KAD TE RODITELJ RAZOCARA MNOGO JE TEZE NEGO KAD DETE RAZOCARA RODITELJA!
Gledajmo to na najlogicniji moguci nacin. Roditelj ima zivotno iskustvo, dete ne (bez obzira na godine) .Roditelj bi morao da zna stari - dete uci! A uci od roditelja naravno. Zato je biti roditelj veoma obavezujuca stvar. Kad odstranimo potrebu da se bude roditelj jer to tako treba i kad mislimo da je biti roditelj nesto sto se podrazumeva, nesto uobicajeno ,sto vec znamo - u startu pravimo gresku. Biti roditelj je jedna ode najkompleksnijih i najtezih stvari koje covek treba ( a ne mora) da uradi. Uzgred BITI RODITELJ u braku (svejedno da li su osobe istog ili razlicitog pola) ili van njega je nesto sto nece samo da unisti jednu porodicu nego i ostale ljude. Ili da usreci - zavisi od roditelja.Kad vec postanete roditelji kasno je da razmisljate da li ste bas hteli roditeljstvo. I poceli ste sa veseljem, darivanjem i nadama. Roditelji se nadaju da ce deca biti uspesnija od njih ( ima i onih koji bas to ne zele),a deca se nadaju da su im roditelji normalni.Imati roditelje koji "strce" na bilo koji nacin umanjuje sansu detetu da bude normalno.
Roditelj bogatas-koji je do bogatstva stigao legalnim ili ilegalnim putem sve jedno prenosi detetu poruku NOVAC JE MOC. Ili, samo ako imas novac mozes da zivis u ovom drustvu. Sto je na neki nacin tacno na zalost. Dete prima poruku, pocinje da se ponasa bahato jer ima novac (moc) i kupuje drustvo oko sebe. Ishod. Pa,recimo na neki cudan nacin dete ukapira da to sto rade njegovi roditelji nije u redu. Preispituje sustinu ( sto je starije) i pocinje da sudi roditeljima jer su ga razocarali. Suprotno od toga je dete koje prihvata model ja sam bogat mogu sve i krece u kriminal. Roditelji koji su mozda do bogatstva stigli pravim putem razocarani su svojim detetom.
Siromasan roditelj u startu je razocarao dete ,jer ovo je vreme potrosackog drustva i pada morala u kome se prave vrednosti ne cene i distancira se od roditelja cineci sve da bude prihvaceno u drustvu. Upada u kriminal cime uzasava svoje roditelje. Neka deca ipak uspevaju da prihvate da siromastvo nije nesto zbog cega manje vredis, ali svakako rade na tome da obezbede sebi "bolji zivot" ( citaj materijalno blagostanje). Ako im uspe zaborave na roditelje,ako ne krive roditelje za svoje ne uspehe sto dovodi do obostranog razocarenja. Mozda jedini fer-plej!
Roditelj i dete odnos je najvazniji ( kao i cela porodica ) u drustvu. Razocarani roditelji irazocarana deca su velika opasnost. Kako je porodica postala mesto u kome nema zajednistva (pisala sam o tome, svoj, mobilni, svoj auto, svoje vreme) celo drustvo se raspada. Kada dodje do razvoda nastaje bukvalno pakao. Moram jos da vam ispricam koliko je tesko deci ciji su se roditelji razveli sad u vreme velikih praznika.
Kako brak u našoj zemlji traje prosečno 13,5 godina i kako se svaki četvrti brak završi razvodom, može se zaključiti da su tokom praznika najnesrećniji ljudi oni iz razorenih porodica.
Posebna grupa ljudi koji pate tokom praznika su deca razvedenih roditelja. Oni su rastrzani na minimum dve strane, ako isključimo bake i deke. U situaciji su da gledaju vršnjake koji su srećni i ispunjeni jer će biti deo porodičnih okupljanja, a oni više ni nemaju pravu porodicu. U dečjim glavama ova emocija je ravna patnji za nekim koga ste izgubili.U stvarnosti, tokom praznika mnogi ljudi su tužni, pa čak i duboko nesrećni, jer ih sva ta euforija još više podseća na loše trenutke iz života. Ovo se naročito odnosi na ljude koji su nekoga "izgubili".Mnogi naučnici govore da decu razvedenih roditelja treba posebno tretirati, a naročito kada su svečane prilike u pitanju. Tada ih to asocira na činjenicu da više nisu deo važne celine, pa počinju čak i da krive sebe. Tokom praznika, deca čiji su roditelji razdvojeni češće misle o tome kako su mogli da spase brak mame i tate, razmišljaju i da li su odgovorni što njihovi više ne žive zajedno i kako da nađu rešenje da se roditelji pomire. okom praznika, ako dete ostane da slavi doček sa jednim od roditelja, ono smatra da je izdalo onog drugog, a još gore je kada misli da su njega izdali i otac i majka. Ako se obrati pažnja na činjenicu da je 2017. godine 5.117 porodica koje imaju decu rastureno, onda se za pet godina u nekoj učionici može čuti: "Ne slavim Novu godinu, jer sam dete razvedenih roditelja!"Ali deca su po prirodi iskrena i ne mogu toliko da odstupe od onoga što osećaju. Nisu sposobna da se prave da dok su sa jednim roditeljem ne misle na drugog. I zato je prirodno da su razapeti, a kada su takvi, onda su nesrećni, a opet kao takvi se ne uklapaju u praznični duh. I zato je prirodno da deca razvedenih roditelja ne žele da slave Novu godinu, niti bilo koji drugi praznik, jer ih to podseća na "zemljotres" koji su preživeli.
