'GIG' EKONOMIJA! KAO FRILENSER, A NIJE! 'TEZGARENJE' KOME POREZNICI NE MOGU UCI U TRAG, ALI NEMA POVLASTICA KAO U DRZAVNIM FIRMAMA!
Honorarni (gig- eng) ili "platformski " rad predstavljaju jednu od najnovijih veoma popularnih kretanja na trzistu rada.Smatra se da se ovavrsta rada pojavila usled vece potrebe poslodavaca za fleksibilnoscu,vecom efikasnoscu trzista rada,zelje i radnika za fleksibilnoscu, sto predstavlja vrstu atipicnog rada po zahtevu sto su omogucile nove tehnologije i onlajn trziste."Gig" ekonomija, ili "ekonomija tezgi" osvaja svet, a pitanje je dana kada će zahvatiti i Srbiju. Iako ovaj način poslovanja donosi brojne prednost, ljudi sa naših prostora, kojima je ideal siguran državni posao, neće ga prihvatiti sa osmehom.
Pojam “gig ekonomije” nije precizan. Ponekad se odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na nešto veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ali i na mnogo veću grupu ljudi koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu. Možda je najsličnija današnjem funkcionisanju frilensera.
Poenta je da će konvencionalne poslove sa radnim vemenom od devet do pet zameniti moderan sistem u kom radnici iznajmljuju svoje usluge kao nezavisni ugovarači bez garantovane minimalne cene rada, bez uplaćenih poreza i doprinosa, bez obaveznih pauza, plaćenih odmora, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, plaćanja prekovremenog rada..
Softverski inženjeri, IT stručnjaci, programeri, veb i grafički dizajneri, ali i analitičari podataka, istraživači tržišta, marketinški stručnjaci, prevodioci, finansijski i pravni savetnici, virtuelne sekretarice i dispečeri, svi oni zarađuju novac preko interneta i sami su svoje gazde. U zavisnosti od vrste posla i marljivosti, može da se zaradi od 500 pa do nekoliko hiljada evra mesečno.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da u Srbiji nije lako biti ni frilenser, a da je ova "tezga ekonomija" jedan razvijeniji vid ove vrste poslovanja. Kod nas je ta "gig" ekonomija slabo zastupljena i ona trenutno ima jedan drugačiji oblik. Da bi smanjili poreska davanja, IT stručnjaci koji rade za neku firmu otvaraju svoju kao paušalci. To u praksi ima sličnosti, ali je posledica poreskog sistema, a ne oblika organizacije - priča Rajić.
On objašnjava da u megalopolisima ima sve više ljudi koji rade, a da uopšte ne idu u kancelariju.Oni rade od kuće, iz kafića, imaju računar, telefon, automobil... To firmu manje košta, jer ne dolaze na posao. Liči na privatno preduzetništvo, ali baš i nije. Kod nas ima firmi koje su slično ustrojene, ali se pravi bum tek očekuje.Veliki broj konsultantskih firmi tako posluje. To je posledica angažovanja rada po projektima za koje se ljudi angažuju na godinu, dve, pet. Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije .On objašnjava da će to biti sve češći oblik modernog organizovanja.
Na taj način se štede resursi, a ljudi su zadovoljniji jer nemaju uniformisan način rada i nije im svaki dan isti. Njihov učinak lako može da se proveri, a oni su stimulisaniji. To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama. Poreznici za ove zaposlene i ne znaju, a jedini trag njihove zarade ostaje na bankomatima.
Primer za ovaj novi model poslovanja je “Uber”, koji iznajmljuje svoje vozače kao nezavisne ugovarače, bez benefita ili drugih tradicionalnih zaštita na poslu, poput garantovanog minimalca. “Uber” je saopštio da je prošlog meseca imao 900.000 vozača u SAD.Podaci pokazuju da bi do 2036. godine 400 miliona ljudi u Kini bi mogli da se bave nezavisnom delatnošću u gig-ekonomiji (procena AlilResearć), 60.000 registrovanih profesionalaca na mreži Ziwork, kineskoj verziji Upwork-a. Dalje, podaci pokazuju da je 70 odsto udeo zaposlenih s punim radnim vremenom koji traže dodatni posao, 50 odsto je indijski udeo u broju frilensera u globalnoj softverskoj industriji (izveštaj PayPal-a), 16 odsto su manji izgledi da Airbnb gosti čija imena zvuče afroamerički budu primljeni nego ljudi istog profila s belačkim imenima (studija Univerziteta Harvard) i sedam odsto čine Uberovi muški vozači koji zarađuju više u odnosu na žene.
