MARIJE I KATARINA

 MARIJA TEREZIJA NJENA CERKA  MARIJA ANTOANETA I KATARINA VELIKA. TRI NEVEROVATNE KRALJICE. SVE SU BILE IZUZETNO POSVECENE SVOJOJ ZEMLJI I NJENOM PROSPERITETU I ZNALE SU DA TO MOGU JEDINO POSTICI OBRAZOVANJEM SVOG NARODA. A TO JE BIO XVIII VEK -VEK PROSVETITELJSTVA. I ONE SU TO ZNALE BEZ INTERNETA. DANAS IMAMO INTERNET I VIKIPEDIJU NA KOJOJ SVAKO MOZE DA NAPISE SVOJ CLANAK O NECEMU. A SVI MISLE DA JE TO ENCIKLOPEDIJA ( KOJU SU PRVI URADILI ONI PROSVETITELJI IZ  XVIII) VEKA ALI NARAVNO DA NIJE. VRATIMO SE MI KRALJICAMA I NJIHOVOM NADASVE ZANIMLJIVOM LJUBAVNOM ZIVOTU.

MARIJA TEREZIJA

Nije bilo toga što Marija Terezija nije mogla da uradi. U rat bi išla da su joj trudnoće to dozvolile

Drugo, ali najstarije preživelo dete Karla VI, cara Svetog rimskog carstva, Marija Terezija se rodila rano u jutro 13. maja 1717. godine, nedugo nakon smrti svoga jedinog brata Leopolda.

Rođenje ženskog deteta izazvalo je veliko razočaranje kod cara i stanovnika Beča jer su svi sa nestripljenje očekivali muškog nasledika. Ispostavilo se, uzaludno, piše Istorijski zabavnik.

Nakon Marije, car je dobio još dve ćerke i postalo je izvesno nešto, do tada nezamislivo – habzburški presto preuzeće, po prvi put u istoriji, žena!

Porodica Hazburga nije imala direktnih muških naslednika, a Karlo VI je sve učinio kako bi omogućio nasleđivanje prestola po ženskoj liniji što je na evropskim dvorovima 18. veka bio presedan. Otac joj je tzv. Pragmatičkom sankcijom iz 1713. godine omogućio da nasledi teritorije koje su se inače mogle nasleđivati samo po muškoj liniji i od strane muškaraca.

Tako se, ne bez borbi i protivljenja, dogodilo da je po njegovoj smrti 1740. godine Marija Terezija postane nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, nemačka kraljica, velika vojvotkinja Toskane, kratko vojvotkinja Lotaringije, vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Pjaćence i Gvastale, vladarka Austrijske Nizozemske i brojnih grofovija. Ironično, Marija Terezija nikada nije krunisana krunom carice. Car je formalno bio njen suprug – Franc Stefan, a tek kada je on postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija, ali samo kao supruga cara, dobija titulu carice.

Iako se od nje očekivalo da vlast prepusti mužu, a kasnije sinu Jozefu, koji su formalno bili njeni savladari u Austriji i Češkoj, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih poseda i jedina žena u istoriji Habzburške monarhije koja je postala vladarka.

Marija Terezija je podsticala i sprovodila raznovrsne i mnogobrojne reforme uz pomoć svojih ministara. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, podsticala trgovinu i razvoj poljoprivrede, što je značajno ojačalo Austriju. Uvela je opštu školsku obavezu, tako da su sva deca od 6 do 14 godina morala ići u školu. Podsticala je razvoj manufaktura u Austriji.

Modernizovala je vojsku. Reorganizovala finansije i državnu kasu. Zabranila je lov na veštice i mučenje. Činila je sve da, iako je bila vrlo pobožna, potčini crkvu autoritetu države.

Savremenici često pišu da Marija Terezija nije posedovala naročiti intelekt, ali da su je ipak karakterisale osobine cenjene kod monarha – dobrodušnost, razumnost, odlučnost te, najvažnije od svega, spremnost da prizna grešku i mentalnu superiornost svojih savetnika.