Ukoliko u svojoj blizini imate neko ovakvo dete, nemojte ga osuđivati i pokušavati da ga ispravite, jer ono ništa nije krivo. Ne dozvolite da pored žrtve života bude i vaša žrtva. Umesto ispravljanja ponudite mu prihvatanje. Poklonite mu nešto što nikako ne očekuje za ove praznike - podršku. Recite mu nešto što je zaboravilo, a to je da postoje deca koja nemaju mamu ili tatu, a poneka nikoga. Recite mu da je jedino život ono što treba da se slavi, a da su praznici izmišljeni da bi se ljudi zapravo setili da su živi i da postoje.
TAKO DA AKO MISLITE DA DECA NISU ISPUNILA VASA OCEKIVANJA ONDA SE DOBRO ISKRENO PREISPITAJTE DA LI STE VI ISPUNILI NJIHOVA OCEKIVANJA. NE ODUSTAJTE LAKO NI AKO STE RAZOCARANI RODITELJ NI RAZOCARANO DETE. PROBAJTE DA RAZGOVOROM (MRZIM TU REC ALI MORAM - KONSTRUKTIVNIM) UCINITE SVE STO MOZETE DA PORODICU ZADRZITE NA OKUPU. I DA SAVLADATE RAZLIKE,UOCITE GRESKE, OPROSTITE JEDNI DRUGIMA. SLOZNA PORODICA MOZE SVE. VISE SLOZNIH PORODICA BOLJE DRUSTVO!
Gledajmo to na najlogicniji moguci nacin. Roditelj ima zivotno iskustvo, dete ne (bez obzira na godine) .Roditelj bi morao da zna stari - dete uci! A uci od roditelja naravno. Zato je biti roditelj veoma obavezujuca stvar. Kad odstranimo potrebu da se bude roditelj jer to tako treba i kad mislimo da je biti roditelj nesto sto se podrazumeva, nesto uobicajeno ,sto vec znamo - u startu pravimo gresku. Biti roditelj je jedna ode najkompleksnijih i najtezih stvari koje covek treba ( a ne mora) da uradi. Uzgred BITI RODITELJ u braku (svejedno da li su osobe istog ili razlicitog pola) ili van njega je nesto sto nece samo da unisti jednu porodicu nego i ostale ljude. Ili da usreci - zavisi od roditelja.Kad vec postanete roditelji kasno je da razmisljate da li ste bas hteli roditeljstvo. I poceli ste sa veseljem, darivanjem i nadama. Roditelji se nadaju da ce deca biti uspesnija od njih ( ima i onih koji bas to ne zele),a deca se nadaju da su im roditelji normalni.Imati roditelje koji "strce" na bilo koji nacin umanjuje sansu detetu da bude normalno.
Roditelj bogatas-koji je do bogatstva stigao legalnim ili ilegalnim putem sve jedno prenosi detetu poruku NOVAC JE MOC. Ili, samo ako imas novac mozes da zivis u ovom drustvu. Sto je na neki nacin tacno na zalost. Dete prima poruku, pocinje da se ponasa bahato jer ima novac (moc) i kupuje drustvo oko sebe. Ishod. Pa,recimo na neki cudan nacin dete ukapira da to sto rade njegovi roditelji nije u redu. Preispituje sustinu ( sto je starije) i pocinje da sudi roditeljima jer su ga razocarali. Suprotno od toga je dete koje prihvata model ja sam bogat mogu sve i krece u kriminal. Roditelji koji su mozda do bogatstva stigli pravim putem razocarani su svojim detetom.
