MORALNI PAD DRUSTVA - ELITA

 STALNO GA SPOMINJEM. MORALNI PAD NASEG DRUSTVA JE GORI I OD PADA RIMSKOG CARSTVA.TOLIKO SMO ZABORAVILI PRAVE VREDNOSTI ,TOLIKO SMO OGREZLI U GREHU DA NISTA VISE NE MOZE DA SE URADI. SRLJAMO U PROPAST CIVILIZACIJE. MOZDA TAKO I TREBA. OVO SE VISE NE MOZE ISTRPETI. ELITA NAS UGROZAVA A TAKO SE ZOVE NAJNOVIJI RIJALITI. APSURDNO ALI NASA ISTINA !

ло се наставља и сада више нема назад! Ускоро неће имати ни ко нити коме да се изјави саучешће! Није то више ни шокантно! Превара ђавола да он не постоји је успела! Жртве су све мање битне, додуше, ако се ту нађе рођак неке "познате личности" онда ће говњиво жута штампа имати још лепших наслова и сви ће помињати само ту особу, заборављајући остале жртве! Шта се десило? Па, рецимо … морони се са својих канала кезе деци посипајући се новцем, криминалци долазе у школе, музичари се отворено дрогирају у спотовима, деца живе у кладионицама, на сплавовима се на тацни сервира дрога, старлете причају о моралу, глумци глуме у филмовима који црне њихов народ, војска не зна где су границе земље, политичари издају земљу и украли би зеницу ока, јурцају и пале блинкере пролазећи кроз црвено, газе се људи у саобраћају без казне, навијачи руше стадионе, ријалити гамад се бије, пљује, вара супружнике, деца и бабе се такмиче у певању, гледају се мајмунске серије где се не зна ко је кога направио, зидају се зграде на сваком ћошку без икаквих дозвола, сељаци бацају своје производе јер је ГМО јефтинији, људи у пеленама раде по 12 сати, ради се и на државне и на верске празнике да газда не изгуби тај дан профит, ваздух најзагађенији на свету, све домаће банке продате да би се каматама пљачкало, извршитељи сатиру народ и наплаћују и награду за то, лекари беже и остављају специјализанте да се уче на народу, природа се користи за уцевљивање река, роштиљање и као депонија, а Бог, шта је то? Управо нам отвара очи. Скупо. Јбг, ми волимо све што је скупо. Престиж је то.И чему се сад чудимо !? Ко год је на ово упозоравао, проглашаван је државним непријатељем који тера стране инвестиције и кочи напредак. Напредак !? А где су наше инвестиције ? Где су плодови наше,Богом дате богате земље? Ево их, управо их гледамо ! Све друго је продато странцима зарад комфора у фотељама 

Bez naročite pretenzije na poznavanje srpske nacionalne i političke istorije može se sa sigurnošću utvrditi da je vreme u kome mi živimo, tačnije početak trećeg milenijuma, najniža kota na kojoj se nalazio moral srpske politike i nacionalne svesti i odgovornosti onih koji odlučuju o nacionalnim stvarima koje su bitne za opstanak srpske nacije i njegove države. Razlozi za takvo teško stanje za koje je sintagma moralni sunovrat, čini se, najprimerenija višestruki su. Onaj razlog za takvo stanje duha i prakse političke elite koji svakako stoji pre svih jeste moralni razvrat, mediokritetstvo, neodgovornost političke elite koja je potpomognuta drugim elitama u drštvu (intelektualnim, kulturnim, duhovnim ...) do te mere obezglavila srpski narod da svako ko je makar malo zainteresovan za budućnost svoga roda mora se zapitati ima li tu možda i namere. Ne bi se baš olako moglo tvrditi da je sve ovo što nam rada baš izraz puke slučajnosti. Gledano spolja čini se da se tzv. elita u srpskom društvu odnosi prema srpskom narodu sa prezrenjem ili pak ima strah od tog istog naroda. Narod je postao taoc svoje elite. Glavni oslonac svakom narodu – elita – postao je u srpskom slučaju.glavna prepreka za realizaciju njegovih legitimnih ciljeva. Inverzija kakva se nama desila kao narodu u pomenutom smislu nije zabeležena u modernoj istoriji. S obzirom na takav raspored snaga i uloga, na potpuni razlaz sa normalnim odnosom u tom smislu pravo je čudo kako nismo kao narod i više postradali. Ili kako lepo primeti pesnik „srećom u pravi čas s uma smo sišli“ pa mnogo toga primetili nismo.

