PA STA I DA DODJU?

 MOJA OMILJENA TEMA.ZA RAZMISLJANJE  OVIH DANA JE OPET O VANZEMALJCIMA. STA BI BILO KAD BI STVARNO DOSLI? MADA REALNO ONI DOLAZE ODAVNO ALI MI NE ZNAMO. STA BI BILO KAD BI OVE NASE MISIJE PO SVEMIRU OTKRILE NASE KOMSIJE VANZEMALJCE. DALI BI TI SUSRETI BILO NA ZEMLJI ILI VAN NJE BILI DOBRI ILI NE?

Drevne  civilizacije  koje su opisivale susrete sa vanzemaljcima. U tim opisima jasno stoji da su ta "nadljudska bića "samo pokretima ruke podizali ogromne količine. Sigurna  sam  da ta "bića" nemaju šta da nauče od čoveka i da se zbog ljudske nemoći pred takvom "silom", razgovori NASE vode u tajnosti.Nalazili su stoku u Meksiku tako precizno operisanu, da ne postoji danas takva tehnologija koja bi mogla tako precizno da operiše i razdvoji organe na taj način. Oni nas mogu da obrišu za pola sekunde, to je sigurno tako, ali ništa loše sa njihove strane nije učinjeno. Oni su svesni da smo mi na jednom niskom nivou, iako mi mislimo drugačije, a sve se to vidi po tome šta mi radimo ovde. Praktično nema sekunde bez rata LJudi žive kao "muve zunzare" i da rešavaju probleme problemima, a da je komunikacija sa vanzemaljcima moguća ukoliko oni to, naravno, hoće. - Ovaj rat u Ukrajini smeniće neki još veći problem. Mi živimo nesvesno i oni to koriste, jer su ljudi obuzeti problemima koji su nametnuti. Na primer i vanzemaljaca ima više rasa. Čak su i nacrtani na osnovu izjave svedoka, neki su mršavi, a neki visoki. Neki su dobronamerni, a neki i nisu. I između njih može da dođe do raspave koji će da uzme ovu planetu pod svoju vlast..Ipak, mozda bi bilo dobro da stvarno dodju i dovedu nas u red.

Mislim da bi bilo zanimljivo kada bi nas posetili vanzemaljci. Onako, na klasičan način, otprilike kao u Spilbergovom filmu "Bliski susreti treće vrste" ili Emerihovom "Danu nezavisnosti" – iz ogromnog svemirskog broda koji se pojavio i sve na Zemlji je zanemelo od čuda. Znači, pojavi se na nebu ogroman svemirski brod, zakloni nam Sunce, iz njega se spusti modul na livadu. Na tom modulu naravno postoje vrata i mali prozori, i onda ta vrata uz zvuk nekakve hidraulike i malo neke dimne zavese počnu da se otvaraju. I to prenose sve televizije sveta. A u pozadini, ako se sećate onog rifa za sporazumevanje iz Bliskih susreta treće vrste, jednog od najčuvenijih u filmskoj muzici, čiji je autor Džon Vilijams.

Od svega što bi moglo da mi prođe kroz glavu u toj situaciji, najviše me kopka i zanima jedna stvar: da li bismo u tom trenutku osetili jače međusobne veze kao ljudi? Na ovoj našoj planeti smo navikli da kao narodi definišemo sebe pomoću drugih, tj. kao opozit nekome ko je drukčiji od nas. Da li bismo se u tom trenutku zaista osetili kao jedna jedina nacija Zemljana? I da li bi nas to prosvetlilo tako da prestanemo da se ložimo između sebe? Verovatno ne bi. 

I pored toga, u poslednje vreme se dosta razmišlja o toj opciji. Pretpostavljam da bi u slučaju bliskog susreta treće vrste bilo uputno da se naspram vanzemaljaca svi postavimo kao da smo jedinstveni i složni. I tada bi nam naravno bili potrebni predvodnici, odnosno zastupnici, da ne kažem vođe, neka vrsta glavnog štaba za kontakt i ministarstva spoljnih poslova Zemlje.

