NEZELJENA DEJSTVA LEKOVA

 VELIKO  JE NEPOVERENJE LJUDI  PREMA LEKOVIMA. FARMACEUTSKE INDUSTRIJE VISE NAM IZGLEDAJU KAO FABRIKE PROFITA NEGO FABRIKE ZDRAVLJA. A NISMO MI KRIVI. KOJI GOD LEK UZIMAMO DEO SA NEZELJENIM DEJSTVIMA BUDE VRLO DUGACAK. I PO NEKOLIKO PUTA DUZI OD DELA GDE SE OPISUJE DESJSTVO LEKA KOJE NAM POMAZE KOD NASE BOLESTI. TAKO DA UZ POMOC UVEK DOBIJEMO I NESTO STO NISMO TRAZILI. ALI SVI SMO OGUGLALI NA TO PA U OVOM BRZOM VREMENU NI NE CITAMO SLOVA KOJA SU SITNA DA SITNIJA NE MOGU BITI NEGO SAMO POPIJEMO LEK I NASTAVLJAMO SA NASOM DNEVNOM RUTINOM. I SAD DOBRO JE AKO TE NE STREFI BAS NESTO MNOGO LOSE. STA UMOR,GLAVOBOLJA MUCNINA, TREMOR, MA NEMA VEZE BOLJE TO NEGO DA MI BOLEST NIJE POD KONTROLOM. KONTROLOM?

KNJIGA PAVLA ZELICA GORKA PILULA

Mračno naličje farmacije

Ko su pravi gospodari našeg zdravlja? Farmaceuti i lekari ili neko mnogo moćniji, skriven iza korporativnih fasada, čija ruka oblikuje sudbinu čovečanstva? Pavle Zelić, magistar farmacije, vodi nas kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u našim životima.

Užas nacističkih laboratorija, gde su stvorene sintetičke droge poput pervitina koje su vojnike Trećeg rajha pretvarale u neljudske mašine za ubijanje, nije stao s krajem rata. Preobrazio se u tiho zlo mirnodopske kapitalističke ekonomije, gde pohlepa ponekad nadvlada etiku.

Pravi organizovani kriminal u sferi falsifikovanja lekova, obmanjivanje pacijenata, industrijska proizvodnja novih sintetičkih droga – sve to zaslužuje naziv „farmaceutska mafija“, kojim se lakonski žigoše cela struka. Ali tu su i pojedinci na samom vrhu farmaceutskih kompanija koji su zloupotrebili nauku za sopstveni profit. Opioidna epidemija u Americi, globalni skandal s kancerogenim implantima za grudi, a posebno talidomidska katastrofa, kada su hiljade beba širom sveta rođene bez ruku i nogu zbog leka protiv mučnine kod trudnica, pokazuju koliko je tanka linija između leka i otrova. Ipak, možda najviše zabrinjavaju informacije koje Zelić iznosi o zapanjujućim posledicama farmaceutskog otpada po opstanak svih živih bića na planeti.

Gorka pilula nije samo knjiga već upozorenje: kad je jednom „progutate“, više nema povratka u blaženo ali opasno neznanje. Da li imate hrabrosti da otkrijete istinu?

„Svet je danas oštro podeljen na ljude koji veruju da će nam nauka pomoći da imamo bolji svet i na one koji ne veruju u to. Gorka pilula je svetionik koji nam Pavle Zelić ostavlja kako se ne bismo zagubili u ova komplikovana vremena."

NUS POJAVE  LEKOVA

 Jedan od rizika uzimanja bilo kog leka su moguće nuspojave. Čini se da je to neizbežan deo jer nema efikasnog leka koji je lišen nuspojava. Koliko je to tačno? I da i ne, kaže Korina Šefer, koja vodi odeljenje za smernice i pružanje informacija pacijentima nemačke Agencije za kvalitet medicinskih sredstava (AeZQ).

„Svaki efikasan lek može da ima nuspojave, ali to ne znači da će se one i ostvariti. Ipak, takva mogućnost uvek postoji“, rekla je.

Ursula Selerberg iz Saveza nemačkih lekara misli isto. „Ako se nešto reklamira kao proizvod bez ikakvih nuspojava, prema tome bi trebalo da budemo krajnje skeptični“.

