STRAH ILI HRABROST

 DA LI  JE BOLJI POKRETAC STRAH ILI HRABROST?  MADA TO ZAVISI OD SVAKOGA OD NAS. NEKOME JE JEDNO NEKOM DRUGOM A NEKOME CAK I OBA. PROBACU MALO DA OBJASNIM  UTICAJ HRABROSTI I STRAHA NA NAS. KAKO NAS ONI NAVEDU DA RESAVAMO NASE PROBLEME, KAKO NAS TO  UOPSTE  POKRENU. MADA REALNO GLEDANO GLAVNI POKRETAC JE STRAH ,A ON JE PREDUSLOV ZA HRABROST.

Hrabrost je osobina koja živi izvan naše zone komfora

Hrabrost je zasigurno puno toga! I ono dobro i ono loše. Iz svačije perspektive gledanja drugačije. No, može se reći kako je hrabrost ono ''nešto'' što se nalazi iza onog brda koje nam se čini visoko, za koje nam se čini da ipak žrtvujemo ili pak riskiramo previše toga. A što to točno?! Ukoliko se javi želja u našoj duši nastala na riječi.. Ostajati tada na mjestu, samo znači izdati sebe, svoju bit – odustati. Nije li to bio poziv koji je skriven čekao u nama da ispolji na površinu? Svaki poziv je dragocjen. Neobjašnjiv. Dolazi iz srca ljubavi i iz naše vjere, iz naše nade i želje. Ne postoji važnija svrha u životu od svrhe voljenja samog sebe. Jedino kroz vlastiti razvoj možemo brinuti i o ostalima.

Upravo u odgoju naše djece ključnu ulogu igra i naša samosvjesnost i hrabrost. Hrabrost je ono što će nas pustiti da odgajamo mlade individue koji će jednog dana preuzimati velike uloge u društvu – ali, jedino ako ih svjesno puštamo kroz i u život, jedino ako ih učimo kako da budu samostalni, otvoreni, neustrašivi borci i jedino ako im dopustimo da razmišljaju – jedino ako se svojom hrabrošću mi prepustimo da oni postaju tragači i lovci svojih sudbina. Jer svatko mora imati hrabrosti držati vlasništvo nad svojim životom. To nam je obveza. I zaista je velika hrabrost to činiti.

Hrabrost je ono nešto čemu se ipak najviše divimo - nesvjesno ili svjesno. Hrabri ljudi postaju oni o kojima se pišu mitovi, razne legende, razne priče – koji u nama bude ideju da je zaista i ono čemu se naša duša raduje moguće. Čuvali su u sebi žar te su znali da je za rast nužno prepoznati naše različitosti kao individue i ne ih pokušavati mijenjati, nego mijenjati vlastite poglede na život, a različitosti voleti.Svaka faza u našim životima iziskuje veliku hrabrost. Koliko biti hrabar, bez obzira koliko se okolnosti činile nemoguće, nepomirljive – može biti magično. U hrabrosti ne vidimo odmah rezultate. Velika je hrabrost otvoriti naše živote. HRABROST JE  I PRETVORITI NEUSPEH U USPEH.Hrabrost nas može puno naučiti, jedino ako joj pružimo priliku. Život nam daje mnogo prilika u kojima možemo vidjeti svoju hrabrost. I ona je zaista kompleksna i velika. Ovo su tek male crtice od svega onoga u čemu možemo vidjeti hrabrost - od prihvaćanja samog sebe, do otvaranja svog posla, do toga da poželimo ostvariti svoju želju, do samo jednog koraka - sve su to crtice hrabrosti. Uostalom, stari narodi su hrabrost smatrali za najveću ljudsku vrlinu. Sve ostalo ti je dato, dar, pamet. Tu ne možeš ništa, a hrabrost je osobina koja se i stiče. Možeš na nju sam sebe da "nagovoriš".Hrabrost je posebna vrsta znanja i uči nas kako treba da se plašimo onoga čega treba da se plašimo i kako da se ne plašimo onoga čega ne treba da se plašimo.

STRAH

 

Postoji barem osam situacija u kojima oni imaju pozitivne efekte:

1. Strah pomaže u gubitku kilograma

Doživljavanje malo straha sagoreva više kalorija nego kad se ne bojite ničega. Kako se naš puls ubrzava, naše telo doživljava protok adrenalina. Naš metabolizam se ubrzava, a šećer i masnoća se sagorevaju.

U jednoj studiji fiziolozi s londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi kada su gledali horor filmove, poput “Isijavanja” ili “Isterivača đavola”, sagoreli do 113 kalorija, što je ista količina koju bi sagoreli u pola sata šetnje.

2. Strah jača imunološki sistem

U nekim istraživanjima koja je sprovodio Univerzitet Koventri u Velikoj Britaniji, učesnici su gledali horor filmove. Tada su istraživači uzeli uzorke krvi od tih ljudi.

