OBICAJ KOJI SMO PREUZELI OD FARAONA. OTUD I PIRAMIDE U SRBIJI. OVIH DANA NA TV SERIJA 'CRNA SVADBA' TE SE OPET PODIGLA 'PRASINA' POVODOM USPESNOSTI VLASKE MAGIJE. PISALA SAM VEC O OVOM FENOMENU JER TO I JESTE - FENOMEN! SAD OSTAJE SVAKOM OD NAS DA VERUJE ILI NE VERUJE.
Kult mrtvih edan je od centralnih kultova kod Vlaha. Zato i ne čudi veliki broj običaja kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika. Jedan od tih običaja koji zbog istoimene serije mediji ovih dana opisuju kao “jeziv” i “morbidan” je - Crna svadba.
Ako se desi iznenadna smrt momka ili devojke koji nisu stigli da za života stupe u brak, porodica pokojnika ili pokojnice može rešiti da organizuje tzv. “crnu svadbu” - simbolično venčanje koje se obično organizuje nakon sahrane mada može da bude i na sam dan sahrane.
Verenica ili verenik tako pristaje da se “venča” sa preminulom osobom i ostane sa njom “u braku” godinu dana što znači da u tom periodu ne sme da se zaljubi ili da bude u vezi sa nekom drugom osobom jer bi se na to gledalo kao na “preljubu”. Ako osoba sa kojom je pokojnik bio u vezi ne želi da učestvuje u svadbi, može se nađi i drug ili drugarica koji će igrati funkciju mlade tj. mladoženje u zavisnosti od pola preminule osobe.
Kako će izgledati sama “crna svadba” takođe zavisi od porodice koja je organizuje. Ima slučajeva da je reč bila samo o simboličnom odlasku na groblje, ali bilo je i onih koji su običaje poštovali doslovno, pa je mlada bila u venčanici, prijatelji i rodbina su bili svatovi i sa muzikom su došli na groblje. Sve je bilo slično kao i na pravoj svadbi osim činjenice da se svi plakali.
Nakon godinu dana “crna svadba” se raskida. Reč je o obredu kome uglavnom prisustvuje samo najuža porodica, pa se o njemu i ne zna mnogo.
Etnolozi koji su proučavali ovaj običaj kažu da je sastavni deo obreda okićeni barjak koji se nosi na groblje gde se lomi iznad groba pokojnika i tu ostavlja. Nakon toga, slično kao za daću ili za pomen, ručak se u kući pokojnika nameni za dušu, odigra se kolo i kada se ono završi kaže se da se završila crna svadba.
Mlada ili mladoženja koji su pristali da simbolično budu venčani godinu dana nakon toga više nemaju nikakve obaveze i slobodni su da zasnuju brak i porodicu.
Iako običaj nekima sa strane može izgledati “bizarno” reč je zapravo o duboko potresnom činu koji za cilj ima da olakša bol i porodici i pokojniku. Reč je o drevnoj tradiciji i običaju u kome nema ničeg onostranog ili strašnog, a stručnjaci će vam reći da ga treba isključivo posmatrati kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa naroda. I to, po svoj prilici, ne samo jednog! Iako se uglavnom vezuje za Vlahe ima ga i među drugim narodima, a etnolozi kažu da su ga praktikovali i stari Rimljani.
Ovaj važan deo vlaških običaja danas je u izumiranju. Zabeleženo je da je poslednja “crna svadba” organizovana 2004. a pre toga 1991. godine.
O tome koliko je ovaj običaj u prošlosti bio važan i rasprostranjen govori i činjenica da su pre ‘90-ih godina i sveštenici Srpske pravoslavne crkve prisustvovali svadbi. Na grobu je bila prisutna i Rajska sveća, a nije bio redak sličaj ni da pre ona pre toga prenoći u crkvi kako bi bila osveštana, objasnio je etnolog Aleksandar Repedžić, .
Crkva je u međuvremenu promenila stav prema crnoj svadbi i danas je zabranjuje.
Kult mrtvih edan je od centralnih kultova kod Vlaha. Zato i ne čudi veliki broj običaja kod ovog naroda koji se vezuju za smrt i sahranjivanje pokojnika. Jedan od najkoloritnijih je postojanje tzv. “Rajske sveće”.
Reč je o bogato ukrašenom svećnjaku sa isprepletanim cvetovima od voska, ogledalcima i zapaljenim svećama na vrhu. Njih obično ima 44 i simbolizuju 44 svetitelja.
Što se tiče same simbolike sveće, ona se odnosi na verovanje Vlaha da pokojnika na onaj svet treba da prati svetlost. Vlasi u suštini razlikuju 2 vrste smrt - muarća ku rind i muarća fara rind.
Ova prva se odnosi na prirodnu smrt, onu koja nastupa zbog starosti, kada su i pokojnik i porodica pripremljeni za nju. Sveća se pali i stavlja se u ruku pokojnika kako bi mu osvetlila put ka raju.