Koje su najčešće nuspojave? 

Uopšteno govoreći, umor, vrtoglavica, mučnina, glavobolja i želudačno-crevni problemi najčešće su nuspojave, tvrdi Selerberg.

Ozbiljna nuspojava je ona koja ugrožava život, prouzrokuje invalidnost, zahteva bolničko liječenje ili medicinsku intervenciju.

Šta učiniti ako primetite nuspojave? 

Idealno bi bilo da vas lekar, kad prepisuje lek upozori na moguće nuspojave. U najboljem slučaju, reći će vam na koje nuspojave da obratite pažnju i odmah ih prijavite, a koje su „u redu“, kaže Šefer.

Nuspojave koje nisu navedene u uputstvu koje lek sadrži odmah bi trebalo prijaviti lekaru ili farmaceutu.

Pacijenti u takvim situacijama ne bi smeli sami da smanjuju dozu leka, prestanu da ga uzimaju na svoju ruku ili počnu da uzimaju neki drugi lek, a da se prethodno nisu posavetovali sa lekarom, dodaje Šefer.

Zašto regulatorna tela odobravaju lekove ako imaju nuspojave?

Iza svake odluke o odobrenju nekog leka ocenjuju se koristi i moguća šteta. Pre nego što dospeju na tržište, lekovi se testiraju u nekoliko faza.

Ozbiljnije nuspojave očekivane su i „dopuštaju se“ za lekove kojima se leče teže bolesti, poput karcinoma, a manje ozbiljne nuspojave očekuju se kod, na primer medikamenata kojima se ublažava glavobolja, objasnila je Šefer.

Da li se nuspojave mogu izbeći?

Ne uvek. Ali ponekad ih je moguće ublažiti. U slučaju kad je neželjeni efekat leka umor, trebalo bi ga, ako je moguće, uzimati uveče pre spavanja.

Pri uzimanju nekih lekova nuspojave se javljaju samo na početku lečenja i kasnije nestaju same od sebe.

Oprez se savetuje pre uzimanja drugog leka kojim se ublažavaju posledice prvog. O tomu bi pre početka uzimanja određene terapije trebalo razgovarati sa lečkarom jer možda postoji drugi medikament koji ćete bolje podneti i tako izbeći potencijalno uzimanje leka za lek.

 

Problemi sa probavom

Neki neželjeni efekti na probavu mogu iscrpeti vaše telo. Obratite pažnju na probleme kao što su dijareja, mučnina, bol u stomaku, povraćanje i nedostatak apetita.

Neželjeni efekti lekova i vrtoglavica

Osjećaj vrtoglavice nije opasan po život, ali može povećati rizik od padova koji uzrokuju povrede na telu.

Nuspojava je i pospanost

Pospanost koja je nus pojava uzimanja pojedinih lekova može učiniti vožnju opasnom, uticati na radni učinak i otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Može vam se dogoditi da gubite koncentraciju i fokus.

Suva usta

Pljuvačka je važna za oralno zdravlje, a kada  lek koji pijemo  isušuje usta, povećavaju se  šanse za dobijanje plaka, karijesa i bolesti desni. Takođe mogu da se pojave rane u ustima, gljivične infekcije u ustima, kao i ispucala usta.

Neželjeni efekti lekova i halucinacije

Neki lekovi mogu uzrokovati da vidite stvari koje ne postoje, a šansa da se to dogodi je još veća ako uzimate više lekova istovremeno. Ove vizije mogu biti zastrašujuće i  izazvati ponašanja opasna po okolinu.

Glavobolja kao nuspojava

Uobičajeno je da se nosite sa bolom u glavi kada uzimate lekove, ali glavobolju je potrebno pratiti. Prekomerna upotreba lekova ili  glavobolje koje traju i vraćaju se često mogu se javiti kada uzimate lekove protiv glavobolje tokom dužeg vremenskog perioda.

Srčani problemi

Neki lekovi izazivaju preskakanje otkucaja srca ili ubrzan rad. Takođe možete osećati bol u grudima. Proverite uzroke bola, jer oni mogu biti različiti, a u nekim situacijama su i pokazatelj infarkta. Ezofagitis izazvan tabletama je redak uzrok akutnog bola u grudima.

