GLUPOST JE POTREBNA ZDRAVLJU - GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! DANAS - GLUPOST I TE KAKO STETI ZDRAVLJU! STRAH JE MOC! A STA BUDE KADA SE UDRUZE GLUPOST I STRAH? I DA SE RAZUMEMO NA SNAZI JE VLADAVINA GLUPOSTI, STRAHA I MOCI!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran - rekao je Ajnstajn i bio je naravno u pravu.
Strah je jedna od četiri osnovne emocije. Kažemo da su četiri osnovne emocije radost, žalost, srdžba i strah, jer se i filogenetski i ontogenetski javljaju najranije.
Riječ emocija dolazi od latinske riječi movere, što znači pokretati. Svaka se emocija sastoji od sljedeće četiri komponente: fiziološke aktivacije, kognitivne interpretacije, facijalne ekspresije te ponašanja.Strah definiramo kao intenzivan i neugodan osjećaj u vezi s postojećom ili očekivanom opasnošću. Fiziološke promjene koje prate strah jesu: suha usta, lupanje srca, znojenje, drhtanje, “praznina” u želucu, potreba za uriniranjem. Neki strahovi povezani s nekim predmetima ili situacijama psihički su poremećaji – psihoneuroze, i nazivaju se fobijama. Strah je, dakle, neugodna emocija izazvana sviješću o određenoj opasnosti. Možemo reći da razlikujemo više stupnjeva straha:
-“užas” karakterizira zakočenost prilagodbenih reakcija,
-“panični strah” obilježen je motoričkom uzbuđenošću i znatnim smanjenjem svjesne kontrole,
-“tjeskobni strah” karakterizira uzbuđenost povezana s koncentriranim očekivanjem opasnosti,
- “oprez”, kao osobit oblik ponašanja, sadržava elemente prikrivenog i sublimiranog straha.
Sama pojava straha u određenim okolnostima i njegov intenzitet razlikuju se kod pojedinaca, što ovisi o različitim biološkim i psihološkim uvjetima (neki su “plašljivci”, neki “paničari”…).
Neki su oblici straha instinktivni ili prirođeni (npr. strah pri gubitku ravnoteže, strah od neočekivanih jakih zvukova, strah od mračnog prostora). Postoje i doživljaji straha koji su nezavisni o vanjskom utjecaju i dolaze kao simptomi podsvjesnih sukoba. Tako npr. strah kao stalna slutnja opasnosti može pratiti mnoge reakcije neprilagođenih pojedinaca. srazmjerno lako da odgoje djecu bez kompleksa. Ne smije se nikada dozvoliti da se dijete osjeća uplašenim ili krivim. Čovjek ne može da eliminiše sve reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe. Ono što se može eliminisati to je nezdrav strah koji je kao da se nakalemio na dijete - strah od kazne, strah od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja."
Moć je višeznačan i višeslojan pojam. U istraživanju ovog pojma moguće je izdvojiti, disciplinarno, sledeća značenja: lingvističko, filozofsko, teološko, antropološko, psihološko, sociološko, politikološko i pravno. Takođe, moć se može izučavati s aspekta porekla, razvoja, oblika, strukture, funkcija, suštine i vrednosti. Na osnovu ovih pristupa istraživanju moći, razvile su se različite teorije i teorijski stavovi.
Najčešće se definiše kao mogućnost jednog subjekta da nametne volju drugom, bez obzira želeo to ovaj ili ne.
Filozofiju, kada je o pojmu moći reč, interesuje prevashodno suština ovog pojma. U filozofskom shvatanju pojam moć javlja se u tri značenja:
Ljudi koji vladaju svetom svoju moc crpu iz ljudske gluposti i straha. Sto su ljudi manje obrazovani informisani vise se plase.Nista ne izaziva ljudski strah kao nesto nepoznato,zbog tog straha a i svoje gluposte oni prihvataju sve sto im mocnici kazu. BESKRAJNI ZACARANI KRUG IZ KOGA NEMA IZLAZA.
I TAKO JE OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE KOJU MI ZNAMO ( ILI MISLIMO DA ZNAMO). MOCNICI KOJI SAVRSENO ZNAJU DA MANIPULISU LJUDIMA I OSTALI LJUDI (NAROD) KOJI SU PREPUNI STRAHOVA I GLUPIH RAZMISLJANJA FUNKCIONISU SAVRSENO! OBICNI LJUDI IZ STRAHA I NE ZNANJA PRIHVATAJU SVE STO IM SE KAZE KAO DA NEMAJU SVOJ INTELEKT.MOCNICI TO NARAVNO KORISTE ZA SVOJE POTREBE I ODRZAVANJE SVOJE VLADAVINE MOCI. NOVA TEHNOLOGIJA JOS VISE POMAZE U TOME, A JA SAM NAIVNO MISLILA DA CE SVE OVE INFORMACIJE KOJE IMAMO DOPRINETI NASEM RAZMISLJANJU I OSLOBADJANJU OD STRAHOVA KOJIMA NAS DRZE ZAROBLJENIM.
GLUPOST PLUS STRAH VECINE JEDNAKO MOC MANJINE!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni. Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan...
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad. Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom. Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti. Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon. Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga poptuno zarobili. On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo. Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran - rekao je Ajnstajn i bio je naravno u pravu.
Strah je jedna od četiri osnovne emocije. Kažemo da su četiri osnovne emocije radost, žalost, srdžba i strah, jer se i filogenetski i ontogenetski javljaju najranije.
