LEPOTA JE TRANSRODNA

 NE ZNAM STA SE DOGADJA ZADNJIH GODINA,A NI ZADNJIH DANA - UGLAVNOM PRICA O TRANSRODNIM OSOBAMA DOBILA JE PUN ZAMAH.  NEKE PROGLASAVAJU NAJLEPSIM, NEKE UBIJAJU A NEKE IZBACUJU IZ SKOLE JER SE DRZE PRAVILA DA POSTOJE SAMO DVA POLA. SVOJE MISLJENJE ZADRZAVAM ZA SEBE. SVAKO TREBA DA IMA SVOJE  MISLJENJE O OVOJ TEMI. PA EVO NEKOLIKO PRICA.

Na severu Evrope desio se pravi presedan kada su nacionalna takmičenja za najlepšu devojku u državi u pitanju!

Naime, transrodna žena je po prvi put krunisana za Mis Holandije i tako je ušla u istoriju! Riki Valeri Kol (22) pobedila je na takmičenju održanom u subotu i zvanično je najlepša ženska osoba Holandije.

Ova 22-godišnja transrodna devojka će se tako takmičiti na predstojećem izboru za Mis Univerzuma koje se održava kasnije ove godine, a na ovom prestižnom takmičenju žene iz celog sveta će se boriti za krunu najlepše na svetu.

Poslednja mis Holandije Ona Mudi i aktuelna Mis Univerzuma R'Boni Gabriel iz Sjedinjenih Američkih država bile su uz Riki Valeri Kole, prvu transrodnu osobu koja je pobedila na ovom takmičenju u Holandiji, da joj uruče nagradu i na glavu stave osvojenu nacionalnu krunu. Može se reći da su svi izgledali oduševljeno i srećno, uključujući i pobednicu koja je bila van sebe od uzbuđenja, prenosi "TMZ".

Sada odlazi na na veliku scenu i značajno takmičenje - Mis Univerzuma - koje će se održati u Salvadoru u decembru.

Iako je možda prva transrodna žena u Holandiji koja se takmičila na ovom izboru, ona neće biti prva transrodna žena koja će se boriti za titulu Mis Univerzuma. Naime, španska predstavnica Angela Ponce je to već učinila 2018.

Više transrodnih žena se takmičilo na nacionalnim izborima za Mis Univerzuma poslednjih godina, a i nova vlasnica organizacije Mis Univerzuma - Anne Jakrajutatip - i sama je transrodna.

Pobednica je delovala veoma ushićeno nakon proglašenja pobednice, pa otišla je na društvene mreže da se zahvali svim pratiocima i ljudima koji su je podržavali, ali i da sa njima podeli svoju sreću"Uspela sam", rekla je i nastavila da govori koliko je uzbuđena što će se boriti za titulu Mis Univerzuma u narednom periodu

 

Tiktokerka Noa Milivojev (18) rođena kao Đorđe Milivojev, koja je danas nađena mrtva u stanu u Beogradu, nestala je 17. juna.

Njena porodica je apel objavila i na društvenim mrežama u nadi da će saznati bilo kakvu informaciju o njoj. Međutim, nakon više od tri nedelje, policija je u stanu u centru Beograda, u Ulici cara Lazara, pronašla delove ljudskog tela za koje se sumnja da su njeni.Noa Milivojev je transrodna osoba, a rođena je u Kovilju kod Novog Sada kao Đorđe. Na svom profilu na društvenim mrežama, pretežno na Tiktoku, pratio ju je veći broj ljudi sa kojima je delila pojedinosti iz svog života.