Godine 1736. Marija Terezija se udala za vojvodu Franca Stefana. Par se od ranije poznavao jer je mladoženja od svoje petnaeste godine živeo na bečkom dvoru, a to je bila retkost.

Za razliku od mnogih osoba svoga vremena, Marija Terezija je uistinu bila zaljubljena u svoga supruga, ali brak je patio zbog nevere na obe strane. Ipak, činilo se da to paru ne smeta. Njih dvoje je vezivala prava, iskonska naklonost i ljubav veća od čisto telesne.

Franc I je tokom svoje vladavine imao samo nominalnu ulogu, dok je glavne državničke poslove obavljala Marija. Poznat je po tome što je supruzi za rođendan poklonio zoološki vrt, danas najstariji te vrste na svetu - na imanju palate Šenbrun u Beču.

Uprkos činjenici da su i Franc i Marija imali ljubavne afere, njihov brak se smatra srećnim. Franc I je umro iznenada 18. avgusta 1765. u Inzbruku na povratku iz opere. Njihov najstariji sin Jozef je izabran za cara Svetog rimskog carstva i do caričine smrti je vladao zajedno sa majkom.

Marija Terezija zapisala je: “Izgubila sam muža, prijatelja, jedino što sam volela”.

Žena koja je rađala i vladala

U rasponu od 20 godina Marija Terezija je rodila 16 dece od kojih je 13 preživelo detinjstvo. Imala je jedanaest ćerki i pet sinova.

Za Mariju Tereziju nije bilo odmora! Skoro sve trudnoće odvijale su se dok je negde na ogromnoj teritoriji kojom je upravljala trajao rat. Rat i rađanja su se morali odvijati istovremeno. Carica je često izjavljivala da želi da ide u bitke, ali je bila sprečena neprestanim trudnoćama.

Bila je brižna majka i, nakon što su deca odrasla i otišla iz doma, pisala im je najmanje jednom sedmično, jer je verovala da ima autoritet nad njima, makar oni bili carevi i kraljice.

Naime, carica je dobar deo života posvetila i pronalaženju bračnih partnera za svoju decu. Bračne pregovore je vodila zajedno s ratnim kampanjama i državnim poslovima.

Decu je tretirala s ljubavlju, ali ih je koristila kao pijune u dinastičkim igrama, a njihovu sreću je žrtvovala za dobrobit države. Sinovi Josip i Leopold su bili neposredni naslednici njenog prestola, dok je ćerka Marija Antoaneta završila pod giljotinom kao žena francuskog kralja Luja XVI.

Nije Marija Terezija bila savršena, daleko od toga! Bila je konzervativna po pitanju državnih stvari kao i po pitanju verskih. Bila je religizona katolikinja, bez imalo razumevanja za druge vere čiji su pripadnici bili preobraćivani na teritoriji njenog carstva. Protestanti su bili tlačeni, proganjani u slabo naseljene oblasti današnje Rumunije.

Celog života se borila protiv nemorala. Na Sudu nevinosti koji je osnovala suđeno je prostitutkama, preljubnicima, sodomistima, homoseksualcima… Kazne su bile u rasponu od šibanja, pa sve do smrti, a ovo naravno nije važilo za njene mnogobrojne ljubavnike.

Ipak, kada je umrla 29. novembar 1780. u 63. godini Marija Terezija je iza sebe ostavila obnovljeno carstvo koje je uticalo na ostatak Evrope dugo nakon njene smrti. Njeni naslednici su se ugledali na njen primer i nastavili modernizaciju.

Marija Terezija je sahranjena zajedno s mužem u Carskoj kripti, u grobnici čiju je izradu naredila za života.

MARIJA ANTOANETA

 

Poslednja kraljica apsolutističke Francuske Marija Antoaneta bila je ujedno i najozloglašenija vladarka i verovatno jedina žena u istoriji koju je mrzeo ceo jedan narod, a to je bio njen narod. Dožiela je jeziv kraj, osuđena je na smrt i pogubljena je giljotinom.