Sa druge strane muarća fara rind je iznenadna smrt, ona kod koje ni pokojnik ni porodica nisu mogli da se pripreme za taj nemili događaj.
Kako preminuli u tom slučaju nije imao sveću, veruje se da on ide u mraku, ka paklu ili se muči lutajući između dva sveta. Kako bi se to izbeglo, izrađuje se i pali Rajska sveća kako bi se duši dala svetlost potrebna da joj obasja put ka raju.
Jedan od retkih koji je pored porodice i prijatelja preminulog, imao ,priliku da prisustvuje ovom običaju koji se sporodično održava, još od vremena kada su Rimljani vladali, bio je i Aleksandar Repedžić, etnolog.Naime, on je 2004. godine nakon upisa na Filozofskom fakultetu na odeljenju za etnologiju i antropologiju, kao saradnik Muzeja u Majdanpeku prisustvuje događaju raskidanja crne svadbe koja se odigravala u mestu Rašanac.Kada neko umre mlad, bilo da je muško ili žensko, ukoliko su nevenčani, a desi se da nastradaju, onda se, u zavisnosti od porodice do porodice, praktikuje običaj crne svadbe. Obično je vezan za područje Petrovca na Mlavi i Rabrova, Običaj se dešava jako dugo, ali i jako retko u praksi danas. Pre 2004 kada sam zabeležio taj događaj, kao saradnik muzeja u Majdanpeku zajedno sa muzejom u Požarevcu, crna svadba se poslednji put odigrala 1991. godine. Tako da je jako retko da neko održi taj običaj za svoje najmilije. - započinje Repedžić priču za "Blic". Mladić koji je tragično nastradao u Borskom jezeru, "javio se" baki u snu, gde je ona videla njegovu svadbu. Tada je porodica odlučila da mu napravi svadbu i na ovom, zemaljskom svetu. Takođe, porodica je ta koja odlučuje da li će praviti crnu svadbu ili neće.U ovom slučaju, baka ga je sanjala, ali ukoliko se porodica odluči da odradi tako nešto, ona će održati taj običaj, Tu nema pravog čina venčanja, ne postoji sam čin, jer ne može devojka stvarno da se venča za tu osobu. To se uglavnom desi nakon sahrane, nađu devojku ili momka, dogovore se, i kad se prihvati ta obaveza, neko se obavezuje da godinu dana nema seksualne odnose, da se ne zaljubi, da ne ulazi u vezu. Ona je fiktivno njegova žena ili muž u zavisnosti od pola pokojnika. Sve do raskida od crne svadbe ili tačnije, godinu dana od smrti, kada se priređuje daća, odnosno, pomana. Tada se dešava raskid crne svadbe. Okite se svatovi, kola i ide se na groblje - objašnjava nam etnolog Repedžić.Običaj koji se kod pravoslavaca pojavljuje kao daća ili pomen, u vlaškom kraju, sa malo drugačijim obredima, naziva se pomana, te nam sagovornik Blica otkriva kako sam čin crne svadbe, izgleda upravo kao pomana.
-To izgleda kao svaka pomana u vlaškom kraju. Uz taj jedan deo, gde se ide sa pratnjom, do centra sela, pa se onda ona vraća do groblja, gde se lomi okićeni barjak na kojem se nalazi njegova slika, godina rođenja i datum smrti. Ništa spektakularno se ne dešava, ali prisutna je muzika, prisutni su ljudi i sve poprima drugačiji oblik. Oni su to priredili tako da podseća na svadbu.- otkriva Aleksandar.
Kada se nađe partener za pokojnika, on se obavezuje na celibat i ne ulaženje u emotivne veze u trajanju sve do obeležavanja godinu dana od smrti. Nakon toga, kroz niz obreda, crna svadba se raskida nakon odigranog kola u kući pokojnika. Etnolog Repedžić pojasnio nam je crnu svadbu i raskid iste kroz primer kojem je i sam prisustvovao.
-Mlada je sve vreme u svojoj kući, s tim što tog dana je daruju stvarima koje su namenili za nju. To su košulje, majice, sve što želi ona da nosi. Naravno, dobija i ono što je pripremljeno za pomanu, obredne hlebove, sveću. Dakle, ona je sve vreme kod svoje kuće, sa svojom porodicom, nema nikakvu obavezu da bude sa njegovom porodicom, ona je samo prihvatila obavezu i ništa specijalno se ne dešava u tih godinu dana, samo taj poslednji dan kada se raskida Crna svadba i to je to. Uz sve vlaške običaje, gde se namenjuje odeća za pokojnika, gde se pušta voda da ima on na onom svetu za svakodnevne potrebe. Onda se pristupa tom delu deo, gde oni izlaze na groblje, mladi ugalvnom i tu se ritualno loimi taj barjak koji se ostavlja na grobu. Onda se odlazi kući, postavlja se sto, namenjuje se za dušu. Pre nego što se nameni samo jelo, odigra se kolo, nameni se, okadi i kada se kolo završi, kaže se da se završila crna svadba. Onda ona može da se zaljubi, da ima seksualne odnose, da stupi u vezu- otkirva nam on.