Neželjeni efekti lekova i nesanica

Kad lekovi otežavaju spavanje, vremenom se fizičko i mentalno zdravlje može pogoršati. U toj situaciji rizik je povećan od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, poremećaja raspoloženja, povećanja telesne težine, nesreća u vožnji, povreda i padova.

I žutica može biti posledica nuspojave nekih lekova

Iako je retko, veće količine nekih lekova mogu izazvati hepatitis ili upalu jetre. Pored požutele kože (žutice), možete se manifestovati bol u stomaku, umor i probleme sa GI, a možda ćete imati i temperaturu. Hepatitis koji se ne leči može oštetiti jetru, a u retkim slučajevima može čak biti potrebna i transplantacija jetre.

Neželjeni efekti lekova i osip

Otprilike pet do 10 odsto nuspojava na lekove su alergijske reakcije. Najčešće se manifestuju kao osip ili koprivnjača na koži. Ozbiljne alergijske reakcije mogu otežati disanje i biti opasne po život. Plikovi na usnama, očima i genitalijama mogu biti znak ozbiljne reakcije na lek zvane Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (TEN).

Tinitus kao nuspojava

Tinitus je stanje koje izaziva zujanje, škljocanje, šištanje u ušima. Može imati negativan uticaj na nas, otežavajući koncentraciju, utiče na raspoloženje i sprečava dobar san.

Neželejni efekti lekova i anksioznost

Anksioznost izazvana supstancama je stanje uzrokovano uzimanjem određenih lekova, ponekad čak i medikamenata namenjenih lečenju same anksioznosti. Anksioznost vam može ometati san, uticati na koncentraciju, izazvati bol u grudima i učiniti da izgubite apetit.

Kratak dah

Loše reakcije na lekove ponekad mogu uticati na pluća, dovesti do krvarenja u vazdušnim kesama, autoimunih bolesti koje napadaju ćelije pluća i utiču na nakupljanje tečnosti u plućima. Odmah potražite medicinsku pomoć ako osećate bol u grudima zbog otežanog disanja ili kašljete dok pokušavate da udišete.

POVECANJE TELESNE TEZINE

 Ako lek koji uzimate čini da vaše telo zadrži višak tečnosti, možda ćete primetiti da imate otečene ruke i noge. Otok koji dolazi sa kratkim dahom, otežanim disanjem ili bolom u grudima može biti znak skupljanja tečnosti u plućima.

 

 

Da li se nuspojave mogu izbeći?

Iako se nuspojave ne mogu uvek izbeći, ponekad ih je moguće ublažiti. Na primer, ako je neželjeni efekat leka umor, trebalo bi ga, ukoliko je moguće, uzimati uveče pre spavanja.

Prilikom uzimanja nekih lijekova nuspojave se javljaju samo na početku liječenja te kasnije nestaju same od sebe.

No, oprez se savetuje pre uzimanja drugog leka kojim se ublažavaju posledice prvog. O tome bi svakako pre početka uzimanja određene terapije trebalo razgovarati sa lekarom, jer možda postoji drugi medikament koji ćete bolje podneti i tako izbeći potencijalno uzimanje leka za lek.

ISKUSTVA

 

„Pacijent 5" je bio u kasnim pedesetim kada mu je odlazak kod lekara promenio život.

Imao je dijabetes i prijavio se za studiju da vidi da li bi uzimanje „statina" - neke vrste leka za snižavanje holesterola - moglo pomoći. Do sada, sasvim normalno.

Ali ubrzo pošto je započeo lečenje, njegova žena je počela da primećuje zlokobnu transformaciju.

Ranije razuman čovek, postao je eksplozivno ljut i - niotkuda - razvio sklonost ka besu na putu.

Tokom jedne nezaboravne epizode, upozorio je vlastitu porodicu da se drži podalje, kako ih ne bi smestio u bolnicu.

Iz straha šta bi moglo da se desi, pacijent 5 je prestao da vozi.

Čak i kao putnik, njegovi ispadi su često primoravali suprugu da napusti putovanja i vrati se nazad.

Posle bi ga ostavila samog da gleda TV i smiri se. Sve više se plašila za sopstvenu bezbednost.