Ko bi bio na čelu te institucije? Džo Bajden? Ursula fon der Lajen? Antonio Gutereš? Si Đinping? I tako, što više razmišljam o organizaciji prvih kontakata i daljem životu u prisustvu vanzemljaka, sve jasnije mi postaje da bi dolazak vanzemaljaca zapravo verovatno bio povod za nove razmirice unutra ljudske vrste.  Bez obzira na to, u poslednje dve godine su vanzemaljci u svetu tematizovani ozbiljnije nego tokom nekoliko ranijih decenija. Mislim u realnom a ne filmskom svetu, koji se njima bavi odvajkada.Danas su vanzemaljci aktuelniji nego ikada. Jer, u jeku pandemije korona-virusa 2021, Pentagon i američke tajne službe su objavili svoj izveštaj o neidentifikovanim letećim objektima u zemljinoj orbiti, i otada se priča i u ozbiljnim medijima vrti prilično redovno. Pre nekoliko dana je američka svemirska agencija NASA objavila svoju ekspertizu svih mogućih snimaka i svedočenja o neidentifikovanim letećim objektima i ta ekspertiza je vrlo poučna.  Skraćenica NLO za neidentifikovani leteći objekt, odnosno UFO, postala je sastavni deo kafanskih razgovora i posebno dečjih i tinejdžerskih maštarija o nekim dalekim planetama. Kinematografija, pre svega holivudska, tokom decenija nije propuštala da krčmi vanzemaljski žanr. U mnogim filmovima je tematizovano sporazumevanje sa vanzemaljcima, a ponegde je pominjano i da su oni već imali tajne razgovore sa američkim vlastima. A to je jedna od tvrdnji koja se dovodi u vezu sa legendarnom oblašću 51 – Area 51.deja o stvaranju ovog panela došla je gotovo direktno nakon pandemijske 2021. godine u kojoj je Pentagon izneo u javnost rezultate svoje prve analize većeg broja izveštaja o čudnim fenomenima. U toj ekspertizi stručnjaci su pošli tragom 144 izveštaja o bliskim susretima sa neidentifikovanim letećim objektima i objasnili – njih 143. Samo jedan je ostao neobjašnjen. 

U ekspertizi NASA gotovo svi fenomeni su objašnjeni kao razne vrste optičkih varki, a samo „mali broj njih“ je ostao neobjašnjen. Ne kaže se tačno koliko - osim da je u pitanju 2 do 5 odsto kompletne izučene baze podataka. I za njih se u zvaničnom jeziku NASA kaže da su „možda stvarno anomalije“. 

Najnovija inicijativa NASA je umnogome oduzela abnormalnim fenomenima čar vanzemaljske priče. Fenomeni su fenomeni, i ja bih rekao da će ono što ne znamo uvek biti nesrazmerno, nemerljivo veće od onog što znamo. Naše opažanje je ograničeno i podložno raznim uticajima. Utoliko smatram da je preformulacija stare skraćenice u redu. Sada verovatno bilo kakav krupan fenomen bilo gde da je registrovan neće biti zvanično protumačen sve dok to tumačenje ne verifikuje NASA.

A druge instance već postoje. I to dugo. Ako zanemarimo policiju koja se obično zove u takvim slučajevima, organizacija koja u Nemačkoj naučno ispituje neidentifikovane abnormalne pojave zove se CENAP, što je nemačka skraćenica za "Centralna mreža za istraživanje neobičnih nebeskih fenomena". 

Lično generalno ne sumnjam da u univerzumu postoje razne forme života, s tim da je poslednje što bih očekivao da to budu nekakva čovekolika bića. Dovoljno je pogledati samo mogućnosti životnih formi na Zemlji, recimo, u moru, i hipotetički preneti te mogućnosti na svetove ili komplekse svetova, koji su nesrazmerno veći od naše planete. 