Sa godinu dana starijim suprugom Lujom XVI. za kojeg su udala s 15 godina imala je takav odnos da su svoj brak konzumirali tek nakon sedam godina.

On je kao mladić bio stidljiv i ćutljiv. Marija Antoaneta je iza sebe ostavila pisma, ali više od dva veka niko nije mogao dešifrovati šta u njima piše. Tačnije šta piše u onim cenzuriranim delovima koja su bila precrtana crnom tintom.

Svi raniji pokušaji da se dešifruje cenzurisani delovi pisma bili su bezuspešni, ali tim stručnjaka iz francuskog Naučnog instituta za konzervaciju zbirki (CRCC) uz pomoć najsavremenije rengenske tehnologije i infracrvenih skenera, uspeli su doći do teksta ispisanog rukom francuske kraljice.

Svi škakljivi detalji su, naime, bili prekriveni crnom tintom - pretpostavlja se da je to učinio sam švedski grof ili njegovi potomci kako bi sačuvali kraljičinu čast.

Tajna je bila ta da je francuska kraljica bila u strastvenoj vezi sa švedskim grofom Akselom von Fersenom, a pojavile su se i tvrdnje da kralj Luis XVI. nije bio otac od dvoje njihove dece, a zajedno su ih imali četvoro.

Aksel von Fersen je inače bio prijatelj francuske kraljevske porodice, a istoričari su dugo raspravljali o prirodi njihove veze pri čemu su neki smatrali da je bila ljubavna, neki seksualna, a neki platonska.

"Živim da bih te voleo"

"Završavam ovo pismo, ali ne pre nego što ti kažem, dragi i mili moj prijatelju, da te ludo volim i obožavam u svakom trenutku", napisala je kraljica u prvih od ukupno 13 pasusa.

U knjizi britanske istoričarke Evelin Far: "Volim te ludo Marija Antoaneta: Tajna pisma” autorka tvrdi da je "prilično očigledno da je (princeza) Sofi bila Fersenovo dete" a dovodi u pitanje očinstvo Luisa XVI nad Antoanetinim sinom Luisom Čarlsom.

Kao glavni dokaz poslužilo joj je pismo koje je prijatelj kraljevskog para Kuintin Kraufurd 1791. napisao tadašnjem britanskom premijeru Vilijamu Pitu i državnom sekretaru lordu Grenvilu i u kojem je navodno tvrdio da bi grof u stvari mogao biti otac prestolonaslednika (najstarijeg sina francuskog kralja).

"Zaljubljeni grof je u jednom pismu pisao kraljici: "Volim te i volet ću te ludo do kraja života"", a ona mu je rekla da je on najvoljeniji i najnežniji muškarac, te da njeno srce pripada njemu, navodi Farova u svojoj knjizi.

""Volim te ludo" je prilično moćna izjava, to nećete reći samo nekom dobrom prijatelju. Ona zaista puno govori - ukazuje na fizičku vezu. Bili su ljubavnici" uverena je autorka.

Ona još piše da je par, koji je navodno deset godina bio u seksualnoj vezi, pomoću nevidljive tinte i šifriranih imena sakrio sadržaj strastvene prepiske.

"Živim i postojim samo da bih tebe voleo - to što te obožavam jedina je moja uteha", pisao je Fersen, a ona mu je odgovorila: "Bože, kako je okrutno što smo tako blizu, a ne možemo se videti!"

Petnaesto i poslednje dete austrijske vladarke Marije Terezije odmah je po rođenju opisana kao "mala, ali potpuno zdrava nadvojvotkinja". Njen odnos s majkom bio je hladan i nepoverljiv. Ipak, celi život je bila pod konstantnim pritiskom dominantne majke koja je upravljala velikim carstvom i pored toga ugovarala za svu svoju decu politički povoljne brakove.

