CUTANJE JE NESPORAZUM, EGOIZAM,NESIGURNOST, SAMOCA! A POSLE KAZU CUTANJE JE ZLATO! CUTANJE JE I MOC!U AMERICI POSTOJI MOGUCNOST DA SE BRANIS CUTANJEM (AMANDMAN 5)! REC MOZE DA TE POVREDI VISE OD BILO KOG ORUZJA! DA LI TREBA "RAZBIJATI" TISINU PO SVAKU CENU?
Komunikacija je svakako ono sto nas razlikuje od drugih zivih bica. Mislim na moc govora naravno. Medjutim, nase reci i te kako znaju da budu izrecne kao pretnja, kao uvreda, kao nepuzdane i slicno.Mnogi ljudi imaju potrebu da saopšte najrazličitije utiske, misli, prolazna osećanja... evo zašto treba biti oprezan!
Postoje mnogobrojni trenuci kada nešto izgovorimo u ljutnji i odmah zatim se pokajemo i bude nam krivo što smo povredili dragu osobu. Tada poželimo da vratimo vreme i izbrišemo izgovorene reči. Nažalost, kada se jednom izgovore, reči se ne mogu izbrisati.
Ljutnja je emocija koja se lako pretvara u tugu, povređenost, a često i u nasilje. Ljutnja se uglavnom javlja kada se s nekim ne slažemo u mišljenju iako je to sasvim normalna stvar, s obzirom na to da smo svi različiti i da na svetu i u svemiru ne postoje dve iste osobe.
Izgovorene grube reči mogu povrediti i vas i drugu stranu jako, iako vam to može delovati nebitno i beznačajno, kao što je: "Baš ti ta frizura loše stoji" ... Ovakve situacije možete izbeći jednim zlatnim pravilom: Uvek razmislite pre nego što progovorite!
Reči su jedan od instrumenata na temelju kojih gradimo svet! Duhovno svestan iskaz ima ogromnu duhovnu snagu.
Zvuk izgovorene reči može promeniti stvar kao i sama svest o njima.Setite se: šta se događa s vašim licem i telom kada izgovorite nešto lepo? A kada se ljutite? Kako se osećate kada vam se obraća neko ko se ljuti na vas ili vas vređa ili kada nešto od vas očekuje? Često čujete: "Kada mi je to rekao, kao da mi je lupio šamar"!
Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali je ćutanje zagonetnije - kaze Isidora Sekulic!Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen; u sebi on je neograničen, kraja mu nema.Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono što ne možemo nikada iskazati. Jezik sâm je ograničen. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno danas. Kako je govoreno pre sto godina, to je groteskni dijalekt. Danas, to isto kazalo bi se sasvim drugačije jezikom koji će dakako postati u ime božije takože groteskni dijalekt. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik, to je knjizi fotografisan pokojnik.Ćutanje, naprotiv, uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na površini čoveka i stvari. Duboko ćutanje je duhovna suština.Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir, kao duše Platonove, sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski.
Pokušajte da ne govorite u situacijama u kojima to obično činite, i shvatićete da je ćutanje moć. Dobro ga je vežbati i s vremena na vreme koristititi.
Komunikacija je svakako ono sto nas razlikuje od drugih zivih bica. Mislim na moc govora naravno. Medjutim, nase reci i te kako znaju da budu izrecne kao pretnja, kao uvreda, kao nepuzdane i slicno.Mnogi ljudi imaju potrebu da saopšte najrazličitije utiske, misli, prolazna osećanja... evo zašto treba biti oprezan!
Postoje mnogobrojni trenuci kada nešto izgovorimo u ljutnji i odmah zatim se pokajemo i bude nam krivo što smo povredili dragu osobu. Tada poželimo da vratimo vreme i izbrišemo izgovorene reči. Nažalost, kada se jednom izgovore, reči se ne mogu izbrisati.