 Dvanaestogodišnji dečak tvrdi da je pre nekoliko nedelja izbačen sa nastave u školi i poslat kući jer je nosio majicu na kojoj je pisalo da postoje "samo dva pola", zbog čega su mu nastavnici rekli da se drugi učenici osećaju "nebezbedno".Naime, Lijam Morison iz Masačusetsa u Americi, učenik sedmog razreda Osnovne škole ispričao je incident tokom sastanka školskog odbora 13. aprila, a njegov govor postao je viralan nakon što ga je preneoo tamošnji popularni Tviter nalog. Rekli su mi da nisam u nevolji, ali sam se osećao kao da jesam. Rečeno mi je da ću morati da skinem majicu pre nego što se vratim na čas. Kada sam im lepo rekao da to ne želim, pozvali su mog oca", rekao je dečak.

Dvanaestogodišnjak je priznao da njegov otac podržava njegov stav i stigao je u školu po pozivu.

Morison je insistirao da reči odštampanw na njegovoj košulji ne saopštavaju "ništa štetno, ništa preteće", već da je to samo izjava za koju veruje da je činjenica. Međutim dečaku je rečeno da slogan na njegovoj majici "cilja na zaštićenu klasu" – očigledno se odnosi na transrodne i nebinarne ljude. Dvanaestogodišnjak se suprotstavio u svom obraćanju školskoj komisiji. Naveo je da ga škola sprečava da izrazi svoje pravo iz Prvog amandmana. Inače, Prvi amandman američkog Ustava garantuje slobodu govora svima, osim ako se njime ljudi neposredno potiču na kršenje zakona. "Ko je ta zaštićena klasa? Da li su njihova osećanja važnija od mojih prava? Ne žalim se kada vidim zastave LGBT populacije i postere različitosti okačene po školi. Znaš li zašto? Zato što drugi imaju pravo na svoja uverenja, baš kao i ja", rekao je on

Učenik sedmog razreda je dalje tvrdio da njegova majica nije izazvala smetnje u učionici.

"Niko nije ustao i izjurio sa časa. Niko nije briznuo u plač. Primetio bih da jesu. Inače ja prvi Svakodnevno doživljavam smetnje u učenju. Deca koja se ponašaju na času ometaju, ali ništa nije urađeno. Zašto se pravila primenjuju na jedno, a ne na drugo?", rekao je Morison pristunima na sastanku. Učenik je naglasio da tog dana nije išao u školu sa ciljem da povredi osećanja ili da izazove nevolje, već da bi iskoristio pravo na slobodu govora.

Morison je svoje obraćanje završio pozivanjem Školskog odbora da zaštiti prava učenika da se slobodno izražavaju.

"Sledeći put možda neću biti samo ja. Možda će uskoro biti još onih koji će odlučiti da progovore", rekao je on u svom govoru.

Pošto je prkosan govor srednjoškolca počeo da privlači pažnju tokom vikenda, Institut za porodicu Masačusetsa, hrišćanska konzervativna neprofitna organizacija, objavila je na Tviteru da pruža pravnu podršku dečaku. 

 Transrodnost je stanje rodnog identiteta ili izražavanja osobe koje nije u skladu s polom određenim pri rođenju. Oznaka je osoba koje lično doživljaju prevazilaženje tradicionalnih binarnih polno-rodnih podela na relaciji muško-žensko. Mnoge transrodne osobe dolaze u iskustvo s rodnom disforijom, koju nastoje ublažiti tranzicijom koja između ostalog može uključivati promenu pola, promenu imena i usvajanje novih ličnih zamenica.

Transrodnost uključuje niz često preklapajućih identiteta, koje je ponekada u konkretnim slučajevima teško jasno razdvojiti. Iako je ova reč nastala da bi se napravila distinkcija sa transseksualnošću, danas se transseksualnost često podvodi pod jedan od oblika transrodnosti. Transrodnost obuhvata: transvestizam, cross dressing (kod nas često nazivano preoblačenjem), svesno androgine osobe, genderqueer osobe, kao i drag queensice i drag kingove.

Postoje, takođe, rasprave o tome da li interseksualnost spada u jedan od oblika transrodnosti. Međutim, neke interseksaulne osobe prihvataju rod koji im je pripisan po rođenju. Druge, koje se ne slažu sa pripisanim rodom, mogu imati identitet transrodnih osoba.