• Superbakterije otporne na antibiotike: Novi neprijatelj beba
• Otkriće penicilina - od gljive do leka za milione ljudi
• Koje ćelije mogu da vam podare superimunitet

Onda je jednog dana pacijent 5 imao prosvetljenje.

„On je rekao: 'Vau, izgleda da su ovi problemi počeli kada sam pristupio ovom istraživanju'," kaže Beatris Golomb, koja vodi istraživačku grupu na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Uznemiren, par se obratio organizatorima studije.

„Bili su veoma neprijateljski raspoloženi. Rekli su da njih dvoje ne mogu biti u srodstvu, da treba da nastavi da uzima lekove i da treba da ostane deo istraživanja", kaže Golomb.

Ironično, do tog trenutka pacijent je bio toliko mrzovoljan da je potpuno ignorisao savete lekara.

„Okrutno je opsovao, izjurio iz kancelarije i odmah prestao da uzima lekove", kaže ona. Dve nedelje kasnije vratila mu se ličnost.

Drugi nisu imali te sreće.

Tokom godina, Golomb je prikupljala izveštaje pacijenata širom Sjedinjenih Država - priče o raspadnutim brakovima, uništenim karijerama i iznenađujućem broju muškaraca koji su se uznemirujuće približili ubistvu svojih žena.

U skoro svakom slučaju, simptomi su počeli kada su počeli da uzimaju statine, a zatim su se brzo vratili u normalu kada su prestali.

Jedan čovek je ponovio ovaj ciklus pet puta pre nego što je shvatio šta se dešava.

Prema Golomb, ovo je tipično - prema njenom iskustvu, većina pacijenata teško prepoznaje vlastite promene u ponašanju, a još manje povezuje sa lekovima.

U nekim slučajevima, spoznaja dolazi prekasno: istraživačicu su kontaktirale porodice više ljudi, uključujući međunarodno poznatog naučnika i bivšeg urednika jedne pravne publikacije, koji su sebi oduzeli život.

Svi smo upoznati sa zadivljujućim svojstvima psihodeličnih lekova - ali ispostavilo se da obični lekovi mogu biti jednako moćni.

Od paracetamola (poznatog kao acetaminofen u SAD-u) do antihistamina, statina, lekova za astmu i antidepresiva, pojavljuju se dokazi da nas mogu učiniti impulsivnim, ljutim ili nemirnim, umanjiti empatiju prema strancima, pa čak i manipulisati osnovnim aspektima naše ličnosti, kao na primer koliko smo neurotični.

Kod većine ljudi, ove promene su izuzetno suptilne.

Ali u nekima mogu biti i dramatične.

Još 2011, otac dvoje dece iz Francuske tužio je farmaceutsku kompaniju GlaxoSmithKline, tvrdeći da ga je lek koji je uzimao za Parkinsonovu bolest pretvorio u kockara i zavisnika od gej seksa i da je odgovoran za rizična ponašanja koja su dovela do toga da je silovan.

Zatim je 2015. mukarac koji je ciljao mlade devojke na internetu upotrebio argument da ga je lek protiv gojaznosti Duromin naterao na to - rekao je da mu to smanjuje sposobnost da kontroliše vlastite impulse.

S vremena na vreme, ubice pokušavaju da okrive sedative ili antidepresive za njegova dela.

Ako su te tvrdnje tačne, implikacije su duboke.

Lista potencijalnih krivaca uključuje neke od lekova koje se najčešće konzumiraju na planeti, što znači da čak i ako su efekti mali na individualnom nivou, oni mogu oblikovati ličnosti miliona ljudi.

Istraživanje ovih efekata nije moglo doći u bolje vreme.

Svet je usred krize prekomerne upotrebe lekova, a samo SAD kupuju 49.000 tona paracetamola svake godine - što je ekvivalentno oko 298 tableta paracetamola po osobi - a prosečni Amerikanac konzumira lekove na recept u vrednosti od 1.200 dolara u istom periodu.

Kako globalna populacija stari, naša požuda za lekom će još više izmicati kontroli.

U Velikoj Britaniji jedna od 10 osoba starijih od 65 godina već uzima osam lekova svake nedelje.

Kako svi ovi lekovi utiču na naš mozak? I da li treba da postoje upozorenja na pakovanjima?

