DA LI BACATE HRANU? I HLEB? KUPUJETE LI PREVISE? MOZE LI SE I HRANA RECIKLIRATI? VEROVATNO MOZE! A MOZE SE I PODELITI SA ONIMA KOJI NEMAJU! DONORUM!
Švedski institut za hranu i biotehnologiju ustanovio je se na svijetu oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje baca, što je oko trećinu ukupne godišnje svetske proizvodnje. Istodobno preko 20.000 dece mlađe od pet godina umre svakoga dana od gladi.
Iz Donoruma navode da se u Srbiji, prema nezvaničnim procenama UN, godišnje baci preko 250 hiljada tona hrane. To znači da svaka osoba u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. Rast stope siromaštva pokazuje da skoro 9 procenata stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika.
Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, kao što je to slučaj u EU. Takođe, oko 90 procenata otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće što su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama.
Donorum je osmišljen kao platforma koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva, kao i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima, a to su društveno ugrožene grupe, kojima bi ova hrana bila dostupna preko humanitarnih organizacija i narodnih kuhinja.
Rešenje koje su ovi mladi ljudi ponudili podrazumeva usklađivanje logistike kompanija, koje inače troše resurse kako bi obezbedili skupe postupke za bezbedno uništavanje viškova hrane.
Aplikacija je zamišljena tako da povezuje tri zainteresovane strane (donatore, posrednike i korisnike) na jednoj platformi, koja obrađuje podatke u realnom vremenu.Smanjenje količina bačene hrane u Srbiji.
Prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima na dnevnom nivou
Pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator – posrednik
Uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom.
Da bi vam razmera ovog problema bila jasnija, zamislite sledeće - kada bismo svu hranu koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca. Prema dobijenim rezultatima istraživanja, svako od nas baci oko 35 kilograma hrane godišnje. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 kilograma), a najmanje voće (5,7) i povrće (5,33).
Ako spadate u domaćinstva koja zaista bacaju mnogo hrane, smanjite nabavku hrane za jednu trećinu. Napravite spisak šta je to što najčešće završava u smeću i smanjite kupovinu tih namirnica. Umesto 5 kg krompira vi kupite 3, umesto 300 g sira kupite 100, ako vam se često osuši u frižideru. Treba da pratite, barem jednu nedelju, koliko je vašoj porodici namirnica potrebno, koliko puta jedete kući, a koliko napolju „s nogu“ i na osnovu toga sastavljajte vaše spiskove za kupovinu.
Švedski institut za hranu i biotehnologiju ustanovio je se na svijetu oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje baca, što je oko trećinu ukupne godišnje svetske proizvodnje. Istodobno preko 20.000 dece mlađe od pet godina umre svakoga dana od gladi.
Iz Donoruma navode da se u Srbiji, prema nezvaničnim procenama UN, godišnje baci preko 250 hiljada tona hrane. To znači da svaka osoba u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. Rast stope siromaštva pokazuje da skoro 9 procenata stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika.
Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, kao što je to slučaj u EU. Takođe, oko 90 procenata otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće što su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama.
Donorum je osmišljen kao platforma koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva, kao i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima, a to su društveno ugrožene grupe, kojima bi ova hrana bila dostupna preko humanitarnih organizacija i narodnih kuhinja.
Rešenje koje su ovi mladi ljudi ponudili podrazumeva usklađivanje logistike kompanija, koje inače troše resurse kako bi obezbedili skupe postupke za bezbedno uništavanje viškova hrane.
Aplikacija je zamišljena tako da povezuje tri zainteresovane strane (donatore, posrednike i korisnike) na jednoj platformi, koja obrađuje podatke u realnom vremenu.Smanjenje količina bačene hrane u Srbiji.
Prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima na dnevnom nivou
Pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator – posrednik
Uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom.
Da bi vam razmera ovog problema bila jasnija, zamislite sledeće - kada bismo svu hranu koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca. Prema dobijenim rezultatima istraživanja, svako od nas baci oko 35 kilograma hrane godišnje. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 kilograma), a najmanje voće (5,7) i povrće (5,33).