Drugo je pitanje zašto vanzemaljci još nisu ostvarili kontakt sa nama. (To jest, bar ne da mi to znamo). To je Fermijev paradoks. Fizičar Enriko Fermi je 1950. godine ovako razmišljao: 

Zbog starosti univerzuma i gotovo nepojmljivo velikog broja zvezda, život bi trebalo da postoji i mimo naše planete. (Ukoliko nastanak života na Zemlji nije bio baš čudan izuzetak.)

Ako bi recimo u Mlečnom putu postojala makar i jedna jedina civilizacija koja je u stanju da kolonizuje druge planete, onda bi čitava naša galaksija bila kolonizovana u okviru nekoliko miliona godina. Pošto je Mlečni put dosta stariji od 20 do 40 milijardi godina, što je mnogo više od vremena potrebnog za kolonizaciju galaksije, zapravo bi u našem galaktičkom susedstvu već posvuda trebalo da postoje druge civilizacije. A to se kosi sa našim saznanjima prema kojima takvih civilizacija – nema.

U to ime, ja nudim moj odgovor koji glasi: nema potrebe za kontaktom između međusobno toliko udaljenih svemirskih civilizacija. 

To nikome nije potrebno. 

Šta bi to ikome donelo? Osim toga, ne znam šta bismo tu kao ljudska vrsta uopšte mogli da uradimo kako treba, jer nismo u stanju ni da odnose među našim zemaljskim kulturama i civilizacijama udesimo tako da žive u miru i slozi. 

 

Kraljevsko društvo je 2010. godine održalo naučni sastanak na temu "Otkrivanje vanzemaljskog života i posledice za nauku i društvo‘, ali nije bilo globalnog dogovora o tome kako postupiti u slučaju kontakta.

Učenje kako da dešifruje strani jezik ili način komunikacije verovatno će biti jedna od glavnih prepreka koje će stručnjaci morati da prevaziđu.

U nedavnom BBC-jevom dokumentarcu First Contact: An Alien Encounter, naučnici su priznali da možda nikada neće biti moguće razumeti šta vanzemaljci pokušavaju da nam kažu. dr. Aleksandar Reding, profesor na Univerzitetu Harvard, rekao je da ljudi još uvek nisu naučili kako da prevode životinjsku komunikaciju.

„Kitovi su zaista dobar primer i oni su na neki način najbliži vanzemaljcima ovde na Zemlji“, rekao je on.

„Kitovi su veoma inteligentni, a njihovo okruženje je potpuno drugačije od našeg. Obrasci koje čujemo su čisti obrasci koje prepoznajemo kao muziku, ponavljajući obrasce. To je oblik vokalizacije, ali mi zapravo ne znamo čemu služi. Da li je to muzika ili jezik? Šta to znači? Ovo nam može dati osećaj koliko je težak zadatak koji imamo" - dr. Eliot je priznao da bi dešifrovanje vanzemaljskog jezika bilo teško bez neke vrste vanzemaljskog kamena Rozeta.

„Ipak, mnogo se može naučiti i bez ovoga. Jezik za inteligentne vrste ima struktuiran sistem koji je višeslojan i ima unutrašnju strukturu. Identifikujući bilo koji obrazac unutar signala i izračunavajući kako ti obrasci međusobno deluju, moglo bi se otkriti da li je ovaj početni test površinske strukture prošao i da li postoje dokazi da je to neka vrsta jezika", kaže on. „Ako je tako, onda ćemo moći da pređemo na identifikaciju unutrašnjih struktura koje pokazuju sve poznate inteligentne vrste. Kada to uradimo, možemo da pređemo na dublje nivoe 'sintakse' tamo gde se ona 'susreće' sa semantikom."

