VADI BRZO MOBILNI

 AKO CE VAM SE NAREDNI REDOVI CINITI KAO VIC VERUJETE DA JE DALEKO OD SMESNOG. NEKI DAN JE COVEK LEGAO NA TRAMVAJSKE SINE NA BULEVARU KRALJA ALEKSANDRA. I ZNATE KOJA JE BILA PRVA REAKCIJA LJUDI? BRZO VADI MOBILNI I SNIMAJ. SVI DO JEDNOG OKO MENE. MENI JE JASNO DA JE EMPATIJA ODAVNO ZABORAVLJENA ALI OVO JE ZAISTA PREVISE.

Onda sam pomislila, mozda su to sve reporteri koji zurno salju vesti u svoje novine. Danas je priliv informacija vrlo vremenski ogranicen zbog drustvenih mreza i upravo mobilnih telefona. Dok neka informacija dospe u novine vec je poprilicno "bajata".Recimo na instagramu postoji stranica Moj Beograd gde se vesti iz Beograda pojavljuju na svaki minut. Nisam ni znala da smo mi Beogradjani svi pomalo novinari. Opet ne bih da uopstavam iako sam iskreno razocarana u danasnje novinarstvo - ima jos pravih novinara "starog kova", ali vise ima ovih bombasticnih koji vesti pocinju sa Skandalozno, Neverovatno,Necete verovati  i slicno. Takvi su vam i Beogradjani novinari sa stranice Moj Beograd. Svaka vest je ili o sudaru ili o tuci ili o necemu iz domena "crne hronike" - bas kao i "pravi" novinari.Vest sa covekom na sinama dospela je i u novine, i gle cuda prvo su pomenuli vadjenje mobilnih pa tek onda kako je situacija resena. Covek je uhapsen jer je izazvao opasnost, vozac tramvaja je munjevito zakocio, zrtava srecom nema pa ipak kako mozemo da znamo zasto je covek hteo da ga pregazi tramvaj.

Zasto nam je toliko bitno da odmah snimimo na mobilni sve te krizne i tragicne situacije? Zar zaista nema lepih vesti za snimanje, makar na stranici Moj Beograd kad vec na stampane medije i TV ne mozemo da uticimo da nas ne zasipaju losim desavanjima. 

U novinama i na portalima u Srbiji već duže vreme na naslovnim stranama potenciraju se loše vesti. 

U manjku istraživačkog novinarstva, glavni izvor informacija postale su društvene mreže, a kako ističu stručnjaci novine više ne služe stvarnom informisanju, već je cilj samo da se više prodaju. Gde su nestale lepe vesti i šta znači klikbejt u onlajn novinarstvu?

Internet je izmenio mnoge delatnosti pa između ostalog i novinarstvo. Prilagođavanje novinarstva internetu dovelo je do tabloidizacije velikog dela medija. Prodaja štampanih medija, zbog informacija koje su dostupne na internetu, opada svugde u svetu, nije to samo specifičnost Srbije. Mnoge velike i ugledne medijske kuće su poslednju deceniju prilično redukovale broj novinara. Dobrim delom uzrok ove pojave je upravo internet. Da bi se internet novinarstvo isplatilo nije dovoljno imati senzacionalne vesti, niti biti dovoljno brz pa ih prvi plasirati na netu. Potrebno je umeti privući publiku.

Privlačenje publike na internet portale je postala prava umetnost. Zapravo, više marketing i advertajzing nego umetnost. Tako su veliki mediji koji su delom postali i tabloidni počeli da koriste razne mamce i smicalice za privlačenje čitalaca.

Jasno je da se internet portali dobrim delom finansiraju reklamama. Da bi reklame donele kakvu takvu zaradu potrebno je da internet portal ima veliku posećenost. Posećenost opet zavisi od umešnosti privlačenja čitalaca i time se zatvara začarani krug klikbajt novinarstva.

Naslovi koji počinju frazom "Nećete verovati..." su upravo primer klikbajt novinarstva. Sadržaj teksta koji sledi posle ovakvog naslova je najčešće isprazan, retko kad zanimljiv, a gotovo nikad kvalitetan. Ipak, psihologija većine internet korisnika je takva da će u većini slučajeva kliknuti na takav naslov. Posle kliktanja nema kajanja – tvrdi nova narodna poslovica. Iako se većina čitalaca razočara sadržajem "klikbajt" teksta, već sledeći naslov koji počinje frazom "Nećete verovati..." biće od istih korisnika kliknut.

