SINDROM MINZAUZEN JE U STVARI JOS JEDAN OBLIK ZLOSTAVLJANJA DECE. ADHD - POSTOJI ILI NE POSTOJI? POREMECAJI LICNOSTI!
Zlostavljanje je po definiciji svaka povreda deteta, sa smrtnim ishodom ili bez njega, koju namerno, nezadesno, nanese roditelj ili staratelj. U Srbiji, neki oblik seksualnog nasilja svake godine doživi oko 1% dece, a do 18. godine života 12–25% devojčica i 8–10% dečaka. Najčešći zlostavljači su roditelji ili staratelji, kao i članovi uže porodice.Stanje u kom se dovode deca na kliniku je zastrašujuće. Opekotine prvog, drugog i trećeg stepena, povrede od batina raznim predmetima, psihičke traume, seksualna zlostavljanja... stvari su na koje su deca osuđena od malih nogu.Nezasticeno i zlostavljano dete najcesce razvija neki psihicki poremecaj licnosti!
Naravno, majke-zlostavljači nauče decu kako da razgovaraju sa medinciskim osobljem kako se ne bi saznalo kroz šta dete sve prolazi.Neke od najčešćih povreda koje se događaju deci su: opekotine nanesene peglom za kosu, peglom za peglanje veša, figarom za kosu. Opekotine od cigareta po telu su lekarima postale normalna povreda, tj. od svih povreda koje deca pretrpe, ove su najminornije. Takođe, lekari tačno znaju koliko je cigareta bila dogorela kada je ugašena na dete - da li je tek upaljena pa u besu ugašena na detinju kožu, da li je do pola dogorela ili je već bila "zrela" za pikslu.
Možda najstrašnije saznanje je da postoje slučajevi kada se, kao mera kazne koju majka (ili neko drugi iz porodice) smatra da je dete zaslužilo, detetu stavlja glava u rernu, ili da je dete stavljeno golo na vrele plotne od šporeta.
Lekari imaju paletu otisaka predmeta kojima se najčešće deci nanose povrede i često na osnovu toga mogu da utvrde kako je dete ozleđeno. Na toj paleti nalaze se: otisci od kaiša, šnale od kaiša, otisci od varjače, kutlače i escajga generalno. Na paleti se nalaze i otisci predmeta kojima se najčešće deci nanose posekotine, predmeti poput noža, brijača, makaza, igala i sličnih oštrih predmeta.
Bilo je i slučajeva kada roditelji detetu batinama polome ruku, nogu, ključnu kost... ali ga ne odvedu na pregled i do nedelju, dve dana nadajući se da će iščašenje ili slomljena kost malo srasti kako ne bi morali da prolaze kroz ispitivanje lekara šta se dogodilo. Naravno, rana može da se inficira a dete podnosi neverovatan bol sve to vreme.
Uskraćivanje hrane je samo jedna od kazni koja, dalje, dovodi do detetove neuhranjenosti, gde često krajnji ishod može da bude smrt.
Oblik zlostavljanja koji je vrlo prisutan, a o kom se malo zna je takozvani Minhauzenov sindrom by proxy.
MSBP predstavlja poseban oblik zlostavljanja deteta, koji je prvi put opisan sedamdesetih godina prošlog veka. Ime ovog sindroma potiče od barona Minhauzena koji je u XVIII veku, po povratku iz rusko-turskog rata, pričao neverovatne, izmišljene priče, koje su bile plod njegove mašte.
Beogradski doktori (koje necemo nabrojati) zarad njihove bezbednosti, su nam objasnili šta je to Minhauzenov sindrom by proxy, kako se razlikuje od klasičnog Minhauzenovog sindroma i kako se prepoznaje.
- Ta bolest se razlikuje od sindroma MSBP, kod koga simptome bolesti izmišlja druga osoba (što označava izraz „by proxy“). Za njega je karakteristično da se manipulacija izvodi indirektno, posredno, preko deteta. Po definiciji ovaj sindrom podrazumeva da roditelj ili staratelj namerno uvećava postojeće simptome bolesti kod svog deteta ili ih izaziva, priča za naš portal lekar jedne beogradske bolnice.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.Opisan je slučaj kada je majka svojom salivom (pljuvačkom) zarazila infuzioni rastvor koji je dete primalo, što je dovelo do sepse.