Vilijam Borucki, bivši naučnik NASA, dodao je: „Kada pogledam kako Holivud prikazuje prvi kontakt, jedna od stvari za koje mislim da je nemoguće jeste da su ljudi odmah spremni da komuniciraju i da imaju slične ambicije i odgovore.“

„Ali kada razmišljam o inteligentnom životu i njegovoj raznolikosti na Zemlji, imamo pse, imamo majmune, imamo hobotnice koje svoju inteligenciju imaju u naručju, a ne u glavi. Ne možemo da razgovaramo sa većinom stvorenja na Zemlji na inteligentan način. Kako ćemo razgovarati sa inteligentnim civilizacijama? Nisam siguran da ćemo ih ikada moći razumeti.' 

 

Poslednjih godina u sprovođenju je tajni plan (posebno u SAD), kojim bi se trebala pripremiti javnost za konačnu istinu o postojanju kontakata sa Vanzemaljcima. Zbog toga se u SAD javnost svakodnevno bombardira raznim filmovima, radijskim programima, reklamama i ostalim sadržajima koji vanzemaljce predstavljaju čas kao loša, čas kao dobra bića.
U poslednjih nekoliko godina jako puno je povećan i broj videnja NLO-a ucelom svetu i stoga je za očekivati da će istina o Vanzemaljcima biti obelodanjena vrlo brzo!
Ali vratimo se čudovišnim zamislima članova komisije M-12 o kontroli stanovništva na Zemlji…
Decenijama ‘Tajna vlada’ organizuje nabavku raznih narkotika i distribuira ih uglavnom siromašnima kao i manjinama (Meksikanci, Kubanci i dr.) u Americi. Socijalnim programima nastoji se stvoriti što veći broj nezaposlenih i ovisnih ljudi. Podstiče se upotraba oružja do kojeg se lako dolazi, a sve u nameri da se stvori klima opšte nesigurnosti. Najnovije vesti potvrđuju kako su uvek u takvim zakulisanim igrama umešani političari na najvišim položajima. Opravdano se sumnja da je kralj jeftine droge ‘cracka’ Džorž Buš Senior! Direktor CIA-e Džon Deutč naredio je istragu kako bi se razbila sumnja u to kako je CIA-e, a to znači americka vlada, omogućila nikaragvanskim kontrašima da prodaju drogu u Los Anđelesu i Sjedinjenim Državama kako bi došli do novca za borbu protiv Ievičarskih sandinista, a usput unštili i američku crnačku sirotinju. Budući da se takvim službenim istragama ne veruje, posebno kad je reč o istragama CIA-i, smatra se daj e optužba preozbiljna da bi bila poverena samo toj obaveštajnoj službi. Govori se i o tvrdnjama da su pilići koje najčešće kupuju crnci, zaraženi hemikalijom za sterilisanje.
Optužbe u vezu CIA-e s prodavacima droga objavljene su u ozbiljnim novinama iz San Josea. Napisao ih je i dokazima potkrepio beli novinar posle obimnog istraživanja. Prema njegovim tekstovima kontraši su 80-tih godina goleme količine ‘cracka’ plasirali najpre u siromašne, crnačke delove Los Anđelesa, a potom i celim SAD. CIA je, iako i nije direktno u tome sudelovala, morala to znati. Glasine se brzo šire, a osobito su naelektrisani afroamerikanci. Neki od njihovih najpoznatijih predstavnika izjavili su, javno, kako poseduju dokaze da je Džordž Buš Senior bio ‘kralj cracka’.
Vlada SAD vrlo uspešno podgrijava klimu sveopšte nesigurnosti. Projekat ‘ORTON’, koji je i danas aktuelan, ima zadatak da pomoću jeftinih droga i hipnoze izazove želju u mentalno obolelih osoba za ubijanjem. Brojni su primeri pucanja u školskim dvorištima i sličnim mestima. Tim postupcima stvara se građanski lobi koji zatim traži zabranu prodaje vatrenog oružja. Plan odlično funkcioniše, a srednja klasa u Americi traži od vlade da stane na kraj slobodnoj prodaji oružja. Slučajevi masovnih ubistava događaju se širom Amerike, škola