Naravno, niko ne sugeriše da ljudi treba da prestanu da uzimaju lekove, što može biti spasonosno - ako imate bilo kakve nedoumice, najbolji način delovanja je da razgovarate sa lekarom.

Ipak, raste svest o značaju istraživanja u ovoj oblasti, što može dovesti do boljih farmaceutskih lekova ili nijansiranije analize njihovih rizika i koristi.

Golomb je prvi put posumnjala na vezu između statina i promena ličnosti pre skoro dve decenije, posle niza misterioznih otkrića, kao što je da ljudi sa nižim nivoom holesterola imaju veće šanse da umru nasilnom smrću.

Onda je jednog dana razgovarala sa stručnjakom za holesterol o potencijalnoj vezi u hodniku na poslu, kada je on to odbacio kao očiglednu besmislicu.

„A ja sam rekla 'kako to znamo?'", kaže ona.

Ispunjena novom odlučnošću, Golomb je pretraživala naučnu i medicinsku literaturu u potrazi za tragovima.

„Bilo je šokantno više dokaza nego što sam zamišljala", kaže ona.

Kao prvo, otkrila je otkriće da ako primate stavite na dijetu sa niskim sadržajem holesterola, oni postaju agresivniji.

Postojao je čak i potencijalni mehanizam: činilo se da snižavanje holesterola kod životinja utiče na njihov nivo serotonina, važne hemikalije u mozgu za koje se smatralo da su uključene u regulisanje raspoloženja i društvenog ponašanja kod životinja.

Čak i vinske mušice počinju da se svađaju ako im poremetite nivo serotonina, ali to takođe ima neke neprijatne efekte na ljude - studije su to povezale sa nasiljem, impulsivnošću, samoubistvom i ubistvom.

Ako statini utiču na mozak ljudi, to je verovatno bila direktna posledica sposobnosti da snize holesterol.

Od tada su se pojavili direktniji dokazi.

Nekoliko studija je podržalo potencijalnu vezu između razdražljivosti i statina, uključujući nasumično kontrolisano ispitivanje - zlatni standard naučnih istraživanja - koje je vodila Golomb, a koje je uključivalo više od 1.000 ljudi.

Utvrđeno je da je lek povećao agresiju kod žena u postmenopauzi, mada, čudno, ne i kod muškaraca.

U 2018. studija je otkrila isti efekat kod riba.

Davanje statina nilskoj tilapiji učinilo ih je spremnijim na sukobe i - što je najvažnije - promenilo nivo serotonina u njihovom mozgu.

Ovo sugeriše da je mehanizam koji povezuje holesterol i nasilje možda postojao milionima godina.

• Lekovi protiv Kovida-19 u Srbiji: „U decembru stiže molnupiravir, a zatim i Fajzerov novi proizvod"
• Koji lekovi najbolje funkcionišu protiv kovida

Golomb je i dalje ubeđena da niži holesterol, a time i statini, mogu izazvati promene u ponašanju i kod muškaraca i kod žena, iako jačina efekta drastično varira od osobe do osobe.

„Postoje nizovi dokaza koji se slažu", kaže ona, citirajući studiju koju je sprovela u Švedskoj, a koja je obuhvatala upoređivanje baze podataka nivoa holesterola kod 250.000 ljudi sa lokalnim kriminalnim dosijeima.

„Čak i ako se prilagodi zbunjujućim faktorima, i dalje je bio slučaj da su ljudi sa nižim holesterolom na početku imali znatno veću verovatnoću da budu uhapšeni zbog nasilnih zločina."Vinske mušice postaju agresivnije kada im se nivo serotonina pomeša, pokazalo je istraživanje

Ali najuznemirujuće otkriće Golombove nije toliko uticaj koji obični lekovi mogu da imaju na to ko smo, već nedostatak interesovanja da se to otkrije.

„Mnogo je veći naglasak na stvarima koje lekari mogu lako da izmere", kaže ona, objašnjavajući da su dugo vremena istraživanja nuspojava statina bila fokusirana na mišiće i jetru, jer bilo kakvi problemi u ovim organima mogu se otkriti korišćenjem standardnih testova krvi.

