GRADONACELIK

NE PLASITE SE . TRENUTNOG GRADONACELNIKA, A TEK NJEGOVOG ZAMENIKA NE TREBA UOPSTE SPOMINJATI.OVO JE PRICA O NAJBOLJEM GRADONACELNIKU BEOGRADA IKAD. UZ DUSKA RADOVICA ,BRANKO PESIC JE MOJ OMILJENI BEOGRADJANIN!

BEOGRAD - Na čelu Beograda, od 1839. do danas promenilo se na desetine gradonačelnika, ali nijedan nije ostavio takav trag kao Branko Pešić.

Ovaj Zemunac od 1965. do 1974. godine stolovao je u Starom dvoru, i za to vreme izgrađena je "Gazela", deset kilometara auto-puta, prokopan je Terazijski tunel, a urađeni su i podzemni prolazi na ovom trgu. Ada Ciganlija je postala uređeno kupalište, a podignuti su Hala "Pionir", SRC "25. maj", "Pinki", "Olimp", Muzej savremene umetnosti...

Na kraju njegovog drugog mandata završena je izgradnja Palate "Beograđanka", a započeta je izgradnja Zapadne i Istočne kapije Beograda.

Prema kazivanju njegovog sina Lazara od pre pet godina, Branko je bio najponosniji, što je za vreme njegove vlasti izgrađeno čak 86.000 stanova! Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. U to vreme drugovi i drugarice, pogotovo oni na položajima, dobijali su novoizgrađene nekretnine.7765

Međutim, Pešić je živeo skromno u prizemnoj kući koju je nasledio.

- Naša porodica se doselila u Zemun posle Prvog srpskog ustanka - priča Lazar Pešić, Brankov sin. - Preko dva veka živimo u današnjoj Ulici cara Dušana. Tata je ceo život proveo u kući koja je izgrađena 1909. godine.

Za života bio je cenjen u javnosti zbog toga što je stalno želeo da pomaže građanima. Nije imao službeni automobil ni šofera. Vozio je svog "pežoa 504" i "opel askonu", sa kojima je često znao da usput vozi svoje sugrađane. Beograđani su bili toliko slobodni da su ga zvali na kućni telefon, a nisu se ustezali ni da mu u Zemunu zakucaju na vrata.ama su danima dolazili ljudi pred kuću i molili tatu da im sredi zaposlenje, da dobiju uput u bolnicu ili da reguliše nešto u sudu ili opštini - priseća se Lazar.

Najteže mu je bilo sa partijskim funkcionerima. Znao je danima da obilazi privredne gigante, da ih odobrovolji da daju novac za infrastrukturu. Ipak, kao najtvrđi orah važila je vojska. JNA nije puno marila što je kroz Beograd trebalo da se izgradi moderan auto-put. Na prostoru današnje petlje na Autokomadi, 1967. nalazile su se stare kasarne i logor.

General Ivan Gošnjak je Pešića gotovo isterao iz kancelarije, kada mu je ovaj ponudio 43 hektara zemlje u Makišu, a da armija napusti plac od 10 ari koji je na trasi budućeg puta. Tražio je dodatne tri milijarde dinara. Te pare Grad nije imao, pa je Pešić pribegao lukavstvu...

Najtvrđi na parama je bio Edvard Kardelj. Za Beograd nije hteo ni dinar da da. U to vreme, Beogradu je bila potrebna nova mreža za napajanje grada. Stara infrastruktura je bila dotrajala. Međutim, Kadelj je stopirao sve. Kažu da je naredio da se Beogradu ne da ni dinar za to. Pešić, stari lisac, znao je gde Kardelj živi na Dedinju, te pozove svog čoveka iz "Elektrodistribucije". Odluči se za malu, ali veoma opasnu smicalicu.Tata je u tajnosti naredio ovom čoveku iz "Elektrodistribucije", da namerno svaki dan po dva-tri sata, isključuje struju u kvartu gde živi Kardelj. Njegova supruga Pepica se zbog toga nervirala. Zvala je i žalila se tati. A on kao naivno, govorio da je sistem star, da mora da se menja, a da Grad nema para za to. Pošto su u Kardeljevom komšiluku bile rezidencije ambasada, SFRJ nije smela da se bruka. Pare su obezbeđene, a Beograd je dobio novu elektro-mrežu", objašnjava Lazar Pešić.

Na jednom prijemu, ispred holandske kraljice glasno je hvalio Tita, kako mu on pomaže oko izgradnje prestonice. Maršalu je bilo milo kako ovaj lepo govori o njemu, pa mu reče, "šta god ti treba, ja ću ti pomoći".

Već sutradan Pešić piše pismo, u kome ukazuje potrebu za izgradnjom glavne magistrale preko vojnog logora. U uvijenoj formi je saopštio svoj razgovor sa Gošnjakom. Tito, svestan da je pred inostranim zvanicama obećao pomoć, uzvraća pismo u kome kaže da je sve sređeno.