u Kanadi, shopping centara, ubistva u gradu Stoktonu u Kaliforniji i mnoga druga – ubice su redom bili na psihijatrijskom lečenju, a svima je davana droga, to jest sredstvo za umirenje ‘prozac’. Ta droga, uzimana u određenim količinama, uzrokuje kod čoveka ekstremno nasilje. Tako se proizvode masovne ubice, a takođe su vršena ispitivanja ugradnjom čipa u pacijentov mozak, takozvani ‘implant’. I još nešto, takvi napadi redovito završavaju pacijentovim samoubistvom i tragovi se brišu! Kada se talas nasilja proširi do očekivane mere, a to će biti uskoro, počinje predviđena opšta medijska kampanja, koja je već u toku. Stvara se opšte uverenje kako u velikim američkim gradovima vlada anarhija, a to i nije daleko od istine. Svakodnevno, u novinama, a i na televiziji potencira se klima sveopšteg nezadovoljstva, nasilja i nesigurnosti. Sve ovo je deo plana koji nosi tajni kodni naziv REX-84A! Američka vlada je, zajedno sa vojskom, već 1984. godine uvežbavala sprovođenje tog plana, i to vrlo uspešno. Tajna vlada preuzeće vlast u Americi, a samim tim i u svetu koji je vec podeljen i dezorijentisan, posebno zadnjih desetak godina. Tajna Vlada usko saraduje sa Vanzemaljcima, što je potvrdio i Philip Klass, agent CIA-e, u svojim dokumentima pisanim od 1970. do 1973. godine.O ĆEMU ĆUTE ASTRONAUTITokom istraživanja svemira i ‘spuštanja’ na Mesec, sve američke letelice pratili su vanzemaljski brodovi. Dvadesetog novembra 1990. godine TV Channel 2, jedna od televizijskih stanica u Los Anđelesu objavila je da ‘crveni bleštavi okrugli objekat’ prati Space Shuttle ‘Atlantis’ koji je bio na vojnom zadatku. To je bilo prvo javno priznanje da NLO uistinu postoje.Bazu Luna na Mesecu fotografirao je Lunar Orbiter, dok su astronauti iz Apolla snimili film. Na tom se filmu mogu jasno videti velike kupole, sagradene kao piramide; monumentalne kružne strukture, veliki silosi, mašine za eksploataciju rude u obliku slova ‘T’ i razna vozila nepoznate namene. Takođe, jasno je vidljiv i ogromni svemirski brod, a pored njega još jedan manji – sve su to službene fotografije NASA-e. Baza Luna zajednička je rusko-američka Mesečeva baza i ona dokazuje da Alternativa 3 nije naučna fantastika već realnost! Astronauti iz programa Apollo, svi odreda, bili su šokirani svim tim saznanjima. Zbog toga su se njihovi životi iz temelja promenili. Naređeno im je da ćute, pod pretnjom najstrožih kazni i ucena. Jedan astronaut je progovorio britanskom producentu TV emisije ‘Alternative 3′, i jasno mu rekao što su sve videli. Taj isti astronaut napisao je i knjigu ‘Alternative 3′ pod pseudonimom Bob Grodin. (Stvarni Bob Grodin postoji i odigrao je značajnu ulogu u prikrivanju istinskih razloga ubistva predsednika Kenedija), ali je 1978. godine počinio samoubistvo. Nije izdržao pritiske i ucene. Pre toga morao je u knjigu uvrstiti brojne laži kako bi odjek tv-emisije ‘Alternative 3′ do kraja ublžio i minimizirao.Istinu je, ipak, nemoguće sakriti. Previše astronauta i pilota videlo je vanzemaljske letelice i mnogi su spremni da svedoče.
Poslednji Amerikanac koji je u svemir leteo sam bio je major Gordon Cooper. Dok se nalazio u orbiti oko Zemlje, iznad grada Pertha u Australiji, 15. maja 1963. oko 22 sata video je sjajni, zelenkast objekat kako mu se velikom brzinom približava. NLO je bio primećen i iz radarske baze Muchea nedaleko od Pertha. Kada se Cooper spustio na Zemlju, novinarima je bilo zabranjeno postavljati pitanja u vezi NLO-a. Vest je proširila australijska nacionalna TV i radio mreža koja je pratila čitav let.