Zaokupljenost carice politikom i starijom decom rezultiralo je činjenicom da je Marija Antoaneta odrasla kao najlošije obrazovano od sve dece. S dvanaest godina jedva je čitala i pisala svoj materinski jezik, a kamoli francuski, jezik tadašnjeg civiliziranog sveta.

Jedino u čemu je bila talentovana je muzika. Jako je lepo svirala čembalo, spinet i klavikord. Njene starije sestre udale su se za najuglednije evropske kraljeve i prestolonaslednike jer su tim brakom trebale da učvrste veze između Svetog Rimskog Carstva i ostalih katoličkih kraljevstva.

To se i od nje očekivalo. Obećana je francuskom kralju kad joj je bilo 12 godina. Majka je kćerku pre udaje za francuskog prestolonaslednika podsetila na dužnost prema otadžbini.

Zatražila je od nje da ne zaboravi svoje poreklo, te da na dvoru uvek promoviše austrijske interese.

Bila je vrlo rastrošna i razmažena iako je narod gladovao, često je organizovala zabave, kockala se, a najveća strast bili su joj nakit i skupocena odeća.

Kolekcija odeće Marie Antoanete bila je ogromna, a zauzimala je tri cele sobe u Versailesu. Garderoba joj je bila ograničena na 36 haljina za zimu i 36 haljina za leto ali kraljica je volela modu pa je naručivala daleko više. Kako je njena popularnost zbog navedenoga padala, među narodom su se pojavili brojne karikature sa njenim likom u seksualnim pozama s muškarcima, ženama i konjima (ponekad sa svima istovremeno).

Savremeni istoričari tvrde da sama Marija-Antoaneta nije bila toliko željna skupocenih stvari koliko nije shvatala značaj i pojam novca.

Francuska kraljica Marija Antoaneta tokom istorije prikazivana je kao površna osoba, odana hedonizmu. Međutim, savremeni istoričari tvrde da je činila mnogo više dobra nego što joj je priznato te da su joj brojne afere pripisali neprijatelji.

I slavna rečenica “Ako nemate hleba, jedite kolače” navodno uopšte nije njena. Danas se smatra da je ovaj citat potekao od Žan Žak Ruso, koji je jednom prilikom izjavio da je to rekla "jedna princeza", misleći pritom na suprugu Luja XIV.

Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300 hiljada Parižana.

"Nisu me slušali, o meni su svedočili ljudi koje nikada nisam videla, a i oni koji su me poznavali lagali su," zapisala je posle suđenja Marija Antoaneta u svoj tajni dnevnik.

Poslednje rečenice njenog dnevnika napisala je prijateljica: "Straža joj je odsekla kosu i ruke vezala na leđima. Sat vremena vukli su je po Parizu pred gnevnom svetinom... Dok se uspinjala, gledala je u svetinu i slučajno krvniku stala na nogu. Poslednje njene reči su bile: "Oprostite, gospodine.""

Telo joj je bilo bačeno u zajedničku, neoznačenu grobnicu u dvorištu crkve Rue d'Anjou, a 1815. godine je ekshumirano i prebačeno u kriptu Bazilike sv. Denisa.

KATARINA VELIKA

 Čuvena carica Katarina Velika Rusiju je potpuno preobrazila i suvereno je vladala, čak, 34 godine! Postala je vladarka sa najtužim stažom u ruskoj istoriji, međutim, mnogo više pažnje privlačio je njen više nego zanimljiv ljubavni život. Naime, prema zapisima iz prošlosti, navodno je imala više od 300 ljubavnika, a isticala je da su joj seksualni odnosi neophodni 6 puta dnevno!Svoje ljubavnike carica Katarina je bogato je nagrađivala - titulama, dvorcima, posedima. Jednom od svojih ljubavnika je čak poklonila više od 1.000 sluga.