Tata je bio čest gost kafana iako nije pio alkohol od 1954. godine. Bio je preke naravi, voleo je da se pobije, pa je zbog karijere odlučio da pije isključivo sok od jabuke. Znao je da se veseli, a najviše je voleo tamburaše. Valjda ga to veže za detinjstvo, jer je moj deda Dimitrije držao kafanu u kući pored naše - priča naš sagovornik.

- Za njegov 50. rođendan, tadašnja elita, poklonila mu je jedinstvenu knjigu sa posvetama. Među potpisnicima su bili Duško Radović, Ljuba Tadić, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Čkalja, Pavle Vuisić, mnogi slikari i pesnici tog doba - priča Lazar, dok lista stranice požutelog albuma.

U biografiji Branka Pešića piše da je rođen 1922. godine u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Neposredno pred rat upisao je Pravni fakultet u Beogradu.Kada se zapucalo, otac je uzeo pušku u ruke i otišao u rat. Zajedno sa stotinama sremskih partizana, prešao je preko Save u Bosnu, jer su tamo postojali bolji uslovi za borbu protiv okupatora - priča Lazar.

Sa ovom brigadom borio se na Sutjesci. Prilikom oslobođenja Bijeljine, avgusta 1943. godine teško je ranjen u stomak. U sastavu 12. vojvođanskog korpusa učestvovao je u borbama za oslobođenje Beograda i Zemuna, oktobra 1944. godine.

Posle rata počinje političku karijeru. Obavljao je niz značajnih funkcija. Preminuo je 4. februara 1986, u godini kada je trebalo da ode u penziju. Bolovao je od srca i šećerne bolesti. Ima dve kćerke Branislavu (67) i Sofiju (52), a od sina Lazara (54) ima unučad Tesu i Dimitrija.

Književnik Brana Crnčević bio je odličan prijatelj sa Brankom Pešićem. Često se dešavalo da ga ovaj vadi iz zatvora zbog verbalnog delikta. Prema Pešićevim rečima, Crnčević je po kafanama znao da razveže jezik i žestoko kritikuje pojedine drugove na visokim državnim funkcijama. Posle jedne pijanke i izlaska iz pritvora uz pomoć gradonačelnika, Crnčević je otišao do jednih novina i javno u intervjuu obećao da više neće piti.

- Kada je pročitao članak, tata je pozvao književnika i počeo da viče na njega. Kako sada da te vadim iz zatvora. Ovako sam te pravdao bezbednjacima, da si se napio i da nisi imao pojma šta pričaš - priseća se Lazar Pešić.

Pokojni gradonačelnik Beograda voleo je boks. Čak je i očevu kafanu dao na korišćenje jedom klubu. Nije mu bilo strano ni da se potuče. Jednom je izudarao dvojicu siledžija koji su na ulici davili milicionera.

- Sećam se da je u Zemunu, dok je bio predsednik opštine, zaštitio devojku koju su maltretirala četvorica nasilnika. Trojicu je nokautirao, dok je četvrti uspeo da pobegne. Sutradan, posle batina, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju - priseća se Lazar Pešić.

Ovih dan je premijera filma "Gradonacalnik" koji govori o ovom gospodinu ,ali pravom gospodinu -gradonacelniku Beograda Branku Pesicu.

Vizijom jednog čoveka Beograd je dobio najprometniji most u bivšoj Juoslaviji. Put od ideje do realizacije izgradnje "Gazele" bio je trnovit. Gradonačelnik Branko Pešić imao je mali gradski budžet za tako ambiciozan projekat.

Savezna i republička vlada nisu htele da finasiraju most sa šest traka, JNA nije htela da ustupi zemljište na Autokomandi. Očekivalo se konačno raseljavanje nelegalno podignutog naselja Jatagan-mala. Ipak, od 1965. do 1974. godine dok je stolovao u Starom dvoru, pored "Gazele", izgrađeno je deset kilometara auto-puta, prokopan je Terazijski tunel, urađeni su podzemni prolazi na ovom trgu.

Ada Ciganlija je postala uređeno kupalište, a podignuti su Hala "Pionir", SRC "25. maj", "Pinki", "Olimp", Muzej savremene umetnosti… Na kraju njegovog drugog mandata završena je izgradnja Palate "Beograđanka", a započeta izgradnja Zapadne i Istočne kapije Beograda.

Kako je Branko Pešić obezbedio pare za sve ove projekte?!

U tri reči – bio je mangup! I to pravi, gradski.

Pored prirodnog šarma i finih manira, glavno "oružije" su mu bili sok od jabuke i maline.

