SVAKO U KUCI IMA SVOJ MOBILNI, SVOJA KOLA SVOJU MUZIKU, POLITICKU PARTIJU, SVOJE VREME SVOJE....DANASNJA SAVREMENA - FUNKCIONALNA PORODICA?!
Zar uređaji treba da paze na nas da ne zalutamo, kao da već nismo, a nismo sigurni da u tome može da nam pomogne GPS. Kada stignemo i kupimo sve te novotarije okrenemo se iza sebe i vidimo svoje dete ako ga uopšte imamo, koje i ne poznajemo. Porodica nam je postala skup stranaca.
Otuđenje je tu. Da li je vredelo svega onoga čega smo se odrekli? Da li smo željni ostali ljubavi? Da li je to ono što smo želeli i ostvarili i po koju cenu? Da li je cena previsoka i da li možemo da je platimo?Prvi problem sa kojim se savremena porodica susreće jeste siromaštvo. Istarživanja pokazuju da jedna petina svetskog stanovništva živi u siromaštvu. Siromaštvo je jedna od posledica širenja globalne ekonomije koja vrši koncentraciju sredstava i ekonomske moći u velikim kompanijama i razvijenim zemljama, razara stare ekonomske strukture i beskompromisno širi tržište za visokoproduktivne i visokosofistikovane proizvode. Na osnovu letimičnog pregleda rasprostranjenosti svetskog siromaštva može se postaviti teza da je siromaštvo jedan od najvećih izazova i iskušenja koja stoje pred savremenom porodicom. Ekonomska stanje svake porodice uslovljava sve ostale njene funkcije u savremenom društvu. Siromaštvo deluje najmanje dvostruko negativno na porodicu. Prvo, porodice nisu u stanju da budu sigurno i bezbedno utočište svojih članova, da zadovolje njihove potrebe i pruže garanciju za njihove ambicije i želje (dobro obrazovanje, kvalitetnu socijalizaciju, toleranciju i prijateljstvo), a često se i raspadaju zbog siromaštva. Drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju nove porodice i da obavljaju pretpostavljene i očekivane funkcije. Poseban problem predstavlja činjenica da su siromašne porodice obično brojne i nalaze se u nerazvijenim područjima sa visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).Jedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susreće savremena porodica, jeste problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruženju.. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i teškoćama koje pojedini članovi doživljvaju u društvu i to prenose na porodicu.Kriminal, terorizam, ratne pretnje i ratovi predstavljaju posebne, otežavajuće uslove i stvaraju okruženje, socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno širi i postaje “uobičajeni” način života i delovanja.Nasilje nad decom u porodičnom okruženju postaje veoma ozbiljna i složena pojava sa pravnog, sociološkog, psihološkog, etičkog i kulturnog stanovišta.Raspon nasilja koje čine deca nad roditeljima je veoma širok. Od zanemarivanja i zapostavljanja starih i nemoćnih roditelja, preko iskorištavanja njihove blagonaklonosti, finansijskih sredstava i materijalnog bogastva do monstruoznog ubistva.Savremena porodica postaje, posebno u ekonomski razvijenim sredinama, sve manje privlačno mesto za život i sve manje poželjno utočište za njene članove. Toplinu doma u kojoj se nekada razvijala bliskost i podrška zamenjuje porodični “pakao” iz koga svi žele da što pre pobegnu. Nedostatak slobode, usamljenost, malo obraćanje pažnje na decu, odsustvo podrške roditelja, potrebe za slobodnim razvojem ličnosti pretvaraju porodicu u poprište borbe različitih želja i ambicija, umesto skladnih odnosa, podrške i pomoći.Sve su češći sukobi između roditelja i dece oko shvatanja prava na individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameću i očekuju od dece. U savremenim porodicama traje “stalna borba moći” između članova, između polova, traje pravi “porodični rat” oko pitanja individualnih prava i sloboda pojedinih članova. Roditelji okrivljuju decu da sve manje imaju obaveza i odgovornosti prema porodici, a deca se svađaju sa roditeljima okrivljujući ih za vlastiti neuspeh i nesnalaženje među vršnjacim i u društvu uopšte. Deca postaju frustrirana, pribegavaju nasilju među vršnjacima i u neposrednom okruženju ili “odlaze” u usamljenost, ravnodušnost, postaju zabrinuti i depresivni. Osnovno pitanje se postavlja kako razviti skladne porodične odnose i porodičnu toleranciju kako bi svi članovi osećali zadovoljstvo i sreću u porodici. Čini se da je to danas sve manje moguće ostvariti u današnje vreme prebrzog života, velikih društvenih transformacija i brze promene sistema vrednosti. U tradicionalnim porodicama članovi osećaju potrebu da “pobegnu” iz porodice i ostvare svoju slobodu i samostalnost živeći sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana udaja, neke zajednice vršnjaka, komune, sekte i slično).Problem porodične tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnošću najčešći je uzrok povećanog stepena razvoda brakova u savremenom društvu.