Ako je ova polazna premisa o moralnom padu elit(e)a tačna onda je potpuno iracionalno očekivati od takve elite da se ponaša drugačije, odnosno, da radi u korist naroda kome pripada.

Ako je ova polazna premisa o moralnom padu elit(e)a tačna onda je potpuno iracionalno očekivati od takve elite da se ponaša drugačije, odnosno, da radi u korist naroda kome pripada. Danas je mnogo unosnije prokazati srpski narod nego ukazati na njegove nevolje, njegov vapaj za ravnopravnim statusom čak i u sopstevnoj državi. Svakodnevno nam se sa najviših mesta državne vlasti učitava krivica, tako da kazna koju preživljavamo trebalo bi da je logična posledica tog statusa. Izvinjavamo se svojim dželatima – pravdamo se što postojimo. Regionalni krivac, kakvim je označen srpski narod, da se poslužim tom elegantnom i funkcionalnom neodređenošću, trebalo bi da postane regionalni lider – kome, čemu, zašto? Dok svi, što je sasvim priodno, vode brigu o sebi, srpska politička elita svoje male snage troši na brigu o drugima. Iako smatram suvišnim ali ipak treba ukazati na to radi onih kojima to još izgleda nije jasno da Jugoslavije više nema, sa njom su nestali i svi oni razlozi za kompromise, uglavnom trule i gotovo po pravilu na štetu srpskog naroda.

Kada se izreče ovakav stav koji ako je tačan, a njegovu tačnost teško je dovoditi u pitanje a da se ne dođe u sukob sa činjenicama, onda bi svako dalje produbljivanje analize stanja srpskog društva danas bilo izlišan posao. Zato nam se čini da je mnogo uputnije, celishodnije i primerenije da se pokuša dati ideje kako iz svega ovoga izići, kako zaustaviti nacionalni sunovrat i otpočeti oporavak za opstanak. Uzimajući da je Pesnikov stav izražem stihom „tamo gde je opasnost rađa se i ono spasonosno“, istinit i delotvoran sklon sam poverovati da je za izrečenu opasnost moralnog sunovrata spas u srpskoj mladosti koja je dovoljno mlada da nije lišena snova, a opet dovoljno moćna da te snove o normalnoj Srbiji, normalnom životu može i da oživotvori. Sve donedavno pitao sam se da li su strepnje nad opstankom srpskog naroda koje su izricane u poslednjoj deceniji dvadesetog veka puka patetika, politička propaganda ili pak nešto treće. Jedino što mi nije bilo blisko umu jeste to da je to zapravo bila surova istina koja se danas odigrava pred našim očima čak i nezavisno od toga da li su oni koji su to izgovrali tada mislili ozbiljno. Danas nakon svega, i baš zbog svega što se dešava sa srpskim narodom i njegovom državnošću koja se ovaploćuje kroz Srbiji i Srpsku i svim opasnostima koje su se nad njih nadvili, to više nije retorsko pitanje to je problem koji zahteeva apsolutno uvažavanje, i prema njemu sameravanje snaga za njegovo rešavanje.

Srpska mladost treba da učini šta može a na nama je da ih u tome ne ometamo i to će biti dobro i za nas i njih.