Iza crne svadbe kojoj je prisustvovao, krila se tužna životna priča. Naime, mladić koji je nastradao i kojem se organizovao ovaj drevni vlaški običaj, bio je usvojeno dete, koga su roditelji, baka i deka, odgajali kao svoje najrođenije i najmilije.
-Momak čiju sam "Crnu svadbu" fotografisao, njegova je bila priređena kao imitacija svadbe. On je mlad nastradao i nisu imali nikoga, čak su i njega usvojili, nije bilo naslednika imanja. Bilo je mnogo emotivno, oni su ga voleli kao unuka - otkriva nam on.
Obećanje koje je dala, mladićeva najbolja drugarica je ispunila. Bila mu je verna godinu dana. Devojka sa te svadbe nije imala ništa tih godinu dana. Naime, tadašnja devojka mladića, nije htela da prihvati taj čin, već je to uradila njegova najbolja drugarica. Nije imala dečka i rekla je "biću ja". Ona je samo imitirala i sve ostalo- ispričao nam je.
Pre devedesetih godina prošlog veka, svadbi su prisustvovali i popovi Srpske pravoslavne crkve. Međutim, sredinom poslednje decenije dvadesetog veka, crkva je pormenila svoj stav i običaji Vlaha su morali da se modifikuju.
-Od devedesetih do danas se mnogo toga promenilo. Ranije su i popovi dolazili, bila je prisutna i rajka sveća, pošto prema verovanja Vlaha, onaj svet je bez vode, bez svetla, i onda se priprema i pali se do 40 dana da bi on imao svetlosti. Popovi su ranije dolazili, bio je običaj da ona prenoći u crkvi, da bude osveštana. Danas SPC to zabranjuje, tačnije, postoji zabrana još od devedesetih godina. SPC Dosta utiče na vlaške običaje, pa se oni modifikuju u skladu s tim.- otkriva nam on.
Kako je rekao, pregledom komentara ispod njegove priče za jedan hrvatski portal, utvrdio je da se na tlu te države isto primenjuje sličan obred. Kako kaže, preko literature, poznato je da je isti datira još od postojanja rimskog carstva.
-Upravo sam analizirao komentare ispod jednog teksta na hrvatskom portalu. Javili su se ljudi koji su naveli kako se isti običaji dešavaju u Hrvatskoj. Kod njih se mlada čak i oblači u venčanicu. Ono što ja znam prema literaturi, sličan običaj je postojao u startom rimu. Vlasi su tu gde jesmo vekovima i sigurno je da se dešavalo i ranije. Koliko znam, običaj nije nepoznat, nije novo i dešavalo se i ranije, ali sve je na porodici da kaže da li će se crna svadba održati ili ne.
Međutim, običaj poput crne svadbe, koju smo imali priliku da vidimo, samo su vrh ledenog brega bizarnih situacija i narodnih verovanja sa erotskom pozadinom iz ovog dela naše zemlje.
Jedno od takvih običaja je strndžanje, koje zavisno od toga šta su vam izvori, može da ima svoju mekšu i tvrđu priču. Skoro pa ko pornografski žanrovi.U većini slučaja nalazimo da je strndžanje narodni običaj zastupljen pretežno u negotinskoj krajni. Pošto je tu u centru zajednica koja priprema mlade za brak, ovaj običaj ustvari služi kao neka vrsta prakse i vežbanja za ono što dolazi posle. Pojedinim praznicima bilo je dozvoljeno slobodnijie ponašanje mladih kao i njihovo intimno upoznavnaje
U jesen kad se završe poljski radovi, bilo je dozvoljeno momcima da vode ljubav sa kojom god devojkom požele, naravno ako se oboje slože. Više muškaraca bi krenulo zajedno u šumicu ili pećinu gde bi ih čekale devojke. Neki bi dolazili i u pratnji roditelja koji bi ih savetovali koju da izaberu. Međutim, to vođenje ljubavi ipak ima svoje ograničenje. Nije tu bilo ničeg ispod struka, već samo pipanje i vatanje u gornjem predelu tela.
Strndžanje je dobilo ime od rumunskog glagola strange što znači pritisnuti a kod Vlaha u Srbiji ima i dodatno značenje - grliti se i milovati. Na ovaj način se pokušava ubrzati seksualna zrelost adolescenata i omugućiti rani brak po želji roditelja.
Jedan muškraca bi upalio vatru u pećini I onda kreće akcija. U mraku, nasumično, svako sa svakim. Partneri su se menjali dokle god su imali snage, bukvalno do iznemoglosti. Po završetku svako se oblačio i izlazio sam u noć, krijući svoju masku da se ne sazna o kome je reč, jer je dolazilo i do incesta. Svake godine se pravila nova maska.
Verujemo da ovo svima zvuči bizarno, ali njima nije pravilo veći problem od ponekog slomljeno
Нема коментара :
Постави коментар