Zar uređaji treba da paze na nas da ne zalutamo, kao da već nismo, a nismo sigurni da u tome može da nam pomogne GPS. Kada stignemo i kupimo sve te novotarije okrenemo se iza sebe i vidimo svoje dete ako ga uopšte imamo, koje i ne poznajemo. Porodica nam je postala skup stranaca.
Otuđenje je tu. Da li je vredelo svega onoga čega smo se odrekli? Da li smo željni ostali ljubavi? Da li je to ono što smo želeli i ostvarili i po koju cenu? Da li je cena previsoka i da li možemo da je platimo?Prvi problem sa kojim se savremena porodica susreće jeste siromaštvo. Istarživanja pokazuju da jedna petina svetskog stanovništva živi u siromaštvu. Siromaštvo je jedna od posledica širenja globalne ekonomije koja vrši koncentraciju sredstava i ekonomske moći u velikim kompanijama i razvijenim zemljama, razara stare ekonomske strukture i beskompromisno širi tržište za visokoproduktivne i visokosofistikovane proizvode. Na osnovu letimičnog pregleda rasprostranjenosti svetskog siromaštva može se postaviti teza da je siromaštvo jedan od najvećih izazova i iskušenja koja stoje pred savremenom porodicom. Ekonomska stanje svake porodice uslovljava sve ostale njene funkcije u savremenom društvu. Siromaštvo deluje najmanje dvostruko negativno na porodicu. Prvo, porodice nisu u stanju da budu sigurno i bezbedno utočište svojih članova, da zadovolje njihove potrebe i pruže garanciju za njihove ambicije i želje (dobro obrazovanje, kvalitetnu socijalizaciju, toleranciju i prijateljstvo), a često se i raspadaju zbog siromaštva. Drugo, ne mogu na vreme da se zasnuju nove porodice i da obavljaju pretpostavljene i očekivane funkcije. Poseban problem predstavlja činjenica da su siromašne porodice obično brojne i nalaze se u nerazvijenim područjima sa visokom stopom nataliteta (demografskom eksplozijom).Jedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susreće savremena porodica, jeste problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruženju.. Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i teškoćama koje pojedini članovi doživljvaju u društvu i to prenose na porodicu.Kriminal, terorizam, ratne pretnje i ratovi predstavljaju posebne, otežavajuće uslove i stvaraju okruženje, socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno širi i postaje “uobičajeni” način života i delovanja.Nasilje nad decom u porodičnom okruženju postaje veoma ozbiljna i složena pojava sa pravnog, sociološkog, psihološkog, etičkog i kulturnog stanovišta.Raspon nasilja koje čine deca nad roditeljima je veoma širok. Od zanemarivanja i zapostavljanja starih i nemoćnih roditelja, preko iskorištavanja njihove blagonaklonosti, finansijskih sredstava i materijalnog bogastva do monstruoznog ubistva.Savremena porodica postaje, posebno u ekonomski razvijenim sredinama, sve manje privlačno mesto za život i sve manje poželjno utočište za njene članove. Toplinu doma u kojoj se nekada razvijala bliskost i podrška zamenjuje porodični “pakao” iz koga svi žele da što pre pobegnu. Nedostatak slobode, usamljenost, malo obraćanje pažnje na decu, odsustvo podrške roditelja, potrebe za slobodnim razvojem ličnosti pretvaraju porodicu u poprište borbe različitih želja i ambicija, umesto skladnih odnosa, podrške i pomoći.Sve su češći sukobi između roditelja i dece oko shvatanja prava na individualnost