Verujem u želju za životom, uvren sam da je poseduje i srpski narod, stoga se i nadam da će i on pronaći način kako da opstane, kako da ne isčezne sa mape sveta – iz samog života. Srbima danas – da bi postojali sutra – jedino mogu pomoći oni sami sebi. Svi projekti koji se zasnivaju na dodeljivanju i uručivanju sreće i blagostanja završavali su se fatalno. Srpska mladost danas ima odgovornost kako za sebe tako i za budućnost srpskog naroda ili možda grešim iz čega bi proisteklo da treba još jednu priliku dati Krkobabićima i Kapičićima. Teško mi je i zamisliti da će roditelji biti protiv svoje dece. Zato i podvlačim, iako bez namere da izričem političke parole – toga je bar sita srpska javnost – vi kojih se to najviše tiče, vi koji nemate pravo na čekanje, ćutanje i oklevanje – uradite za sebe onoliko koliko nisu bili u stanju da urade oni koji su bez ikakvog legitimiteta uzeli i našu i vašu sudbinu u svoje ruke. Srpska mladost treba da učini šta može a na nama je da ih u tome ne ometamo i to će biti dobro i za nas i njih. U ovom času potrebno je samo da se ne osporava zrelost srpske mladosti i odustane od podmlađivanje srpske starosti. Pa zar je to mnogo. Manji zahtev za viši cilj do sada se nije stavljao na terazijama pred srpski narod ili meni nije poznato da je takva razmera postojala u našoj pisanoj i pamćenoj istoriji.

Logično pitanje posle svega jeste – a gde je ta mladost? Odgovor je jasan i jednostavan - ona je tamo gde nisu aktuelni ministri, poslanici, lideri i liderčići sgranaka, kvaziintelektualci i nedoškolovani naučnici, ona je delom utamničena, ona je izvan nas koji smo rekli što smo imali, znali i umeli. Koliko i šta smo uradili može se sažeti u jednu reč – propast – umanjena teritorija, raseljen narod, upropaštena privreda, uprostačena kultrua, unakaženo školstvo – ugrožen opstanak nacije. Moralno uspravljanje posrnulog srpskog naroda mogu izvesti samo moralno uspravni ljudi a takvi se nalaze u delu društva koji možemo za ovu priliku imenovati sa, kako sam naveo - srpska mladost. Kako će ona to uraditi nije naše da brinemo. Na nama starijima jeste samo to da im ne smetamo, da im se sklonimo s puta. Valjda mogu od nas da očekuju toliko jer to zaista nije mnogo i ne predstavlja naročitu žrtvu. Promena u srpskom drušvu mogućna je samo pod uslovom da dođe do smene genercija. Više od pola veka vlada jedna formacija, jedna ideologija u više generacija, valjda je došlo vreme da Srbijom upravlja nova generacija, ona koju mi najčešće ne razumemo i kada se trudimo, a da ne govorim u kakvom smo nesporazumu sa njom kada ne želimo i nećemo da je razumemo – onaj naraštaj Srba koji će imati razumevanje za sve pa i za nas kakvi god da smo bili i kakvi god jesmo.

Svako onaj, a verujem da takvih ima, kome ovo nije jasno teško će razumeti one druge mnogo teže stvari i probleme pred kojim se nalazi srpski narod na početku trećeg milenijuma kada on bez preterivanja mora otpočeti ozbiljnu borbu za svoj opstanak.