Dalje, imali smo slučaj da majka detetu mašinicom obrije kosu i istuče ga dan, dva, pre nego što će ga dovesti kod lekara kako bi mu se stvorile modrice. Kada dođe kod doktora, predstavi ga kao dete koje boluje od leukemije.
Onda, bilo je i situacija kada roditelj poseče dete ili mu izvadi krv i doda tu krv u urin ili stolicu kako bismo posumnjali na bolest. Ima još mnogo primera.
Pitali smo stručna lica koji je razlog ovakvog ponašanja roditelja, tj. šta dovodi do Minhauzenovog sindroma by proxy.
- Najčešći razlog za ovu vrstu zlostavljanja jeste ostvarivanje finansijske dobiti za različite potrebe odrasle osobe (osiguranje, socijalna pomoć, kupovina novog stana i drugo), ali uzrok može biti i poremećaj ličnosti roditelja koji na ovaj način obezbeđuje kontinuiranu pažnju lekara. Obično se tegobe i simptomi deteta menjaju, a dete se svaki put odvodi u drugu bolnicu.
- Svi ispoljeni simptomi se ne mogu objasniti jednom bolesti. Ishod ovog poremećaja može biti i fatalan za dete. Dijagnoza nije jednostavna i zahteva dobro poznavanje problema. Onog trenutka kada se prepozna ovaj sindrom, dete se mora ukloniti iz roditeljske sredine, a slučaj treba prijaviti po protokolu.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.
Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD je izmisljen ili zaista postoji?
Leon Eisenberg,doktor koji je pre smrti priznao da je izmislio ovu bolest ( kod nas se vodi kao sindrom?) izmislo jer je imao finansijske koristi od farmaceutskih industrija zbog toga!
Sigurno ste u okolini uočili dete koje je nemirno, teško se koncentrise na zadatke i stalno traži nove izvore zanimanja.
Ako takvo dete dovedete doktoru, on će mu dijagnosticirati poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) i propisati lek, iako ono možda nije bolesno.Pravilno dijagnosticiranje zahteva puno vremena. A tableta se može propisati vrlo brzo.Tako da deca "savanti" , indigo ikristalna deca pa i nova Z generacija zbog ubrzanog napretka tehnologije i vremena uopste budu svrstana pod ADHD sindrom zbog svoje radoznalosti i multitaskinga ( raditi vise stvari istovremeno). I evo vec su na ritalinu ( u Americi svako 10-to dete). Farmaceutske industrije uzivaju u profitu, doktori su skinuli sa vrata nemirno dete, roditelji dobijaju "zombija" ,a malisan je u cudu. Eto kad ste iznad proseka i izdvajate se iz gomile i mislite svojom glavom. Odmah vam "prisiju' neki poremecaj licnosti i daju vam lekove na r (kao ritanil) rivotril, rispolept i razni "diazepami".
TAKO DRAGI MOJI RODITELJI AKO IMATE NEMIRNO, RADOZNALO NADPROSECNO DETE POSVETITE MU VREME, A NE DA GA ZLOSTAVLJATE PSIHICKI I FIZICKI.
STO SE TICE FINANSIJSKE KORISTI KOJA JE POTREBNA RODITELJIMA "BOLESNE DECE' ( VIDI MINHAUZEN SINDROM) I DOKTORIMA U SPREZI SA FARMACEUTIMA KOJI JURE VELIKI PROFIT MOGU SAMO DA KAZEM SRAM VAS BILO! KOLIKO STE JADNI KAD SVOJU DECU ZLOUPOTREBLJAVATE (ILI TUDJU?)
NA KRAJU MORAM JA ONO SVOJE STO KORISTIM U SVIM BLOGOVIMA - NE DAJTE NI BEZOBRAZNOJ I RAZMAZENOJ DECI DA ZLOSTAVLJAJU VAS!!!!!
