OBRAZOVNI SISTEM

POCEO JE SEPTEMBAR . NOVA SKOLSKA GODINA  NOVA PRAVILA CAK I KOD NAS. A U SVETU PROMENA MNOGO VISE KAD SU DECA U PITANJU . OBRAZOVANJE JE VEOMA VAZNO . I ZA POJEDINCA I ZA DRUSTVO. I MISLIM DA SMO SVI TU PODBACILI. IAKO HVALE ODUVEK NASE OBRAZOVANJE JER JE KOMPLEKSNIJE NEGO U DRUGIM DRZAVAMA, MENI SE CINI DA UOPSTE NIJE PRILAGODJENO NOVOJ GENERACIJI. I DA JE TO OSNOVNI PROBLEM STO NAM DECA NISTA VISE NE ZNAJU. STO VISE TEHNOLOGIJE TO MANJE RAZLOGA DA SE NESTO PAMTI. MADA MISLIM DA NI TEHNOLOGIJA NE POMAZE AKO SE NE ZNAJU NAJOSNOVNIJE STVARI.

U JAPANU SU OTISLI KORAK DALJE.

Japanski obrazovni sistem je toliko revolucionaran da trenutno obučava decu kao „građane sveta“, a ne kao Japance.

U Japanu se testira revolucionarna pilot šema pod nazivom „Hrabra promena“ (Futoji no henko), zasnovana na obrazovnim programima Erazmus, Grundtvig, Mone, Ašoka i Komenski. To je konceptualna promena. Oni će razumeti i prihvatiti različite kulture i njihovi horizonti će biti globalni, a ne nacionalni. 12-godišnji program se zasniva na konceptima:

- Nema kažnjavanja.

- Nema domaćeg.

- I ima samo 5 predmeta, a to su:

1. Poslovna aritmetika. Osnovne operacije i korišćenje finansijskih kalkulatora.

2. Čitanje. Počinju čitanjem jednog lista knjige koje svako dete odabere dnevno, a završavaju čitanjem jedne knjige nedeljno.

3. Državljanstvo. Znači, potpuno poštovanje zakona, građanskih vrednosti, etike, poštovanje pravila suživota, tolerancije, altruizma i poštovanja ekologije i životne sredine.

4. Informatika. Kancelarija, internet, društvene mreže i onlajn aktivnosti.

5. Jezici. 4 ili 5 pisma, kulture, religije, uključujući japanski, latinski, engleski, nemački, kineski, arapski; uz socijalizaciju razmenjuju posete porodicama u svakoj zemlji tokom leta.

Šta će biti rezultat ove emisije? Mladi koji sa 18 godina govore 4 jezika, poznaju 4 kulture, 4 pisma.

- Vešti su u korišćenju svojih računara i mobilnih telefona kao alata za rad.

- Čitaju 52 knjige godišnje.

- Poštovanje zakona, ekologije i suživota.

- Savršeno vladaju aritmetikom poslovanja i finansija.

Ima ovde a priori dobrih stvari..

Multikulturalonst, to svskako jeste, uvek sam za nju, ako je impostirsba FOBRONSNERNO, INTEKEKT. SPOZNAJNO, ali, bojim se da bi ovde pre bilo ,,upoznsj neprijatelja da bi ga POBEDIO,, .. Putovanja u razne zemlje, ako su u kontekstu širenja znanja, OK, su.. Ali, mo.že biti i drugačije ecc

. Ali, toliko toga nedostaje..

Ne vidim filozofiju , sociologiju, istoriju, geografiju, biologiju.. sport, muziku, likovnu edukaciju ..

FOKUS JE NA SVETSKOM BIZNISU & GLOBALIZMU ( obuceni već da bdu ,,japi,, i osvajaju svet 

Mozda i jeste dobro da se stice samo znanje u  uskom okviru. Mozda nije dobro da se znanje raspline na sve segmente sveta koji nas okruzuje. Zasto ljudi ne bi znali samo kako da zaradjuju pare kad im je samo to potrebno za ovo potrosacko drustvo? Sto bi znali bilo sta o nauci, umetnosti, istoriji? Meni je to strasno jer obrazovanje koje je dobila moja generacija je toliko dobro da se i danas secam svega sta smo ucili. A ucili smo mnogo toga. I meni je to super. Danasnje generacije mesaju poznate slikare i kompozitore. Ne znaju gde je koja drzava. Ko su nasi naucnici a kamoli tudji. I tako dalje. Mnogo je veci spisak stane znaju. I mnogo mi je zao zbog toga.

