LAKO JE DANAS BITI VAMPIR

 JEDNOSTAVNO JE. DANAS SE TOLIKO MNOGO ZNAO FUNKCIONISANJU LJUDSKOG TELA DA JE 'BITI VAMPIR' ZAISTA MOGUCE. SVE ONE LEGENDE, FILMOVI I KNJIGE NASTALE SU MOZDA BAS ZATO STO LJUDI NISU ZNALI NISTA O BOLESTIMAKOJU 'NAVODNI VAMPIRI' IMAJU. STRASNI GROF DRAKULA CIJI SE DVORAC I DANAS POSECUJE U RUMUNIJI ( GROF VLAD TEPES) MOZDA SU SAMO BILI BOLESNI. 

SVE BI TO BILO U REDU DA DANAS BOGATASI NISU KRENULI NAPRED I POSTALI VAMPIRI PRIMERENI VEKU TEHNOLOGIJE

Hajdemo ipak redom. Dve bolesti karakterisu ljude koje nazivaju vampirima. Hranjenje krvlju i nemogucnost izlaska na sunce.

Istorijski gledano, postoji mogućnost da su neki ljudi koji su patili od eritropoetske porfirije pogrešno povezivani sa mitskim bićima poput vampira. Eritropoetska porfirija može izazvati fotosenzitivnost (osetljivost na sunčevu svetlost) i oštećenje kože nakon izlaganja sunčevim zracima. Ovi simptomi mogu dovesti do izbegavanja sunčeve svetlosti i preferiranja noćnog života kod nekih pacijenata.

U prošlosti, kada su ljudi bili manje upoznati sa medicinskim poremećajima i genetskim bolestima, takva neobjašnjiva ponašanja i fizičke promene mogli su biti povezani sa nadnaravnim objašnjenjima. Postoji teorija da su neki ljudi s eritropoetskom porfirijom, zbog svoje fotosenzitivnosti i potrebe da izbegavaju sunčevu svetlost, mogli biti doživljavani kao neobični ili čudni, što je možda doprinelo mitu o vampirima.

Međutim, važno je naglasiti da vampiri suštinski predstavljaju fiktivna bića iz folklorne i književne tradicije, a ne stvarne osobe. Eritropoetska porfirija je medicinski poremećaj koji zahteva ozbiljan pristup i tretman, i nije povezan sa natprirodnim sposobnostima ili potrebama za konzumacijom krvi.

Dakle, iako postoji mogućnost da su simptomi eritropoetske porfirije doprineli mitu o vampirima u nekoj meri, važno je razlikovati medicinski poremećaj od folklornih priča i mitova.

Eritropoetska porfirija, takođe poznata i kao eritropoetska protoporfirija (EPP), je retka nasledna bolest koja utiče na metabolizam hemoglobina. To je tip porfirije koji utiče na enzim koji je odgovoran za pretvaranje protoporfirina u hem. Kao rezultat toga, protoporfirin se nakuplja u organizmu, posebno u crvenim krvnim zrncima, koži i drugim tkivima. 

 

Merticus, u svojim 40-ima, šef je Saveza vampira u Atlanti i glas vampirske zajednice. On je ono što bi mnogi smatrali vampirom sangvitarijancem,  pojedincem koji kaže da ne može adekvatno održati vlastito fizičko, mentalno ili duhovno blagostanje bez uzimanja krvi iz drugih izvora.

Dok se Merticus identificira kao "stvarni vampir", on se kreće među nama. Osim što se obično oblači u crno, ne krasi ga proširena garderoba i ukrasi mnogih vampira, poput očnjaka i kontaktnih leća. Ali on se hrani ljudima koji na to pristaju.pak, mali broj naučnika je zaintrigirao pozamašan broj vampira koji tvrde da je njihovo stanje autentično, pa su počeli da istražuju da li se radi o potencijalnom psihičkom poremećaju.

Profesorka sa "DeSales" univerziteta, doktorka Katarina Ramsland, tvrdi da "pravi vampiri" boluju od psihičke bolesti koja se temelji na lažima i obmanama. Ona je čak uvela i novi medicinski termin - vampirski poremećaj ličnosti. To nije kult, religija, opasna navika, kao ni grupa zaluđenih tinejdžera, a nije ni malo slično onome o čemu ste čitali u knjigama ili videti na filmovima - kaže on.

Mertikus, koji inače tvrdi da ne voli da se eksponira, 2005. godine je osnovao "Savez vampira Atlante", organizaciju koja ima za cilj da pruži podršku "sveže probuđenima".

Upravo zato, kao najinformisanija osoba iz sveta vampira, bio je idealan kandidat da pomogne dvoje socijalnih radnika koji su se usudili da istraže teškoće s kojima se susreću osobe koje je "boluju" od vampirizma.