„Transvestitski fetišizam“ se obično ne uključuje u opseg termina tranrodnost, jer predstavlja parafiliju, a ne pitanje rodnog identiteta.

Neke od pojava koje spadaju u oblike transrodnosti smatraju se u medicini rodnom disforijom.

Drugi problem koji se javlja jeste činjenica da je mali broj psihijatara upoznat sa transrodnošću, tako da osobe koje im se jave za pomoć, često moraju i same da ih upućuju u osnove transrodnog pitanja. Oni psihijatri/nje koji pretenduju na poznavanje problema, često smatraju da je tranzicija najbolje moguće rešenje, po modelu kakav se primenjuje kod transseksualnosti. Međutim, ovakvo rešenje ne odgovara većini transrodnih osoba, a posebno ne odgovara onim koje nemaju striktno muški ili ženski rodni identitet. 

 

Dva trans Amerikanke u Holandiji postale su vitalni izvor pomoći za trans osobe u opasnosti širom sveta.

Radeći sa više nego skromnim budžetom, često trošeći vlastiti novac, one se sada nadaju da će moći da pretvore jednu kuću u Keniji u prihvatilište za sve koji beže od nasilja.

Sve poruke koje stignu u inboks „Trans reksjua" En Ogborn su jedinstvene, ali ova je bila posebno neobična.

Prijatelj prijatelja sreo je osam mladih trans žena u Mombasi koje se nalaze u očajničkoj situaciji.

Smeštene su u „jednosobnoj pritvorskoj ćeliji", kako je on to opisao, i rizikuju da budu napadnute ako izađu napolje.

Ponestaje im hrane.

Da li En može da im pomogne?

Sedeći u svom stanu u Holandiji, En se odmah setila trans žene koju poznaje u Keniji po imenu Nuru (nije joj pravo ime).

Prošlo je šest meseci otkako su En i njena cimerka pomogle Nuru, kad je morala da pronađe zajednicu trans osoba u Mombasi kojoj bi mogla da se priključi.

Ali Nuruin slučaj je bio jednostavniji, tragična priča koju „Trans reskju" prečesto sluša.

Nuru (26) je znala da je transrodna od malih nogu.

„Uvek sam se družila sa devojčicama", kaže ona.

Sve do puberteta, to nije predstavljalo nikakav problem, ali onda su ljudi u njenom selu postali sumnjičavi prema „feminiziranom mladiću".

„Znala sam da sam dobro, da je sa mnom sve u redu", kaže ona.

Ali njena porodica se nije slagala sa tim.

Pretukli su je i odveli kod vračare, koja je rekla da su na nju bačene čini.

Zbog toga je takva kakva je, rekla je vračara.

Pre godinu dana Nuru je konačno uspela da pobegne.

Nekako je stigla do autobuske stanice i tu čekala.

Kad je naišao otvoreni kombi koji prevozi ugalj, uskočila je pozadi, iako nije imala pojma kuda ide.

Bila je spremna da ode bilo kuda.

Više sati kasnije, kad je kombi usporio, ugledala je otvoreno more i beli pesak Mombase.

Tamo je našla posao kao konobarica, ali kad su ljudi saznali da je trans, počeli su da joj prete i da je vređaju.

Prestravljena, Nuru je prestala da izlazi iz kuće.

Potom joj je jedna prijateljica predložila da stupi u kontakt sa En.

Rođena i odrasla u SAD, En je bila glasna zagovornica trans prava još od kraja osamdesetih.

Željna da sazna iskustva rodno-diverzivnih osoba širom sveta, čak se i preselila u Indiju da bi živela sa zajednicom hidžri - grupom koja se često naziva indijskim „trećim polom", koja u hinduističkom društvu postoji 2.000 godina.

U SAD, ona je gotovo odustala od aktivizma u vreme kad je Donald Tramp izabran za predsednika 2016. godine.