Prilikom svog govora u Ujedinjenim Narodima, major Gordon Cooper nije iimao dlake na jeziku. Izjavio je: ‘Verujem da vanzemaljske letelice i njihove posade posećuju našu planetu!… Mnogi astronauti ne žele o tome govoriti.’Nešto kasnije, u intervjuu koji je dao J. L. Fernandu, Cooper je bio još jasniji: ‘Godinama, držim tajnu u sebi. Mnogi piloti i astronauti, takođe. Sada želim reći istinu. Svaki dan radari širom SAD-a uhvate poneku letelicu nepoznatog porekla. Hiljade ljudi videlo je NLO-e. Postoje brojna svedocanstva i dokumentacija o tome, ali se sve skriva od javnosti! Zašto?! Da bi se izbegla panika, naravno. Nedavno sam, ovde na Floridi, bio svedokom neobičnog fenomena,. Video sam kako se iznenada pojavio plamen na jednom polju, a iz plamena je izronio NLO. Jasno sam video nekakva bića kako napuštaju letelicu i uzimaju uzorke tla. Kada su se vratili u letelicu, ona je nestala neverojatnom brzinom. Niko me ne može razuveriti da nisam video NLO i Vanzemaljce!…’Prema rečima NASA-inog astronauta Nila Armstronga. Vanzemaljci imaju bazu na Mesecu i nedvosmisleno nam poručuju da se Meseca klonimo. Sigurno je da su obojica – Neal Armstrong i Edvin Buzz oldrin – odmah nakon ‘spuštanja’ na Mesec, 21. jula 1969., videli vrlo jasno kosmički brod Vanzemaljaca. Jedan od astronauta javio je da vidi svetlo u krateru, tokom TV prenosa.
Bivši NASA-in službenik Otto Binder uspeo je ‘premostiti’ NASA-ine telekomunikacijske veze i snimiti sledeci dijalog:
NASA: …Šta je tamo? Kontrola zove ‘Apollo 11′…
APOLLO 11: Ove ‘bebe” su ogromne!… Enormne!… Bože, ovo ne biste verovali! Kažem vam da je tamo još jedna letelica, na rubu kratera. Oni su na Mesecu i gledaju nas!
U razgovoru sa Neil Armstrongom, koji je vođen na simpoziju NASA-e, jedan novinar je Armstrongu postavio pitanje:
– Šta se, zapravo, događalo na Mesecu za vreme misije ‘Apollo 11′?
Armstrong: – Bilo je neverovatno!… Znali smo da postoji mogućnost susreta sa Vanzemaljcima. U stvari, bili smo na to upozoreni – od strane Vanzemaljaca.
– Kako mislite, ‘bili smo upozoreni’ ?
Armstrong: – Ne mogu ulaziti u detalje… Mogu samo reći da su njihovi brodovi veći i brži od naših, znatno su tehnološki napredniji. One što smo videli bili su veliki… i preteći!
– Ali, NASA je nastavila sa svojim misijama i nakon događaja vezanih uz Apollo 11!?!…
Armstrong: Naravno, NASA je morala nastaviti, ali o događajima u vezi s misijom ‘Apollo 11′ se ćutalo. Nije se htela izazivati panika na Zemlji.
Armstrong je sa Meseca obavestio Kontrolu na Zemlji kako ih ‘posmatraju’ dva velika leteća objekta. Međutim, NASA je cenzurisala taj deo prenosa i javnost nije mogla ništa čuti o postojanju NLO-a. Buzz Oldrin snimio je kolor film na kome je zabeleženo i kretanje NLO-a, a nastavio je snimati i pošto je Armstrong izašao izvan svoje letelice. Armstrong je priznao da je priča istinita, ali nije želeo ići u detalje, osim što je naglasio kako je CIA odgovorna za zataškavanje celog slučaja.
Osim navedenih astronauta, izveštaje o bliskim susretima sa vanzemaljskim letelicama dali su i astronauti Donald Slavton (1951.), Robert White (1962.), Joseph A. Walker (1962.), te Eugen Cernan (1973.) i Maurice Chatelain (1979.).
Poznata je izjava NASA-inog astronauta Scotta Carpentera: ‘Nikada, prilikom boravka astronauta u svemiru, oni nisu bili sami. Svi do jednoga su bili praćeni NLO-ima!…’SUKOB NA MESECU