Jedna od najmoćnijih ličnosti 18. veka i najomiljenija ruska carica nije imala ni kapi ruske krvi. Bila je Nemica, ćerka pruskog princa. Svog budućeg supruga, godinu dana starijeg naslednika carskog prestola Petra III Katarina je prvi put upoznala kad joj je bilo samo 10 godina. Nije joj se svideo, jer je navodno bio bled i sklon alkoholu. Zapravo joj se gadio. A ni on za nju nije bio previše zainteresovan. Ali, jedan poziv promenio je ne samo njihove sudbine, već i čitav tok istorije.Naime, kada je Katarini bilo svega 15 godina, dobila je poziv od ruske carice Jelisavete I Petrovne, koja je preuzela presto samo tri godine ranije. Neudata i bez dece, Jelisaveta je izabrala svog nećaka Petra da bude njen naslednik i odlučila je da mu pronađe ženu.Mlada pruska kneginja, po uputstvima svoje ambiciozne majke ostavila je pozitivan utisak na rusku caricu. Katarina i Petar venčali su se u ruskoj prestonici Sankt Peterburgu, kad je njoj bilo 16, a njemu 17 godina. Pre toga se preobratila s protestantizma na pravoslavlje.

Petar III bio je slabog zdravlja. Katarina je na njega gledala kao na "stvorenje vredno sažaljenja".

"Volela bih svog muža, samo kada bi on to želeo ili mogao da bude i u najmanjoj meri vredan ljubavi. Ali već prvih dana braka stekla sam duboku odbojnost prema njemu. Rekla sam sebi: Ako budeš volela ovog čoveka, bićeš najjadnije stvorenje na zemlji", zapisala je na početku braka koji se zaista u startu pokazao neuspešnim.

Neki istoričari veruju da Petar nije bio sposoban da konzumira brak i da je bio impotentan, dok drugi smatraju da je bio neplodan što je dovelo do nezadovoljstva u braku i vanbračnih veza oba supružnika.

Brak je navodno konzumiran tek osam godina nakon venčanja. Rođen je Pavle za kojeg se veruje da je sin ruskog oficira Sergeja Saltikova koji je bio jedan od Katarininih ljubavnika. Postoje sumnje da Petar nije otac nijednog od četvoro dece koje je Katarina rodila.

Ali, Katarina nije predugo patila u braku s nevoljenim mužem. Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta (kako joj je bilo ime pre primanja pravoslavlja) je vrlo przo pridobila političke krugove koje je njeg muž odbijao od sebe.

Na kraju, car Petar III je ubijen manje od šest meseci po dolasku na tron. Grigorij Orlov, Katarinin tadašnji ljubavnik, bio je vođa zaverenika koji su proklamovali Katarinu kao vladara. Postojala je sumnja da je Katarina umešana u Petrovo ubistvo ali ona nikada nije dokazana.

Krunisana je u svojoj 33. godini života, proglasila jedinom i apsolutnom vladarkom zemlje i nastavila da vlada Rusijom sledeće 34 godine, sve do svoje smrti.

U svojoj sobi je imala kutak ograđen zavesom gde je boravila sa svojim ljubavnicima. Imala je po nekoliko ljubavnika u isto vreme. Od njih se očekivalo da ispunjavaju njene potrebe kad god je to potrebno. Ali pažljivo ih je birala, a dvorski lekar je proveravao imaju li slučajno neke polne bolesti.Vrlo popularna priča vezana za seksualni život slavne ruske carice je i ta da je njena dvorska dama bila zadužena da joj ih "isproba" i tako testira njihovu izdržljivost i ljubavničko umeće. Svaki potencijalni Katarinin ljubavnik morao je prvo da provede noć s groficom i da zadovolji određene standarde, pre nego što je mogao da kroči u caričinu spavaću sobu.

Prvi i najpoznatiji njen ljubavnik bio je tri godine stariji oženjeni Sergej Saltikov za kojeg je Katarina, koja još tada nije postala carica, smatrala da je predivan, elegantan i lepih manira. Ona je tada imala 23 godine i nakon osam godina braka u kojem nije bilo seksa odlučila je da mu se prepusti. Sumnja se da je njen prvi sin i naslednik Pavle njegov sin. Kad ga je carica Jelisaveta poslala kao poslanika u Nemačku Katarini je srce bilo slomljeno.