Svako onaj, a verujem da takvih ima, kome ovo nije jasno teško će razumeti one druge mnogo teže stvari i probleme pred kojim se nalazi srpski narod na početku trećeg milenijuma kada on bez preterivanja mora otpočeti ozbiljnu borbu za svoj opstanak. Ovaj napis valjalo bi razumeti više kao ukazivanje i izjašnjavanje ko treba da čini, ko treba da stane na pozornicu srpske politke da postane njen subjekt, a ne šta bi taj trebalo da čini. Onaj ko je pozvan da čini za dobro svoga naroda i države taj sigurno zna i šta i kako to treba činiti. Da još jednom istaknem, nakon svega nisam siguran šta treba činiti, nemam dovoljno ni umne ni moralne snage da se odvažim da mislim u tom pravcu ali sam zato, ma koliko ništa nije mudro tvrditi, siguran u to da srpska mladost treba da preuzme odgovornost za stanje u državi i naciji srazmernu svom društvenom i biološkom statusu. Možda će se neko setiti da stavi primedbu kako je ovaj napis moguće protumačiti i kao udvaranje srpskoj mladosti. Priznajem da je on i to, uz napomenu da je od udvaranja mladosti mnogo pogubnije podilaženje starosti a što je u našem slučaju na nesreću vladajući princip političkog života. I možda smo zato tu gde jesmo u jednu reč – nigde. Ovaj napis ujedno treba razumeti i kao poziv toj mladosti da preuzme odgovornost za naciju i Srbiju koliko danas jer već sutra moglo bi biti kasno.Opao je i što zabrinjava još opada moral kod ljudi i žena, a to isto usaðuju u malu nevinu djecu. Èak mnogi ljudi smatraju da je ova karakteristika neimovna u savremenoj civilizaciji i nemoguæe je od nje odstupiti. Porodice su razrušene zbog poveæavanja bluda, braènog nevjerstva, sastavljanja dana i noæi u haram radnjama.
Èovjek je napustio svog komšiju, roðaka, sin zanemario oca, kæerka majku. Komšije žive godinama jedni do drugih, a iz novina saznaju da je neko u komšiluku umro. Opet sin kao i kæerka ne informišu roditelje gdje su i sa kime troše i vrijeme i novac.
Uzrok moralnog pada snaga je strasti koju ne može zaustaviti NISTA.LJudi pod pritiskom svojih strasti izbjegavaju svaki zakon kako oni što ga vjera propisa, tako i onaj koji propisa država u kojoj žive. Tako zakon ne daje svoje potpune plodove i ljudi brzo otkrivaju da su zakoni postali okovi protiv strasti i devijacije u koju (za)padaju? Oni tada brzo mijenjaju te zakone i nedosljednosti (devijacije) èine legalnim? Ovako zbog strasti padaju iz ponora u ponor, sve dok se ne dozvoli blud, homoseksualizam, lezbejstvo, kocka, alkohol, droga... Sve dok muškarac ne poène oponašati žene, a žene muškarce. Sve tako æe propasti dok ne iscrpe svoje snage i dok ne unište svoju ljudsku prirodu. Raspadom morala dolazi do bluda, a blud dovodi do raspada porodice. Društvo se raspada i slaba djeca upropaštavaju se raspadom porodice, kao što se i roditelji upropaštavaju u starosti iz istog razloga.Zadnje vreme je termin koji najčešće dovodimo u vezu sa Biblijskim proročanstvima i sudnjim danom. Gledano iz makro ugla to možemo tumačiti kao kraj čovečanstva. Ali, svako od nas pojedinačno ovaj proces doživljava i kao jedinka, onda kada naslutimo da je kraj možda tu negde… I kao što su razni “vidovnjaci” obično uvek grešili prognozirajući koji je taj zadnji, sudnji dan društva, isto tako možemo tumačiti i prognoze pojedinih lekara koji imaju običaj da predvide pacijentu mesec, dva ili godinu dana života…

Kao što je sudnji dan društva nepredvidiv i isključivo u domenu Tvorca, ista priča je i sa životom pojedinca. Često puta u slučajevima teških bolesti dobijamo ili sami donosimo prognoze kraja nagađajući dolazak sudnjeg dana. Za razliku od verskog gledišta, zdravstvene prognoze daju se na osnovu iskustva ili statistike sličnih slučajeva. Ukoliko neko ima tešku bolest a po svojim osobinama pripada statističkoj većini onda ta prognoza može biti poprilično tačna. Ali ako osoba nekako izađe iz te prosečne većine onda je na njoj teže primeniti prognozu a rubrika Armagedon je tu upravo zato – da vam pomogne da “izađete iz stada”. Ukoliko ste ateista po ubeđenju nemojte odmah zauzimati odbrambeni gard već prvo pročitajte ceo tekst a onda donosite sud. U daljem tekstu pokušaćemo da bolje razjasnimo pojam “zadnjeg vremena” koristeći se simbolikom i konstantnim poređenjem ljudskog drušva i njegovog osnovnog člana – pojedinca.