Gledajući kako predsednik preduzima korake za zabranu trans ljudima da rade u vojsci i da im ukine zaštitu na radnim mestima i u školama, En je postalo izuzetno neprijatno da živi u vlastitoj zemlji.

Ali procureli dopis američkog ministarstva zdravlja u kom se predlaže da se nečiji rod definiše kao pol koji im je dodeljen po rođenju, na osnovu njihovih genitalija, bio je kap koja je prelila čašu.

En se upoznala sa još jednom trans ženom po imenu Misti Hil koja se isto osećala kao i ona, i 2018. godine njih dve su napustile SAD.

En se preselila u Holandiju, a Misti u Irsku.

„Misti i ja smo rekla jedna drugoj: 'Kad se izvučemo iz SAD, osnovaćemo organizaciju koja će pomoći drugima da izađu'", kaže En.

U Holandiji, En je počela da živi sa drugom trans ženom, Dženi List, koja se pridružila inicijativi, a koju su odlučili da isprva nazovu „Trans emigrejt".

Očekivali su da će dobijati pozive iz Severne Amerike i možda iz nekih zemalja Južne Amerike.

Ali, kako se vest proširila, poruke su počele da im pristižu iz čitavog sveta.

„Brzo smo naučile lekciju koliko je trans osoba zatočeno u svojim zemljama", kaže En.

Sada preimenovane u „Trans reskju", En i Dženi imaju svake nedelje oko četiri poziva za pomoć od trans muškaraca i žena.

(Misti danas i sama radi kao aktivistkinja u Irskoj.)

Mejlovi pristižu uglavnom iz Južne Amerike, sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.

Nasilje nad transrodnim osobama

• Izveštaj Transdžender Evrope iz prošle godine naveo je da je 2021. godine u čitavom svetu ubijeno 375 transrodnih osoba, što je porast sa brojke od 350 iz 2020. godine - većina smrti (70 odsto) bila je u Centralnoj i Južnoj Americi, dok su prvi put prijavljeni slučajevi u Grčkoj, Kazahstanu i Malaviju
• Većina žrtava bile su migrantske trans žene obojene kože ili seksualne radnice
• U izveštaju Hjuman rajts voča iz 2021. godine kaže se da trans osobe u Egiptu, Libanu i Tunisu nemaju jasne puteve za obezbeđivanje priznanja svog roda, što povećava njihovu ugroženost od arbitrarnog hapšenja i diskriminacije u zdravstvu, smeštaju i zaposlenju

Iako je organizacija stekla status dobrotvorne i može da računa na pomoć desetine dobrovoljaca iz nekoliko zemalja, resursi su joj vrlo ograničeni.

„Stižemo do ljudi preko podzemne onlajn kvir mreže. Neko poznaje nekoga", kaže En.

Dobrovoljci pažljivo osluškuju i osmatraju na terenu.

Ako čuju da je neka trans osoba u nevolji, kontaktiraju ženu u Amsterdamu koja će za njih organizovati bezbedan privremeni smeštaj.

En kaže da je tim uložio vlastitu životnu ušteđevinu u ovu operaciju, ali da mogu da priušte da fizički premeste u drugu zemlju samo delić onih koji ih kontaktiraju - do sada 15 ljudi.

„Bezbedno i legalno preseljenje je teško i sporo", kaže En.

Ali u mnogim slučajevima oni ih premeštaju u okvirima njihovih zemalja.

Često se desi i da je onima koji ih zovu najpotrebnija informacija.

„Ponekad ljudi samo žele da znaju koje su im opcije na raspolaganju", kaže ona.

„Radimo u zemljama u kojima su ljudi u bekstvu zato što je njihovo postojanje tamo protivzakonito.

„Mi smo služba od suštinske važnosti za trans osobe."

Jedna od osoba kojoj je „Trans reskju" pomogao je Nuru, organizujući njeno preseljenje na bezbednu lokaciju, i povezavši je sa drugim trans ženama u Keniji.