Rezultati su pokazali da je osećaj straha uzrokovao aktiviranje njihovih belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv bolesti i popravljanju tela. Što više belih krvnih zrnaca imate, to je vaš imunološki sistem jači.

3. Strah motiviše i pruža snagu

Adrenalin se ne oslobađa samo kad se osećate uplašeno, već i druge hemikalije, poput serotonina. On pomaže mozgu da radi efikasnije, što strah pretvara u potrebnu energiju.

Na primer, ako trčite i svakodnevno sledite istu rutu, brzo se na nju naviknete, ali kad pronađete novo mesto koje će kod vas izazvati određeni strah i zbog kojeg treba da se usredsredite na to što radite, mozak će početi ubrzano da vam radi. Naš mozak žudi za novim izazovima.

4. Strah nas veže za druge ljude

Kad osećate strah, oslobađa se oksitocin, hormon koji nam pomaže u izgradnji odnosa s onima oko nas. Svi imamo instinkt preživljavanja i on nas tera da se udružimo s drugim ljudima kako bismo prevladali opasnost. Savršen primer za to je kada se ljudi skupe na kauču dok gledaju horor film.

Postoji barem osam situacija u kojima oni imaju pozitivne efekte:

1. Strah pomaže u gubitku kilograma

Doživljavanje malo straha sagoreva više kalorija nego kad se ne bojite ničega. Kako se naš puls ubrzava, naše telo doživljava protok adrenalina. Naš metabolizam se ubrzava, a šećer i masnoća se sagorevaju.

U jednoj studiji fiziolozi s londonskog Univerziteta Vestminster otkrili su da su ljudi kada su gledali horor filmove, poput “Isijavanja” ili “Isterivača đavola”, sagoreli do 113 kalorija, što je ista količina koju bi sagoreli u pola sata šetnje.

2. Strah jača imunološki sistem

U nekim istraživanjima koja je sprovodio Univerzitet Koventri u Velikoj Britaniji, učesnici su gledali horor filmove. Tada su istraživači uzeli uzorke krvi od tih ljudi.

Rezultati su pokazali da je osećaj straha uzrokovao aktiviranje njihovih belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv bolesti i popravljanju tela. Što više belih krvnih zrnaca imate, to je vaš imunološki sistem jači.

3. Strah motiviše i pruža snagu

Adrenalin se ne oslobađa samo kad se osećate uplašeno, već i druge hemikalije, poput serotonina. On pomaže mozgu da radi efikasnije, što strah pretvara u potrebnu energiju.

Na primer, ako trčite i svakodnevno sledite istu rutu, brzo se na nju naviknete, ali kad pronađete novo mesto koje će kod vas izazvati određeni strah i zbog kojeg treba da se usredsredite na to što radite, mozak će početi ubrzano da vam radi. Naš mozak žudi za novim izazovima.

4. Strah nas veže za druge ljude

Kad osećate strah, oslobađa se oksitocin, hormon koji nam pomaže u izgradnji odnosa s onima oko nas. Svi imamo instinkt preživljavanja i on nas tera da se udružimo s drugim ljudima kako bismo prevladali opasnost. Savršen primer za to je kada se ljudi skupe na kauču dok gledaju horor film.

5. Daje nam fokus i koncentraciju

Razmišljanje o budućnosti ili nečemu nepoznatom može nas uplašiti. Ako se zbog toga osećate zabrinuto, zajedno s adrenalinom koji osećate, a koji nas drži pod stresom, oslobađa se još jedan hormon poznat kao noradrenalin koji nas drži usredsređenima te smanjuje osećaj panike. Omogućava jasnije razmišljanje pod stresom, zbog čega se koristi u mnogim antidepresivima.

6. Strah nam pomaže da se brzo izvučemo iz nevolje

Kad noću prolazimo slabo osvetljenom ulicom ili začujemo korake iza sebe, ne trošimo mnogo vremena razmišljajući o svojim budućim postupcima: počinjemo brže da hodamo i pokušavamo što pre da dođemo do svog sigurnog odredišta. Strah tera mozak da odmah reaguje i pronađe optimalno rešenje, umesto da troši vreme na detaljnu analizu situacije.

7. Strah nam pomaže u pozitivnoj promeni

Kad posetimo lekara i oni komentarišu naše analize krvi, rekavši da imamo visok nivo šećera i da imamo rizik od dijabetesa, počinjemo da osećamo strah. To je zato što smo možda već svesni teške štete koju dijabetes može da nanese. Dakle, zbog toga počinjemo da sledimo savete doktora, te prilagođavamo ishranu i strogo se pridržavamo ishrane, smanjujemo opasnost, a s njom i strah.