Telesno zdravlje čoveka (važi i za društvo) ne bi trebali razdvajati od njegovog duševnog zdravlja. Drugim rečima ukoliko dođe do duhovne propasti osobe (nacije) doći će i do problema sa njenim fizičkim zdravljem. Generalno gledano duhovna propast najčešće vodi i onoj zdravstvenoj. O ovome smo pričali u prethodnim tekstovima gde smo raspravljali šta je starije duh ili materija kada smo definisali prvobitnost duha tj. informacije a materiju kao njen produkt ili odraz u materijalnom ogledalu. Samim tim svaka promena u informaciji izazvaće preslikavanje i u njenom materijalnom liku. Tendencija rapidnog duhovnog propadanja biće naročito izražena u “poslednjim danima” kako to opisuje Biblija pa ćemo se malo zadržati na toj temi“Ali ovo znaj, u poslednjim danima doći će naročito teška vremena jer će ljudi biti sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima, nespremni za bilo kakav dogovor, klevetnici, neobuzdani, okrutni, bez ljubavi prema dobroti.” (Timotiju 3:1-3). Ako bismo sudili po navedenom mogli bismo da kažemo da kraj ne samo da je blizu već smo se našli i iza njega. Svaka stavka iz prethodnog uslova skoro da je stoprocentno ispunjena. Oni koji su živeli u poslednjih nekoliko decenija ne mogu poreći ovaj neprekidan i zastrašujući moralni pad savremenog društva. Svaka generacija neprekidno spušta granicu prihvatljivog ponašanja. Kao rezultat navedenog svaka naredna generacija funkcioniše pod nižim moralnim standardima od one prethodne. I na žalost izgleda da nema kraja ovom sramnom trendu. Ovde možemo svrstati sve veće odavanje narkomaniji, bludu, pederastiji, lezbejstvu, sektaštvu i sličnim pošastima. Sva ova ponašanja dovode do totalnog sloma duhovnog bića čoveka (društva) dovodeći ga tako u sukob sa Zakonom Tvorca. Budući da čovek živi suprostavljen osnovnoj ideji koja čini srž njegovog bića logično je za očekivati da će to dovesti do propasti njegovog zdravlja i do njegove egzistencije opšte. Uočavanjem ovakvih pojava kod pojedinca lako ćemo doći do zaključka koji se može primeniti na celo društvo. Ovaj princip važi i u obrnutom smeru – od društva ka pojedincu.

Kao znaci i dokaz poslednjeg vremena čovečanstva u Bibliji se spominju i brojni ratovi po svetu, prirodne katastrofe, glad, umnožavanje znanja a kada pogledamo današnje vesti videćemo baš puno takvih informacija – o ratovima, o poplavama, zemljotresima, slike ljudi koji umiru od gladi…

Ljudska sudbina, čoveka kao pojedinca ili mikrosistem, kreće se linearno od tačke rođenja do tačke smrti. Ako bismo društvo zamislili kao jednu makro ličnost, onda bi i ono imalo sličan životni put. Ono takođe putuje od tačke svog rođenja, razvoja, starosti pa sve do svoje krajnje tačke tj. smrti ili propasti. Pojedinac će u zadnjem vremenu (starosti) proživljavati znake smrti (bolesti, disfunkcija, gubitak kontrole..) a društvo u će kao jedan “makro pojedinac” te znake ispoljavati u naopakom ponašanju kao vidom društvenih bolesti (devijantna ponašanja, krize, ratovi, pad moralnih vrednosti, veličanje nakaradnog ponašanja i sl.). Sve ove pojave još davna su opisane u Bibliji a neki očekivani scenario dat je u Otkrovenju Jovanovom, u knjizi Proroka Danila i drugim svetim knjigama. Ovaj scenario već postoji kao informacija i ono što gledamo samo je “ekranizacija” ili premijera tog filma. U prethodnim tekstovima smo već pričali o pojmu vremena i predviđanju događaja, ali podsetićemo vas: eksplozija zvezde na nebu nije nešto što gledate u realnom vremenu već prošlost koja se je odigrala možda milion godina unazad. Ono što vidite samo je projekcija filma kome je trabalo milion godina da dođe do vašeg filmskog platna. Informacija koja je data u knjigama je “trailer” koji najavljuje emitovanje projekcije filma sudnjeg dana.