Riječ emocija dolazi od latinske riječi movere, što znači pokretati. Svaka se emocija sastoji od sljedeće četiri komponente: fiziološke aktivacije, kognitivne interpretacije, facijalne ekspresije te ponašanja.Strah definiramo kao intenzivan i neugodan osjećaj u vezi s postojećom ili očekivanom opasnošću. Fiziološke promjene koje prate strah jesu: suha usta, lupanje srca, znojenje, drhtanje, “praznina” u želucu, potreba za uriniranjem. Neki strahovi povezani s nekim predmetima ili situacijama psihički su poremećaji – psihoneuroze, i nazivaju se fobijama. Strah je, dakle, neugodna emocija izazvana sviješću o određenoj opasnosti. Možemo reći da razlikujemo više stupnjeva straha:
-“užas” karakterizira zakočenost prilagodbenih reakcija,
-“panični strah” obilježen je motoričkom uzbuđenošću i znatnim smanjenjem svjesne kontrole,
-“tjeskobni strah” karakterizira uzbuđenost povezana s koncentriranim očekivanjem opasnosti,
- “oprez”, kao osobit oblik ponašanja, sadržava elemente prikrivenog i sublimiranog straha.
Sama pojava straha u određenim okolnostima i njegov intenzitet razlikuju se kod pojedinaca, što ovisi o različitim biološkim i psihološkim uvjetima (neki su “plašljivci”, neki “paničari”…).
Neki su oblici straha instinktivni ili prirođeni (npr. strah pri gubitku ravnoteže, strah od neočekivanih jakih zvukova, strah od mračnog prostora). Postoje i doživljaji straha koji su nezavisni o vanjskom utjecaju i dolaze kao simptomi podsvjesnih sukoba. Tako npr. strah kao stalna slutnja opasnosti može pratiti mnoge reakcije neprilagođenih pojedinaca. srazmjerno lako da odgoje djecu bez kompleksa. Ne smije se nikada dozvoliti da se dijete osjeća uplašenim ili krivim. Čovjek ne može da eliminiše sve reakcije straha - svako se trgne kad se vrata zalupe. Ono što se može eliminisati to je nezdrav strah koji je kao da se nakalemio na dijete - strah od kazne, strah od ljutitog boga, strah od ljutitog roditelja."
Moć je višeznačan i višeslojan pojam. U istraživanju ovog pojma moguće je izdvojiti, disciplinarno, sledeća značenja: lingvističko, filozofsko, teološko, antropološko, psihološko, sociološko, politikološko i pravno. Takođe, moć se može izučavati s aspekta porekla, razvoja, oblika, strukture, funkcija, suštine i vrednosti. Na osnovu ovih pristupa istraživanju moći, razvile su se različite teorije i teorijski stavovi.
Najčešće se definiše kao mogućnost jednog subjekta da nametne volju drugom, bez obzira želeo to ovaj ili ne.
Filozofiju, kada je o pojmu moći reč, interesuje prevashodno suština ovog pojma. U filozofskom shvatanju pojam moć javlja se u tri značenja:
- moć kao puka moć,
- moć kao nadmoć i
- moć kao mogućnost
- Moć kao puka moć je u odnosu na čoveka neutralna. To je moć koju poseduju i priroda i zivotinja i čovek. Tu se radi o moći opstanka, preživljavanja, kretanja i razvoja. Neposedovanje moći u ovom smislu znači zastoj, nepokretnost, raspad, uništenje.U značenju moći kao nadmoći subjekt moći je čovek. Tako se moć kao nadmoć ispoljava u značenju vladanja, upravljanja, zapovedanja, ugnjetavanja, prisvajanja, otimanja. Ovakva moć podrazumeva hijerarhiju i zavisnost, odnosno nadređene i podređene, tlačitelje i tlačene, itd.Značenje moći kao mogućnosti odnosi se na čovekove stvaralačke potencijale. Stvaralaštvo samo po sebi je moć. Nema nemoćnog stvaralaštva. Stvaralačka moć je otkrivanje još racionalnijeg, još upotrebljivijeg i još humanijeg. Stvaralačka moć oslobađa čoveka od različitih vrsta zavisnosti i uspostavlja odnose među ljudima na višem i kvalitetnijem nivou. I moć kao nadmoć, ako nije zasnovana na sili, nasilju i dominaciji, može da nosi u sebi stvaralačku mogućnost.
Ljudi koji vladaju svetom svoju moc crpu iz ljudske gluposti i straha. Sto su ljudi manje obrazovani informisani vise se plase.Nista ne izaziva ljudski strah kao nesto nepoznato,zbog tog straha a i svoje gluposte oni prihvataju sve sto im mocnici kazu. BESKRAJNI ZACARANI KRUG IZ KOGA NEMA IZLAZA.
I TAKO JE OD POSTANKA SVETA I CIVILIZACIJE KOJU MI ZNAMO ( ILI MISLIMO DA ZNAMO). MOCNICI KOJI SAVRSENO ZNAJU DA MANIPULISU LJUDIMA I OSTALI LJUDI (NAROD) KOJI SU PREPUNI STRAHOVA I GLUPIH RAZMISLJANJA FUNKCIONISU SAVRSENO! OBICNI LJUDI IZ STRAHA I NE ZNANJA PRIHVATAJU SVE STO IM SE KAZE KAO DA NEMAJU SVOJ INTELEKT.MOCNICI TO NARAVNO KORISTE ZA SVOJE POTREBE I ODRZAVANJE SVOJE VLADAVINE MOCI. NOVA TEHNOLOGIJA JOS VISE POMAZE U TOME, A JA SAM NAIVNO MISLILA DA CE SVE OVE INFORMACIJE KOJE IMAMO DOPRINETI NASEM RAZMISLJANJU I OSLOBADJANJU OD STRAHOVA KOJIMA NAS DRZE ZAROBLJENIM.
GLUPOST PLUS STRAH VECINE JEDNAKO MOC MANJINE!
Нема коментара :
Постави коментар