To je nešto što je primetio i Dominik Miškovski, istraživač bola sa Univerziteta u Ohaju.

„Postoji izuzetan jaz u istraživanju kada je reč o efektima lekova na ličnost i ponašanje", kaže on.

„Znamo mnogo o fiziološkim efektima ovih lekova - da li imaju fizičke nuspojave ili ne, znate. Ali ne razumemo kako oni utiču na ljudsko ponašanje."

Sopstveno istraživanje Miškovskog otkrilo je zlokobni neželjeni efekat paracetamola.

Naučnici već duže vreme znaju da lek otupljuje fizički bol smanjujući aktivnost u određenim delovima mozga, kao što je ostrvski korteks, koji igra važnu ulogu u našim emocijama.

Ove oblasti su takođe uključene u naše iskustvo socijalnog bola - a intrigantno, paracetamol može učiniti da se osećamo bolje posle odbijanja.

Nedavna istraživanja su otkrila da je ovaj deo cerebralne nekretnine gušći nego što je iko ranije mislio, jer se ispostavilo da centri za bol u mozgu takođe dele dom sa empatijom.

Na primer, skeniranje fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) pokazalo je da ista područja našeg mozga postaju aktivna kada doživljavamo „pozitivnu empatiju" - zadovoljstvo u ime drugih ljudi - kao i kada doživljavamo bol.

S obzirom na ove činjenice, Miškovski se zapitao da li lekovi protiv bolova možda otežavaju doživljavanje empatije.

Ranije ove godine, zajedno sa kolegama sa Univerziteta Ohajo i Državnog univerziteta Ohajo, regrutovao je neke studente i podelio ih u dve grupe.

Jedna je primila standardnu dozu od 1.000 mg paracetamola, dok je druga dobila placebo.

Zatim ih je zamolio da pročitaju scenarije o uzbudljivim iskustvima koja su se desila drugim ljudima, kao što je sreća „Aleksa", koji je konačno smogao hrabrost da pozove devojku na sastanak (ona je rekla da).

Rezultati su otkrili da paracetamol značajno smanjuje našu sposobnost da osećamo pozitivnu empatiju - rezultat sa implikacijama na to kako lek svakodnevno oblikuje društvene odnose miliona ljudi.

Iako eksperiment nije razmatrao negativnu empatiju - gde doživljavamo bol drugih ljudi i povezujemo se sa njim - Miškovski sumnja da bi to takođe bilo teže prizvati nakon uzimanja leka.

„Nisam više sasvim mlad kao istraživač, i da budem iskren, ova linija istraživanja je zaista najzabrinjavajuća koju sam ikada sproveo", kaže on.

„Pogotovo zato što sam dobro svestan broja (ljudi) koji su uključeni. Kada nekome date lek, ne dajete je samo osobi - dajete je društvenom sistemu.

„I mi zaista ne razumemo efekte ovih lekova u širem kontekstu."

Empatija ne određuje samo da li ste „fina" osoba ili da li plačete dok gledate tužne filmove.

Emocija dolazi sa mnogim praktičnim prednostima, uključujući stabilnije romantične veze, bolje prilagođenu decu i uspešnije karijere - neki naučnici su čak sugerisali da je odgovorna za trijumf naše vrste.

U stvari, brz pogled na brojne prednosti otkriva da opušteno smanjivanje sposobnosti osobe da saoseća nije trivijalna stvar.

Ponekad su ove veze očiglednije.

Još 2009. godine tim psihologa sa Univerziteta Nortvestern, Ilinoj, odlučio je da proveri da li antidepresivi utiču na našu ličnost.

Posebno, tim je bio zainteresovan za neurotizam.

Ova osobina ličnosti „velike petorke" oličena je anksioznim osećanjima, kao što su strah, ljubomora, zavist i krivica.

Za istraživanje, tim je regrutovao odrasle koji su imali umerenu do tešku depresiju.

Oni su jednoj trećini učesnika studije dali antidepresiv paroksetin (neku vrstu selektivnog inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)), jednoj trećini placebo i jednoj trećini terapiju za razgovor.

Zatim su proverili kako se njihovo raspoloženje i ličnosti menjaju od početka do kraja šesnaestonedeljnog tretmana.