Zlostavljanje je po definiciji svaka povreda deteta, sa smrtnim ishodom ili bez njega, koju namerno, nezadesno, nanese roditelj ili staratelj. U Srbiji, neki oblik seksualnog nasilja svake godine doživi oko 1% dece, a do 18. godine života 12–25% devojčica i 8–10% dečaka. Najčešći zlostavljači su roditelji ili staratelji, kao i članovi uže porodice.Stanje u kom se dovode deca na kliniku je zastrašujuće. Opekotine prvog, drugog i trećeg stepena, povrede od batina raznim predmetima, psihičke traume, seksualna zlostavljanja... stvari su na koje su deca osuđena od malih nogu.Nezasticeno i zlostavljano dete najcesce razvija neki psihicki poremecaj licnosti!
Naravno, majke-zlostavljači nauče decu kako da razgovaraju sa medinciskim osobljem kako se ne bi saznalo kroz šta dete sve prolazi.Neke od najčešćih povreda koje se događaju deci su: opekotine nanesene peglom za kosu, peglom za peglanje veša, figarom za kosu. Opekotine od cigareta po telu su lekarima postale normalna povreda, tj. od svih povreda koje deca pretrpe, ove su najminornije. Takođe, lekari tačno znaju koliko je cigareta bila dogorela kada je ugašena na dete - da li je tek upaljena pa u besu ugašena na detinju kožu, da li je do pola dogorela ili je već bila "zrela" za pikslu.
Možda najstrašnije saznanje je da postoje slučajevi kada se, kao mera kazne koju majka (ili neko drugi iz porodice) smatra da je dete zaslužilo, detetu stavlja glava u rernu, ili da je dete stavljeno golo na vrele plotne od šporeta.
Lekari imaju paletu otisaka predmeta kojima se najčešće deci nanose povrede i često na osnovu toga mogu da utvrde kako je dete ozleđeno. Na toj paleti nalaze se: otisci od kaiša, šnale od kaiša, otisci od varjače, kutlače i escajga generalno. Na paleti se nalaze i otisci predmeta kojima se najčešće deci nanose posekotine, predmeti poput noža, brijača, makaza, igala i sličnih oštrih predmeta.
Bilo je i slučajeva kada roditelji detetu batinama polome ruku, nogu, ključnu kost... ali ga ne odvedu na pregled i do nedelju, dve dana nadajući se da će iščašenje ili slomljena kost malo srasti kako ne bi morali da prolaze kroz ispitivanje lekara šta se dogodilo. Naravno, rana može da se inficira a dete podnosi neverovatan bol sve to vreme.
Uskraćivanje hrane je samo jedna od kazni koja, dalje, dovodi do detetove neuhranjenosti, gde često krajnji ishod može da bude smrt.
Oblik zlostavljanja koji je vrlo prisutan, a o kom se malo zna je takozvani Minhauzenov sindrom by proxy.
MSBP predstavlja poseban oblik zlostavljanja deteta, koji je prvi put opisan sedamdesetih godina prošlog veka. Ime ovog sindroma potiče od barona Minhauzena koji je u XVIII veku, po povratku iz rusko-turskog rata, pričao neverovatne, izmišljene priče, koje su bile plod njegove mašte.
Beogradski doktori (koje necemo nabrojati) zarad njihove bezbednosti, su nam objasnili šta je to Minhauzenov sindrom by proxy, kako se razlikuje od klasičnog Minhauzenovog sindroma i kako se prepoznaje.
- Ta bolest se razlikuje od sindroma MSBP, kod koga simptome bolesti izmišlja druga osoba (što označava izraz „by proxy“). Za njega je karakteristično da se manipulacija izvodi indirektno, posredno, preko deteta. Po definiciji ovaj sindrom podrazumeva da roditelj ili staratelj namerno uvećava postojeće simptome bolesti kod svog deteta ili ih izaziva, priča za naš portal lekar jedne beogradske bolnice.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.Opisan je slučaj kada je majka svojom salivom (pljuvačkom) zarazila infuzioni rastvor koji je dete primalo, što je dovelo do sepse.
