VELIKA NAUCNA OTKRICA

 CESTO SE UPITAMO ZASTO NEMA VISE ONOLIKO VELIKIH OTKRICA KAO PRE? KAO DA NAUKA STAGNIRA. NIJE BAS TAKO. ALI HAJDE DA SAGLEDAMO CELU PRICU.

Jedna od većih zabluda današnjice je da čovječanstvo stagnira jer ne postoje – i neće postojati – ljudi kao što su Tesla ili Ajnštajn.

Subjektivni osjećaj je nezgodna stvar i često vodi u pogrešne zaključke. Naročito kada je vezan za protok vremena, sjećanje na prošle događaje i životna iskustva. Mišljenje da je nekada bilo bolje nije vezano isključivo za nauku. Ipak, u eri cunamija informacija, komentara i stavova, nauka je jedna od prvih djelatnosti koje valja optužiti za dekadenciju.

Često se može čuti komentar da je nauka u ćorsokaku, u krizi, ili da danas nema dovoljno naučnih otkrića. Takvom utisku doprinosi i činjenica da ne postoje megazvijezde naučnog svijeta ranga Njutna, Tesle, Ajnštajna.

Šlag na tortu su trijumfalna poentiranja da čovjek već više od pola vijeka nije u stanju da se vrati na Mjesec. Ili što bi teoretičari zavjere rekli, da uopšte ode a da to nije u Kjubrikovom studiju!

Zašto je to tako? Više različitih faktora utiče na stvaranje ovakvog utiska u javnosti. Za razumijevanje aktuelnog momenta u kom se nalazi nauka, treba razumjeti i njenu evoluciju.

 

Godine 1996, John Horgan napisao je knjigu pod nazivom "Kraj nauke" u kojoj je tvrdio da je nauka stala i da se više neće pokrenuti. To ga je, ne tako iznenađujuće, učinilo neprijateljem br.1 naučnika, jer nije smešno kada ti neko prorekne kraj profesije.

Ali Horgan se nije povukao. Godine 2016, 20 godina nakon što je knjiga prvi put objavljena, napisao je novi predgovor govoreći da, koliko on može da vidi, bio je u pravu. Horganova tvrdnja nije bila da ćemo prestati da se bavimo naukom, već "da više neće biti velikih 'otkrića ili revolucija', kao što su heliocentrizam, evolucija, kvantna mehanika, relativnost ili veliki prasak." I zaista, zar nije bio u pravu?Pogledajte fiziku. Sva velika pitanja koja su bila neodgovorena pre 40 godina, i danas su neodgovorena. Još uvek ne znamo šta je tamna materija, kako kvantizovati gravitaciju ili kako je univerzum nastao. Isto je u svim ostalim naučnim disciplinama, još uvek ne znamo kako je život počeo, šta je svest, kako postati besmrtan, i još uvek ne znamo zašto čarape nestaju u veš-mašinama. Horgan nije bio čak ni prvi koji je pokrenuo pitanje. Imamo i knjigu Johna Barrowa pod nazivom "Nemogućnost". Barrow je imao logički veoma ubedljiv argument. Rekao je, znanje o zakonima prirode ili je konačno ili nije. Ili ćemo saznati sve što postoji za saznanje, ili nećemo. Ako je znanje beskonačno i mi smo zaista dobri u smišljanju, nauka će trajati zauvek. Ali ako je znanje konačno, ili imamo konačan kapacitet za razumevanje, dostići ćemo limit. Nemamo načina da znamo šta ne znamo, pa je realna mogućnost da će nauka završiti, pitanje je samo kada.

Ovde postoji neka nejasnoća oko toga ko ili šta znači "mi". Možda vi i ja nismo ti koji će otkriti sve o nauci, ali "mi" može značiti novu vrstu u koju ljudi evoluiraju. Ili ljudi s moždanim implantima, ili ljudi uz pomoć veštačke inteligencije. Ali bez obzira na to kako bismo mogli proširiti naše umove, i dalje bi ostalo pitanje da li možemo neograničeno proširivati znanje, ili postoji granica. Horganova tvrdnja je jača od Barrowove. Barrow je samo rekao da bi nauka mogla da se završi. Horgan kaže da smo već stigli do kraja.

Prema Horganu, otkriće zakona prirode bila je privremena faza u ljudskom razvoju i završila se. Baš kao i istraživanje površine Zemlje, ili to ljudske anatomije. Postoji vreme kada se velika otkrića događaju. Zatim, to vreme završava. To ne znači da je kartografija ili proučavanje ljudskog tela završeno, kao ni dalje proučavanje prirode u drugim oblastima. NASA, na primer, pravi sve preciznija merenja površine Zemlje skenirajući je laserima, meri čak i visinu i dubinu šuma te male promene u gravitacionom privlačenju različitih gustina površina. Ali niko neće otkriti novi kontinent. I mi nastavljamo da istražujemo ljudsko telo, nalazeći nove načine za popravke, kao što je spajanje oštećenih nerava. Ali niko neće pronaći dodatni mozak ispod levog kolena. Doba velikog otkrića u tim oblastima zauvek je završeno. I to postavlja pitanje: hoće li se isto desiti i sa naukom u celini?

