JA SAM TVOJ COVEK! JA SAM TVOJA ZENA! SRODNE DUSE! KAKO DA KAZES DECI DA PRAVE VAZNE ZIVOTNE GRESKE KAD SI I TI PRAVIO ISTE?! POSESISVNOST PREMA PARTNERU I DECI!
Kada nadjes srodnu dusu ( coveka, zenu) sa kojima zelis da delis svoj buduci zivot nema vece srece.Jos kad pocnu da se iz te ljubavi radjaju deca jednostavno si ispunjen i zadovoljan. Ali, onaj djavolak u tebi ne da ti mira. I pocnes polako da sam sebi rusis srecu. A posesivnost je prva na spisku gresaka. Covek nije predmet da ga posedujes. Covek je ravnopravno bice sa ostalim ljudima. Ljubav mora da poseduje i odredjenu kolicinu posesivnosti u smislu da se za nju boris i da je branis, ali kad predje granice kao i sve ostalo cim predje granice postaje nesto veoma lose. I prosto ne znam koja je posesivnost gora. Ona prema partneru kad ga "ubijas" ljubomorom ili ona prema deci kad im ne dozvoljavas da vole bilo koga drugog sem tebe.
I ta osoba ne mora da bude najlepsa, najpametnija, najuspesnija i uopste naj, ali za vas je svakako ona prava. Koji je onaj pravi za vas to samo vi mozete da osetite, ali ipak evo nekoliko saveta:
Podupire vas, zaista vas sluša, verujete mu, a i on vama, ne morate stalno nešto raditi zajedno, ne kvari vam raspoloženje, koliko se god dugo niste videli, ništa se neće promeniti, kada želite s nekim podeliti novost, prvo zovete njega , zelite s njim podeliti novo iskustvo, vaša sreća uslov je za njegovu sreću, uvek ste iskreni jedno prema drugome, u vašoj ljubavi nema granica, vi se zapravo ne svađate nego samo malo žešće raspravljate i to ne traje dugo, voli vasu porodicu, nijedan problem nije prevelik za resavanje, ceni male stvari, niste ga trazili jednostavno se dogodilo, on vam je i najbolji prijatelj i ljubavnik , s njim ste stvorili najlepse uspomene, medjusobno prihvatate vase cudne navike, ne biste bili isti bez njega...
Muskarci samo naucite da razdvojite pozudu i stvarna osecanja , a pritom proverite jos neke znakove:
Ne postoji “neprijatna” tišina, govorite “izvini” čak i kada niste u pravu, nikada ne tražite “izvini” od nje, vidite je svuda, zelite da budete sami sa njom, nju stavljate na prvo mesto, cim se rastanete odmah mislite na nju, zna sve vase tajne pa vam je najbolji prijatelj, verujes u njena osecanja prema tebi i obrnuto...
Zato pamet u glavu opsesiji i posesivnosti nema mesta. Ako ste pravi jedno drugom nista vas nece razdvojiti! U suprotnom nista nece pomoci da ostanete zajedno.
Kad su deca u pitanju majke umeju da budu i opsesivne i posesivne do neslucenih granica ( koju cesto i prelaze) jer zaboga njihovo dete je nesto naj ( a ostala naravno nisu ni blizu). Takav stav izuzetno opterecuje vase dete pa ce ugrabiti prvu priliku da pobegne od vas. Ako imate srece ( a i dete) uradice to tek kad bude zrelo i sposobno da vodi "normalan zivot". U suprotnom pravice gresku za greskom a vi cete mu ako ostane u kontaktu sa vama jos vise zagorcavati zivot.
Ima isituacija kada ste potpuno dobar roditelj ( na srecu ovakvih je situacija vise) medjutim napravili ste neke jako velike greske u zivotu: recimo neplanirano ste ostali trudni u ranoj mladosti, niste se dovoljno skolovali te blago receno zivite ispod normalnog standarda. Da li smete da kazete svojoj cerki ,sta si to uradila ,o cemu si mislila i slicno? Naravno da ne. Setite se svog slucaja. Ili pobegli ste od kuce ako ste kao mladic hteli da zivite drugacije od kucnih pravila ( i pravila drustva), svasta se tu desavalo u vasem zivotu ali ste se u nekom momentu vratili na pravi put. Drzanje lekcija sinu koji dolazi kasno nocu ili ne dolazi i govoriti mu da je nesposoban i neodgovoran nije bas produktivno. Bolje mu pricajte o vasim greskama....
MORATE DA SHVATITE DA POSEDOVATI NEKOGA ( NJEGOVU DUSU I TELO) NIJE MOGUCE KOLIKO GOD LJUBAVI JE MEDJU VAMA. ZATO NE BUDITE POSESIVNI NI PREMA PARTNERU A NAROCITO NE PREMA DECI. NE POSTOJI NEKO KO NIJE GRESIO . I U BIBLIJI PISE NEK BACI PRVI KAMEN ONAJ KOJI NIJE GRESIO... PRIZNATI GRESKE PARTNERU ILI SVOM DETETU MNOGO JE BOLJE NEGO LOVITI NJIHOVE I 'NABIJATI IM NA NOS'.