Buduci da se saradnja sa Vanzemaljcima odvija već decenijama, došli smo u posed tehnologije koja nadmašuje sve naše snove. Momentalno, SAD poseduju atomsku antigravitacionu letelicu smeštenu u jednoj tajnoj bazi u Nevadi. Americki su astronauti tom letelicom ‘došli’ do Meseca, Marsa i Venere. Javnost je sistematski obmanjivana o pravoj prirodi ovih planeta, kao i o stepenu razvoja današnje tehnologije. Tek je poslednjih godina objavljeno da je pronađena voda na Mesecu, međutim, ta činejnica godinama je poznata uskom krugu ljudi, kao što im je vrlo dobro poznato i postojanje velikih baza, takočđe, na Mesecu!

Paradoksalno, mada iz činjenice da vanzemaljci još nisu viđeni, a toliko ih istražujemo, proističe da ih uopšte nema, objašnjenja koja to potkrepljuju su izrazito antropocentrična i na momente gotovo uronjena u religijske dogme. Neke od tih ideja počivaju na scenarijima da je svemir napravljen samo za nas, da smo mi prva od inteligentnih civilizacija, da je svemir ipak premlad da bi se razvio život na raznim mestima, da je Zemlja suviše idealno mesto za život, da je Mesec jedinstvena pojava u svemiru, da je inteligencija retkost, da su se neki koraci u evoluciji na Zemlji mogli desiti samo jednom, kao i da su jezik i nauka svojstveni samo čoveku, a ne bilo kojoj drugoj civilizaciji u svemiru.

Mada se ni za jedno od rešenja Fermijevog paradoksa ne može reći sa sigurnošću da li je tačno ili ne, izvesne ideje iz ovog skupa nisu nimalo naivne. Naime, moguće je i da civilizacije prekratko traju, da su sklone samouništenju i da su i galaksija i bilo koji planetarni sistem suviše opasna mesta da bi ijedna vrsta poživela dovoljno dugo tako da se njihov boravak u Galaksiji poklopi sa naših nekoliko minuta trajanja. Možda smo sami u svemiru i zato što živimo u računarskoj simulaciji koju su vanzemaljci napravili za nas. Ova ideja, poznata kao "hipoteza planetarijuma" ima mnogo poklonika među savremenim naučnicima i misliocima.

Drevna ideja o panspermiji spada među hipoteze koje podrazumevaju da su "Oni već ovde" – da smo i sami vanzemaljci, potekli od vanzemaljskog semena koje je na Zemlju stiglo iz svemira. Na sličnim osnovama počiva i ideja koju je 1973. godine predložio Džon Bol, a koja je poznata kao "hipoteza zoološkog vrta". Po Bolu, vanzemaljci su sveprisutni, ali su toliko napredniji od nas da čitavu Zemlju, pa i Sunčev sistem održavaju ko zoološki vrt u kom istražuju i posmatraju kako se vrste razvijaju. Ovaj scenario je u raznim varijantama predstavljao snažan motor za brojne SF zaplete, pa i teorije zavere o NLO otmicama i laboratorijskim proučavanjima ljudi.