Ako spadate u domaćinstva koja zaista bacaju mnogo hrane, smanjite nabavku hrane za jednu trećinu. Napravite spisak šta je to što najčešće završava u smeću i smanjite kupovinu tih namirnica. Umesto 5 kg krompira vi kupite 3, umesto 300 g sira kupite 100, ako vam se često osuši u frižideru. Treba da pratite, barem jednu nedelju, koliko je vašoj porodici namirnica potrebno, koliko puta jedete kući, a koliko napolju „s nogu“ i na osnovu toga sastavljajte vaše spiskove za kupovinu.
Bacanje povrća ćete sprečiti tako da ne pratite slepo recepte. U
receptima se obično traži, pola glavice brokolija, pola tikvice… Na taj
način drugoj polovici ne gine smeće. Slobodno uduplajte količinu jer
skuvano jelo možete iskoristiti i sutradan za ručak ili čak zamrznuti,
pa iskoristiti neki drugi put kad ne budete imali vremena za kuvanje.
Posebno obratite pažnju na namirnice koje nisu dobre da se čuvaju, a to su kuvana testenina ili pirinač. Smanjite količinu priloga koju kuvate, jer ako spremite ostatke testenine ili riže u frižider velika je verovatnoća da se neće pojesti.
Posebno obratite pažnju na namirnice koje nisu dobre da se čuvaju, a to su kuvana testenina ili pirinač. Smanjite količinu priloga koju kuvate, jer ako spremite ostatke testenine ili riže u frižider velika je verovatnoća da se neće pojesti.
Buditee prilagodljivi i ne kupujte namirnice
za određene recepte za koje znate da ih više nikada nećete upotrebiti.
Ako niste nikada probali đumbir, a recept koji želite probati ga zahteva
kupite onaj u prahu, pa ako vam se ne svidi možete ga pokloniti nekome.
Ako kupite koren sigurno ćete ga baciti. Umesto da kupujete korijander
vi upotrebite peršun, pronađite zamene koje bolje odgovaraju vašoj
porodici i za koje ste sigurni da ih nećete baciti.
Napravite mali folder u vašem računaru gde ćete skupljati recepte
koje možete raditi sa ostacima hrane. Mnogo toga se može iskosristiti od
piletine možete napraviti hladnu salatu ili „Neverovatne male pite“, od ostataka bolonjeza napravite „Sicilijanske narandže od riže“, a ostaci supe mogu vam poslužiti kao bujon za čorbe, soseve, rižota.
Pazite kako se ponašate sa hranom malo ko je u poziciji da je baca.
Evo zasto su Danci najsrecniji ljudi na svetu. Oni sve probleme resavaju ,a ne "guraju pod tepih" i ostavljaju za neki drugi put. Prodavnica po imenu Wefood je otvorena u danskoj prestonici Kopenhagen i prodavaće hranu po 30-50% nižoj ceni nego u redovnim prodavnicama. Per Bjer iz nevladine organizacije koja je otvorila prodavnicu rekao je da je Wefood prva takva prodavnica u Danskoj, a možda i u svetu, kao i da nije namenjena samo onima sa niskim primanjima već svima koji su zabrinuti zbog količine hrane koja se baca.
Mnogi smatraju da je ovo veoma pozitivan i politički korektan način za rešavanje tog problema”, rekao je on.
Iz prodavnice se nadaju da će uspeti da smanje količinu hrane koja se baca svake godine u Danskoj, a koja se procenjuje na 700.000 tona.
Danska ministarka za hranu i ekologiju, Eva Kjer Hansen, rekla je da je besmisleno bacati toliku hranu i da je to čak loše po okolinu.
Ona kaže da je otvaranje prodavnice Wefood važan korak u rešavanju problema bacanja hrane.
Recimo neke vere poput islama prorocanski oduvek strogo zabranjuju bacanje hrane:
”Hljeb,
meso i druge vrste hrane nije dozvoljeno bacati u smeće, nego je
obaveza, njima, nahraniti siromašne, ili ih ostaviti na vidljivo i čisto
mjesto, nadajući se da će ih uzeti ljudi kojima su oni prijeko
potrebni, ili u krajnjem slučaju životinje. Bacanje hrane u smeće, njeno
ostavljanje na prljavim mjestima i po putevima svojevrstan je čin
obezvređivanja i skrnavljenja Božijih blagodati, a predstavlja i oblik
nanošenja štete prolaznicima, te se stoga smatra strogo zabranjenim.”Pazite kako se ponašate sa hranom malo ko je u poziciji da je baca.