Dalje, imali smo slučaj da majka detetu mašinicom obrije kosu i istuče ga dan, dva, pre nego što će ga dovesti kod lekara kako bi mu se stvorile modrice. Kada dođe kod doktora, predstavi ga kao dete koje boluje od leukemije.
Onda, bilo je i situacija kada roditelj poseče dete ili mu izvadi krv i doda tu krv u urin ili stolicu kako bismo posumnjali na bolest. Ima još mnogo primera.
Pitali smo stručna lica koji je razlog ovakvog ponašanja roditelja, tj. šta dovodi do Minhauzenovog sindroma by proxy.
- Najčešći razlog za ovu vrstu zlostavljanja jeste ostvarivanje finansijske dobiti za različite potrebe odrasle osobe (osiguranje, socijalna pomoć, kupovina novog stana i drugo), ali uzrok može biti i poremećaj ličnosti roditelja koji na ovaj način obezbeđuje kontinuiranu pažnju lekara. Obično se tegobe i simptomi deteta menjaju, a dete se svaki put odvodi u drugu bolnicu.
- Svi ispoljeni simptomi se ne mogu objasniti jednom bolesti. Ishod ovog poremećaja može biti i fatalan za dete. Dijagnoza nije jednostavna i zahteva dobro poznavanje problema. Onog trenutka kada se prepozna ovaj sindrom, dete se mora ukloniti iz roditeljske sredine, a slučaj treba prijaviti po protokolu.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.
Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD je izmisljen ili zaista postoji?
Leon Eisenberg,doktor koji je pre smrti priznao da je izmislio ovu bolest ( kod nas se vodi kao sindrom?) izmislo jer je imao finansijske koristi od farmaceutskih industrija zbog toga!
Sigurno ste u okolini uočili dete koje je nemirno, teško se koncentrise na zadatke i stalno traži nove izvore zanimanja.
Ako takvo dete dovedete doktoru, on će mu dijagnosticirati poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) i propisati lek, iako ono možda nije bolesno.Pravilno dijagnosticiranje zahteva puno vremena. A tableta se može propisati vrlo brzo.Tako da deca "savanti" , indigo ikristalna deca pa i nova Z generacija zbog ubrzanog napretka tehnologije i vremena uopste budu svrstana pod ADHD sindrom zbog svoje radoznalosti i multitaskinga ( raditi vise stvari istovremeno). I evo vec su na ritalinu ( u Americi svako 10-to dete). Farmaceutske industrije uzivaju u profitu, doktori su skinuli sa vrata nemirno dete, roditelji dobijaju "zombija" ,a malisan je u cudu. Eto kad ste iznad proseka i izdvajate se iz gomile i mislite svojom glavom. Odmah vam "prisiju' neki poremecaj licnosti i daju vam lekove na r (kao ritanil) rivotril, rispolept i razni "diazepami".
TAKO DRAGI MOJI RODITELJI AKO IMATE NEMIRNO, RADOZNALO NADPROSECNO DETE POSVETITE MU VREME, A NE DA GA ZLOSTAVLJATE PSIHICKI I FIZICKI.
STO SE TICE FINANSIJSKE KORISTI KOJA JE POTREBNA RODITELJIMA "BOLESNE DECE' ( VIDI MINHAUZEN SINDROM) I DOKTORIMA U SPREZI SA FARMACEUTIMA KOJI JURE VELIKI PROFIT MOGU SAMO DA KAZEM SRAM VAS BILO! KOLIKO STE JADNI KAD SVOJU DECU ZLOUPOTREBLJAVATE (ILI TUDJU?)
NA KRAJU MORAM JA ONO SVOJE STO KORISTIM U SVIM BLOGOVIMA - NE DAJTE NI BEZOBRAZNOJ I RAZMAZENOJ DECI DA ZLOSTAVLJAJU VAS!!!!!
Нема коментара :
Постави коментар