Tako će se u jednom mikrosistemu tumor, kancer, infarkt i ostale teške bolesti predstaviti kao znaci upozorenja zadnjeg vremena. Ali, ono što je zajedničko kod svih pokušaja tačnog određivanja datuma sudnjeg dana jeste da su svi omanuli u svojim prognozama što govori o tome da ovaj datum zna samo tvorac. Zato svaku prognozu sudnjeg dana tretirajte kao sumnjivu bilo da se radi o prognozi društva ili prognozi bolesti i dužine nečijeg života.

Iako niko ne voli da mu se otkriva kraj filma, nećemo ni mi to učiniti u potpunosti, ne zato što smo uviđajni već zato što i mi nemamo apsolutno tačnu informaciju. U načelu, pojaviće se brojne pošasti, ljude će napadati “besni čirevi i bolesti”, doći će do nestašica vode, hrane, sirovina, zbog svega toga vodiće se brojni ratovi. Okultno će se uvećavati, naopake vrednosti biće proglašene normalnim – čak i dobrim, dok će hrišćanske vrline, moralna čistota i poštenje biti ismevani – čak napadnuti. Sve će to činiti “Antihrist” koji će se infiltrirati u “sistem” i napadaće iz tog pravca. Formiraće svetsku vladu, koristiće ljude u politici, upravljaće vojskama, policijom, ekonomijom, medicinom. Prevariće mnoge, čak i dobre ljude. On će mobilisati veliku armiju ljudi da mu služe a sredstvo koje će koristiti da ih veže biće njihova pohlepa za novcem, željom za povlasticama i privilegijama. Možda ćete često puta pomisliti da je materijalna pohlepa jedini motiv i razlog svih loših dešavanja u svetu (ratovi, kemtrails, depopulacija, farmako terorizam..) ali prevarili ste se. Kao i u priči sa nekim političkim ubistvom: izvršioc zločina će najverovatnije imati finansijki motiv kao primarni ali kod naručioca to svakako ne mora biti slučaj. Vi ćete u celoj priči možda okriviti direktnog izvršioca napadajući njegovu pohlepu ali pravi razlog je u pozadini priče. Tako je i ovde. Glavnom organizatoru svih događaja kojima svedočimo novac nije primarni motiv ali njegovim sledbenicima jeste. On koristi njihovu pohlepu kako bi sproveo svoje ciljeve a to su totalno uništenje ljudskog roda, kako zdravstveno tako i moralno. Ali, Armagedon će dati rešenje…

Ukoliko želite da učinite nešto za svoje zdravlje primarno će biti da dovedete sebe u skladu sa Zakonom Tvorca. U protivnom sva nastojanja za ozdravljenjem biće konstantno usmerena protiv vetra. Možda ćete nešto u tom delu i uspeti da popravite ali trebaće vam mnogo više snage da vodite čamac protiv struje. Ako se je društvo našlo jednoj ovakvoj poziciji mi ne možemo zazeti stav “to je problem društva a ne mene” jer drušvo čine pojedinci, tj. svi mi. Ako se je društvo moralno našlo na rubu propasti, svakako da problemi postoje i kod nas, pojedinaca. A problemi u duhovnom, kao što rekosmo, podstaći će probleme u materijalnom. Ukoliko se borite sa teškim bolestima ili ih želite prevenirati, moraćete da poradite na sebi.