Tipični primeri klikbajt sajtova su Buzzfeed i Upworthy . Buzzfeed samo tokom jednog dana ima preko 10 miliona klikova. Ovi sajtovi su 100 odsto klikbajtovski, za razliku od domaćih tabloidnih sajtova koji pored uobičajenih naslova i tekstova imaju povremeno i klikbajtovske.

Većina sadržaja na klikbajtovskim tekstovima je vrlo kratka ili je sastavljena od video klipova i fotografija. Neki od najuspešnijih klikbajtovskih sadržaja jedva su duži od samog naslova. Zbog takvog sadržaja, čitaoci klikbajtovskih sajtova nisu lojalna publika, no to ovim sajtovima ne predstavlja problem jer je internet publika ogromna i svako će bar jednom kliknuti na njihove linkove.

Clickbait termin doslovno znači "zagrizi klik", odnosno zagrizi mamac. Sve je podređeno kliku. Svaki klik ima svoju vrednost. Što više klikova to veća zarada. Novinarstvo podređeno klikbajt filozofiji nema više nikakvu dilemu o moralnim principima, o potrebi istinitog izveštavanja, o relevantnosti podataka koje iznosi.

Upozoravajući na pojavu ovakvog novinarstva Jirgen Habermas je rekao da reorganizacija i smanjenje troškova novinarstva neminovno vode ka produkciji populizma.

"Jer, bez toka informacija dobijenih kroz opsežna istraživanja i bez stimulacije argumenata zasnovanih na ekspertizi koja nije jeftina, javna komunikacija gubi diskurzivnu vitalnost",  smatra Habermas.

Revolucija koju je donela Gutenbergova štamparija je prošla. Nova revolucija je počela internetom. Kao što je štamparija donela nove forme pisane reči, tako će i internet nametnuti nova pravila i forme. Klikbajt forma novinarstva, naslov, fotografija, video klip, Fejsbuk ili Tviter status, i jedan pasus teksta, postaće dominantna forma na većini internet portala. Sve više od toga, smatraće se starim prevaziđenim oblikom novinarstva iz vremena štampanih medija.

Novinar i glavni urednik K1info.rs Saša Ignjatović objasnio je šta u onlajn novinarstvu znači klikbejt.

- Kada sam došao prvi put u situaciju da ja nešto rešavam, hteo sam da uvedem rubriku „dobra vest“, ali svuda je ona nestala, jer ta vest ne donosi ništa. Niko nije mario da ta vest donosi nešto dobro ljudima u glavi. Ne moramo sve da merimo kroz interes - rekao je u emisiji „Ako progovorim“ i dodao: Klikbejt je naslov koji će te privući da klikneš, ne znajući šta ćeš naći u sadržaju, a zapravo u toj vesti nećeš naći ništa. Ona ne sadrži onu informaciju, koju si plasirao u naslovu. To je klasična prevara. Taj klik služi da bi se taj klik zabeležio na nekom serveru i da bi Google rekao da taj portal ima klik više, odnosno da bi na njihovom portalu reklama bila skuplja.

Kako kaže, u izvornom svom obliku, klikbejt i nije tako loš, jer on predstavlja mamac da privučeš nekog da pročita nešto, a naslovi tome i služe. 

- Kada bi vest sadržala i proverenu informaciju, to bi onda bilo okej, ali mi danas imamo nepismenu, netačnu, izmišljenu vest ili prepisan Twitter neke poznate ličnosti.

Postoje ljudi, ističe urednik K1info.rs, koji su umorni od tih šokantnih vesti.

- Menjaju se generacije. Gledam kako klinci razmišljaju, oni znaju za fore i ne nasedaju više na gluposti. Oslanjaju se na informacije koje dobiju sa društvenih mreža. Ukoliko uopšte budu birali medij, to će biti neki ovakav ili sličan medij, koji ih neće lagati i varati, već će im doneti lepu, zanimljivu, dobru i pozitivnu priču - rekao je on i objasnio koja je suština novinarstva:

Prof. dr Budimir Potočan otkrio je koja vest je njemu donela posao.