Siromasan roditelj u startu je razocarao dete ,jer ovo je vreme potrosackog drustva i pada morala u kome se prave vrednosti ne cene i distancira se od roditelja cineci sve da bude prihvaceno u drustvu. Upada u kriminal cime uzasava svoje roditelje. Neka deca ipak uspevaju da prihvate da siromastvo nije nesto zbog cega manje vredis, ali svakako rade na tome da obezbede sebi "bolji zivot" ( citaj materijalno blagostanje). Ako im uspe zaborave na roditelje,ako ne krive roditelje za svoje ne uspehe sto dovodi do obostranog razocarenja. Mozda jedini fer-plej!
Roditelj i dete odnos je najvazniji ( kao i cela porodica ) u drustvu. Razocarani roditelji irazocarana deca su velika opasnost. Kako je porodica postala mesto u kome nema zajednistva (pisala sam o tome, svoj, mobilni, svoj auto, svoje vreme) celo drustvo se raspada. Kada dodje do razvoda nastaje bukvalno pakao. Moram jos da vam ispricam koliko je tesko deci ciji su se roditelji razveli sad u vreme velikih praznika.
Kako brak u našoj zemlji traje prosečno 13,5 godina i kako se svaki četvrti brak završi razvodom, može se zaključiti da su tokom praznika najnesrećniji ljudi oni iz razorenih porodica.
Posebna grupa ljudi koji pate tokom praznika su deca razvedenih roditelja. Oni su rastrzani na minimum dve strane, ako isključimo bake i deke. U situaciji su da gledaju vršnjake koji su srećni i ispunjeni jer će biti deo porodičnih okupljanja, a oni više ni nemaju pravu porodicu. U dečjim glavama ova emocija je ravna patnji za nekim koga ste izgubili.U stvarnosti, tokom praznika mnogi ljudi su tužni, pa čak i duboko nesrećni, jer ih sva ta euforija još više podseća na loše trenutke iz života. Ovo se naročito odnosi na ljude koji su nekoga "izgubili".Mnogi naučnici govore da decu razvedenih roditelja treba posebno tretirati, a naročito kada su svečane prilike u pitanju. Tada ih to asocira na činjenicu da više nisu deo važne celine, pa počinju čak i da krive sebe. Tokom praznika, deca čiji su roditelji razdvojeni češće misle o tome kako su mogli da spase brak mame i tate, razmišljaju i da li su odgovorni što njihovi više ne žive zajedno i kako da nađu rešenje da se roditelji pomire. okom praznika, ako dete ostane da slavi doček sa jednim od roditelja, ono smatra da je izdalo onog drugog, a još gore je kada misli da su njega izdali i otac i majka. Ako se obrati pažnja na činjenicu da je 2017. godine 5.117 porodica koje imaju decu rastureno, onda se za pet godina u nekoj učionici može čuti: "Ne slavim Novu godinu, jer sam dete razvedenih roditelja!"Ali deca su po prirodi iskrena i ne mogu toliko da odstupe od onoga što osećaju. Nisu sposobna da se prave da dok su sa jednim roditeljem ne misle na drugog. I zato je prirodno da su razapeti, a kada su takvi, onda su nesrećni, a opet kao takvi se ne uklapaju u praznični duh. I zato je prirodno da deca razvedenih roditelja ne žele da slave Novu godinu, niti bilo koji drugi praznik, jer ih to podseća na "zemljotres" koji su preživeli.
Ukoliko u svojoj blizini imate neko ovakvo dete, nemojte ga osuđivati i pokušavati da ga ispravite, jer ono ništa nije krivo. Ne dozvolite da pored žrtve života bude i vaša žrtva. Umesto ispravljanja ponudite mu prihvatanje. Poklonite mu nešto što nikako ne očekuje za ove praznike - podršku. Recite mu nešto što je zaboravilo, a to je da postoje deca koja nemaju mamu ili tatu, a poneka nikoga. Recite mu da je jedino život ono što treba da se slavi, a da su praznici izmišljeni da bi se ljudi zapravo setili da su živi i da postoje.
TAKO DA AKO MISLITE DA DECA NISU ISPUNILA VASA OCEKIVANJA ONDA SE DOBRO ISKRENO PREISPITAJTE DA LI STE VI ISPUNILI NJIHOVA OCEKIVANJA. NE ODUSTAJTE LAKO NI AKO STE RAZOCARANI RODITELJ NI RAZOCARANO DETE. PROBAJTE DA RAZGOVOROM (MRZIM TU REC ALI MORAM - KONSTRUKTIVNIM) UCINITE SVE STO MOZETE DA PORODICU ZADRZITE NA OKUPU. I DA SAVLADATE RAZLIKE,UOCITE GRESKE, OPROSTITE JEDNI DRUGIMA. SLOZNA PORODICA MOZE SVE. VISE SLOZNIH PORODICA BOLJE DRUSTVO!
Нема коментара :
Постави коментар