U tom delu odabir pravilne ishrane postaće ključni momenat. Ali ovde ne mislimo samo na ishranu tela već i duha. Kao što će telo tražiti živu hranu kako bi se odbranilo u teškim vremenima tako će biti i sa duhom. Osnovna hrana duha jeste svetlost i istina, odnosno Božja reč (živa reč). Šta je to što daje život hrani, reči…? U materijalnoj hrani to će biti sunčeva svetlost akumulirana u nutrijentima kao što su proteini, ugljeni hidrati, vitamini, enzimi itd.  Nutrijenti duhovne hrane koji sadrže svetlost jesu vera, ljubav, nada, poštenje, skromnost, dobrota, istina, milosrđe i ostale vrline (“…ko jede od mog tela imaće život večni..”). Ako u svom životu pogazite ove vrline ostaćete bez osnovnih nutrijenata duševne hrane a hrana koju ćete koristiti biće – laž. Duh koji će živeti u laži, bez prisustva Božje reči, razboleće se a laž će uzeti svoj oblik u materiji i daće joj se ime bolesti. Opet da podsetimo, ovo nije jedini način na koji bolest može doći ali je jedan od bitnijih. Ukoliko svoj duh budete hranili iz tanjira istine suzićete prostor bolesti a povećati verovatnoću izlečenja. Zapisano je “neće čovek živeti samo od hleba već od svake reči Božje”. Božju reč dakle ne smemo zapostaviti baš kao i živu materijalnu hranu.

Kada je reč o hrani tela, rafinisana i termički obrađena hrana lišena je svake istine. Ako vaše telo zamislimo kao zemlju, pooranu njivu onda će hrana biti seme ili biljku koju sadimo i od koje očekujemo plod. Taj plod biće naše zdravlje, zdravo telo koje će funkcionisati bez problema. Ako bismo sada uzeli to seme ili biljku svejedno, prethodno je skuvali, ispekli, ispržili, rafinisali, odstranili bitne delove i tako posadili u zemlju – šta bismo dobili kao plod? Ništa! Takva biljka je jalova, bez svetlosti i neće dati ploda, bar ne onog koji mi priželjkujemo. Iz fizike znamo da svetlost objektivno postoji a da je tama rezultat odsustva svetlosti. Što je svetlosti manje – tame je više, nikako obrnuto. Otprilike tako će biti i sa našim zdravljem i “mrtvom” hranom. Što je žive hrane manje – to je bolesti više. Prirodna, živa hrana je ona koja raste u prirodi, pod suncem, po mogućstvu što manje pod  uticajem “ljudskog faktora” zato što naša hrana mora zadržati svoju autentičnost tj. strukturu koju joj je priroda odnosno Stvaraoc dodelio. Samo tako ona može lečiti i pomagati naše zdravlje. Previše ljudskog prisustva oduzeće prirodnu čistoću hrani i ona će početi da poprima osobine laži. Postaće prepuna veštačkog đubriva, pesticida, herbicida, fungicida, rafinisaće se, termički obrađivati. Nakon takvog holokausta neće više ostati ni trunke istine u njoj. Upotreba prazne i rafinisane hrane pogoduje profitu prehrambene i farmaceutske industrije ali ne i vama i vašem zdravlju. U tom smislu primetićete kako se “sistem” vredno trudi da nas uvede u svet kulinarstva. Tako ćete na TV-ima videti masu emisija i tv šou programa sa temom kulinarstva: tata kuva, mama kuva, kuvajte sa najboljima, kuhinja ova, kuhinja ona… Izbor je veliki. Recepti pljušte sa svih strana. Prosto se stiče utisak da je poželjno kuvati sve – pa čak i banane. Nemojte da zaboravite da najjače prehrambene grane industrije ne mogu postojati bez termičke obrade hrane a onda saberite dva i dva i dobićete odgovor o kulinarskim emisijama.I na kraju da kažemo da iako kraj filma obiluje lošim scenama vi ne može znati šta će se dešavati nakon njega. Zato ne brinite mnogo o tim detaljima. Zlo mora doći i to je neiminovno. Ne možete ga sprečiti ali teško onom čijim posredstvom ono dolazi. Trudite se da se ratosiljate loših misli, ne zamerite, ne mrzite, praštajte, ne činite zlo drugima.. Sve te osobine učiniće vas “teškim” i pogodnim za kontrolu jer ako vašu vedrinu i životnu radost preuzme apatija i zlo bićete u vlasti tamne strane. Ne zaboravite ono što je rečeno “nije svetlosti manje što je mrak veći već je mrak rezultat odsustva svetlosti”.Kada pacijent čuje za svoju tešku dijagnozu on obično zauzima određeni stav.  Ukoliko je to opasna bolest, još i sa smrtnim ishodom, pacijent će doživeti stanje depresije a to će dodatno otežati njegov položaj. Npr. ako mu saopštite da ima težak oblik kancera a sa time date i “prognozu” pacijent će automatski postati deprimiran pogotovu što takva izjava dolazi od autoriteta kome pacijent po defaultu veruje. Vrlo je teško izlečiti nekoga ko je ubeđen da pred njim stoji rok života koji se meri u mesecima. Cela priča jednostavno počinje da se odigrava kao film koji striktno poštuje scenario koji pacijent prihvati. Stiče se utisak da kada biste potpuno zdravom čoveku dali pogrešnu dijagnozu i ako bi mu sa “jakim autoritetom” prognozirali 3 meseca života, stanje njegove uobrazilje otprilike bi i dovelo to takvog ishoda. Na žalost, kada su teške dijagnoze u pitanju, pacijenti se obično stavljaju pred svršen čin, lišeni ljudskog razgovara i psihološke podrške. Uglavnom se sve svede na formalnost, prepisivanje tableta i “prognozu sudnjeg dana” koja nepotrebno zakomplikuje stvari. 