i slobodu, obaveza i uloga koje roditelji nameću i očekuju od dece. U savremenim porodicama traje “stalna borba moći” između članova, između polova, traje pravi “porodični rat” oko pitanja individualnih prava i sloboda pojedinih članova. Roditelji okrivljuju decu da sve manje imaju obaveza i odgovornosti prema porodici, a deca se svađaju sa roditeljima okrivljujući ih za vlastiti neuspeh i nesnalaženje među vršnjacim i u društvu uopšte. Deca postaju frustrirana, pribegavaju nasilju među vršnjacima i u neposrednom okruženju ili “odlaze” u usamljenost, ravnodušnost, postaju zabrinuti i depresivni. Osnovno pitanje se postavlja kako razviti skladne porodične odnose i porodičnu toleranciju kako bi svi članovi osećali zadovoljstvo i sreću u porodici. Čini se da je to danas sve manje moguće ostvariti u današnje vreme prebrzog života, velikih društvenih transformacija i brze promene sistema vrednosti. U tradicionalnim porodicama članovi osećaju potrebu da “pobegnu” iz porodice i ostvare svoju slobodu i samostalnost živeći sami ili u nekom drugom vidu zajednice (rana udaja, neke zajednice vršnjaka, komune, sekte i slično).Problem porodične tolerancije i granice u zahtevu za slobodom i samostalnošću najčešći je uzrok povećanog stepena razvoda brakova u savremenom društvu.
Nezadovoljni
stanjem u porodici i osećajem fizičke i duhovne teskobe mladi često
pokušavaju da nađu utočište u drugim grupama koje se nameću kao
“alternativna porodica”, a u stvari su negacija porodice. Na prvom mestu
to su sekte koje privlače mlade ljude (i ne samo mlade) svojim
aktivnostima i veštinom prezentovanja “alternative” skučenim porodičnim
odnosima, teškoćama i nepravdi u savremenom društvu. Ulaskom u sektu
nastaje sukob u samoj ličnosti (nove obaveze i uloge i potrba da se
napusti porodica ili održi neka veza sa njom). Većina modernih sekti je
po samoj svojoj prirodi orjentisana na negaciju porodice jer se ona
predstavlja kao “velika” porodica. Neke sekte direktno zahtevaju raskid
sa porodicom, a neke to čine postepeno i prikriveno svojom
indoktrinacijom i nametanjem novih pravila.
Postoje i takve porodice koje, posmatrano sa strane, izgledaju kao
veoma skladne i tolerantne ali kada im se približite otkrivate sve
njihove probleme i teškoće. To se može nazvati pojavom otuđenja u
porodici. Obično su te porodice posvećene jednom cilju (sticanju
bogatstva, ličnoj afirmaciji članova, predanom ispunjavanju obaveza na
poslu) i za svakodnevna porodična druženja i obaveze nemaju dovoljno
vremena, strpljenja i ambicije. Članovi se četo ne viđaju danima iako
stanuju u istom prostoru,[7] okupljaju se povremeno na ručkovima ili
nekim porodičnim svečanostima. Često nisu međusobno upoznati o
problemima i potrebama. Svaki član traži pomoć i prdšku u nekoj
instituciji građanskog društva (savetovališta, lični psiholog,
agencije). Takve porodice imaju samo spoljašnju formu porodice (kuću,
veliki stan u kome zajedno žive) ali ne i klasičnu formu unutrašnjih
bliskosti, povezanosti, upućenosti jedni na druge i osećaj porodične
sigurnosti. Otuđenost u savremenoj porodici nastaje kao posledica
dinamičnog razvoja društva, prebrzog života, ekonomskog rasta,
potrošačkog mentaliteta, trke za sticanjem bogastva, celodnevnim
boravkom na poslu, potrebama stalnog obrazovanja i poslovnog putovanja.