Dve godine kasnije upoznala je Stanislava Ponjatovskog koji ju je mnogo voleo, ali ta veza se nakon tri godine završila jer je Katarina zatrudnela, a kako joj je suprug sumnjao da je on otac deteta (ćerke Jelisavete) pogubio ga je. Petar je u međuvremenu napravio određeni medicinski zahvat s kojim je rešio probleme koje je navodno imao u seksualnom pogledu.

Mladi poručnik Gregorij Orlov naprosto ju je očarao i ta veza trajala je 13 godina. Dobili su sina Alekseja. On joj je pomogao da postane carica, a nakon smrti cara Petra hteo je da je oženi. Ali, ona nikad više nije htela da bude u braku. Nakon njega godinu dana je imala aferu s 28-godišnjim Aleksandrom Vašičkovim, a onda je u njen život ušao jedan od najznačajnijih muškaraca vojni oficir - Grigorij Potemkin.

Ona je imala 45, a on 35 godina. Pisali su strasna pisma jedno drugom i postali jako bliski. Pomagao joj je u vođenju poslova, dobijao mnogobrojna imanja i titule. Navodno su se i tajno venčali. Ali veza je pukla jer je Potemkin Katarini sve češće nametao svoj politički svetonazor. Carica nije želela da njen ljubavni život utiče na vladanje zemljom, pa ga je poslala na ratišta od Poljske do crnomorske obale. Ali on je tada odlučio da joj bira ljubavnike. To je i radio.

Nizala su se tu još mnogo imena... a ona je sa svima i posle veze prema njima ostajala velikodušna i blagonaklona. Jednom svom ljubavniku je kad ju je pitao za dozvolu da se oženi njenom dvorskom damom za venčanje poklonila lep posed. Njen poslednji ljubavnik bio je četrdeset godina mlađi Plato Zubov.

Njen period vladanja smatra se "Zlatnim dobom" istorije Ruskog Carstva, iako je vladala apsolutistički.

Čim je stupila na presto odmah je počela da unapređuje zemlju. Krenula je najpre od poljoprivrede, a zatim se bacila i na druge privredne grane. Otvarani su rudnici srebra, građena su pristaništa i ratni brodovi, procvetala je proizvodnja sibirskog krzna, nameštaja, kože, lana. Ali najvažniji su joj bili obrazovanje i medicina.Većina stanovništva Rusije tada je bila neobrazovana. Ona je odlučila osniva škole u svakom gradu. Uvela je praksu vakcinisanja, a samo godinu dana od početka svoje vladavine osnovala je prvi medicinski fakultet u Rusiji. Za vreme njene vladavine Sankt Peterburg je postao jedan od vodećih svetskih kulturnih centara. Ona je podigla muzej Ermitaž - jedan od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu. Otvarala je pozorišta i knjižare. Kompletno je preuredila i zastareli pravni sistem, reorganizovala rusku provincijalnu administraciju, podsticala je strane investicije namenjene nerazvijenim područjima.I iako su se njeni neprijatelji nadali skandaloznom kraju voljene carice, jedina istina je da je Katarina imala moždani udar i umrla mirno u svom krevetu. Umrla je 17. novembra 1796. godine u 67. godini života. Bila je najduže vladajuća carica u čitavoj ruskoj istoriji. Kad je umrla, narod je za svojom caricom iskreno žalio jer je ona Rusiju bukvalno preporodila.

STA MOZE DA SE ZAKLJUCI O OVIM MOCNIM ZENAMA? NISU BILE SRECNE U BRAKU, BILE SU ISPRED SVOG VREMENA PO MNOGO CEMU. I BILE SU IZUZETNO HRABRE DA POKAZU SVOJU PAMET I SVOJA RAZMISLJANJA  I DA SVOJE SNOVE PRETVORE U STVARNOST!