GAZDA JE UMISLIO DA JE BOG I ZATO SAM GA CAK I U NASLOV STAVILA. IMA IH JOS TAKVIH ,AL POCELI NEKAKO DA SE KRIJU . SHVATILI DA TO STO RADE NE VALJA, AL NE MOGU DA PRESTANU STA CETE ONO NASE - OVO JE BALKAN - I JA SAM OVDE BOG I BATINA. TAKO DA IMAMO DVE PRICE. JEDNU PREDIVNU KOJA OBJASNJAVA POSTOJANJE BOGA , I DRUGU NIMALO LEPU KOJA OBJASNJAVA OVE NASE 'BOGOVE'.
- Desilo se par puta da sam napustio posao i da nisam završio. Ali ima jedan slučaj koji je onako, jako težak bio za mene i koji mi je ostao urezan u sećanju - opisao je u samom početku Saša.
Naime, ušao je u trpezariju koja je imala ogroman sto, na čelu kog je sedeo gazda. Do njega su sedela njegova dva sina, dva unuka, a sa druge strane su seli Saša i njegov kolega. U uglu, kako dalje opisuje vodoinstalater, stajala je gazdina supruga sa dve snaje i naslonjena na sto stoji njegova mala unuka.
- Ja kažem devojčici: "Sine, ajde dođi sa nama da doručkuješ". Ona prvo ćuti. Ja joj ponovo isto kažem, a ona odgovara: "Neka, ja ću posle. Mi ćemo posle da jedemo" - prepirčava Saša.Na to, devojčici je rekao da su joj braća već sela i ponovo je ljubazno pozvao da im se pridruži. No, u tom momentu, gazda koji je sedeo do njega, odgovara na Sašine pozive i navodi sledeće:
- Slušaj majstore, u ovoj kući sam ja gazda, ja se pitam i ja donosim pravila. Žene ne sede i ne jedu zajedno sa muškarcima za stolom - navodi Saša.Majstor mu nije prećutao i počeo je raspravu:
- Rekao sam mu: "Kao prvo, ona nije žena, ovo je devojčica od šest-sedam godina. Kao drugo, šta želiš da kažeš? Da žene nisu dostojne da sede sa muškarcima da jedu, je l' to želiš da mi kažeš?", na šta mi je on rekao da upravo to želi da mi kaže.
"Prijatelju, tvoja žena, ova koja je ovde i koja ti je rodila ova dva sina koji su kao od brega odvaljeni, lepi momci, ona nije dostojna da sedi sa tobom i jede za stolom? Ni tvoje dve snaje nisu, što su ti unuke podarile, ni one nisu dostojne?" - na sve je dobio odgovor "ne", te je gazda nastavio sa svojim uverenjem i naveo:
- Žene su uvek ispod nas, zapamti to.
Saša je odlučio da ovaj neugodan razgovor privede kraju dostojanstveno i pošteno. Gazdi je rekao sledeće:- Prijatelju, ako one nisu dostojne da sede za stolom sa nama, onda ni ja ni moj kolega nismo dostojni. To je sve što imam da ti kažem - rekao je vodoinstalater i ustao od stola sa kolegom. Spakovali su alat, vratili u automobil, ostavili sve i otišli.
- Ja nisam mogao da dođem sebi. Nisam mogao da verujem da čovek tako nešto pomisli, a ne da kaže u 21. veku. Ne radi se ni o kakvoj ravnopravnosti polova, ovde je reč o jednom degradiranju, ponižavanju, omalovažavanju, ne znam ni ja kako bih rekao - za kraj je izgovorio Saša.
Možda Saša za kraj "ne zna kako bi rekao" ili opisao, ali to je učinio baš kako treba i jeste - omalovažavajuće, degradirajuće i ponižavajuce.
Нема коментара :
Постави коментар