Dr Vilijams, profesor socijalnog rada, izučavao je vampire više od jedne decenije. On je prvotno bio skeptičan, međutim s vremenom je postao sve uvereniji da je zaista reč o pravom stanju.

U svom istraživačkom radu, dr Vilijams je vampire sortirao u tri grupe:

Prvi su "lajfstajl" vampiri. Oni predstavljaju svojevrsnu verziju "lajt" vampira koje privlači isključivo estetska strana vampirizma, dok nemaju potrebu za konzumiranjem krvi.

Druge dve vrste nemaju nekakve veze s estetikom. Reč je o tkz "sanguinarian" i fizičkim vampirima, koji ne mogu da održe fizičko i psihičko zdravlje bez konzumiranja krvi.

Sanguniarian vampiri, koji piju male količine krvi (ljudske ili životinjske), smatraju da je vampirizam njihov urođeni identitet, a ne izabrani stil života, tako da im nehranjenje nije opcija.

Mertikus se hrani jednom nedeljno, pri čemu popije jednu do dve kašike krvi. On ne veruje u skladištenje "moćnog crvenog napitka", pa će radije popiti svežu životinjsku krv ukoliko sebi ne obezbedi donora.

Takođe, sam čin hranjenja je za njega nešto mnogo više od običnog ispijanja krvi, već je isprepleten sa seksualnosti, ali napominje da to nije slučaj kod svih vampira.

Za razliku od raširenih priča, ujedanje nije metoda kojom dolazi do krvi, jer smatra da to nije higijensko. On koristi sterilisani skalpel sa kojim napravi mali rez na leđima donora.

Dok sisa krv, Mertikus prolazi kroz stanje dubokog smiraja dok ga po celom telu prožimaju žmarci. Za njega je čitavo iskustvo erotsko i senzualno.

Nekoliko teorija o stanju vampirizma su se prožimale kroz istoriju. U prošlosti su mnogi za "krivca" smatrali tuberkolozu zbog koje su oboleli iskašljavali krvi.

U srednjem veku se verovalo da je vampirizam bolest mrtvih, dok se u 19. veku ono smatralo seksualnim stanjem.

I dok se danas sve više raspravlja o pravim vampirima i njihovim pravima, Mertikus napominje da ni sam nije siguran je li ta pažnja javnosti dobra ili ne.

- Vreme će pokazati. Mi tražimo da ljudi ostanu otvoreni, tolerantni i da nam pruže pravo na našu privatnost - rekao je Mertikus koji sebe smatra pravim vampirom

Tehnološki magnati su započeli veliku revoluciju besmrtnosti. Njihovi izumi (PayPal, Facebook, kriptovalute) danas su u svačijoj realnosti i nadživeće ih. Tako bi bar trebalo po zakonu prirode. Ali, koliko je poznato javnosti, ovi štićenici Silicijumske doline u kojoj su počeli da zarađuju milijarde, planiraju da ne stare i predano na tome rade.

Pre nekoliko decenija ostatku ljudske populacije predstavili su jedan veliki problem za koji niko nije ni znao da postoji. To je smrtnost sa procesom starenja koji joj prethodi. Ako starenje ili smrt tretirate kao poremećaj i bolest, naravno da ćete pozvati u pomoć medicinu. Tako danas stoje stvari.

Kako će ovi moćnici stići do besmrtnosti u inat prirodi i uz silu koju im je tehnologija obezbedila? Naukom, istraživanjima, farmacijom, genima, tretmanima, pa i vampirskim načinom života.

Ako vas zanima tema besmrtnosti i dokle se u istraživanjima i kreativnoj nejazažljivosti stiglo danas, zanimaće vas i novo čedo BBC Radio 4. U pitanju je podkast koji vodi psiholog Aleks Krotoski ’Besmrtni’ (Immortals).

Jednu od epizoda Krotoski je nazvala ’Drakula’. U uvodom delu rekla je:

„Pre samo dve decenije bilo je smešno i zamisliti da svako u džepu ili ruci ima kompjuter. Zatim su talantovani naučnici i vanserijski preduzetnici pomerili stvari i napravili masovne promene ubeđeni da ih ništa neće zaustaviti…“

Nije sve stalo na čistoj tehnologiji. Ekipa Silicijumske doline započela je novu borbu koja traje poslednjih 20 godina i pokrenuta je jednom željom – da žive večno.

„I, ne samo da misle, već znaju, da je tehnologija ta koja će ih odvesti u večnost“ u prvim sekundama podkasta Krotoski je uvela slušaoce.