Da li je otkriće novih prirodnih zakona samo bila faza naše istorije koja je prošla? To mogućnost koju treba ozbiljno razmotriti. Ali većina naučnika odbacuje Horganove brige. I da budemo fer, fizičari posebno imaju dobre razloge da odbiju "kraj nauke". To je zato što fizika ima puno velikih otvorenih problema za koje znamo da zahtevaju rešenje. Recimo, šta se dešava sa svim tim posmatranjima koja se obično pripisuju tamnoj materiji. Da li je to neka vrsta čestice koju još nismo otkrili? Ili pogrešno razumemo gravitaciju? Naše trenutne teorije to ne mogu objasniti, a ipak se događa tamo napolju. I tu je nedostajuća kvantizacija gravitacije, to jest nespojivost između Ajnštajnove opšte relativnosti i kvantne fizike. Najlakše je videti da mora postojati neko rešenje za to, to što jednostavno ne znamo kakvo je gravitaciono polje čestice kada se nalazi na dva mesta odjednom. Ajnštajnova teorija ne daje rešenje. I šta je s problemom merenja u kvantnoj mehanici? Pre ili kasnije, trebaće nam rešenje za to, nešto što će nam tačno reći kada uređaj ima prave osobine da deluje kao detektor.

Horgan misli da nikada nećemo odgovoriti na ta pitanja. Moje mišljenje da nismo blizu dostizanja kraja nauke, i to nema veze s fizikom. To je istraživačka oblast koju je Horgan odbacio, proučavanje haosa i kompleksnosti. To je priča s efektom leptira i samoorganizovanim adaptivnim sistemima i svim tim stvarima. Haos i kompleksnost bili su veliki modni izrazi 1980-ih i istina je da iz toga nije proizašlo mnogo toga.

Pa biste mogli reći, ha, Horgan je u pravu. Možda, ali mislim da razlog što to istraživanje nije daleko odmaklo je taj što još nismo razvili matematiku za to. A postoji puno velikih proboja koji čekaju da se dogode kada budemo imamo matematiku za to. Fizika koristi najsofisticiraniju matematiku od svih nauka. Ali ako je pogledate iz šire perspektive, u suštini je veoma primitivna. Mi znamo kako da rešimo samo određene vrste jednačina, takozvane linearne diferencijalne jednačine. Ali većina zanimljivih pojava u prirodi, poput haosa i kompleksnosti, zahteva nelinearne jednačine. I nemamo dobar metod za rešavanje tih jednačina. 

Zato se usuđujem da kažem da smo tek počeli sa naukom. Snašli smo se prilično dobro u mikroskopskom i makroskopskom području. Fizika čestica i kosmologija, da, to je funkcionisalo dobro jer su oba matematički prosta. Ali pogledajte stvari poput bioloških sistema, života, svesti, društva i politike, nemamo matematiku za to. Dakle, gotovo je sigurno da u mezokoskopskom opsegu, kada dolaze do izražaja kompleksnost i haos, postoji još zakona prirode za otkrivanje, i sasvim je moguće da će nam veštačka inteligencija pomoći da ih otkrijemo. 

Ali ipak mislim da bismo mogli dostići kraj nauke. Evo zašto. Setite se Barouovog argumenta. Postoje dva razloga zbog kojih nauka može stati. Možda je to zato što nema više ništa za otkriti. Ali postoji drugi razlog. Možda postoje prirodni zakoni za otkriti, ali jednostavno nismo sposobni da ih shvatimo. Da nismo sposobni da organizujemo naučna istraživanja tako da naučnici mogu efikasno raditi ka tim rešenjima. I ironično je što ne uspevamo da pametno organizujemo nauku zato što u prvom redu ne razumemo složene sisteme. Dakle, to postaje problem ko je prvi došao, kokoška ili jaje. Ne razumemo kompleksnost jer je naučno istraživanje složeni sistem koji treba da razumemo da bismo shvatili kompleksnost.i zašto je to uopšte važno? Važno je jer stavljamo mnogo vere u naučni i tehnološki napredak u rešavanju problema u koje smo se sami uvalili. Klimatske promene, pandemije, prenaseljenost, siromaštvo, pretnja nuklearnim ratom. Sve češće verujemo da će nam više nauke i bolje tehnologije doći u pomoć. Ali šta ako nije tako? Tada smo u velikom problemu. 

LOGICNO JE DA DANAS NE MOZE DA SE IZUMI TOCAK KAD ON POSTOJI. SVE ONO STO JE BILO POTREBNO COVEKU ZA ZIVOT JE IZMISLJENO. ALI TO NE ZNACI DA JE NAUKA STAGNIRALA I DA VISE NEMA TOLIKO GENIJALNIH  LJUDI KOJI DOPRINOSE  NAPRETKU TEHNOLOGIJE, NAUKE U SVIM OBLASTIMA, MEDICINI,ALI TI NAUCNICI OBICNO SAD RADE U TIMOVIMA I ZA NJIH SE CUJE KADA DOBIJU NOBELOVU NAGRADU.U PITANJU JE SAD DRUGA STVAR.    IMA MNOGO NAUCNIKA. A NEKADA SU ONI BILI REDJI JER NISU IMALI NA RASPOLAGANJU OVU VRHUNSKU TEHNOLOGIJU I VESTACKU INTELIGENCIJU PA JE SVAKO NJIHOVO DOSTIGNUCE BILO RAVNO CUDU.DANAS SE LJUDI SKORO NICEMU VISE NE CUDE .ETO ZATO NEMA TESLE I AJNSTAJNA ALI IMA MNOGO NOVIH IZUMA I DANAS I IMA MNOGO NOVIH  NAUCNIKA GENIJA!