Kada bi za svoje ideje bio odbijen od saveznih i republičkih institucija, novac za projekte je tražio u beogradskim fabrikama. Prestonica je 60-tih godina imala četrdeset ozbiljnih industrijskih giganata. Svakodnevno je obilazio fabrike, razgovarao sa tadašnjim rukovodstvima, ali obećani novac je bio mali.

Promenio je taktiku, odlučio se da primeni "kafansku diplomatiju".

Sa konobarima je uvek bio u "dilu". Kelneri su znali, ako se te večeri pije crveno vino, njemu bi sipali sok od maline, a ako bi pili belo vino, on bi u časi imao sok od jabuke. I tako je on napijao "glavonje", a onda ih sveže pameti ubeđivao da višak novca ulažu u izgradnju "Gazele", "Pionir", tunel, podzemne prolaze… Maligani su odradili svoje. Pešić je kao šahista, hladne glave matirao sve redom.

Prema rečima njegovog sina Lazara, Branko je bio najponosniji što je za vreme njegove vlasti izgrađeno čak 86.000 stanova! Za tih devet godina, Beograd je sa 680.000 porastao na 920.000 žitelja. .

Pored kafana sa kockastim stolnjacima, Branko je voleo sport. Kada je ušao u godine igrao je stoni tenis. Ali samo u paru. Pešić je bio navijač Crvene zvezde. Ipak, boks je bio najveća ljubav. Čak je i očevu kafanu dao na korišćenje jedom klubu. Kažu, imao je "olovne pesnice". Jednom je izudarao dvojicu siledžija koji su na ulici davili milicionera.

"Sećam se da je u Zemunu, dok je bio predsednik opštine, zaštitio devojku koju su maltretirala četvorica nasilnika. Trojicu je nokautirao, dok je četvrti uspeo da pobegne. Sutradan, posle batina, pretučeni nasilnici su došli u njegov kabinet da se izvinjavaju", priseća se Lazar Pešić

Poznati srpski književnik Brana Crnčević bio je odličan prijatelj sa Pešićem. Često se dešavalo da ga ovaj vadi iz zatvora zbog verbalnog delikta. Crnčević je po kafanama znao da žestoko kritikuje pojedine drugove na visokim državnim funkcijama. Posle jedne pijanke i izlaska iz pritvora uz pomoć gradonačelnika, Crnčević je otišao do jednih novina i javno u intervjuu obećao da više neće piti.

"Kada je pročitao članak, tata je pozvao književnika i počeo da viče na njega. Kako sada da te vadim iz zatvora. Ovako sam te pravdao bezbednjacima, da si se napio i da nisi imao pojma šta pričaš", priseća se Lazar Pešić.

Pešić je zbog svog šarma bio omiljen u društvu. Znao je da se šali na tuđ, ali i na svoj račun. Cenile su ga mnoge ličnosti iz javnog života. Studio B, Bitef, Fest i Bemus su osnovani u njegovo vreme i s njegovim blagoslovom.

Obijao je banke, provaljivao u radne organizacije, silovao gospođice iz aparata, tapkao pred SIV-om, džepario po GSP-u, lažno se predstavljao, falsifikovao dokumenta, poturao lažne novčanice, prodavao rog za sveću, varao na kartama, podmićivao - samo da bi naš Beograd bio veći i lepši.

„Hvala mu".

Ovako je jednog od najpoznatijih i najuspešnijih gradonačelnika Beograda Branka Pešića opisao pisac i savremenik Dušan Radović.

Kompozitor Voki Kostić je ispisao note, a Duško Radović napravio je humorističku vest iz crne hronike s početka teksta o nepočinstvima „maloletnog B. P.".

• Bio jednom jedan Tmuša, mali čovek sa radija
• Pamtim taj Beograd pre njega koji je u nekim delovima ličio na palanku.

  „I onda u vreme Branka Pešića odjednom je počeo da se menja i postaje moderan grad", kaže za BBC na srpskom karikaturista Dušan Petričić.

  „Mi smo se čak pitali i `šta će nam Beograđanka, kad imamo Albaniju`, ali je on svakako promenio vizuru grada"meo je, kažu, posle mečeva na ramenima da iznese šampiona kao pravi pravcati obožavaoci", priča Petričić.

  Za vreme Pešićevog mandata izgrađeni su bazeni širom grada - Olimp na Zvezdari, Vračarski sportski centar sa bazenom, Šumice, 25. maj, Banjica, Košutnjak, Tašmajdan, Hala Pionir, Hala Pinki u Zemunu.

  Zato je iz njega ostao veliki broj nagrada i zahvalnica za razvoj sporta.

  Arhitektica Ljubica Slavković iz Beograda ocenjuje kao najvažniji doprinos Pešić novijem i drugačijem Beogradu, ne samo urbanistička postignuća, već i to što je poštovao i uvažavao struku.