- Mudri Tolstoj je lepo objasnio da je istina sasvim jasna i jednostavna, a laž je nakinđurena. Mladost sam proveo u „Ekspresu“ koji je bio pojam ekspresivne vesti. Ja sam dobio posao zahvaljujući ekskluzivnoj vesti koju sam objavio u listu „Politika“, a ona je bila da su pronađena 333 dukata ispod Pobednika prilikom arheoloških istraživanja. Ja sam u tom momentu bio na Kalemegdanu kada su dukati iskopani ispod ašova. Tada su me pozvali iz „Ekspresa“ i dobio sam posao - rekao je on.

On je objasnio šta je to postistina.

- To je ona najmanja distanca između istine i laži. Zašto je to svetu bilo potrebno? Ona je svetu bila potrebna da nas uplaši pandemijom i glupostima, svetskim kataklizmama. Vi imate koliko god hoćete istina šta se dešava na ovome mestu, ili mestu gde je Ukrajina, isto tako i na ovome mestu, gde su centri moći, gde se nešto odlučuje i mislim da je to zaluđivanje sveta, imati postistinu. To su nonsensi današnjeg vremena, postideli bi se neki naši stari dobri koji su nas učili šta je šta i kada bi videli da ne raznaznajemo istinu od laži - dodao je Potočan u emisiji „Ako progovorim“ na televiziji K1 i dodao da i dan-danas ima načina da se vesti provere, a najbitnije je iskustvo.

Psiholog Ana Vlajković onjasnila je šta običnog čoveka pokreće da kada otvori novine ili portal prvo klikne ili pročita crnu hroniku

- To je evoluciono. Koren vuče iz našeg postanka, razvoja, kao ljudskih bića. Ono što nam deluje opasno i ugrožavajuće, mi više pažnje obraćamo na to. Naši davni preci su obraćali pažnju na sve što može da ih ugrozi. Naš nervni sistem prosto reaguje na negativno i potencionalno ugrožavajuće mnogo brže. Loše vesti pamtimo mnogo duže od dobrih.Gde su linije klikbejta i kada medijsko izveštavanje prelazi u neetično ponašanje pitanja su za naše goste u jutarnjem programu "Probudi se" - profesora Fakulteta za medije i komunikacije Stanka Crnobrnju, ovog puta u ulozi teopretičara medija i novinara Nova.rs Pera Jovovića koji je i sam često na meti medijskih natpisa.

Gde je granica i da li postoji definicija, koji su to parametri kada bi novinar ili bilo koji drugi medijski poslanik trebalo da kaže ovo ne bi smeo da radim.

– Suštinski ne postoji zato što su ovom eksplozijom novih digitalnih medija sve granice porušene i onda se ciljevi stalno menjaju i u pokretu su i prosto se izgbuila ta nekadašnja klasična novinarska etika koja je važila decenijama pa i vekovima. Ovo je jedan novi hiper komercijalni industrijski ambijent u kome se ma potpuno drugi način ostvaruju profiti a oni se zasnivaju upravo na broju poseta, klikova, na broju korisnika i to je nešto što je glavni cilj menadžera. Tu su novinari u vrlo slaboj situaciji i ne mogu da utiču na taj moralni aspekt i nemaju mnogo izbora i mraju da se uklapaju u te nove realnosti kako ih mi sada zovemo. A nove realnosti su te da je u stvari klik najvažnija stvar u tom procesu proizvodnje novog žurnalizma – smatra Crnobrnja.

SADA VAM JE JASNO STA SE DOGODILO NA POCETKU PRICE. LJUDI SU POTPUNO 'DRESIRANI' DA REAGUJU SAMO NA LOSE DOGADJAJE OKO SEBE I STO JE NAJGORE DA IH ODMAH SLIKAJU I PROSLEDE DALJE. PROSTO JE POSTALO VAZNIJE  I OD ZIVOTA (JER COVEK JE MOGAO ZAISTA DA STRADA) POSLATI VEST DA JE VIDI STO VISE LJUDI, DA JE STO VISE NJIH LAJKUJE I PROSLEDI. VAS CE PRATITI GOMILA LJUDI I OSECACETE SE 'VELIKI' JER VI NAJBRZE SIRITE SOKANTNE VESTI. A TO JE DANAS ZAISTA NAJVAZNIJE ZAR NE?