Nuru je pitala da li može da radi kao dobrovoljka za „Trans reskju", tako da kad je En čula za probleme osam žena u Mombasi, znala je koga treba da pozove.

Nuru je bila srećna što može da uzvrati uslugom, ali nije bila pripremljena za ono što ju je sačekalo: osam žena naguranih u sićušnu sobu bez vazduha, kuvajući se na nemilosrdnoj vrelini Mombase.

„One su gorele", kaže Nuru.

„Bile su istraumirane."

Žene je tamo smestio čovek koji ih je zatekao na plaži i sažalio se na njih.

Očigledno su bile žrtve dugotrajnog fizičkog i seksualnog zlostavljanja od nekolicine drugih muškaraca.

Jedva da su imale hrane i spavale su sedećki u svojoj sobi, očajnički želeći da ostanu budne u slučaju da budu pronađene i napadnute.

Nuru je pozvala En i Dženi, koje su odmah organizovale njihovo premeštanje i obezbedile im novac za hranu i stanarinu.

Tragično, ali one i dalje nisu bile bezbedne na novoj lokaciji.

Pre samo nekoliko dana, dve od žena napala je grupa muškaraca dok su se šetale na plaži i jedna od njih je ubijena.

Za En ovo samo dodatno potcrtava potrebu za prihvatilište za trans osobe, Eden haus, koje bi bilo locirano u velikom kenijskom gradu.

To neće biti sklonište, kao tajne sigurne kuće koje je „Trans reskju" koristio do sada, već prostrana građevina u kojoj se En nada da će trans osobe moći da žive otvoreno i bez straha.

Bića to prva kuća svoje vrste na svetu, kaže ona.

„Volele bismo da kuća postane institucija dovoljno velika da oko sebe formira neku vrstu mehura za prihvatanje trans osoba.

„Mi želimo da to bude mesto gde trans muškarci i trans žene iz drugih delova sveta mogu da dođu da žive.

„Ako budemo imali sigurnu kuću u Keniji, mogli bismo da prebacimo ljude sa istinski opasnih mesta na sigurno."

Kuća je pronađena, sada je glavni zadatak pronaći 10.000 evra kako bi se ona kupila i da bi se izvršile osnovne prepravke.

Njeni prvi stanari biće sedam preživelih žena iz Mombase.

Ali ona će biti otvorena i za ljude iz svih krajeva sveta, kaže En, kao što su trans muškarci kojima su pomogle da pobegnu iz Saudijske Arabije ovog meseca, a koji su mogli biti ubijeni da su tamo ostali još malo duže.

Jednog dana En bi volela da može da obezbedi terapiju za sve kojima je potrebna, ali za sada je naglasak na fizičkom preživljavanju.

„Mi smo obični ljudi. Mi samo želimo da živimo svoje živote."

SVE JE TO U REDU. SVI IMAJU PRAVO NA SVOJ ZIVOT. TREBA POSTOVATI RAZLICITOSTI. MEDJUTIM, VECINA LJUDI SPADA U PODELU MUSKO ZENSKO. BRACNI PAR MUSKARAC I ZENA IMAJU DECU DECAKE I DEVOJCICE. SADA SE ZABRANJUJE DA GOVORIS DETETU KOG JE POLA. OD VRTICA DETE IMA PRAVO DA SAMO IZABERE SVOJ POL. E TO NE RAZUMEM I NE PODRZAVAM. DAKLE OTKAD VECINA NIJE BITNA I OD KADA SE TOLIKO PISE O HOMOSEKSUALIZMU I TRANSRODNOSTI? KAO DA SU ONI U VECINI? JAKO LOS PRIMER ZA DECU KOJA TREBA DA SE OPREDELE STA SU. I TO JE UZAS DA TREBA DA SE OPREDELIS KOJI SE ROD KAO DA BIRAS CIPELE . MOZDA JE TO NOVI SVETSKI POREDAK U KOME CEMO IZGLEDA SVI BITI ISTOG POLA. NE SVIDJA MI SE.