ZASTO MORAMO DA JEDEMO?

ZASTO MORAMO DA JEDEMO? PA U NEDELJU SE ZAVRSAVA DEO GODINE KAD PRAZNIKA I SLAVA IMA U IZOBILJU. NABACILI SMO NEKI KILOGRAM, POCINJE DA NAM RADI KAJANJE ZBOG PREKOMERNOG UZIMANJA HRANE I POCINJEMO SA DIJETAMA ( JEDNA OD OMILJENIH SA LISTA ZELJA SVAKE NOVE GODINE). NARAVNO BRZO ODUSTAJEMO OD DIJETE,ALI PITANJE OSTAJE ZASTO,ZASTO SMO MORALI DA JEDEMO, ZASTO UOPSTE MORAMO DA JEDEMO?
Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranjive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.
Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka ( ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.
a) svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin I u masne kiseline
v) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline. 
Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranjivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim
organizam regulise apsorpciju hranjivih supstanci.
Prilikom rodjenja dete je tesko tri kilograma , do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor ) i aminokiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranjive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela ,
jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo
18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih
organskih tkiva: koze, kose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 3 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.
Neophodni materijal za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakog dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.
Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije. A hrana je u stvari gorivo koje snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.
Ovo bi otprilike bio nacni pristup i odgovor zasto moramo da jedemo. 
Da bismo preživeli – svi moramo jesti, no ne jedemo samo onda kad nam je to neophodno. Ponekad jedemo zato što smo gladni, a ponekad uzimamo ili odbijamo hranu i zato što se osjećamo tužnima, razočaranima ili nesretnima. Tada nastaju problemi.Poremećaj u prehrani često je povezan s našim osjećajima. Istraživanja su pokazala da je poremećaj u prehrani u direktnoj vezi sa osjećajem mržnje prema vlastitom tijelu i nedostatka samopouzdanja. Neki ljudi vjeruju da će uzimanjem previše ili premalo hrane riješiti nagomilane probleme i brige, time što će nesređene osjećaje usmjeriti ka svom izgledu. Takve su osobe u pravilu vrlo šutljive, sklone sitnim lažima i izbjegavanju svih situacija koje uključuju uzimanje hrane. Dobar dio nastoji u svemu biti savršen, npr. u školi ili na poslu, ali unatoč izvrsnim rezultatima o sebi ima nisko mišljenje. Utjehu pokušavaju pronaći u hrani, no konačni ishod takvih pokušaja često rezultira opasnim poremećajem u prehrani. U posljednje su vrijeme takvi poremećaji u velikom porastu. Jako su opasni za zdravlje pa ih treba liječiti prije nego što izmaknu kontroli.Svi mi ponekad pojedemo previše, no osobe koje to rade svakog dana boluju od poremećaja nazvanog kompulzivno prejedanje. Oni poput bulimičara unose u svoj organizam velike količine hrane, no pritom ne izazivaju namjerno povraćanje.

Na taj način postaju presiti što itekako utječe na njihovo zdravlje. Takvi ljudi nemaju kontrolu nad količinom hrane koju pojedu, a često i ne gledaju što jedu. Bitno je napomenuti da se jednokratno prejedanje nikako ne smije pomiješati s kompulzivnim prejedanjem jer svima je ponekad teško reći: “Dosta mi je keksa!” ili “Par bombona mi je dovoljno!”.

Zabrinuti se treba onda kada nas u pražnjenju hladnjaka nitko ne može zaustaviti. Oboljeli od ovog poremećaja u prehrani također moraju potražiti stručnu pomoć jer ovakva stanja ne mogu riješiti sami. Potpuna suprotnost od anoreksije i bulunije o kojima sam vec pisala.

Moramo razgraničiti sami sa sobom, da li jedemo da bismo nahranili svoje telo ili svoje osećaje? Često hranimo oboje. Trebalo bi da jedemo da bismo organizmu obezbedili potrebno gorivo, ali nekada određenu hranu jedemo jer smo srećni, tužni ili nam je dosadno. Generalno, ako jedemo, a ne osećamo fizičku glad, radi se o emocionalnom prejedanju. Da bismo mogli da izbegnemo emocionalno prejedanje, moramo ga prepoznati: Nagon za hranom iz emocionalnih razloga javlja se naglo, dok fizička glad nastupa postepeno.Čak i kada ste siti, veća je verovatnoća da ćete nastaviti da jedete, ako to radite iz emocionalnih razloga.Ako vam zavija želudac, poješćete bilo šta da ga napunite. Ako osećate želju za tačno određenom hranom kao što su čokalada, sladoled ili čips, velika je verovatnoća da jedete da biste zadovoljili vaše emocije.Kod emocionalnog jela imate osećaj da hranu za kojom žudite morate pojesti odmah, dok kod fizičke gladi nema tog osećaja hitnosti.Ako nakon obroka osećate krivicu, to je emocionalno jelo, ako ste bili fiziči gladni krivice nema

Bitan deo borbe sa anksioznošću i depresijom je živeti u trenutku i biti toga svestan. U životu, kao i u kuvanju, treba imati ravnotežu i razmišljati par koraka unapred, ali i fokusirati se na ono što je ispred nas u datom trenutku.Opšta definicija – ono kako ja gledam na „KUT" (kulinarsku umetničku terapiju) – jeste praksa pripremanja i kuvanja obroka u „terapeutske" svrhe. Terapeutski je veoma širok pojam, u smislu da može da predstavlja tradicionalni osećaj emotivnog isceljenja, ili da bude samo kreativno sredstvo i komplet veština koje mogu da se koriste u svakodnevnom životu. Može da pomogne nekome na ličnom planu, članovi porodice mogu da nauče da bolje komuniciraju, ili neka grupa ljudi može da ojača kao tim, time što će se okupiti i kuvati zajedno.OVO JE FENOMENALNO! A konzumiranje hrane mora biti u drustvu jer covek je vrlo socijalna "zivotinja", pa se shodno s tim navike u ishrani prenose sa jednog na drugog coveka i to podsvesno naravno.

ZIVIMO DA BI JELI ILI JEDEMO DA BI ZIVELI SVAKAKO ZNACI DA MORAMO DA BIRAMO DA LI HRANIMO DUSU ILI TELO. DOBRO HRANA JE POTREBNA ZA OBA , ALI JE NA NAMA DA UTVRDIMO DA LI JE VAZNIJE HRANITI EMOCIJE ILI NASE TELO.

I DA. NEMOJTE DA ZABORAVITE NA ONAJ DEO KADA  VISAK HRANE KOJI NIJE PRERADJEN ZA POTREBE VASEG ORGANIZMA IZLAZI KAO OTPAD. PROSTO RECENO - VI STE ONO STO JEDETE, AKO NE VERUJETE ODNESITE UZORAK VASEG IZMETA KOD DOKTORA I SVE CE VAM BITI JASNO.