U skupu onih ideja koje tvrde da su "Oni tamo negde", ali da ih nismo još čuli, niže se lista tehnoloških prepreka sa kojima se svaka potraga u svemiru suočava – svemir je preveliki da bismo ih samo videli, ne čujemo ih jer slušamo pogrešne frekvencije, nismo ih dovoljno dugo slušali, oni koriste drugačiju matematiku i ne možemo ih razumeti iako nam se javljaju, a nije bez osnova ni ideja da su nas posetili i da sa nama uopšte nisu ni želeli da ostvare kontakt. Sama zamisao o potrebi uspostavljanja kontakta je u dubini antropocentrična i dobro je pitanje da li bi vanzemaljska civilizacija uopšte htela da opšti sa nama na bilo koji način. Ako su bazirani na drugačijoj hemiji ili su mnogo manje materijalni, zašto bi vanzemaljci uopšte poželeli da komuniciraju sa "komadom mesa", kako bi im čovek mogao izgledati. U diskusijama iz osamdesetih godina Robert Frajtas je izneo "hipotezu o leminzima" kojom je pokušao da ukaže na potencijalnu besmislenost Fermijevog paradoksa. Naime, leminzi su vrsta koja se izuzetno brzo razmnožava, tri okota sa po osam mladunaca godišnje, i ako bi se sledila Fermijeva logika, oni bi morali tako brzo da se razmnožavaju da bi začas potpuno naseli čitavu planetu. Međutim, ko je ikada video leminga izvan zoološkog vrta? Tek poneki istraživač biolog. Na sličan način, Frajtas tvrdi da bi vanzemaljci sasvim fino mogli biti tu, u asteroidnom pojasu ili ko zna gde, a da ih nikada ne primetimo. U vezi s tim je i NLO entuzijastima omiljeni Kolumbov paradoks, po kom navodno stanovnici američkog kontinenta nisu ni primetili španske brodove na pučini, jer zbog nedostatka iskustva nisu mogli da pojme šta bi to moglo biti. U priči "Sumrak" Isaka Asimova, tamo negde u dubini svemira postoji planeta koja se nalazi u sistemu sa šest zvezda umesto jedne. U tom svetu, zbog tolikog broja sunaca, mada se planeta okreće, dnevna svetlost nikad ne nestaje. Stanovnici ovog sveta nikada nisu videli noćno nebo, dubinu galaksije, a ne znaju ni da se u njihovoj blizini kreće i jedan mesec. I onda dolazi do fenomena koji na ovom svetu nikad nije prethodno viđen – pomračenja svih zvezda istovremeno. I nebo se otvara. Ako ste sa amaterskim teleskopom sedeli u tami dvorišta i čekali da se oblaci uklone kako bi pogledali daleko gore, razumete osećaj. To je bledi nagoveštaj onoga što bi moglo da se desi kad se jednom uklone "oblaci" zbog kojih danas, jednako kao u Fermijevo doba, ne vidimo ima li još koga gore

NISTA VISE I NISTA MANJE OD UOBICAJENE PRICE O VANZEMALJCIMA. SVE SU I DALJE SAMO PRETPOSTAVKE. MEDJUTIM, DOBRO PROCITAJTE OVAJ DEO. SECATE LI SE STA SAM PISALAU NEKOM OD PRETHODNIH BLOGOVA? O KUVANJU LJUDSKE VRSTE. I DA JE POSLE SVEGASAD NA REDU SUSRET SA VANZEMALJCIMA. KAO POSLEDNJA  ETAPA KUVANJA. KUVALI SU NAS ,KRCKALI ,TOLIKO DUGO I SADA SMATRAJU DA JE LJUDSKA VRSTA NAJZAD SPOSOBNA DA SE SUOCI SA VANZEMALJCIMA. 

DA LI JE?.