Ponekad se dešava da ovakav način života u porodici ima negativne
posledice na decu kao što su: ravnodušnost, usamljenost, zatvorenost,
depresija, odavanje porocima (alkohol, narkotici).Teško je utvrditi “normalnu” veličinu savremene
porodice jer je reč o sistemu vrednosti, ličnom osećaju za sklad,
potrebe i odgovornost, reč je o stilu i načinu života i gledanju na
ukupnu društvenu stvarnost. Ipak, može se konstatovati da danas postoje
dve karakteristične pojave u okviru savremne porodice koje izazivaju
pažnju naučnika (demografa, ekonomista, sociologa, psihologa),
političara i “običnih” posmatrača. To su pojave, na neki način
dijametralno suprotstavljene: porodice sa mnogo dece, i porodice sa malo
dece.Postoji još nekoliko iskušenja i problema u
porodici, porodičnim odnosima i odnosima porodice i njenog okruženja u
današnje vreme. Oni sve ubedljivije ukazuju da je klasična porodica u
stanju duboke krize, da se odvija proces njene transformacije i promene
mesta, uloge i značaja u savremenom društvu. Ovde ću ukazati na nekoliko
elemenata i pojava u savremenom svetu koji “atakuju” na klasičnu,
posebno patrijarhalnu porodicu sa namerom da je “demistifikuju” i
postepeno (nesvesno ili namerno) potiskuju.Međutim,
postoje i pojave koje su sve izraženije u savremenom trenutku a koje
predstavljaju značajan elemenat u procesu negacije, kako klasične
porodice, tako i porodice uopšte. Jedna od njih je i pojava brakova
istog pola (homoseksualnih i lezbejskih brakova)[9]. Ovaj problem
postaje izražen još više sa zahtevom tih parova da legalno usvajaju decu
i tako formiraju “prave” porodice. Biće veoma značajno za psihologe i
sociologe istraživanje života takvih porodica, ponašanje dece u
okruženju, njihove potrebe, senzibilnoet, sklinosti, odnos sredine prema
njima. Ovom problemu treba dodoati i buduće probleme koji bi mogli
nastati kloniranjem kao instrumentom “reprodukcije” porodice (bilo
klasične ili “monoseksulne”).
Savremena porodica se susreće i sa sve izraženijim problemom
mešovitih brakova (rasno, kulturno) koji zahtevaju duži period
prilagođavanja, posebno u sredinama koje inkliniraju rasnoj ili
kulturnoj “čistoti”. Na kraju, može se pomenuti i problem
kohabitacije(život u zajednici bez formalnog sklapanja braka) za koju
neki teoretičari smatrju da predstavlja “budućnost” bračnih
zajednica[10] i modalitet porodičnih odnosa, ima slobodu kretanja
partnera (odlaska, ostajanja, povratka), nije formalno-pravno
ograničena, zasniva se na emotivnoj bliskosti ili nekom interesu dužeg
ili kraćeg trajanja, može da prerasta iz emotivno-ljubavnih, bračnih u
prijateljske, poslovne, saradničke odnose i obrnuto, iz pomenutih odnosa
u “prave” bračne odnose.
Porodica koja se ne sastaje ni na jednom obroku, koja nista ne radi zajednicki nije funkcionalna- to jest prava porodica. Tehnologija i brz nacin zivota oduzeli su svaku mogucnost za pravu normalnu porodicu. One porodice koje su jos uvek opstale zive otudjeno. Svaki clan se oseca usamljeno i to kompenzuje tehnologijom, materijalnim dobrima i prisnim odnosima van porodice.
DOZOVITE SE PAMETI LJUDI. SADA SU NAJVECI PRAZNICI, HLADNO VRME U SVAKOM SMISLU. STISNITE SE UZ CLANOVE SVOJE PORODICE I POKUSAJTE KAKO ZNATE I UMETE DA SACUVATE SVOJU PORODICU NA OKUPU. DAJTE IM SVU LJUBAV I PAZNJU KOJU POSEDUJETE I CUVAJTE I NEGUJTE SVOJU PORODICU KAO RETKU BILJKU. STO BI REKAO BORA CORMA - IMAM SVOJ MALI DOM I KINESKI ZID OKO NJEGA.
Нема коментара :
Постави коментар