Kada nadjes srodnu dusu ( coveka, zenu) sa kojima zelis da delis svoj buduci zivot nema vece srece.Jos kad pocnu da se iz te ljubavi radjaju deca jednostavno si ispunjen i zadovoljan. Ali, onaj djavolak u tebi ne da ti mira. I pocnes polako da sam sebi rusis srecu. A posesivnost je prva na spisku gresaka. Covek nije predmet da ga posedujes. Covek je ravnopravno bice sa ostalim ljudima. Ljubav mora da poseduje i odredjenu kolicinu posesivnosti u smislu da se za nju boris i da je branis, ali kad predje granice kao i sve ostalo cim predje granice postaje nesto veoma lose. I prosto ne znam koja je posesivnost gora. Ona prema partneru kad ga "ubijas" ljubomorom ili ona prema deci kad im ne dozvoljavas da vole bilo koga drugog sem tebe.
I ta osoba ne mora da bude najlepsa, najpametnija, najuspesnija i uopste naj, ali za vas je svakako ona prava. Koji je onaj pravi za vas to samo vi mozete da osetite, ali ipak evo nekoliko saveta:
Podupire vas, zaista vas sluša, verujete mu, a i on vama, ne morate stalno nešto raditi zajedno, ne kvari vam raspoloženje, koliko se god dugo niste videli, ništa se neće promeniti, kada želite s nekim podeliti novost, prvo zovete njega , zelite s njim podeliti novo iskustvo, vaša sreća uslov je za njegovu sreću, uvek ste iskreni jedno prema drugome, u vašoj ljubavi nema granica, vi se zapravo ne svađate nego samo malo žešće raspravljate i to ne traje dugo, voli vasu porodicu, nijedan problem nije prevelik za resavanje, ceni male stvari, niste ga trazili jednostavno se dogodilo, on vam je i najbolji prijatelj i ljubavnik , s njim ste stvorili najlepse uspomene, medjusobno prihvatate vase cudne navike, ne biste bili isti bez njega...
Muskarci samo naucite da razdvojite pozudu i stvarna osecanja , a pritom proverite jos neke znakove:
Ne postoji “neprijatna” tišina, govorite “izvini” čak i kada niste u pravu, nikada ne tražite “izvini” od nje, vidite je svuda, zelite da budete sami sa njom, nju stavljate na prvo mesto, cim se rastanete odmah mislite na nju, zna sve vase tajne pa vam je najbolji prijatelj, verujes u njena osecanja prema tebi i obrnuto...
Zato pamet u glavu opsesiji i posesivnosti nema mesta. Ako ste pravi jedno drugom nista vas nece razdvojiti! U suprotnom nista nece pomoci da ostanete zajedno.
Kad su deca u pitanju majke umeju da budu i opsesivne i posesivne do neslucenih granica ( koju cesto i prelaze) jer zaboga njihovo dete je nesto naj ( a ostala naravno nisu ni blizu). Takav stav izuzetno opterecuje vase dete pa ce ugrabiti prvu priliku da pobegne od vas. Ako imate srece ( a i dete) uradice to tek kad bude zrelo i sposobno da vodi "normalan zivot". U suprotnom pravice gresku za greskom a vi cete mu ako ostane u kontaktu sa vama jos vise zagorcavati zivot.
Ima isituacija kada ste potpuno dobar roditelj ( na srecu ovakvih je situacija vise) medjutim napravili ste neke jako velike greske u zivotu: recimo neplanirano ste ostali trudni u ranoj mladosti, niste se dovoljno skolovali te blago receno zivite ispod normalnog standarda. Da li smete da kazete svojoj cerki ,sta si to uradila ,o cemu si mislila i slicno? Naravno da ne. Setite se svog slucaja. Ili pobegli ste od kuce ako ste kao mladic hteli da zivite drugacije od kucnih pravila ( i pravila drustva), svasta se tu desavalo u vasem zivotu ali ste se u nekom momentu vratili na pravi put. Drzanje lekcija sinu koji dolazi kasno nocu ili ne dolazi i govoriti mu da je nesposoban i neodgovoran nije bas produktivno. Bolje mu pricajte o vasim greskama....
MORATE DA SHVATITE DA POSEDOVATI NEKOGA ( NJEGOVU DUSU I TELO) NIJE MOGUCE KOLIKO GOD LJUBAVI JE MEDJU VAMA. ZATO NE BUDITE POSESIVNI NI PREMA PARTNERU A NAROCITO NE PREMA DECI. NE POSTOJI NEKO KO NIJE GRESIO . I U BIBLIJI PISE NEK BACI PRVI KAMEN ONAJ KOJI NIJE GRESIO... PRIZNATI GRESKE PARTNERU ILI SVOM DETETU MNOGO JE BOLJE NEGO LOVITI NJIHOVE I 'NABIJATI IM NA NOS'.
Нема коментара :
Постави коментар