ZASTO CITAM?

 NEKAD SE LJUDI SA PRAVOM PITAJU CEMU TO CITANJE KNJIGA. PRVO NEMA SE VREMENA, A ONDA I ZABORAVI SE VREMENOM. NAROCITO AKO STE BAS OBOZAVALAC KNJIGA KAO JA, PA NEKE KNJIGE PONOVO CITAM DA SE PODSETIM ILI PONOVO NADJEM NESTO NOVO U NJIMA. JER AKO CITATE ISTU KNJIGU SA 10,20,30,40 ILI VISE GODINA NIJE ISTO VERUJTE MI!

JEDAN PAMETAN COVEK JE OBJASNIO ZASTO TREBA CITATI

Pročitao sam mnogo knjiga, ali većinu sam zaboravio.

Ali šta je onda svrha čitanja?

Ovo je bilo pitanje koje je student jednom postavio svom Učitelju. Učitelj tada nije odgovorio. Međutim, nakon nekoliko dana, dok su on i mladi student sedeli pored reke, rekao je da je žedan i zamolio dečaka da mu donese malo vode koristeći staru, prljavu cediljku koja je bila na podu.

Student je bio šokiran, jer je znao da je to nelogičan zahtev.

Međutim, nije mogao da protivreči svom Učitelju i, uzevši sito, počeo je da obavlja ovaj apsurdni zadatak. Svaki put kada bi umočio cediljku u reku da donese malo vode koju bi odneo svom Učitelju, nije mogao ni da napravi korak ka njoj jer u cediljci nije ostala ni kap.

Pokušavao je i pokušavao na desetine puta, ali koliko god se trudio da brže trči od obale do svog gospodara, voda je nastavila da prolazi kroz sve rupe i usput se gubila. Iscrpljen, seo je pored majstora i rekao: "Ne mogu da donesem vodu sa cediljkom. Oprosti mi gospodaru, nemoguće je i nisam uspeo u svom zadatku."

„Ne - odgovorio je starac smešeći se - nisi propao. Pogledaj sito, sad se sija, čisto je, kao novo. Voda, koja teče kroz njegove rupe, očistila ga je.”

„Kad čitaš knjige - ti si kao sito, a one su kao voda. Nije važno ako ne možeš da sačuvaš u pamćenju svu vodu koja teče, jer knjige će svojim idejama, emocijama, osećanjima, znanjem, istinom koju ćeš pronaći između stranica, očistiti tvoj um i duh, i one će te učiniti boljom osobom. To je svrha čitanja.”

EVO SPISKA KNJIGA KAZU NAJBOLJIH U ISTORIJI KOJE STE TREBALI PROCITATI

 

 

 

Američki portal Njuzvik sastavio je listu najboljih 99 knjiga u istoriji, na osnovu više izvora i kriterijuma poput istorijskog i kulturnog značaja, relevatnosti i popularnosti:

1. Rat i mir, Lav Tolstoj (1869.)

2. 1984, Džordž Orvel (1949.)

 

3. Uliks, Džejms Džojs (1922.)

4. Lolita, Vladimir Nabokov (1955.)

5. Buka i bes, Vilijem Fokner (1929.)

6. Nevidljivi čovek, Ralf Elison (1952.)

7. Ka svetioniku, Virdžinija Vulf (1927.)

8. Ilijada i Odiseja, Homer (8. vek pre nove ere)

9. Gordost i predrasude, Džejn Ostin (1813.)

10. Božanstvena komedija, Dante Aligijeri (1321.)

11. Kenterberijske priče, Džefri Čoser (15. vek)

12. Guliverova putovanja, Džonatan Svift (1726.)

13. Srednji kurs, Džordž Eliot (1874.)

14. Sve se raspada, Činua Ačebe (1958.)

15. Lovac u žitu, Džerom Selindžer (1951.)

16. Prohujalo s vihorom, Margaret Mičel (1936.)

17. Sto godina samoće, Gabrijel Garsija Markes (1967.)

18. Veliki Getsbi, Frensis Skot Ficdžerald (1925.)

19. Kvaka 22, Džozef Heler (1961.)

20. Voljena, Toni Morison (1987.)

21. Plodovi gneva, Džon Stajnbek (1939.)

22. Deca ponoći, Salman Rudži (1981.)

24. Gospođa Dalovej, Virdžinija Vulf (1925.)

25. Domorodac, Ričard Rajt (1940.)

26. Demokratija u Americi, Aleksis de Tokvil (1835.)

27. Poreklo vrsta, Čarls Darvin (1859.)

28. Istorija, Herodot (440. godina pre nove ere)

29. Društveni ugovor, Žan Žak Ruso (1762.)

30. Kapital, Karl Marks (1867.)

31. Suveren, Nikolo Makijaveli (1532.)

32. Priznanje, Sveti Agustin (4. vek)

33. Levijatan, Tomas Hobs (1651.)

34. Istorija Peloponeskog rata, Tukidid (431. godina pre nove ere)

35. Gospodar prstenova, Džon Tolkin (1954.)

36. Vini Pu, Alan Aleksander Miln (1926.)

37. Lav, veštica i ormar, Kliv Luis (1950.)

38. Put u Indiju, E.M. Froster (1924.)

39. Na putu, Džek Keruak (1957.)

40. Ubiti pticu rugalicu, Harper Li (1960.)

41. Biblija

42. Paklena pomorandža, Entoni Berdžes (1962.)

43. Svetlost u avgustu, Vilijam Fokner (1932.)

44. Duše crnih ljudi, Vilijam Edvard Bergart (1903.)

45. Široko Sargaško more, Žan Ris (1966.)