„Otkrili smo da su masivne promene u neuroticizmu izazvane lekovima, a ne baš mnogo placebom (ili terapijom)", kaže Robert Derubis, koji je učestvovao u istraživanju.

„Bilo je prilično upečatljivo."

Veliko iznenađenje je bilo da, iako su antidepresivi učinili da se učesnici osećaju manje depresivno, smanjenje neuroticizma je bilo mnogo snažnije - a njihov uticaj na neuroticizam je bio nezavisan od njihovog uticaja na depresiju.

Pacijenti na antidepresivima takođe su počeli da dobijaju više rezultata za ekstrovertnost.

Važno je napomenuti da je to bila relativno mala studija i da niko još nije pokušao da ponovi rezultate, tako da možda nisu potpuno pouzdani.

Ali ideja da antidepresivi direktno utiču na neuroticizam je intrigantna.

Jedna ideja je da je ta osobina povezana sa nivoom serotonina u mozgu, koji se menja od strane SSRI.

Iako bi manja neurotičnost mogla zvučati kao privlačna nuspojava, to nisu nužno dobre vesti.

To je zato što je ovaj aspekt naše ličnosti nešto kao mač sa dve oštrice.

Da, to je povezano sa svim vrstama neprijatnih ishoda, kao što je ranija smrt, ali se takođe smatra da bi uznemireno preterano razmišljanje moglo biti od pomoći.

Na primer, neurotični pojedinci su skloniji riziku, a u određenim situacijama zabrinutost može poboljšati performanse osobe.

„Ono na šta nas je američki psihijatar Piter Kramer upozorio jeste da kada su neki ljudi na antidepresivima, ono što se može desiti jeste da počnu da ne brinu o stvarima do kojih je ljudima stalo", kaže Derubis.

Ako se rezultati izdrže, da li pacijente treba upozoriti na to kako bi njihovo lečenje moglo da ih promeni?

„Ako bih savetovao prijatelje, sigurno bih želeo da pripaze na te vrste neželjenih efekata, baš kao što bi prirodno pazili na druge nuspojave, na primer da li dobijaju na težini, itd", kaže Derubis.

U ovom trenutku vredi istaći da niko ne tvrdi da ljudi treba da prestanu da uzimaju lekove.

Uprkos suptilnim efektima na mozak, pokazalo se da antidepresivi pomažu u sprečavanju samoubistava, lekovi za snižavanje holesterola spasavaju desetine hiljada života svake godine, a paracetamol je na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije zbog sposobnosti da ublaži bol.

Ali važno je da ljudi budu informisani o svim potencijalnim psihološkim nuspojavama.

Stvar poprima potpuno novu hitnost, kada uzmete u obzir da neke promene ličnosti mogu biti dramatične.

Postoje čvrsti dokazi da lek L-dopa, koji se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti, povećava rizik od poremećaja kontrole impulsa (ICD) - grupe problema koji otežavaju odupiranje iskušenjima i nagonima.

Shodno tome, lek može imati posledice koje uništavaju život, jer neki pacijenti odjednom počinju da preuzimaju više rizika, postajući patološki kockari, preterani kupci i seksualne štetočine.

Godine 2009, lek sa sličnim svojstvima dospeo je na naslovne strane, nakon što je čovek sa Parkinsonovom bolešću počinio prevaru od 55.000 evra.

Za to je okrivio lekove, tvrdeći da je to potpuno promenilo njegovu ličnost.

Povezivanje sa impulsivnim ponašanjem ima smisla, jer L-dopa u suštini obezbeđuje mozgu dozu dodatnog dopamina - kod Parkinsonove bolesti deo mozga koji ga proizvodi se progresivno uništava - a hormon je uključen u pružanje osećaja zadovoljstvo i nagrada.

Stručnjaci se slažu da je L-dopa najefikasniji tretman za mnoge simptome Parkinsonove bolesti i da se propisuje hiljadama ljudi u SAD-u svake godine.

Ovo je uprkos dugačkoj listi mogućih nuspojava koja prati lek, u kojoj se eksplicitno pominje rizik od neobično jakih nagona, kao što su kockanje ili seks.