Upravo to čini i tamna strana trudeći se da vam navuče izrazito pesimističan duh, zatrpavajući vas lošim vestima koje su prepune ubistvima, prikazujući vam filmove u kojima obiluje nasilje, scene mučenja, bluda, pederastije, tj.svih onih pošasti koje prizivaju svršetak života trudeći se da i kod onih koji još uvek nemaju dijagnozu nametnu osećaj bolesti i smrti. Zato ne brinite i ne gubite duh već uvek prvo tražite ono što je Božje, a sve ostalo, i zdravlje, i novac, i hrana, doći će samo po sebi.udeći po ovim znakovima i nadovezujući se na priču u otkrovenju možemo sa sigurnošću utvrditi da nam se taj čuveni “sudnji dan” opasno približava. Ako ćemo znake koje očitavamo u društvu prihvatiti kao najavu kraja civilizacije da li to znači da će i prisustvo teške bolesti kod pojedinca biti nagoveštaj kraja života? Svakako da ovi znaci upozoravaju na prisustvo opasnosti ali ne zaboravite da je datum kraja tajna koju jedino Bog zna i svi oni koji su do sada pokušali da preciziraju taj dan – omanuli su. Ne zaboravite ovu činjenicu kad god dobijete zdravstvenu prognozu sistema: “sa tom bolešću živećete mesec-dva-tri….”. Niko ne može da zna tačan datum kraja izuzev činjenice da će kad-tad doći. 

 “… Ne sudite, i vama se neće suditi… oprostite, i vama će biti oprošteno… zamolite i daće vam se… tražite i pronaći ćete… kucajte i vrata će se otvoriti. Verujte u dobre stvari, jer dan je već prošao i noć polako pada ali ne brinite, JA sam sa vama svakoga dana sve do svršetka sveta”…

NARAVNO DA MORALNI PAD DRUSTVA DONOSI COVEKU NIKAD VISE PSIHICKIH I FIZICKIH BOLESTI. I KAO STO STALNO PONAVLJAM A NISAM PESIMIST OVO SE POPRAVITI NE MOZE. KRAJ OVE CIVILIZACIJE JE BLIZU I SAMO SE NADAM DA CE SLEDECA BITI BOLJA OD OVE BAR U POCETKU KAO I SVE PRETHODNE.