljudskom telu. Upravo zato naučnici se nadaju da će antivitamini moći da se u budućnosti koriste za ciljanje i neutralizovanje patogena, a da se pritom ne naškodi pacijentu.

Antivitamini ne utiču na ljude jer ljudski proteini se ili ne vezuju za antivitamin ili se vezuju na takav način da antivitamin ne može da im naškodi.

Inače, antivitamini se već određeno vreme i koriste u razvoju antibiotika ali i antiproliferativnih lekova poput prontozila ili aminopterina. Takođe, u medicini se već upotrebljavaju određeni antivitamini poput B12, B9 i K.

Antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno natiču sa vitaminima za receptor i tako učestvuju u raznim biohemijskim reakcijama što izaziva poremećaj funkcije ili oštećenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica javljaju se znaci deficijencije.

Najčešći antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu), ribi i povrću. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sintetički koji imaju kliničku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici. Tom prilikom uništavaju neželjena tkiva mada oštećuju u zdravo tkivo.
Druga primena sintetičkih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod eksperimentalnih životinja radi istraživanja. 

Sve sto je anti nikad dobro nije donelo, sem naravno ako se radi o resavanju nekih stvari (anti-bebi, anti stres), ali ako postoje vitamini koji onesposobljavaju vitamine koji su nam neophodni onda stvarno strasno.

Vitamin B17 (amigdalin, leatril ) prirodan je sastojak, glikozid, koji se nalazi u mnogim namirnicama poput semena badema i drugog koštunjavog voća. Prvi put je otkriven u gorkom bademu i promovisan kao lek protiv raka. Hemičar Ernest Krebs je pre pedeset godina sintetizovao vitamin B17 kao leatril, prirodnu supstancu koja ubija ćelije raka i izgrađuje sistem imuniteta. Američka administracija za hranu i lekove ( Food and Drug Administration ) preuzima kontrolu i zabranjuje vitaminski kompleks B17 kao lek protiv raka. Tvrdi da je u pitanju prevara i pokreće kampanju koja ovaj vid lečenja naziva običnim šarlatanstvom, a lek predstavlja otrovnim i opasnim jer sadrži cijanid.Vitamin B17 se nalazi u preko 800 biljaka, od kojih je većina jestiva. U većim količinama nalazi se u divljim kupinama, trešnjama, ribizli, košticama jabuke, kruške, sljive, marelice, breskve i nektarine. Nalazi se i u bobu, mungo pasulju, kukuruzu, gorkim bademima, indijskom oraščiću. U nešto manjim količinama ima ga u grožđicama, dudu, dunji, jagodi, malini, semenkama lana, prosu, ječmu, heljdi i mahunama. Količinski, najveći izvor vitamina B17 odnosno amigdalina su koštice od kajsije. Koštice i semenke od voća imaju i druge hranljive materije poput proteina, nezasićenih masnih kiselina i različitih minerala.Kako bi organizam uspostavio balans, a terapija i lečenje prošli što uspešnije, potreban je unos odgovarajućih nutrijenata. Da bi vitamini delovali neophodno je aktiviranje enzima, odnosno specifičnih bakterija, koji te vitamine razgrađuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi aktivirali, moraju biti stimulisani nekim drugim hranljivim sastojcima. Ovaj metabolički proces je opšti princip razmene materije koji se odigrava na svim nivoima. Kada unosite vitamin B17, ćelije raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, a sa enzimom beta-glukozidazom oslobađaju benzaldehid i cijanid iz vitamina B17 uzrokujući vlastitu smrt. Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima, vitamin B17 je izrazito smrtonosan za ćelije raka, dok za ostale zdrave ćelije nije toksičan.

Za preventivu bolesti, dovoljno je redovno jesti hranu bogatu vitaminom B17. U terapijske svrhe B17 ili leatril se može uneti u organizam konzumiranjem semenki ili ulja, ili u tabletama i injekcijama leatrila. Vitamin B17 je zaista  vitaminska bomba koja ima sposobnost razaranja ćelija raka ali terapija ovim vitaminima neće izlečiti rak.  Pojava ove bolesti ipak je posledica poremećaja metabolizma, pa je B17 najdelotvorniji prvenstveno kao preventiva i dodatak terapiji.

Vitamin B17 se sastoji od molekula benzeldehida, cijanida i 2 molekula glukoze. Benzeldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 sa molekulima glukoze nemaju toksično delovanje. Danas, mnogi entuzijasti, lekari i novinari vraćaju koncept vitamina B17 u lečenju raka i u praksi potvrđuju njegovu delotvornost. Teorija lečenja raka sa vitaminom B17 se zasniva na tome da je rak posledica ishrane, konkretno nedostatka važnih vitamina ( B17 ) i minerala.Jezgra iz koštice kajsija najbogatija su vitaminom B17. Koriste se i za proizvodnju ulja i ostalih hemikalija u medicinske svrhe. Pored prevencije raka i u terapiji lečenja, vitamin B17, a time i koštice kajsije, takođe pomažu da se smanji visok krvni pritisak kao i bol povezan sa artritisom. Odgovarajuća doza zavisi od faktora starosti pacijenta i njegovog sveukupnog zdravlja. Preporučena količina na osnovu izveštaja Komisije za toksičnost iz 2006. godine je oko 5 mg cijanida, što je ekvivalentno jedenju deset koštica kajsije dnevno. Zvanična preporuka za odraslu osobu glasi da se ne jede ukupno više od deset komada u toku dana, a u toku jednog sata ne više od pet.

Morala sam kad sam kod vitamina da pisem o ovom vitaminu koji leci rak ,a ima cijanid. Kao i sve u prirodi i vitamine i antivitamine morati drzati u balansu sto nas dovodi do potrebe za balansiranom ishranom koja je  bukvalno stub naseg zdravlja.

 

ZAVRSILA BIH PRICU TAKO STO BIH REKLA DA I U RECI ANTIBIOTIK POSTOJI ANTI (BIOS JE ZIVOT) TE MU BUKVALAN PREVOD DODJE PROTIV ZIVOTA. ANTIVITAMINI SU PROTIV VITAMINA. VITAMIN B17 LECI RAK AKO TE NE UBIJE CIJANID. PA ETO NAUCILI SMO NESTO, A NESTO SMO I ZNALI ODUVEK. DA PAZIMO STA JEDEMO-STA DRUGO?!