Ljutnja je emocija koja se lako pretvara u tugu, povređenost, a često i u nasilje. Ljutnja se uglavnom javlja kada se s nekim ne slažemo u mišljenju iako je to sasvim normalna stvar, s obzirom na to da smo svi različiti i da na svetu i u svemiru ne postoje dve iste osobe.
Izgovorene grube reči mogu povrediti i vas i drugu stranu jako, iako vam to može delovati nebitno i beznačajno, kao što je: "Baš ti ta frizura loše stoji" ... Ovakve situacije možete izbeći jednim zlatnim pravilom: Uvek razmislite pre nego što progovorite!
Reči su jedan od instrumenata na temelju kojih gradimo svet! Duhovno svestan iskaz ima ogromnu duhovnu snagu.
Zvuk izgovorene reči može promeniti stvar kao i sama svest o njima.Setite se: šta se događa s vašim licem i telom kada izgovorite nešto lepo? A kada se ljutite? Kako se osećate kada vam se obraća neko ko se ljuti na vas ili vas vređa ili kada nešto od vas očekuje? Često čujete: "Kada mi je to rekao, kao da mi je lupio šamar"!
Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali je ćutanje zagonetnije - kaze Isidora Sekulic!Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen; u sebi on je neograničen, kraja mu nema.Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono što ne možemo nikada iskazati. Jezik sâm je ograničen. Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre pedeset godina, čudno je i smešno danas. Kako je govoreno pre sto godina, to je groteskni dijalekt. Danas, to isto kazalo bi se sasvim drugačije jezikom koji će dakako postati u ime božije takože groteskni dijalekt. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik, to je knjizi fotografisan pokojnik.Ćutanje, naprotiv, uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na površini čoveka i stvari. Duboko ćutanje je duhovna suština.Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir, kao duše Platonove, sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski.
Pokušajte da ne govorite u situacijama u kojima to obično činite, i shvatićete da je ćutanje moć. Dobro ga je vežbati i s vremena na vreme koristititi.
Kada niste sigurni šta treba da kažete, posebno kada ste zbunjeni
svojim osećanjima. Tada je bolje sačekati da se situacija jasnije
definiše – pogrešne reči mogu da izazovu štetu, koja se teško ispravlja.Kada želite da „konačno kažete sve u lice“. Verovatno su vas
preplavile jake emocije – udahnite nekoliko puta duboko i razmislite o
posledicama koje će vaše reči izazvati.Kada drugi govori, posebno ako je njegova priča važna. Poštujte osobu
koja vam se obraća i ostvarite iskren kontakt očima, kako bi ona dobila
utisak da je pažljivo slušate. Ne morate pri tom izgovoriti ni jednu
reč.Za vreme teških pregovora ćutanje može biti najbolji saveznik. Kažite
šta mislite, a zatim zaćutite i pustite sagovornika da izvuče zaključke
– tako ostavljate utisak da ste uvereni u svoje stavove i iskazujete
poštovanje prema drugoj strani, dozvoljavajući da i ona kaže šta želi.Kada znate sigurno da savet koji biste nekoj osobi dali – ona ne može da prihvati.Na poslu, kada nemate da kažete bilo šta što bi doprinelo rešenju problema. Ćutite, pratite situaciju i učite.Kada ne želite da se uplićete u bespredmetnu i besmislenu raspravu drugih, kojoj se ne vidi kraj i koja nema logično rešenje.U situacijama tuge, kada ćete ćutanjem obično bolje izraziti svoja osećanja i saučešće nego rečima.
DOBRO RAZMISLITE SVAKI PUT KADA HOCETE NESTO DA KAZETE! NEKAD JE I NEOPHODNO ONO BROJANJE DO 10,50,100. KORISTITE CUTANJE .ZASTO GA IZBEGAVATE. RECI SU TU, NECE POBECI (AKO IH SAMI NE ISTERATE IZ SEBE).NAPROTIV CUTANJE JE NESTO STO MOZE ISPUNITI TISINU BOLJE NEGO SVE RECI.
Нема коментара :
Постави коментар