Pre samo nekoliko godina pravi je posao značio fiksnu mesečnu platu, s fiksnim radnim vremenom i plaćenim bolovanjem“, rekao je Grin, pa naglasio kako je novi trend – tzv “ekonomija tezgi” (gig economy) sve promenio pa ljudi sada samo mogu izabrati kome će ustupiti svoje vreme, ali i ko će biti njihov poslodavac, kakvo će biti radno vrieme, gde će biti kancelarija… Kako piše Independent, a prenosi Poslovni dnevnik, ”ekonomija tezgi” je ideja da će promene u tehnologiji stalne poslove učiniti zastarelima te da će više ljudi biti samozaposleno. Porast samozaposlenih ljudi poslednjih godina takođe prate i njihovi manji prihodi. Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
„Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem. Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da svako ko danas traži posao treba što ranije da učvrsti svoje veštine.
Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”, „AirBnb” ili „etsy”.
„Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimistični.
„Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? SVE SE MENJA I UBRZAVA! VELIKO JE PITANJE KAKO CE TO UTICATI NA LJUDSKU VRSTU. ZA MENE JE NEZAMISLIV NOVI NACIN RADA BEZ ODLAZAKA U FIRMU, DRUZENJA SA KOLEGAMA, PLACENOG TOPLOG OBROKA I GODISNJIH ODMORA ( PRAZNICI, SLOBODNO DANI, BOLOVANJA). DOBRO PREVOZ U BEOGRADU SVE VISE SMARA,ALI OPET NI STALNO SEDENJE U KUCI NIJE BAS DOBRO!I OVO PITANJE IMA MNOGO I ZA I PROTIV! U KRAJNJEM POKAZACE VREME KAO I SVE DRUGO. MADA SAM ISKRENO SRECNA STO NISAM TEK SAD KRENULA SA RADOM. MNOGO SRECE MILENIJALCIMA - ONI SU U STVARI POTPUNO SPREMNI. NE TREBA SE BRINUTI ZA NJIH!
Honorarni (gig- eng) ili "platformski " rad predstavljaju jednu od najnovijih veoma popularnih kretanja na trzistu rada.Smatra se da se ovavrsta rada pojavila usled vece potrebe poslodavaca za fleksibilnoscu,vecom efikasnoscu trzista rada,zelje i radnika za fleksibilnoscu, sto predstavlja vrstu atipicnog rada po zahtevu sto su omogucile nove tehnologije i onlajn trziste."Gig" ekonomija, ili "ekonomija tezgi" osvaja svet, a pitanje je dana kada će zahvatiti i Srbiju. Iako ovaj način poslovanja donosi brojne prednost, ljudi sa naših prostora, kojima je ideal siguran državni posao, neće ga prihvatiti sa osmehom.
Pojam “gig ekonomije” nije precizan. Ponekad se odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na nešto veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ali i na mnogo veću grupu ljudi koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu. Možda je najsličnija današnjem funkcionisanju frilensera.
Poenta je da će konvencionalne poslove sa radnim vemenom od devet do pet zameniti moderan sistem u kom radnici iznajmljuju svoje usluge kao nezavisni ugovarači bez garantovane minimalne cene rada, bez uplaćenih poreza i doprinosa, bez obaveznih pauza, plaćenih odmora, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, plaćanja prekovremenog rada..
Softverski inženjeri, IT stručnjaci, programeri, veb i grafički dizajneri, ali i analitičari podataka, istraživači tržišta, marketinški stručnjaci, prevodioci, finansijski i pravni savetnici, virtuelne sekretarice i dispečeri, svi oni zarađuju novac preko interneta i sami su svoje gazde. U zavisnosti od vrste posla i marljivosti, može da se zaradi od 500 pa do nekoliko hiljada evra mesečno.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da u Srbiji nije lako biti ni frilenser, a da je ova "tezga ekonomija" jedan razvijeniji vid ove vrste poslovanja. Kod nas je ta "gig" ekonomija slabo zastupljena i ona trenutno ima jedan drugačiji oblik. Da bi smanjili poreska davanja, IT stručnjaci koji rade za neku firmu otvaraju svoju kao paušalci. To u praksi ima sličnosti, ali je posledica poreskog sistema, a ne oblika organizacije - priča Rajić.