8. Strah nam pomaže u postizanju ciljeva

Postoji psihološko stanje poznato kao Kronosov sindrom, a to je kada se ljudi boje da će ih neko zameniti u bilo kojoj sferi njihovog života, bilo da je to povezano s poslom, vezom ili porodicom. Psiholozi tvrde da nam umerene doze straha mogu pomoći da napredujemo u životu, a bez takvog straha mnogi od nas osetili bi pad u privatnom ili profesionalnom životu. Kad smo sigurni da nas niko neće zameniti, postajemo opušteni u vezi sa stvarima koje imamo,

Strah je uvek rezultat procene da se nalazimo u situaciji za koju nismo dovoljno pripremljeni. Kao takav, on je vid brige za sebe i volje za životom. On je naš čuvar i prijatelj. Kada je opasnost realna, strah priprema naše telo da se bori, beži ili “se smrzne”. Kroz hiljade godina evolucije te reakcije su obezbeđivale preživljavanje i sve je to bilo vrlo korisno… dok smo živeli u pećini i dok smo svakog dana sretali medvede. Sada su stvari dosta drugačije… Život nam je, realno, retko ugrožen, ali naš sistem za preživljavanje i dalje radi savršeno.

Strahovi koji danas dominiraju su: strah od neuspeha, uspeha, postiđivanja, napuštanja, usamljenosti, strah od letenja avionom, vožnje brodom, ptica, miševa, mačaka, klovnova i sl. Naravno, svi ovi strahovi nam često predstavljaju problem kojeg želimo da se rešimo.

Postoji još jedan fenomen, vrlo blizak strahu, koji ovde moramo pomenuti. To je anksioznost. Za razliku od straha, anksioznost je potpuno drugačije iskustvo. Ona je sporija, difuznija, nejasna i stavlja nas u stanje produžene nelagode i isčekivanja da se desi nešto loše. Objekat straha ovde nije lako definisati, često nije jasno ni čega se plašimo, ili se plašimo gotovo svega.

Dakle, problem nastaje kada nam naš sistem za preživljavanje govori da postoji opasnost, a nje zapravo nema ili je verovatnoća opasnosti veoma mala.

Na kognitivnom planu, anksioznost i iracionalni strahovi su često praćeni katastrofizacijama tj. mislima da će se desiti nešto najgore što može da se desi. To izgleda kao Marfijev zakon na steroidima. Sve to je često praćeno i mislima da mi nećemo moći da se adekvatno snađemo u datoj situaciji. Na kraju, ono što je najgore je da se ceo taj misaoni tok ponavlja iznova i iznova u nedogled.

Svi smo doživeli da usled anksiozni ne možemo da uradimo ništa kako valja. Tada je gotovo nemoguće da se prikažemo u najboljem svetlu. Prema Barbari Fredrikson, negativne emocije, kao što su strah i anksioznost, sužavaju naš repertoar za mišljenje i delovanje. Zato blokiramo ili funkcionišemo katastrofalno. Naravno da je tako, pošto se naš organizam priprema za borbu sa medvedom, koga nema, umesto da nas spremi za javni nastup.

Dobra vest je da pozitivne emocije šire repertoar za mišljenje i delovanje i daju nam mogućnost da pokažemo ko smo zaista. To je naša šansa! Međutim, postoji još bolja vest. Verovatno znate da anksioznost nije sama po sebi loša. Određena količina anksioznosti nas pokreće i stavlja u stanje optimalnog funcionisanja. U tom smislu možemo govoriti o ometajućoj i podržavajućoj anksioznosti. U jednom istraživanju se pokazalo da to hoće li će nas anksioznost ometati ili podržavati tokom neke aktivnosti, zavisi od toga kako je interpretiramo. Ukoliko je interpretiramo kao podržavajuću, ona će i biti podržavajuća, i obrnuto. Dakle, nije jedino važno kako opažamo situaciju, već i to kako interpretiramo ono šta nam se događa u toj situaciji.

Na ovom mestu ću rizikovati da dam svoj odgovor na pitanje: “Da li je strah kočnica ili pokretač?”. Ja bih rekao ni jedno, ni drugo, i oba. Mnogo toga od nas zavisi

BILO DA NAS POKRECE STRAH ILI HRABROST  VAZNO JE DAISTRAJEMO U CILJU KOJI SMO POSTAVILI. PO MENI NAJVECI POKRETAC SU I LJUBAV, BES INAT ALI O TOME SAM VEC PISALA. SMATRAM DA SVAKO IMA SVOJ POKRETAC I OD TOGA NAM ZAVISI ZIVOT. IZGLEDA SAM JA OVIH DANA IZGUBILA DVA MOJA POKRETACA LJUBAV I INAT. STRAH  I HRABROST MI NIKADA NISU NEDOSTAJALI TAKO DA SE ONI NE RACUNAJU U PRAVE POKRETACE ZA MENE. ZELIM VAM DA PRONADJETE SVOJ POKRETAC ILI DVA !