  Kao primer Pešićeve spremnosti da preuzme ličnu i političku odgovornost da odbrani neke projekte, navodi polemike oko izgradnje Mostarske petlje.

  Postojala su dva projekta i odabran je arhitekte Brane Jovina i inženjera Jovana Katanića.

  „Pešić je rekao: `Ako grešim, stavite tu tri bandere, jednu za mene i dve za njih dvojicu i obesite nas`".

  „Lično je stao iza te odluke", napominje Slavković.

  Vreme dok je on bio na čelu Beograda spada, kaže, u zlatno doba jugoslovenskog modernizma.

  Tada su se širom zemlje gradili veliki projekti - u Splitu, obnova Skoplja posle zemljotresa i na mnogim drugim mestima.

  Trudio se da ima „čist obraz" i želeo je da se i njegova deca ponašaju tako da može „mirno da spava".

  „Indirektno nam je nabacivao da pazimo šta radimo i mi smo shvatali tu odgovornost", kaže Pešić mlađi.Branko Pešić je bio gradonačelnik dva mandata, koliko je bilo moguće po zakonu. Posle toga je imao funkcije u saveznoj vladi, ali je više bio čovek od „akcije i terena".ao mladi komunista, Milošević je bio Pešićev šef kabineta u Skupštini grada.

  „Negde 1985. rekao mi je da ako mu Stambolić da neku slobodu nagrabusiće svi".

  Toga se setio posle Osme sednice.

  Osma sednica Centralnog komiteta (CK) Saveza komunista Srbije održana je 1987. godine i smatra se definitivnim razlazom Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića, koji mu je dotad bio poput političkog oca.

  Stambolić se privremeno povukao iz politike, a Milošević je devedesetih poveo zemlju u ratove.

  „Znao je da je Milošević bio veoma sposoban, daš mu zadatak on će 110 odsto da ga završi, ali ako on mora nešto da smisli i odlučuje teško nama", zaključuje Lazar Pešić.ko bismo pitali građanke i građane Beograda ko je bio najuspešniji gradonačelnik, mislim da bi najveći broj izabrao Branka Pešića. On je legendarni gradonačelnik Beograda i ukoliko je neko zaslužio da dobije film, onda bi to prvi svakako bio Pešić. Ovim rečima je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na konferenciji za novinare u Starom dvoru najavio novi film "Gradonačelnik."

  Dokumentarac je delo scenariste Duške Jovanić i reditelja Vuka Dapčevića, snimljen je prema Vesićevoj ideji, a od narednog ponedeljka biće u četiri beogradska bioskopa. Film je večeras premijerno prikazan u Kombank dvorani, a crvenim tepihom su prošetali Milka Forcan, Toma Fila, Ljubiša Ristić, Lena Bogdanović, Bule Goncić u pratnji supruge i drugi.

  On je dodao da će Beograđanke i Beograđani koji budu gledali film razumeti koje osobine treba da ima dobar gradonačelnik Beograda, a to su Brankove osobine.

  - Dobar gradonačelnik Beograda treba da bude mangup, da bude hrabar, da ima političko iskustvo, da je spreman da se posvađa ako je interes Beograda u pitanju, da boravi među ljudima i rešava njihove probleme, da živi od ujutru do uveče za svoj grad, da voli svoj grad i da bude obrazovan, jer u obrazovanju nema prečica. Oni koji budu gledali film videće da je sve to bio Branko. Ako su se te osobine tražile nekada, tako je i sada - zapazio je Vesić. Steta sto se nije na njega ugledao - Vesic! Imao je savrsen primer!

  Branko Pešić je bio gradonačelnik mog detinjstva i mnogo puta sam posle njegovog mandata čula da ljudi prizivaju vreme u kom je on vodio Beograd. On je bio vanserijski čovek koji je spajao osobine zemunskog mangupa i čoveka koji je plivao uz Dunav, i u to vreme smeo, primera radi, Titu da kaže nešto što drugi ne bi smeli, ali naravno, na sebi svojstven način - rekla je Duška Jovanić.On je bio strašno kompleksna ličnost, a obavljao je funkciju gradonačelnika devet godina i 14 dana. Njegov mandat je bio veoma turbulentan, od studentskih protesta do osnivanja Festa, i sigurno mu nije bilo lako - istakao je reditelj.

DUG TEKST KOJI NIJE POKRIO NI DELIC PRICE O TOME KAKV JE BIO BRANKO PESIC. IMALA SAM SRECE DA RASTEM U NJEGOVO VREME, DA UZIVAM U NASEM LEPOM I BEZBEDNOM GRADU. BEOGRAD NIKAD NIJE BIO LEPSI  I SRECNIJI NEGO KADA JE GRADONACELNIK BIO BRANKO PESIC, A SA BEOGRADJANKE SE CUO DUSKO RADOVIC KOJI JE SLAVIO BEOGRAD!