Na celu ovu moju pricu od danas i od proslog bloga nadovezao se film o Barbiki.

Prvi niz asocija proistekao je iz povezanosti s Platonovom teorijom Ideja, a sudeći po internetu, nisam jedina kojoj je ovo poređenje palo napamet. Da bih bila jasnija, ukratko ću (najkraće moguće) objasniti ovaj koncept koji je središte celokupne Platonove filozofije. Naime, ideje za ovog antičkog filozofa predstavljaju modele po kojima je nastao “propadljivi” svet u kojem živimo, predmeti i živa bića koja nas okružuju, a ujedno i suštinu svih tih stvari.

Ideje nisu čulno opažljive, nevidljive su i mogu se shvatiti samo umom,  postoje u sasvim odvojenom svetu – svetu Ideja. One su pradigma stvari, ideal onoga kako bi trebalo da postoje u propadljivom svetu. A kakve sve to veze ima s filmom “Barbie”?

Greta Gervig je, čini se, ovu teoriju implementirala u koncept Barbilenda – mesta u kojem egzistira ideja Barbi po sebi, na osnovu koje nastaje igra. Stereotipna Barbi predstavlja ideju prelepe, zabavne, savršene žene koja “može biti sve”, ali je devojčice širom sveta svojom maštom oteletvoruju kroz različite oblike ljudskog postojanja (od Barbi medicinske sestre, do pilotkinje i predsednice). Isto se odnosi i na čitav Barbilend, sačinjen od živih bića i predmeta koji čine idealan svet mašte – paradigmu stvarnosti kakva bi trebalo da bude.

Sve Barbi žive da bi se zabavljale, njihov svaki dan je isti – najbolji ikad proživljen, onakav kakva je izvorna ideja života, izmaštana dečijim srcem. Barbi i Ken jesu par, ali oni svoju vezu ne konzumiraju jer ne poseduju genitalije. Isto tako ni hrana ni voda u Barbilendu nisu stvarni, a stanovnici univerzuma nemaju osnovne ljudske potrebe, što ovaj svet čini potpuno neukaljanim fiziološkim, propadljivim, a navodeći nas na pretpostavku da su mala deca najpribližnija svetu Ideja, odnosno paradigmi sveta koja je savršena. Do promene dolazi odrastanjem, koje nas udaljava od suštine i primorava da život provedemo u traganju za istom.

Poslednja generacija devojčica koje su se pretežno igrale Barbi lutkama stupila je u svet odraslih, a uz pretpostavku da je režiserka u svoj film ostavila prostor za gorenavedeno tumačenje, udaljavanje od detinje imaginacije narušilo je svet u kojem je egzistirala Ideja Barbi, čije je otelotvorenje protagonistkinja – bombastična plavuša koju svi mi zamislimo kada nam neko spomene ovu lutku. Baš zbog toga, ona je u filmu nazvana Stereotipna Barbi (Stereotypical Barbie) čiju ulogu je maestralno i beskrajno šarmantno odigrala Margo Robi (Margot Robbie).

Savršenstvo Barbilenda je narušeno, a protagonistkinja je iznenada postala svesna smrti i prolaznosti. Ona to ne prihvata, želi da predupredi neminovnost i povrati narušeno savršenstvo. Od tog trenutka, primećujem da Gervig iz platonističke filozofije pravac svog filma usmerava na jednu drugu idejnu ravan, najintrigantniji koncept prethodnog desetleća, iliti Multiverzum (Multiverse).

Ono što je, takođe, primetno jeste da je ovaj motiv poslednjih godina poprilično zastupljen u kinematografiji i ostalim tvorevinama pop kulture, a najupečatljiviji primeri za to jesu animirana serija “Rik i Morti” (Rick and Morty) i višestrukim oskarom nagrađen film “Sve u isto vreme” (Everything Everywhere All At Once). Ono što “Barbie” čini drugačijem od pomenutih ostvarenja, jeste izostanak tehnologije i apsolutno oslanjanje na dečiju imaginaciju.