46. Gospođa Bovari, Gistav Flober (1857.)

47. Izgubljeni raj, Džon Milton (1667.)

48. Ana Karenjina, Lav Tolstoj (1877.)

49. Hamlet, Vilijam Šekspir (1603.)

50. Kralj Lir, Vilijam Šekspir (1608.)

51. Otelo, Vilijam Šekspir (1622.)

52. Soneti, Vilijam Šekspir (1609.) 53. Vlati trave, Volt Vitman (1855.)

54. Doživljaji Haklberija Fina, Mark Tven (1885.)

55. Kim, Radjard Kipling (1901.)

56. Frankenštajn, Meri Šeli (1818.)

57. Solomonova pesma, Toni Morison (1977.)

58. Let iznad kukavičjeg gnezda, Ken Kizi (1962.)

59. Za kim zvona zvone,Ernest Hemingvej (1940.)

60. Klanica 5, Kurt Vonegut (1969.)

61. Farma, Džordž Orvel (1945.)

62. Gospodar muva, Vilijam Golding (1954.)

63. Hladnokrvno ubistvo, Truman Kapote (1966.)

64. Zlatna beležnica, Doris Lesing (1962.)

65. U potrazi za izgubljenim vremenom, Marsel Prust (1913.)

66. Dubok san, Rejmond Čendler (1939.)

67. Dok ležah na samrti, Vilijam Fokner (1930.)

68. Sunce se ponovo rađa, Ernest Hemingvej (1926.)

69. Ja, Klaudije, Robert Grejvs (1934.)

70. Srce je usamljeni lovac, Karson Makalers (1940.)

71. Sinovi i ljubavnici, D. H. Lorens (1913.)

72. Kraljevska vojska, Robert Pen Voren (1946.)

73. Idi i reci to na gori, Džejms Boldvin (1953.)

74. Šarlotina mreža, E. B. Vajt (1952.)

75. Srce tame, Džozef Konrad (1902.)

76. Noć, Eli Vizel (1958.)

77. Beži, zeko, beži, Džon Apdajk (1960.)

78. Doba nevinosti, Idit Vorton (1920.)

79. Portnojeva boljka, Filip Rot (1969.)

80. Američka tragedija, Teodor Drajzer (1925.)

81. Dan skakavaca, Natanijel Vest (1939.) 82. Rakova obratnica, Henri Miler (1934.)

83. Malteški soko, Dašijel Hamet (1930.)

84. Njegova mračna tkanja, Filip Pulman (1995.)

85. Smrt dolazi po nadbiskupa, Vila Kater (1927.)

86. Tumačenje snova, Sigmund Frojd (1900.)

87. Obrazovanje, Henri Adams (1918.)

88. Vrste religijskog iskustva: Studija o ljudskoj prirodi, Vilijam Džejms (1902.)

89. Ruke pune prašine, Evelin Vog (1945.)

90. Tiho proleće, Rejčel Karson (1962.)

91. Lord Džim, Džozef Konrad (1900.)

92. Zbogom svemu, Robert Grejvs (1929.)

93. Bogato društvo, Džon Kenet Galbrajt (1958.)

94. Vetar u vrbaku, Kenet Grejam (1908.)

95. Autobiografija Malkolma Iksa, Aleks Hejli i Malkolm Iks (1965.)

96. Čuveni viktorijanci, Liton Streki (1918.)

97. Ljubičasta boja, Aleks Voker (1982.)

98. Drugi svetski rat, Vinston Čerčil (1948.)

99. Zločin i kazna, Fjodor Dostojevski (1866.)

NA LISTU BIH DODALA SVAKAKO SVE KNJIGE PAULA KOELJA, UMBERTA EKA  ,ZATIM UMECE RATOVANJA SUNG CUA, AUTOSTOPERSKI VODIC KROZ GALAKSIJU ,SVE KNJIGE AGATE KRISTI, SVE KNJIGE CARLSA BUKOVSKOG ZATIM KNJIGA VREMEPLOVCEVA ZENA OD ODRI NIFENGER ,HILJADU CUDESNIH SUNACA, LOVAC NA ZMAJEVE OBE OD HALEDA HOSEINIJA, DOK NISAM SRELA TEBE OD DZODZO MOJES,  SLUSKINJINA PRICA OD MARGARET ATVUD ,JEDI,MOLI,VOLI OD ELIZAVET GILBERT, MALE ZENE OD LUIZE MEJ OLKOT , CICA GORIO OD BALZAKA, ZVONAR BOGORODICNE CRKVE OD VIKTORA IGOA I NE MOGU DA VERUJEM DA NA SPISKU NIJE MALI PRINC OD SENT EGZEPERIJA , I TRENUTNO NE MOGU DA SE SETIM   JOS NAJBOLJIH KNJIGA IKAD.  ALI DEFINITIVNO IH IMA.

TAKO DA JE MOJA PREPORUKA SVAKAKO DA CITATE KAD GOD IMATE IMALO VREMENA, JA TRENUTNO OPET CITAM VREMEPLOVCEVU ZENU KOJU SAM PAZARILA NEKI DAN  NA SAJMU U POLA CENE, A STO JOJ NIKAKO NE UMANJUJE VREDNOST. NAZALOST VECINOM OBNAVLJAM KNJIZEVNI FOND  NA BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA U OKTOBRU MESECU.