On objašnjava da u megalopolisima ima sve više ljudi koji rade, a da uopšte ne idu u kancelariju.Oni rade od kuće, iz kafića, imaju računar, telefon, automobil... To firmu manje košta, jer ne dolaze na posao. Liči na privatno preduzetništvo, ali baš i nije. Kod nas ima firmi koje su slično ustrojene, ali se pravi bum tek očekuje.Veliki broj konsultantskih firmi tako posluje. To je posledica angažovanja rada po projektima za koje se ljudi angažuju na godinu, dve, pet. Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije .On objašnjava da će to biti sve češći oblik modernog organizovanja.
Na taj način se štede resursi, a ljudi su zadovoljniji jer nemaju uniformisan način rada i nije im svaki dan isti. Njihov učinak lako može da se proveri, a oni su stimulisaniji. To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama. Poreznici za ove zaposlene i ne znaju, a jedini trag njihove zarade ostaje na bankomatima.
Primer za ovaj novi model poslovanja je “Uber”, koji iznajmljuje svoje vozače kao nezavisne ugovarače, bez benefita ili drugih tradicionalnih zaštita na poslu, poput garantovanog minimalca. “Uber” je saopštio da je prošlog meseca imao 900.000 vozača u SAD.Podaci pokazuju da bi do 2036. godine 400 miliona ljudi u Kini bi mogli da se bave nezavisnom delatnošću u gig-ekonomiji (procena AlilResearć), 60.000 registrovanih profesionalaca na mreži Ziwork, kineskoj verziji Upwork-a. Dalje, podaci pokazuju da je 70 odsto udeo zaposlenih s punim radnim vremenom koji traže dodatni posao, 50 odsto je indijski udeo u broju frilensera u globalnoj softverskoj industriji (izveštaj PayPal-a), 16 odsto su manji izgledi da Airbnb gosti čija imena zvuče afroamerički budu primljeni nego ljudi istog profila s belačkim imenima (studija Univerziteta Harvard) i sedam odsto čine Uberovi muški vozači koji zarađuju više u odnosu na žene.
Pre samo nekoliko godina pravi je posao značio fiksnu mesečnu platu, s fiksnim radnim vremenom i plaćenim bolovanjem“, rekao je Grin, pa naglasio kako je novi trend – tzv “ekonomija tezgi” (gig economy) sve promenio pa ljudi sada samo mogu izabrati kome će ustupiti svoje vreme, ali i ko će biti njihov poslodavac, kakvo će biti radno vrieme, gde će biti kancelarija… Kako piše Independent, a prenosi Poslovni dnevnik, ”ekonomija tezgi” je ideja da će promene u tehnologiji stalne poslove učiniti zastarelima te da će više ljudi biti samozaposleno. Porast samozaposlenih ljudi poslednjih godina takođe prate i njihovi manji prihodi. Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
„Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem. Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da svako ko danas traži posao treba što ranije da učvrsti svoje veštine.
Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”, „AirBnb” ili „etsy”.
„Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimistični.
„Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? SVE SE MENJA I UBRZAVA! VELIKO JE PITANJE KAKO CE TO UTICATI NA LJUDSKU VRSTU. ZA MENE JE NEZAMISLIV NOVI NACIN RADA BEZ ODLAZAKA U FIRMU, DRUZENJA SA KOLEGAMA, PLACENOG TOPLOG OBROKA I GODISNJIH ODMORA ( PRAZNICI, SLOBODNO DANI, BOLOVANJA). DOBRO PREVOZ U BEOGRADU SVE VISE SMARA,ALI OPET NI STALNO SEDENJE U KUCI NIJE BAS DOBRO!I OVO PITANJE IMA MNOGO I ZA I PROTIV! U KRAJNJEM POKAZACE VREME KAO I SVE DRUGO. MADA SAM ISKRENO SRECNA STO NISAM TEK SAD KRENULA SA RADOM. MNOGO SRECE MILENIJALCIMA - ONI SU U STVARI POTPUNO SPREMNI. NE TREBA SE BRINUTI ZA NJIH!
Нема коментара :
Постави коментар