Evo zasto su Danci najsrecniji ljudi na svetu. Oni sve probleme resavaju ,a ne "guraju pod tepih" i ostavljaju za neki drugi put. Prodavnica po imenu Wefood je otvorena u danskoj prestonici Kopenhagen i prodavaće hranu po 30-50% nižoj ceni nego u redovnim prodavnicama. Per Bjer iz nevladine organizacije koja je otvorila prodavnicu rekao je da je Wefood prva takva prodavnica u Danskoj, a možda i u svetu, kao i da nije namenjena samo onima sa niskim primanjima već svima koji su zabrinuti zbog količine hrane koja se baca.
Mnogi smatraju da je ovo veoma pozitivan i politički korektan način za rešavanje tog problema”, rekao je on.
Iz prodavnice se nadaju da će uspeti da smanje količinu hrane koja se baca svake godine u Danskoj, a koja se procenjuje na 700.000 tona.
Danska ministarka za hranu i ekologiju, Eva Kjer Hansen, rekla je da je besmisleno bacati toliku hranu i da je to čak loše po okolinu.
Ona kaže da je otvaranje prodavnice Wefood važan korak u rešavanju problema bacanja hrane.
Recimo neke vere poput islama prorocanski oduvek strogo zabranjuju bacanje hrane:
Ima logike, pogotovo kad znamo da se u hriscanstvu takodje zahvaljujemo Bogu pre svakog naseg obroka jer nam je on omogucio da ne budemo gladni i omogucio nam je uopste taj obrok.
Tako da gledano sa verskog aspekta ( a pored navedenih religija koje znam ,sigurno ni druge religije ne dopustaju bacanje hrane),duhovni znacaj je svakako veci od ekoloskog i ekomskog aspekta, jer bacanjem hrane koja odrzava nase telo u zivotu jos vise stetimo i nasoj dusi.
SVI ZNAMO DA POSTOJE NACINI DA IZBEGNEMO BACANJE HRANE OD PAMETNE KUPOVINE ( SAMO SA SPISKA) , PREKO KORISCENJA HRANE KOJA NAM DUZE STOJI U FRIZIDERU DO STAVLJENA OSTATAKA HRANE U KREATIVNA JELA, ALI NARAVNO KAO I ZA SVE U NASIM ZIVOTIMA IDEMO 'LINIJOM MANJEG OTPORA' TO JEST JEDEMO I KUPUJEMO I BACAMO BEZ RAZMISLJANJA! A POSLEDICE SU OGROMNE KAKO FINANSIJSKE, TAKO I EKOLOSKE ,A STO JE NAJVAZNIJE KAKO MIRNO SPAVAMO KAD ZNAMO DA TOLIKO LJUDI PRVENSTVENO DECE NA SVETU GLADUJE JER SMO MI KOJI IMAMO HRANU SEBECNI I BAHATI?
SVI ZNAMO DA POSTOJE NACINI DA IZBEGNEMO BACANJE HRANE OD PAMETNE KUPOVINE ( SAMO SA SPISKA) , PREKO KORISCENJA HRANE KOJA NAM DUZE STOJI U FRIZIDERU DO STAVLJENA OSTATAKA HRANE U KREATIVNA JELA, ALI NARAVNO KAO I ZA SVE U NASIM ZIVOTIMA IDEMO 'LINIJOM MANJEG OTPORA' TO JEST JEDEMO I KUPUJEMO I BACAMO BEZ RAZMISLJANJA! A POSLEDICE SU OGROMNE KAKO FINANSIJSKE, TAKO I EKOLOSKE ,A STO JE NAJVAZNIJE KAKO MIRNO SPAVAMO KAD ZNAMO DA TOLIKO LJUDI PRVENSTVENO DECE NA SVETU GLADUJE JER SMO MI KOJI IMAMO HRANU SEBECNI I BAHATI?
Нема коментара :
Постави коментар