Samo naizgled, Multiverzum je antipod Platonovoj Teoriji Ideja. On je virtuelna kopija stvarnosti, koja je kopija sveta Ideja, što ga dva koraka udaljava od ovog koncepta. Međutim, ako proniknemo u dublje tumačenje, ovaj koncept je nastao upravo iz ljudske težnje da se približi Idejama i pronikne do same suštine, zbog čega je čovek pribegao tehnologiji koja će odvojiti od telesnosti i pomoći mu da prevaziđe barijeru između stvarnog i imaginativnog.

Iako višestruka realnost u filmu nije predstavljena kao virtuelna i tehnologijom posredovana, a kroz svetove se putuje igračkama-prevoznim sredstvima, paralelizam je jasan. Da bismo u savremenom dobu dostigli spoznaju, neophodno je da oslobodimo imaginaciju. I tu dolazi do spajanja svetova, te uspostavljanja narušene ravnoteže. Stereotipna Barbi u susretu sa svetom propadljivih stvari napušta ideal savršenstva – više se ne šminka, po prvi put plače i, što je najvažnije, postaje misleće biće. Najzad, odlučuje da ostatak života provede u tom “realnom” svetu, tragajući za smislom.

S druge strane, ljudi koji su dospeli u Barbilend – žena u srednjih godina koja prolazi kroz egzistencijalnu krizu, njena namrgođena Gen Z ćerka tinejdžerka, i uštogljeni čelnici kompanije Mattel – ponovo u sebi otkrivaju dečiju imaginaciju, te iskonsku potrebu za igrom koja im menja dotadašnju percepciju stvarnosti. Pored navedenog, univerzumi se prepliću i na nivou kinematografije, te imamo širok spektar reminiscencija na kultne filmove – od “Odiseje u svemiru” (Space Odissey) do “Gordosti i predrasuda” (Pride and Predjuce).

Naposletku, efekat višestruke stvarnosti film postiže uvođenjem sveznajućeg naratora koji se direktno obraća publici, demistifikujući namere filma i time zadirući u stvarnost sa druge strane filmskog platna.

Dakle, Greta Gervig je svojim suptilnim metaforama i asocijacijacijama, ostavila beskrajan prostor za tumačenje – možda čak i nadogradnju značenja koja joj nisu bila prvobitna namera – ali, svakako verujem da je doprla do svih onih devojčica koja se kao male igrale Barbikama, a zahvaljujući ovom sineatskom oživljavanju njihove omiljene lutke, ponovo doprle do dubina svoje imaginacije.

Nakon što sam vas uvela u Barbilend iz perspektive filozofije medija, u narednom izdanju imaćete priliku da čitate o marketingu i strategijama kojima je kompanija Mattel pribegla prilikom medijske promocija i u okviru samog filma. 

Nikad ne verujte da je film samo film. Ispiranje mozga deci krece od crtaca, reklama i TIK_TOKA. Nastavlja se drustvenim mrezama, medijima uopste.Obrazovanje nije moglo da ne pretrpi promene. Za mene promenilo se na gore. Ali sta ja znam? Mozda je na bolje, mozda je bas prilagodjeno novoj generaciji. Ako jeste srecna sam sto necu jos dugo ziveti u takvom svetu.

 OBRAZOVANJE TREBA DA BUDE NESTO NAJVAZNIJE U ZIVOTU. ZNANJE PRUZA MOC. KAD IMAS ZNANJE IMAS I NOVAC(BOLJE PLACEN POSAO). ALI AKO JE TO TVOJE CELOKUPNO ZNANJE SAMO U SLUZBI ZARADJIVANJA NOVCA ONDA JAO. TREBA DA ZNAS I DA PRIMECUJES SVET OKO SEBE POTPUNO DRUGACIJE NEGO STO JE UPUCENOST SAMO NA STVARANJE KAPITALA. U SVETU IMA TOLIKO STVARI KOJE SU MNOGO POTREBNIJE ZA COVEKA. NE ZNANJE U VEZI SVEGA OSTALOG STO NAS OKRUZUJE CINI NAS TOTALNO PRAZNIM I POVRSNIM. A MOZDA TAKVI I TREBA DA BUDEMO????