Gost je bio Brajan Džonson, poznat tehnogenije, milijarder koji je svoju kompaniju Braintree Venmo prodao PayPal-u za 400 dolara (neki mediji pišu i za duplo više). Jedan je u nizu koji želi gorepomenuti večni život. Koga zanimaju detalji, poznat je i po vampirskom stilu života jer mesečno uzima krvnu plazmu svog sina, a svoju daje ocu.Nemam strah od smrti, ako ljudi misle. Zahvalan sam na svakom trenutku u životu. Naravno da bih, kao i većina, želeo da živim što duže. Ali, od kada sam prodao svoju firmu pre 10 godina, počeo sam sa hipotezom da ćemo svi umreti. Pitanje je da li je to tačno u slučaju da nauke uznapreduju do nivoa da se smrtnost postavi u pitanje“, ispričao je Džonson.

Krotoski je posvedočila slušaocima da Brajan Džonson ima neverovatnu kožu. Ima 45 godina, ali njegov izgled ne može to da potvrdi. Mogla bi da mu dodeli od 18 do 60. Godišnje troši dva miliona dolara svog ličnog novca testirajući na sebi sve što nauka preporučuje da bi „živeo dovoljno dugo da živi večno“.

Istražujući tehnološke inovacije više od 25 godina i radeći kao psiholog, Krotoski uverava da je tehnologija vrlo uspešna u svojim namerama, pa makar se radilo i o nameri da se otarasi smrti. „Svi bismo ispali smešni i naivni ako ne bismo verovali ovim ljudima koji su se već pokazali i svima iz korena promenili živote. Ko kaže da se to neće ponoviti? Uostalom, u poslednjih 100 godina ljudski život je dva puta duži“, u jednom od komentara rekla je autorka emisije.

Brajan Džonson koristi sve što može, a što je dala nauka ne bi li produžio život.

Prvo, strogo kontroliše unos kalorija u dogovoru sa naučnicima.

Vežba po tačno propisanom protokolu i propisanom algoritmu.

Redovno i kontrolisano uzima suplemente i dodatke ishrani.

Ali, najradikalniji je vampirski tretman – transfuzija krvne plazme mladih ljudi.

Iako je upoznat sa svim opasnostima transfuzije i rizikom od prenosa bolesti, Džonson je preduzeo mere predostrožnosti. Jedino što mu je trebalo je mlad, prav i zdrav donator. Pokazalo je da najbolji donator njegov 17-godišnji sin.

„Nikada ranije nisam tako pažljivo pratio šta moj sin jede kao sada jer njegova krv ulazi u moje telo. On ima punomoć za moj opstanak“, priznao je Džonson.

Po njegovim rečima, postupak razdvajanja plazme od crvenih krvnih zrnaca nije jednostavan. Njegovom sinu se zabadaju igle u vene kao i pri svakoj transuziji s tim da u ovom slučaju, veoma bučna mašina automatski razdvaja plazmu i eritrocite koje odmah vraća u telo donatora. Nekoliko sati kasnije, Džonsonu se ubrizgava sinovljeva plazma.

I, tu se porodična veza za očevu dugovečnost ne završava. Brajan Džonson je donator krvne plazme svom ocu koji ima punih 70.

„U celom ovom procesu nema emocija. To je samo procedura koju sprovodimo. Uzimao sam krvnu plazmu ranije od mladih donatora, ali ipak je drugačije kada znam da mojim venama teče plazma mog sina. Možda je nasmisleniji trenutak u životu mene i mog oca kada on dobija moju plazmu. Sada delimo privatnost“, izjavio je Džonson.

Iz svog ličnog iskustva, autorka emisije ’Besmrtnici’ Krotoski, tvrdi da su savremeni tech mozgovi nezaustavljivi u svojim namerama. Ambiciozni su. Spremni da urade lude stvari da sprovedu ideje i reše velike probleme.

Pored svega toga, baš kao i Brajan Džonson, imaju i duboke džepove za ovakve i slične eksperimente. Da li su sluge nauke u nadi da će ljudima doneti koju godinu zdravog života, ili su samo zaljubljeni u sebe i svoja dela i procenili da je šteta da ih jednog dana nema?

A, šta ako su svi ovakvi dobrovoljci u pravu i neka budućnost potvrdi da smrt nije obavezna?

Za sve.

Vampirski ili na neki drugi način. Saznaće se.

ZAISTA NEVEROVATNA PRICA .NAROCITO OVA SA UZIMANJEM 'MLADJE KRVI' STO ME ASOCIRA NA PRICU O AFERI 'PICAGEJT' I SLICNIM. UZIMANJE KRVI OD EMBRIONA DO BEBA ILI MALE DECE DA BI SE PRODUZIO ZIVOT BOGATASIMA. JEZIVO! LICNO JA VISE VOLIM FILMOVE O ONIM VAMPIRIMA. NAJBOLJI OD SVIH BELA LUGOSI - CRNO-BELA VERZIJA DRAKULE. MADA NI NOVIJE VERZIJE NISU LOSE. VAMPIR JE TREBAO DA OSTANE SAMO MIT !