U stvari, Derubis, Golomb i Miškovski su svi mišljenja da će lekovi koje proučavaju nastaviti da se koriste, bez obzira na njihove potencijalne psihološke nuspojave.

„Mi smo ljudska bića, znate", kaže Miškovski.

„Uzimamo mnogo stvari koje nisu nužno uvek dobre u svim okolnostima. Uvek koristim primer alkohola, jer je i lek protiv bolova, poput paracetamola.

„Uzimamo ga jer osećamo da ima koristi za nas, a to je OK sve dok ga uzimate u pravim okolnostima i ne konzumirate previše."

Ali da bismo sveli neželjene efekte na minimum i izvukli maksimum iz zapanjujućih količina lekova koje svi uzimamo svaki dan, Miškovski ponavlja da moramo znati više.

Jer trenutno je, kaže, kako oni utiču na ponašanje pojedinaca - pa čak i čitavih društava - u velikoj meri misterija.

OVAJ TEKST PROSTO MORATE DA PROCITATE. MNOGO NAS JE SVOJIM OCIMA VIDELO U KUTIJI ANTIPSIHOTIKA ILI ANTIDEPRESIVA ,NUS POJAVA JE RAZDRAZLJIVOST, ANKSIOZNOST NEMIR. A ONDA KOJA SU MU POZITIVNA DEJSTVA. ZNACI SVAKAKO CITAJTE PAZLJIVO I NAJSITNIJA SLOVA NA UPUTSTVU SVAKOG LEKA. INE MORA DA ZNACI DA CE VAMA DA BUDE LOSE OD TOG LEKA. OVAJ TEKST NIJE HTEO DA POTPUNO UBIJE POVERENJE U FARMACEUTSKU INDUSTRIJU. ALI OPREZ JE KOD UPOTREBE LEKOVA APSOLUTNO POTREBAN.

BEOGRADSKE ULICE OVIH DANA

APOTEKA, KLADIONICA, PEKARA, APOTEKA, KLADIONICA, PEKARA I SVE TAKO.  DODUSE JOS POKUSAVAM DA NADJEM POTPUNU POVEZANOST IZMEDJU STAVLJANJA SAMO TRI VRSTE OBJEKTA U SVAKOJ ULICI ( NE RACUNAM BANKE KOJE SU KAO CETVRTI TEMELJ SVAKE ULICE)  MADA AKO SI KOCKAR I IZGUBIS NOVAC U KLADIONICI PRE NEGO STO PODIGNES SLEDECI NOVAC AKO IMAS POJEDES NESTO DA SE SMIRIS POPIJES NEKU TABLETICU DA SE SMIRIS I ONDA OPET JOVO NANOVO. ZNAJU LJUDI KOJI SU OSMISLILI OVAKAV RASPORED.ZNAJU!

Tehnički, paracetamol ne menja našu ličnost, jer efekti traju samo nekoliko sati i malo nas ga uzima neprekidno.

Ali Miškovski naglašava da moramo da budemo informisani o načinima na koji to utiče na nas, kako bismo mogli da koristimo svoj zdrav razum.

„Kao što bi trebalo da budemo svesni da ne treba da stanete pred volan ako ste pod dejstvom alkohola, ne želite da uzmete paracetamol i da se onda dovedete u situaciju koja zahteva da budete emocionalno osetljivi - poput ozbiljnog razgovora sa partnerom ili kolegom."

Jedan od razloga zašto lekovi mogu da imaju takav psihološki uticaj je taj što telo nije samo kesa odvojenih organa, preplavljena hemikalijama sa dobro definisanim ulogama - umesto toga, to je mreža u kojoj su povezani mnogi različiti procesi.

Na primer, naučnici već neko vreme znaju da su lekovi koji se koriste za lečenje astme ponekad povezani sa promenama u ponašanju, kao što je povećanje hiperaktivnosti i razvoj simptoma ADHD-a.

Zatim, nedavno, istraživanje je otkrilo misterioznu vezu između ta dva poremećaja.

Posedovanje jednog povećava rizik od drugog za 45-53 odsto.

Niko ne zna zašto, ali jedna ideja je da lekovi za astmu izazivaju simptome ADHD-a menjanjem nivoa ili serotonina ili inflamatornih hemikalija, za koje se smatra da su uključene u razvoj oba stanja.